Просмотр полной версии : Нимага саводсизлашиб кетаяпмиз?
Masud Mahsudov
01.10.2008, 18:44
Ассаламу алайкум, муҳтарам суҳбатдош!
Ишдан бўш вақтларимда форумларга кириб тураман. Баъзида, шу форумларда қолдирилган фикрларни ўқиб, унинг саводсизларча ёзилганига жудаям ачиниб кетаман. Энг хафа бўладиган томони шундаки, қолдирилган фикрлар муаллифларининг аксарияти ўз тилида ҳам эплаб ёзолмайди. Оддий хатолар қилади. Бу тилга нисбатан ҳурматсизлик эмасми? Наҳотки, шунчалар саводсизлашиб бораяпмиз, ё менга шундай туюлаяптими? Яхши-яхши билим юртларини битирган мутахассисларимизнинг қилган оддий хатоларини кўриб ёқа ушлайсиз... Бу саводсизлигимиз билан қаергача борамиз? Балки, тилимизга яхшироқ эътибор бериш вақти келгандир-а?
Lazizkhon
01.10.2008, 18:57
Ха албатта гапизга кушиламан лекин этибор берсангиз форумда асосан форум ташкилотчилари, IT технология ходимлари катнашадилар.
Саволга нима алокаси бор буни дерсиз фараз килинг форум мавзулари факат маънавият ва маърифат, шеъият мавзулари асосида яратилсин ва бошка техник, колаверса сиёсий соха ва мовзулар аралашмасин шундай форумга ёки даврага кириб колсез фикрингизни аксини топасиз.
У ерда хамма хар бир ёзилаётган нукт вергулига эътибор беради. Бу форумда фикр билдирилса булди.
Шунинг учун унча муна "отпечатка" ёки товушда эшитилганде ёзилишлар одатиё хол. Лекин бу инсонларни соводсиз ёки соводи кам деб булмайди чунки улар хаётда жуда катта ишлар килган колаверса лавозимларда утиришади. Рахмат
Нимага саводсизлашиб кетаяпмиз?
Ассаламу алайкум, муҳтарам суҳбатдош!
Ишдан бўш вақтларимда форумларга кириб тураман. Баъзида, шу форумларда қолдирилган фикрларни ўқиб, унинг саводсизларча ёзилганига жудаям ачиниб кетаман. Энг хафа бўладиган томони шундаки, қолдирилган фикрлар муаллифларининг аксарияти ўз тилида ҳам эплаб ёзолмайди. Оддий хатолар қилади. Бу тилга нисбатан ҳурматсизлик эмасми? Наҳотки, шунчалар саводсизлашиб бораяпмиз, ё менга шундай туюлаяптими? Яхши-яхши билим юртларини битирган мутахассисларимизнинг қилган оддий хатоларини кўриб ёқа ушлайсиз... Бу саводсизлигимиз билан қаергача борамиз? Балки, тилимизга яхшироқ эътибор бериш вақти келгандир-а?
Албатта хурматсизлик. Тилга эътибор бериш керак. Айримлар учун бу хатто шарт бўлиши лозим.
Ха, албатта гапингизга кўшиламан, лекин этибор берсангиз форумда асосан форум ташкилотчилари, IT технология ходимлари қатнашадилар.
Саволга нима алоқаси бор буни дерсиз, фараз килинг форум мавзулари фақат маънавият ва маърифат, шеъият мавзулари асосида яратилсин ва бошқа техник, колаверса сиёсий соха ва мовзулар аралашмасин, шундай форумга ёки даврага кириб колсез фикрингизни аксини топасиз.
У ерда хамма хар бир ёзилаётган нукт вергулига эътибор беради. Бу форумда фикр билдирилса бўлди.
Шунинг учун унча мунча "отпечатка" ёки товушда эшитилганде ёзилишлар одатиё хол. Лекин, бу инсонларни соводсиз ёки соводи кам деб булмайди, чунки улар хаётда жуда катта ишлар қилган колаверса лавозимларда ўтиришади. Рахмат
Албатта. Бошқалар сиз билан солиштирганда ўта саводхон. Сизнинг ушбу форумдаги хар қандай тилдаги постингиз ғирт саводсиз бир ярамас кимсанинг ёзувларига ўхшайди.
Masud Mahsudov
01.10.2008, 21:06
Нимага саводсизлашиб кетаяпмиз?
Ассаламу алайкум, муҳтарам суҳбатдош!
Ишдан бўш вақтларимда форумларга кириб тураман. Баъзида, шу форумларда қолдирилган фикрларни ўқиб, унинг саводсизларча ёзилганига жудаям ачиниб кетаман. Энг хафа бўладиган томони шундаки, қолдирилган фикрлар муаллифларининг аксарияти ўз тилида ҳам эплаб ёзолмайди. Оддий хатолар қилади. Бу тилга нисбатан ҳурматсизлик эмасми? Наҳотки, шунчалар саводсизлашиб бораяпмиз, ё менга шундай туюлаяптими? Яхши-яхши билим юртларини битирган мутахассисларимизнинг қилган оддий хатоларини кўриб ёқа ушлайсиз... Бу саводсизлигимиз билан қаергача борамиз? Балки, тилимизга яхшироқ эътибор бериш вақти келгандир-а?
Албатта хурматсизлик. Тилга эътибор бериш керак. Айримлар учун бу, хатто, шарт бўлиши лозим.
Kechirasiz... mening postimdagi Assalomu alaykum ni to'g'rilaganingiz uchun katta rahmat. Lekin qolgan tuzatishlaringiz o'rinli emas. Iltimos, Siz ham e'tiborli bo'ling.
Lazizkhon
01.10.2008, 21:23
Русларда макол бор биласизми хурматли "haoshen (javascript:insertnick('haoshen');)" Иштони йук, иштони тиззаси ертик устидан кулибди дейишади. Узр
Lazizkhon
01.10.2008, 21:26
Форум шундай нарсаки унда узизни фикрингизни курсатиб, тушунтириб беролсез булди манимча. А лекин хамма нукта вергулини тузатиб утириш шарт эмас. Агар ишга киришга ёки бошка расмиятчиликлар килсангиз унда каттик эътибор билан ёзишингиз лозим. Хамма насрани узини вокти жойи ва х. лари бор.
Форумда ёзганда куп хато килган одам умуман саводсиз деб булмайди.
Бундай уйлидиганларни узини саводсизрок дейиш мумкин
Masud Mahsudov
01.10.2008, 21:39
Форум шундай нарсаки унда узизни фикрингизни курсатиб, тушунтириб беролсез булди манимча. А лекин хамма нукта вергулини тузатиб утириш шарт эмас. Агар ишга киришга ёки бошка расмиятчиликлар килсангиз унда каттик эътибор билан ёзишингиз лозим. Хамма насрани узини вокти жойи ва х. лари бор.
Форумда ёзганда куп хато килган одам умуман саводсиз деб булмайди.
Бундай уйлидиганларни узини саводсизрок дейиш мумкин
Gapingizga unchalik ham qo'shilmayman. Chunki, odam qayerda bo'lmasin, o'z tilini hurmat qilishi lozim. O'z fikrini, chiroyli, savodli yetkazib berish har birimizga qat'iy qoida bo'lsagina, biz biror qadam oldiga siljiymiz. 7-sinf "ikkichi" o'quvchisining yozgan diktantiga o'xshab bildirilgan fikr, avvalo, o'quvchida o'sha muallifga nisbatan hurmatsizlikni uyg'otishi tabiiy hol.
Forum - jamoat joy. Jamoat joyda esa ma'lum yozilmagan qoidalarni buzishga HAQQIMIZ YO'Q... Chunki, bizni o'qiyotganlar, bizdan nimadir olishini ham hisobga olishimiz kerak. Shaxsan men, o'z tilida savodsizlarcha yozilgan har qanday matn egasiga, birinchi navbatda, o'z millatim vakili sifatida baho beraman, mutaxassis deb emas. Men uchun mutaxassis degan tushuncha, tom ma'noda ahamiyatlidir. Ya'ni, u nafaqat o'z sohasining ustasi, balki, uni atrofdaglarga chiroyli va to'g'ri yetkaza oladigan insondir. Grammatik, sintaktik va orfografik to'g'ri yozish, nafaqat adabiy xodimlar yoki rasmiy kishilar, balki har birimiz uchun qat'iy qoida bo'lib qolmog'i lozim.
P.S. Iltimos, Lazizkhon birodar, Agar mumkin bo'lsa, kamroq xato bilan yozishga harakat qiling. Tashqaridan qaraganda, haqiqatan ham xunuk ko'rinar ekan... Tushunasiz, degan umiddaman. Oldindan rahmat...Alloh rozi bo'lsin Sizdan
Lazizkhon
01.10.2008, 21:54
P.S. Iltimos, Lazizkhon birodar, Agar mumkin bo'lsa, kamroq xato bilan yozishga harakat qiling. Tashqaridan qaraganda, haqiqatan ham xunuk ko'rinar ekan... Tushunasiz, degan umiddaman. Oldindan rahmat...Alloh rozi bo'lsin Sizdan
Ха албатта, бир томондан хатоимни тузатиб турганиздан хурсандман.
Рахмат!
Kam o'qiyotganimiz uchun savodsizlashib ketayapmiz. Bitta kitob o'qigandan ko'ra ikkita kino ko'rib qo'ya qolamiz. O'z fikrini to'g'ri ifodalay olish ham bir san'at. Ko'pchiligimiz bu narsani esdan chiqarib yuborganmiz. O'z sohamning yetuk mutahassisiman deb kerilamiz. Bu to'g'ri bo'lishi mumkin. Menimcha har qanday soha mutahassisi ham hech bo'lmasa so'zni to'g'ri yozishni bilishi kerak deb o'ylayman.
G'olib Nishonboyev
02.10.2008, 12:17
Русларда макол бор биласизми хурматли "haoshen (http://javascript%3Cb%3E%3C/b%3E:insertnick%28%27haoshen%27%29;)" Иштони йук, иштони тиззаси ертик устидан кулибди дейишади. Узр
Жиддийку-a? :101:
Русларда макол бор
Ўзбекларда ҳам зўр мақоллар кўп...
Мисол учун, "Ўйнаб гапирсанг ҳам - ўйлаб гапир!" ёки "Башаранг қийшиқ бўлса - ойнадан ўпкалама" ;-)
Билмадиму бу ерда фикр алмашаётган баъзи бир форумдошларимиз узларининг шеваларида ёзишса узларига кулай ёки фикрларини мана шу йул билан етказиш уларга осондек туюлса керак. Лекин яна бир томони бор, узларнинг шевалари ва ишлатаётган жаргон сузлари билан янада замонавий, олифта (крутой) ликларини билдиришдир максадлари.
Техник хатоликларга келадиган булсак, бундай холат хаммада хам юзага келиши турган гап. Тушунишим буйича сиз хакикатдан хам жуда яроксиз ва 5 та сузли жумлада 6 маротаба хатоликка йул куйиб ёзаётганлар тугрисида тухталяпсиз. Бу албатта нафакат тилга, колаверса узига хам хурматсизликни курсатиб куяди. Аммо бирда-иккида хато ёзадиганларни эса бутунлай саводсизга чикариш хам ноурин.:buba:
Форум шундай нарсаки унда узизни фикрингизни курсатиб, тушунтириб беролсез булди манимча. А лекин хамма нукта вергулини тузатиб утириш шарт эмас.
Уз фикрингизни узингиз тушунадиган тилда курсатгандан нима фойда? Форумда ёзганларингизни бошкалар хам укишадику. Хаммаям сизнинг ёзганиларингизни худди узингиздай укиб тушунавермайди-ку. Шунинг учун давлат тили кабул килинади. Шунинг учун грамматика, орфография ва яна бир канча коидалар ишлаб чикилган.
Менимча нима булганида хам сузларни тугри ёзиш керак. Тиниш белгиларига келсак купчилигимиз бу борада кийналсак керак (албатта Nigora Umarova va Masud Mahsudov ва бошкалар...)дан ташкари. Лекин тиниш белгилари хам баъзида гап маъносини жудаям узгартириб юбориши мумкин.
Масалан:
1) O'qi, dadangga o'xshab eshak bo'lma.
2) O'qi dadangga o'xshab, eshak bo'lma.
Билмадиму бу ерда фикр алмашаётган баъзи бир форумдошларимиз узларининг шеваларида ёзишса узларига кулай ёки фикрларини мана шу йул билан етказиш уларга осондек туюлса керак. Лекин яна бир томони бор, узларнинг шевалари ва ишлатаётган жаргон сузлари билан янада замонавий, олифта (крутой) ликларини билдиришдир максадлари.
Агар узига кулай деб шевада ёзиладиган булса...
Шахсиятга тегиш ниятим йук. Агар постим кимнингдир шахсиятига тегиб кетса аввалдан узр сурайман.
Орамизда хоразмликлар борми? Хоразмнинг хакикатдан хам жуда гузал шеваси бор. Иложи булса хоразм шевасида биронта пост ёзворсин илтимос (агар хоразм шевасига харф етказолса). Кейин уни яна битта хоразмлик укиб курсин. Кандай буларкин. Ёки куйидаги жумлани (хоразмлик эмасман. хатолар учун узр сурайман) укиб куринглар.
O'qshom ozonda ishe orqoyin giteyotirsaq yonimizdan bir mo'chchi qiyz o'tip gitti. Yonimdaqi jo'rami og'ziyam ochiq go'zziyam o'chiq. Nago'zig'a qoriysan disem "ishu qiyza keypim gitti" diydi mong'loyi qoro. Ibiyey seni kading bovediku disem "Perhez etken odom menyug'ayam qorap bo'miydimi" diydi.P.S: Бу албатта хазил. (менимча уринли)
Мен хам жаргонлар ишлатилмаслиги тарафдориман.
Masud Mahsudov
02.10.2008, 19:19
Albatta, kishi qaysi soha mutaxassisi bo'lishdan qat'i nazar, o'z ona tilida fikrini to'g'ri yoza olishi kerak.Jargon, sheva kabi narsalar og'zaku nutqda, ayrim hollarda qo'llaniladi.lekin unda yozish...bilmadim, hech qaysi ahloq me'yoriga to'g'ri kelmasa kerak. O'z ona tilimizga e'tibor yuqori bo'lsagina, boshqa tilda gaplashuvchilarda ham o'zimizga nisbatan hurmat uyg'ota olamiz... Qanday chiroyl o'zbek tilimiz bor. Unga imkon qadar hurmat bilan qaraylik...Chunki, ertaga farzandlarimiz ham biz bosgan qadamdan yurishadi...
Kechirasiz... mening postimdagi Assalomu alaykum ni to'g'rilaganingiz uchun katta rahmat. Lekin qolgan tuzatishlaringiz o'rinli emas. Iltimos, Siz ham e'tiborli bo'ling.
Kechirasiz, savodsizlik haqida gap yuritishdan oldin, savodhonliginginzni oshirizni iltimos qilardim. Hususan nafaqat imlo, balki sintaksis sohasida ham. Hali-hozircha o'zbek adabiy tilida yo'zolmayman turidagi iboralar faqat og'zaki nutqqa hos.
Русларда макол бор биласизми хурматли "haoshen" Иштони йук, иштони тиззаси ертик устидан кулибди дейишади. Узр
To'gri! Kimning ishtoni yo'q. Kimning e'sa ikkala qo'li chap.
Masud Mahsudov
03.10.2008, 00:00
Kechirasiz, savodsizlik haqida gap yuritishdan oldin, savodhonliginginzni oshirizni iltimos qilardim. Hususan, nafaqat imlo, balki sintaksis sohasida ham. Hali-hozircha o'zbek adabiy tilida yo'zolmayman turidagi iboralar faqat og'zaki nutqqa hos.
Yozolmayman -yoza olmayman bu ikkalasi bir xil ma'noni anglatadi. (masalan bora olmayman - borolmayman, yeta olmayman -yetolmayman) Faqat og'zaki emas, adabiy tilda ham qo'llaniladi. Filologlar bo'lsa, aytsinlar, marhamat qilib. Maktabda bizga shunday o'rgatishgan. 10-15 yilda agar o'zbek imlo qoidalari o'zgarib ketgan bo'lsa, unda bilmadim. Xudoga shukrki, sintaksis sohasida yetarlicha bilimga egaman.
Yozolmayman -yoza olmayman bu ikkalasi bir xil ma'noni anglatadi. (masalan bora olmayman - borolmayman, yeta olmayman -yetolmayman) Faqat og'zaki emas, adabiy tilda ham qo'llaniladi. Filologlar bo'lsa, aytsinlar, marhamat qilib. Maktabda bizga shunday o'rgatishgan. 10-15 yilda agar o'zbek imlo qoidalari o'zgarib ketgan bo'lsa, unda bilmadim. Xudoga shukrki, sintaksis sohasida yetarlicha bilimga egaman.
Aynan ikkinchi holda yani yoza olmayman ko'rinishida to'gri yoziladi. Kechirasizu - men filologman. :)
Masud Mahsudov
03.10.2008, 09:31
Aynan ikkinchi holda yani yoza olmayman ko'rinishida to'gri yoziladi. Kechirasizu - men filologman. :)
Izohga hojat yo'q, deb o'ylayman...
«...Отабек бундай сўроқларнинг бекорга эмаслигини пайқаб, бунинг тегида қандай бўлса ҳам бир гап борлиғиға ишонди:
— Биринчи мажлисимиз мундан бир ой чамаси бурун Зиё ака деганнинг уйида, иккинчиси (қутидорга имо қилиб) бу кишиникида бўлған эди. Шу мажлисларда Акрам ҳожи ҳам бор эди.
— Зиё аканикида бўлған мажлисиннгизга кимлар иштирок қилди?
— Мен, Зиё шоҳичи, бу киши (қутидор),—деди ва бир оз ўйланиб олди,—3иё аканинг ўгли -- Раҳмат, Акрам ҳожи, Ҳасанали, Ҳомид исмлик яна бир киши.
Ҳомид исмини эшиткан қурбоши тасдиқ қилғандек бир ҳаракат ясаб қўйди. Қушбеги қўрбошира ер тегидан кўз юбориб олди-да, давом қилди:
— Иккинчи мажлисингизда кимлар бўлди?
— Иккинчи мажлисимизда бояғи кишиларғина бўлди. Фақат Ҳомид йўқ эди.
— Боя, Марғилон келганимға неча кун бўлди, дедингиз?
— Қирқ кунлар чамаси.
— Яхши,— деди қушбеги,— айтингиз-чи, қирқ кунлаб Марғилонда қолишингизнинг сабаби нима эди?
— Маълумки, ҳозир Тошканд қамал (мухосара) ҳолатидадир. Шундай вақтда Тошкандга қайтиш ўзи ақлсизлик бўлар эди.
— Қорачопончи бўлғанингиз учун,— деди истеҳзо қилиб қуш-беги,— қипчоқ оғайнилардан қўрқдингизми?
— Сўзингизга тушунолмайман,—деди кулиб Отабек.
Бу гапни оддий кишига айткандек қилиб сўзлади. Қутидор унинг бу айткан гапидан эмас, кулишидан ниҳоят даражада қўрқувға тушиб ўзида иссиғлиқ-совуғлиқ бир ҳолат хис эткан эди. Ҳокимларга гарчи тўғри бўлғанда ҳам дағалроқ сўз айтиш ўлимни тилаш билан тенг эди. Ўтаббой қушбеги замона хокимларининг тузуги бўлса ҳам, кўб бўлмаса озроқ уларнинг таъсири бунда ҳам бор эди. Отабекнинг бу гапидан қизишди:
— Қипчоқ душмани бўлған отангиз Юсуфбек ҳожини унутдингизми. Отангизнинг сизга берган ваколати қаерда қолди?
— Қипчоқ душмани ким, отам кимга қандай ваколат берган, худо ҳаққи учун очиб сўзлангиз, йўқса ёриламан, тақсир!
— Ўзингизни тағофулга солмангиз, бек йигит,—деди қушбеги,— отангизнинг ким эканини, сизни Марғилонга нима учун юборғанини, қутидор билан мунда қандай ишлар қилмоқда бўлғанлиғингизни, барчасини ҳужжатлари билан биламиз. Сиз марғилонлиқ оғайниларни қипчоқларға қарши оёқландирмоқчи бўласиз, буни ҳам яхши биламиз!..»
(Абдулла Қодирий, “Ўткан кунлар”)
«ISTAGIM
Istagim shu – qolsam edi shamol bo‘lib,
Boshginangda aylanardim savol bo‘lib.
Boshdan oyoq gulbargiga o‘rar edim,
“Nega meni sevmading?” deb so‘rar edim.
Dardu g‘amim, iztirobim, kulfatlarim –
Bosh ustimda charx uradi kalxatlarim.
Osmonlarda qolib ketgan oyqiz o‘zing,
Baxtsizligim sabachisi yolg‘iz o‘zing.
To‘yib nafas ololmayman ko‘ksim to‘lib,
Hech bo‘lmasa qolsam edi yomg‘ir bo‘lib.
Derazangga yuzlarimni urar edim.
“Nega meni sevmading?” deb so‘rar edim.
Tuzalmayman, endi odam bo‘lolmayman,
Maktub yozib sabolardan yo‘llolmayman.
Jondan yaxshi ko‘ramanu ko‘rolmayman,
“Nega meni sevmading?” deb so‘rolmayman.
2005»
Iqbol Mirzo
Nigora Umarova
03.10.2008, 10:16
Kechirasiz, savodsizlik haqida gap yuritishdan oldin, savodhonliginginzni oshirizni iltimos qilardim. Hususan, nafaqat imlo, balki sintaksis sohasida ham. Hali-hozircha o'zbek adabiy tilida yo'zolmayman turidagi iboralar faqat og'zaki nutqqa hos.
Yozolmayman -yoza olmayman bu ikkalasi bir xil ma'noni anglatadi. (masalan bora olmayman - borolmayman, yeta olmayman -yetolmayman) Faqat og'zaki emas, adabiy tilda ham qo'llaniladi. Filologlar bo'lsa, aytsinlar, marhamat qilib.
Yozolmayman so'zi sodda fe'l sifatida qo'llangan.
Yoza olmayman fe'li qo'shma fe'l hisoblanib, yoza fe'li yetakchi, olmayman fe'li esa ko'makchi fe'ldir. Sababi qo'shma so'zning mazmunini yozmoq so'zi anglatmoqda. So'z birikmalari o'rtasida tobelanish munosabati yuzaga kelgan.
Behzod Saidov
03.10.2008, 11:15
Kechirasizu - men filologman.
O‘zbek tili bo‘yichami? ;)
Аслида ёзолмайман сузини умуман хато хисобламаймизу, лекин олиб бераолиди; обераолсин; кейгиси кемиди; купро; этивокин (айнан мана шу форумда ишлатилган сузларни олдим) мана бунаканги сузлар устида бош котирсак максадга мувофикрок булармиди.:187:
Nigora Umarova
03.10.2008, 11:34
Мавзунинг йуналиши "Ким купрок имловий ва услубий хато топади?" мавзусига мос келиб колмаяптимикан?
Мавзунинг йуналиши "Ким купрок имловий ва услубий хато топади?" мавзусига мос келиб колмаяптимикан?
Айнан мана шу бахона ушбу мавзу очилмадимикан? Максад хам шунга моликрокмасмикан?
Nigora Umarova
03.10.2008, 11:47
Мавзуда бир-биримизнинг хато-камчиликларимизни даханаки жанг тарзида эмас, тилнинг маълум конун-коидалари асосида курсатсак яхширок буларди. :-)
Мавзуда бир-биримизнинг хато-камчиликларимизни даханаки жанг тарзида эмас, тилнинг маълум конун-коидалари асосида курсатсак яхширок буларди. :-)
Кечирасиз опажон! Постимга яхширок каранг ман хато-камчиликларни жанг тарзида исботламокчи булмадим. Ушбу сузлар, колверса шунга ухшаш сузлар хамда энди ёзилиши мумкин булган сузлар устида бош котирсак деб мисол килиб курсатиб куйдим холос. Ман дахо эмасман, бировнинг камчилигини шартакилик билан юзига соладиган бетгачопарлик одатим хам йук.
Nigora Umarova
03.10.2008, 12:09
Кечирасиз опажон! Постимга яхширок каранг ман хато-камчиликларни жанг тарзида исботламокчи булмадим. Ман дахо эмасман, бировнинг камчилигини шартакилик билан юзига соладиган бетгачопарлик одатим хам йук.
Укажоним!
Четдан кузатган инсонга шундай туюлди. Юкоридаги пост факат изгагина тегишли эмас.
Ушбу сузлар, колверса шунга ухшаш сузлар хамда энди ёзилиши мумкин булган сузлар устида бош котирсак...
тилнинг маълум конун-коидалари асосида курсатсак...
Юкоридаги пост факат изгагина тегишли эмас.
Э, йўқ! Биз гап нима ҳақида кетаётганлигини теран англаб турсак-да, мунозарада иккиламчи нарсаларга кўпроқ эътибор беришга ўрганганмиз!
Давом этамиз:
Ва - ва, ва-ва! Нигорахоним хато ёзибдилар! Битта ҳарф қолиб кетибди!
Ва-ва, ва-ва! Мен бу ҳарф "с"лигини ҳаммадан кўра яхшироқ биламан! Ва-ва, ва-ва! Мен энг саводли бўлсам керак! Ва-ва, ва-ва...
Энди менинг постимдаги хатоларни топиб, "мунозара"ни давом эттирамиз! Қарабсиз-ки, маълум вақт ўтгач, барча форумдошларнинг саводи ошиб-тошиб кетади...
PS: Азизлар, шу йўсин жонингизга тегмадими, а?
Nigora Umarova
03.10.2008, 12:52
Энди менинг постимдаги хатоларни топиб, "мунозара"ни давом эттирамиз! Қарабсиз-ки, маълум вақт ўтгач, барча форумдошларнинг саводи ошиб-тошиб кетади...
Агарда бизнинг хатоларимиз кимнидир хатосиз ёзишга ва бу хатоларни кулламасликка ургатса хурсанд буламиз.
Дарс утиш методикасида "Хатони топ" уйини буларди. Атайлаб хато ёзиб, хатоимни топган укувчимни рагбатлантирардим. :-)
Атайлаб хато ёзиб, хатоимни топган укувчимни рагбатлантирардим. :-)
Унда мен биринчи бўлиб "беш" олдим! Ва-ва, ва-ва... ;-)
"Ўқувчим" дейсизми? Хе, бу ерда айрим ўқитувчилар ҳайрон қолдиришаяпти-ку...
Masud Mahsudov
03.10.2008, 13:06
Menimcha, mana shu mavzuda fikrimizni bildirayotganda, yozayotganlarimizga yaxshiroq e'tibor qilishni boshladik, toki bizdan keyingi foydalanuvchi bizning xatomizni topmasin, deya. Qaniydi, hamma foydalanuvchilar, boshqa joyda ham yozuvlariga ko'proq e'tibor qaratsalar...
Nigora Umarova
03.10.2008, 13:07
Юкоридаги пост факат изгагина тегишли эмас.
Maestro
Ва - ва, ва-ва! Нигорахоним хато ёзибдилар! Битта ҳарф қолиб кетибди!
Ва-ва, ва-ва! Мен бу ҳарф "с"лигини ҳаммадан кўра яхшироқ биламан! Ва-ва, ва-ва! Мен энг саводли бўлсам керак! Ва-ва, ва-ва...
Постимни бошкотирма тарзида колдирган куринаман. "Керакли харфни куйиб гапнинг эгасини топинг" деган топширикни хам куйсам буларкан. Масалан, Б ни куйса биз булади, яна шунга ухшаш харфларни..
асалан, Б ни куйса биз булади, яна шунга ухшаш харфларни..
Бошни қотирманг ;-), гапингиз айнан бир шахсга йўналтирилган эди ;-). Унда - "қ" ни қўйса, "қиз" бўлади ;-).
Nigora Umarova
03.10.2008, 13:22
асалан, Б ни куйса биз булади, яна шунга ухшаш харфларни..
Бошни қотирманг ;-), гапингиз айнан бир шахсга йўналтирилган эди ;-). Унда - "қ" ни қўйса, "қиз" бўлади ;-).
Тугри биринчи шахс, куплик - биз ни назарда тутгандим. Учинчи шахс бирликни эмас
— Яхши,— деди қушбеги,— айтингиз-чи, қирқ кунлаб Марғилонда қолишингизнинг сабаби нима эди?
— Маълумки, ҳозир Тошканд қамал (мухосара) ҳолатидадир. Шундай вақтда Тошкандга қайтиш ўзи ақлсизлик бўлар эди.
— Қорачопончи бўлғанингиз учун,— деди истеҳзо қилиб қуш-беги,— қипчоқ оғайнилардан қўрқдингизми?
— Сўзингизга тушунолмайман,—деди кулиб Отабек.
Эскирган лексика.
Tuzalmayman, endi odam bo‘lolmayman,
Maktub yozib sabolardan yo‘llolmayman.
Jondan yaxshi ko‘ramanu ko‘rolmayman,
“Nega meni sevmading?” deb so‘rolmayman.
Шеърият. У ерда умуман кўпчилик сўзлар адабий қофия ва бошқа сайқаллар сифатида қоидадан мустасно.
Yozolmayman so'zi sodda fe'l sifatida qo'llangan.
Инкор ма қўшимчаси ёзмоқ феъл ўзагига қўшилиб турганда содда феъл қаёқдан пайдо бўлсин?
Yoza olmayman fe'li qo'shma fe'l hisoblanib, yoza fe'li yetakchi
Айнан хозирги замон ўзбек адабий тили қоидаларига мос. Қолганлари ё оғзаки нутқ мисоли, ё шевага хос сўзлар қаторига киради.
Lutfillo Tursunov
03.10.2008, 18:39
Ҳар қандай ҳолатда ҳам адабий тил қоидаларига амал қилган ҳолда фикрни ифода этиш кераклигини қўллаб-қувватлайман. Форум, чатларда биз кузатаётганимиз - шошилиб ёзиш оқибатида хатоларга йўл қўйиш, фикрни аниқ етказмаслик бора-бора одатга айланиб қолиши мумкин. Бу - тилга нисбатан ҳурматсизлик бўлади. Авваллари инсонлар бир-бирлари хатлар орқали суҳбатда бўлишган. Хатларида имкон қадар хатоликка йўл қўймасликка ҳаракат қилишган (йигит ва қиз ўртасидаги муҳаббат саводли номалар ёрдамида янада мустаҳкамланган). Ҳозир эса, хат ўрнига электрон почта, СМС каби тезкор алоқа воситаларидан кўпроқ фойданилмоқда. Жой (СМСда) ва вақт(интернет)дан ютқазмасликни кўзлаб хатоларга йўл қўйяпмиз. Лекин бу бир баҳонадан бошқа нарса эмас. Истаган киши ҳаракат қилса, тўғри ёзишни эплай олади (бироз меҳнат керак).
Албатта, форумда ҳар кимдан хато топиш мумкин. Менимча, биринчи навбатда қўпол хатолардан фориғ бўлишни ўйлаш керак. Кейинчалик бошқа камчиликларни тузатиб бориш қийин кечмайди...
Лекин "сен бу ерда кўп хато қиляпсан", деб қаттиқ танбеҳ бериш ҳам унчалик тўғри иш эмас, деб ўйлайман (Чидаб бўлмас даражадаги саводсиз "пост"лар бундан мустасно :)). Йўқса, фикримни баён этаман, деб илк бор форумга кирган айрим дўстларимиз имловий хато билан ёзишдан чўчиб, қайта бу ерга "бош суқмай" қўйиши ҳам мумкин...
Yozolmayman -yoza olmayman bu ikkalasi bir xil ma'noni anglatadi. (masalan bora olmayman - borolmayman, yeta olmayman -yetolmayman) Faqat og'zaki emas, adabiy tilda ham qo'llaniladi. Filologlar bo'lsa, aytsinlar, marhamat qilib. Maktabda bizga shunday o'rgatishgan. 10-15 yilda agar o'zbek imlo qoidalari o'zgarib ketgan bo'lsa, unda bilmadim. Xudoga shukrki, sintaksis sohasida yetarlicha bilimga egaman.
Aynan ikkinchi holda yani yoza olmayman ko'rinishida to'gri yoziladi. Kechirasizu - men filologman. :)
Менимча мавзу бошловчи (топистартер) бу даражада адабий тилда ёзишни талаб килмаяпти. "килолмайман", "боролмайман" деб ёзсангиз хамма тушунаверади (агар узбек тилини билса). Лекин "этвокин" (айтиб куринг), "этди" (айтди, билмаган одам ростдан хам ЭТДИ деб тушунади), "беромиман" (беролмайман ёки бера олмайман), "котвотти" (роса куляпти), "этибди" (айтибди), "бумиди" (булмайди), "уйлидиган" (уйлайдиган) каби сизлар билан ёзиш тугри эмасда.
Masud Mahsudov
04.10.2008, 15:24
— Яхши,— деди қушбеги,— айтингиз-чи, қирқ кунлаб Марғилонда қолишингизнинг сабаби нима эди?
— Маълумки, ҳозир Тошканд қамал (мухосара) ҳолатидадир. Шундай вақтда Тошкандга қайтиш ўзи ақлсизлик бўлар эди.
— Қорачопончи бўлғанингиз учун,— деди истеҳзо қилиб қуш-беги,— қипчоқ оғайнилардан қўрқдингизми?
— Сўзингизга тушунолмайман,—деди кулиб Отабек.
Эскирган лексика.
Tuzalmayman, endi odam bo‘lolmayman,
Maktub yozib sabolardan yo‘llolmayman.
Jondan yaxshi ko‘ramanu ko‘rolmayman,
“Nega meni sevmading?” deb so‘rolmayman.
Шеърият. У ерда умуман кўпчилик сўзлар адабий қофия ва бошқа сайқаллар сифатида қоидадан мустасно.
Birodar...Kechirasiz, yaxshisi, filologiya sohasidagi bilimlaringizni mustahkamlashni maslahat beraman. "Eskirgan leksika", "she'riyat" bahonalari bu aniq dalil bo'la olmaydi. Hozirgi kunning yoki 60-80-yillar adabiyotlarining istalganini oling, "olmaydi" fe'li qoshilgan qo'shma fe'llarni istagancha topishingiz mumkin. Buni XATO deyishingizdan oldin, imkon qadar adabiy asarlarni ko'z yugurtirib chiqsangiz yomon bo'lmasdi. Xatoni tan olish ham mardlikka kiradi, aslida...
P.S. Hozirgina komputerda Pirimqul Qodirov, Tohir Malik kabi yozuvchilarimizning ba'zi asarlarini ko'rdim... Bir necha joyda "etolmaydi, qilolmaydi, yetolmaydi... " va shu kabi fe'llar ko'plab ishlatilgan. Demak ular ham xatoliklarga yo'l qo'ygan ekanlarda? Yo aybni muharrirlardan qidiramizmi?
Birodar...Kechirasiz, yaxshisi, filologiya sohasidagi bilimlaringizni mustahkamlashni maslahat beraman. "Eskirgan leksika", "she'riyat" bahonalari bu aniq dalil bo'la olmaydi. Hozirgi kunning yoki 60-80-yillar adabiyotlarining istalganini oling, "olmaydi" fe'li qoshilgan qo'shma fe'llarni istagancha topishingiz mumkin. Buni XATO deyishingizdan oldin, imkon qadar adabiy asarlarni ko'z yugurtirib chiqsangiz yomon bo'lmasdi. Xatoni tan olish ham mardlikka kiradi, aslida...
Кечирасиз мулла ака, бироқ мен айнан ўзбек адабий тили хақида сўз юритаяпман. Сиз эса менимча мактабда яхши ўқигансизу, бироқ адабий тил ва тилдаги стилистик қатламлар борасида, қолаверса турли хил лексик қатламлар хақида кам эшитган кўринасиз. Адабий асарлар тили бу адабиёт тили. Хозирги замон ўзбек адабий тилида форумда пост ёзганда биз икки хил стилистик усулга: расмий ва публицистик стил қатламларига мурожаат қилишимиз керак. Уларнинг иккаласи хам сиз айтаётган адабиётдаги адабий тилдан бирмунча фарқ қилади. Мен хато қилсам буни дархол тан олишга ўрганганман. Бироқ, бирон мавзу борасида гап кетсаю, мен ўзимни хақ билсам бу борада тинимсиз бахслашишим ва ўз нуқтаи назаримни доимо хох илмий, хох мантиқий тарафдан асослаб беришим мумкин.
P.S. Hozirgina komputerda Pirimqul Qodirov, Tohir Malik kabi yozuvchilarimizning ba'zi asarlarini ko'rdim... Bir necha joyda "etolmaydi, qilolmaydi, yetolmaydi... " va shu kabi fe'llar ko'plab ishlatilgan. Demak ular ham xatoliklarga yo'l qo'ygan ekanlarda? Yo aybni muharrirlardan qidiramizmi?
Шу туфайли келинг, сиз ўзингиз билмаган ёки яхши таниш бўлмаган сохада бекорга бахслашманг. Хар холда форум адабий асар, сиз эса таниқли адиб эмассиз. Шу туфайли она тилимизда бехато ёзма нутқ хақида гап кетганда, сал эхтиёт бўлинг. Ёзма нутқнинг жуда кўп ўзига хос айнан филологик нозик томонлари кўп. Уларни мактабда ўтишади. Бироқ хамма хам билавермайди.
Utkirbek
05.10.2008, 00:05
Кечирасиз мулла ака, бироқ мен айнан ўзбек адабий тили хақида сўз юритаяпман. Сиз эса менимча мактабда яхши ўқигансизу, бироқ адабий тил ва тилдаги стилистик қатламлар борасида, қолаверса турли хил лексик қатламлар хақида кам эшитган кўринасиз. Адабий асарлар тили бу адабиёт тили. Хозирги замон ўзбек адабий тилида форумда пост ёзганда биз икки хил стилистик усулга: расмий ва публицистик стил қатламларига мурожаат қилишимиз керак. Уларнинг иккаласи хам сиз айтаётган адабиётдаги адабий тилдан бирмунча фарқ қилади. Мен хато қилсам буни дархол тан олишга ўрганганман. Бироқ, бирон мавзу борасида гап кетсаю, мен ўзимни хақ билсам бу борада тинимсиз бахслашишим ва ўз нуқтаи назаримни доимо хох илмий, хох мантиқий тарафдан асослаб беришим мумкин.
Hurmatli haoshen, mani kichirasizu, sizga nima kerak bunaqa qilib tortishishga, o'zingiz ham tushunib turibsizku, bu joyda aniqrog'i forumda u darajada xato bo'lmaganini. Yuqorida ko'rsatib o'tilgan xatoliklar xisobga olinyapti manimcha. Masud Mahsudov qilolmayman, yozolmayman to'g'risidagi gaplarnimas, aksincha, u forumda mingta, qolaversa undanda ko'proq xatolar bilan yozadigan shaxslar to'g'risida to'xtalayotgani hammaga ayon. Ko'rinib turibdiki, bu siz katta muhokamaga tashlamoqchi bo'lgan, ya'ni uning xatolari deb ham bo'lmaydi, shularni ko'tarib chiqishingiz manimcha hech kimga xush kelmasa kerak, yana bilmadim. Agar bu inson bunaqangi xatoliklarga yo'l qo'yishini bilmaganida, aniqrog'i bu darajada qoidalarni bilmaganida, bu mavzuni ochmagan bo'lardi shekilli. Bu uchun Masud Mahsudov o'zi javob bersin.
Nigora Umarova
05.10.2008, 11:25
Yozolmayman so'zi sodda fe'l sifatida qo'llangan.
Инкор ма қўшимчаси ёзмоқ феъл ўзагига қўшилиб турганда содда феъл қаёқдан пайдо бўлсин?
Yoza olmayman fe'li qo'shma fe'l hisoblanib, yoza fe'li yetakchi
Айнан хозирги замон ўзбек адабий тили қоидаларига мос. Қолганлари ё оғзаки нутқ мисоли, ё шевага хос сўзлар қаторига киради.
!!!! Yoza olmayman bo'lsa qo'shma fe'l bo'lardi. -ma inkor shakli qo'shimchasi qo'shilganda sizningcha murakkab fe'l hosil bo'ladimi, sizningcha?
Mayli shunday bo'lsa aniq dalillar bilan isbotlab bering-chi?
Sodda tub va sodda yasama fe'llar bor. yozdim- bu sodda tub fe'l hisoblanadi. Shu jumladim yozmadim va yozolmadim ham. Biri bo'lishi, ikkinchisi bo'lishsiz fe'l.
Agar fe'lning tuzilishiga doir bahs-munozaraga asos bo'luvchi savollaringiz bo'lsa, tlishunos olimlar professor Ravsgan Rasulov, G'ani Shoabdurahmonov, Ayub G'ulomovlarning "O'zbek tili grammatikasi" ga oid darslik va qo'llanmalarini varaqlab chiqing. Kerak bo'lsa kitoblarning chiqqan yili, fe'l haqida berilgan mavzuning betlarigacha ko'rsatib berishim mumkin.
Nigora Umarova
05.10.2008, 11:49
...бироқ мен айнан ўзбек адабий тили хақида сўз юритаяпман.
Хаммамиз хам айнан шу хакида фикр билдирмокдамиз, шекилли..
...Адабий асарлар тили бу адабиёт тили. Хозирги замон ўзбек адабий тилида форумда пост ёзганда биз икки хил стилистик усулга: расмий ва публицистик стил қатламларига мурожаат қилишимиз керак.
Форумда ёзиш услуби хали тилшунослар томонидан ишлаб чикилмаган. Фикримча, форумда очилган мавзулар кайси услубни куллашни - у расмий- идоравий услубми, илмий услубми, бадиий услубми, публицистик услубни куллашимизни белгилаб берса керак.
Уларнинг иккаласи хам сиз айтаётган адабиётдаги адабий тилдан бирмунча фарқ қилади.
Буни хеч ким инкор кила олмайди.
...ўз нуқтаи назаримни доимо хох илмий, хох мантиқий тарафдан асослаб беришим мумкин.
Илм шундай нарсаки, уни канчалик мукаммал эгаллаб борганимиз сари хеч нарсани билмаслигимизни англаб борамиз.
P.S. Hozirgina komputerda Pirimqul Qodirov, Tohir Malik kabi yozuvchilarimizning ba'zi asarlarini ko'rdim... Bir necha joyda "etolmaydi, qilolmaydi, yetolmaydi... " va shu kabi fe'llar ko'plab ishlatilgan. Demak ular ham xatoliklarga yo'l qo'ygan ekanlarda? Yo aybni muharrirlardan qidiramizmi?
Шу туфайли келинг, сиз ўзингиз билмаган ёки яхши таниш бўлмаган сохада бекорга бахслашманг. Хар холда форум адабий асар, сиз эса таниқли адиб эмассиз. Шу туфайли она тилимизда бехато ёзма нутқ хақида гап кетганда, сал эхтиёт бўлинг. Ёзма нутқнинг жуда кўп ўзига хос айнан филологик нозик томонлари кўп. Уларни мактабда ўтишади. Бироқ хамма хам билавермайди.
P.S. Мухтарам haoshen!
Кечирасиз-у, филологмисиз? Агар сир булмаса филологиянинг кайси йуналишида фаолият олиб борасиз?
Кечирасиз-у, филологмисиз? Агар сир булмаса филологиянинг кайси йуналишида фаолият олиб борасиз?
Мархамат! Компьютер лингвистикаси ва хусусан компьютер лексикографияси.
Aziza Abdunabiyeva
08.10.2008, 13:38
Hurmatli, haoshen! Menimcha rostdanam chegarani bilmayapsiz. Forumda jiddiy mavzuda bahs bo'layotgan ekan deb, kirib, bu yerdagi janglaringizni o'qigan odam ensasi qotib chiqib ketadigan darajaga kelib qolibdi.
Hurmatli, haoshen! Menimcha rostdanam chegarani bilmayapsiz. Forumda jiddiy mavzuda bahs bo'layotgan ekan deb, kirib, bu yerdagi janglaringizni o'qigan odam ensasi qotib chiqib ketadigan darajaga kelib qolibdi.
Хурматли Азиза ва бошқалар!
Менимча барибир хеч ким мен гапни қаёққа бураётганимни тушуниб етмади.
Гап шундаки биз турмушда оғзаки нтуқдан фойдаланамиз ва бунда барча ўз таълим ва тарбия даражаси, шева, лахжа ва бошқа объектив ва субъектив нутқ мухитидан келиб чиқиб галашади.
Форумларда хам кўпинча ана шу нутқ таъсир кўрсатади. Шу туфайли айрим форумларга киришни ёқтирмаймиз.
Бироқ биз юфорумда эканмиз бу ерда холат, ахво ва мухит умуман бошқача.
Бу форумдаги доимий иштирокчиларнинг аксарияти юқори малакали мутахасислар, турли хил лавозимлардаги давлат ва хукумат муассасаларининг ходимлари, зиёлилар. Яъни уларнинг деярли барчаси олий маълумотли ва ўз тилларида нафақат оғзаки, балки ёзма нутқни хам мукаммал эгаллаган одамлар.
Вахоланки шуни тан олар эканмиз унда бу мавзуни очган киши хам, ёзма нутқ қоидаларига айнан шундай нуқтаи назардан ёндашиши лозим. Агар у мавзуни бошламай туриб, ўзи қўпол хатолар қилар экан, бу шахсан мен учун хам форум иштирокчиларини хақорат қилиш (яъни нимага Сизлар шунақа саводсиз ёзаяпсизлар), хам ўзбек тилига беъэтиборсизлик (яъни ўзма нутқ қоидаларини билмай туриб, саводсизликка қарши курашиб бўлмайди).
Шу туфайли "етти ўлчаб бир кес" қабилида иш тутган маъқул. Бу билан мен фақат, бошқалар айбини қидиришдан олдин, ўзимизга қиё боқишни таклиф қилдим холос.
Барчага хурмат билан
Masud Mahsudov
08.10.2008, 14:50
Muhtaram, haoshen janoblari! Men ushbu mavzuni ochganimda , shukrki, qo'pol xatolarga yo'l qo'ymadim. Albatta, xatomni to'g'rilaganingiz uchun rahmat, lekin meni qo'pol xato qildi,deb nohaq ayblamayapsizmikin, o'ylab ko'ring, iltimos Sizdan.
Qolaversa, Sizning ham, yuqoridagi yozuvingiz, agar filolog ekaningizni hisobga olsak, judayam qo'pol deb hisoblayman. Iltimos, e'tiborliroq bo'ling. Punktuatsiyani oliygohda o'tmagan ko'rinasiz. Men makrtabda olgan bilimlarim bilangina cheklandim xolos. Balki undan ham ko'pdir xatolaringiz. Axir biz shunchaki maktabni bitirgan oddiy odamlar bo'lsak. Filolog bo'lganimda, boshqacharoq ko'rsatib berardim hammasini.
Хурматли Азиза ва бошқалар!
Менимча, барибир, хеч ким мен гапни қаёққа бураётганимни тушуниб етмади.
Гап шундаки, биз турмушда оғзаки нтуқдан фойдаланамиз ва бунда барча ўз таълим ва тарбия даражаси, шева, лахжа ва бошқа объектив ва субъектив нутқ мухитидан келиб чиқиб галашади.
Форумларда хам, кўпинча, ана шу нутқ таъсир кўрсатади. Шу туфайли, айрим форумларга киришни ёқтирмаймиз.
Бироқ биз юфорумда эканмиз, бу ерда холат, ахво ва мухит умуман бошқача.
Бу форумдаги доимий иштирокчиларнинг аксарияти юқори малакали мутахасислар, турли хил лавозимлардаги давлат ва хукумат муассасаларининг ходимлари, зиёлилар. Яъни, уларнинг деярли барчаси олий маълумотли ва ўз тилларида нафақат оғзаки, балки ёзма нутқни хам мукаммал эгаллаган одамлар.
Вахоланки, шуни тан олар эканмиз, унда бу мавзуни очган киши хам, ёзма нутқ қоидаларига айнан шундай нуқтаи назардан ёндашиши лозим. Агар у мавзуни бошламай туриб, ўзи қўпол хатолар қилар экан, бу шахсан мен учун хам, форум иштирокчиларини хақорат қилиш (яъни нимага Сизлар шунақа саводсиз ёзаяпсизлар), хам ўзбек тилига беъэтиборсизлик (яъни ўзма нутқ қоидаларини билмай туриб, саводсизликка қарши курашиб бўлмайди).
Шу туфайли, "етти ўлчаб бир кес" қабилида иш тутган маъқул. Бу билан мен фақат, бошқалар айбини қидиришдан олдин, ўзимизга қиё боқишни таклиф қилдим холос.
Барчага хурмат билан
Nigora Umarova
08.10.2008, 15:18
Компьютер лингвистикаси ва хусусан компьютер лексикографияси.
Компьютер лингвистикаси ва компьютер лексикографияси терминология жихатидан узбек лингвистикасидан кисман фарк килса керак...
Muhtaram, haoshen janoblari! Men ushbu mavzuni ochganimda , shukrki, qo'pol xatolarga yo'l qo'ymadim. Albatta, xatomni to'g'rilaganingiz uchun rahmat, lekin meni qo'pol xato qildi,deb nohaq ayblamayapsizmikin, o'ylab ko'ring, iltimos Sizdan.
Qolaversa, Sizning ham, yuqoridagi yozuvingiz, agar filolog ekaningizni hisobga olsak, judayam qo'pol deb hisoblayman. Iltimos, e'tiborliroq bo'ling. Punktuatsiyani oliygohda o'tmagan ko'rinasiz. Men makrtabda olgan bilimlarim bilangina cheklandim xolos. Balki undan ham ko'pdir xatolaringiz. Axir biz shunchaki maktabni bitirgan oddiy odamlar bo'lsak. Filolog bo'lganimda, boshqacharoq ko'rsatib berardim hammasini.
Kechirasiz-u, men doimo hato bilan yo'zaman, lekin nimaga savodsizlashib ketayapmiz degan savolni Siz boshladingiz.
Men gapni e'tik nuqatai nazardan tutsam, Siz azizim tirnoq ostidan kir qidirish qabilida ish tutayapsiz.
Endi nimaga savodsizlasib ketayapmiz savoliga aniq javob men uchun ravshan.
Chunki ayrimlarimiz semantikani sintaksis, mantiqni e'sa demagogiya bilan adashtirmoqda e'kan.
Salomat bo'ling.
Masud Mahsudov
08.10.2008, 15:40
Kechirasiz-u, men doimo hato bilan yo'zaman, lekin nimaga savodsizlashib ketayapmiz degan savolni Siz boshladingiz.
Men gapni e'tik nuqatai nazardan tutsam, Siz azizim tirnoq ostidan kir qidirish qabilida ish tutayapsiz.
Endi nimaga savodsizlasib ketayapmiz savoliga aniq javob men uchun ravshan.
Chunki ayrimlarimiz semantikani sintaksis, mantiqni e'sa demagogiya bilan adashtirmoqda e'kan.
Salomat bo'ling.
Tirnoq ostidan kir qidiradigan emasman, alhamdilullah... Faqat men Sizni to'g'rilikka chaqirdim xolos... Kengroq fikrlashga undadim xolos...Agar noo'rin bo'lgan bo'lsam, uzr... Zero Navoiy bobomiz shunday degan ekanlar:
Kishi aybing desa, dam urmag'ilkim, ul erur ko'zgu,
Chu ko'zgu tiyra bo'ldi, o'zga aybing zohir aylarmu?
https://img.uforum.uz/images/8110154.jpg
Балки энди тушунарлидир?:KidRock_06:
Балки энди тушунарлидир?
Албатта, Masud Mahsudov нинг менеджерлиги тушунарли.
Нимага саводсизлашиб кетаётганимиз хам тушунарли шекилли.
Масалан оддий одам укол килишни билмаса айб эмас, агар доктор укол килишни эплолмаса бу жиноят. Агар оддий одам автоматдан отишни билмаса айб эмас, харбий отишни билмаса трибунал. оддий одам йул коидасини билмаса куркинчлимас, шофёр билмаса авария. Шундай экан менеджер ёзишда хато килса балки катта айбмасдир лекин филолог ёзишда хатога йул куйсачи?
Шундай экан менеджер ёзишда хато килса балки катта айбмасдир лекин филолог ёзишда хатога йул куйсачи?
Сиз бу саволни Опера браузери, Виндовс операцион тизимининг дастурловчилари ва BBC кодининг муаллифларига беринг. Минг уринган билан доимо ҳам хамма думлар жойига тушмайди.
Ibrohim Djuraev
09.10.2008, 09:18
оддий одам йул коидасини билмаса куркинчлимас, шофёр билмаса авария.
мана шу гап нотугрида, оддий одам ёки пиёда йул коидасини билмаса бу хам жиноят, ахир у потенцил хавф хатар манбаси буладику
Masud Mahsudov
09.10.2008, 09:26
Балки энди тушунарлидир?
Siz bilan tortishishdan foyda yo'q... Chunki, menejer so'zini men atayin shunday yozgan , zero ruslarning o'zlaricha j harfining oldiga d harfini qo'yib olishi noto'g'ri hisoblayman... Siz manager (eng) so'z'ining kelib chiqishini bilganingizda edi, bilardingiz nega bunday yozganimni...Baynalminal so'zlar qanday bo'lsa, shunday qabul qilinishi kerak (Convention - Конвенция, Strategy - Стратегия)... Qandaydir d harfini qo'yilishi, ma'lum ma'noda noto'g'ri va bu haqda rus filologlarining ham bir necha maqolalarini o'qiganman... (Imkon qilsam, topib, pm qilib yuboraman)...
Alhamdilullah, ingliz tilini mukammal bilaman va rus tilidagi bunday buzilishlarga men tanqid nuqtai nazari bilan qarayman... Sohangizni yahshi bilmasdan turib, boshqalarning bilimini baholash bu bema'nilik...
Hamma narsani yozishdan oldin, sal chuqurroq o'ylab ko'ring... Filologsiz, har holda...
Siz bilan tortishishdan foyda yo'q... Chunki, menejer so'zini men atayin shunday yozgan , zero ruslarning o'zlaricha j harfining oldiga d harfini qo'yib olishi noto'g'ri hisoblayman... Siz manager (eng) so'z'ining kelib chiqishini bilganingizda edi, bilardingiz nega bunday yozganimni...Baynalminal so'zlar qanday bo'lsa, shunday qabul qilinishi kerak (Convention - Конвенция, Strategy - Стратегия)... Qandaydir d harfini qo'yilishi, ma'lum ma'noda noto'g'ri va bu haqda rus filologlarining ham bir necha maqolalarini o'qiganman... (Imkon qilsam, topib, pm qilib yuboraman)...
Alhamdilullah, ingliz tilini mukammal bilaman va rus tilidagi bunday buzilishlarga men tanqid nuqtai nazari bilan qarayman... Sohangizni yahshi bilmasdan turib, boshqalarning bilimini baholash bu bema'nilik...
Hamma narsani yozishdan oldin, sal chuqurroq o'ylab ko'ring... Filologsiz, har holda...Яхши. Демак Сизнинг ўз фикрларингиз ва қарашларингиз мавжуд. Бу жуда яхши. Бироқ бу Сизни барча учун баробар бўлган умумий қоидаларни бузган ҳолда исталганча иш тутиб, менинг ўз қарашларим бор қабилида иш тутишга ундар экан, нега унда бошқаларнинг саводи бор йўқлиги масаласи қизиқтиради? Ахир барчанинг Сизга ўхшаб ўз қарашлари бордир? Мен хали хам чуқур ўйлаб, фикрларимни бу ерда иложи борича аниқ ифодалашга уринаяпман. Тилга қандай сўзларнинг қай ҳолда кириб келиши борасида: Шубҳасиз яхши фикрларингиз бор экан уларни Фанлар Академияси қошидаги ўзбек тили бўйича махсус қўмитага юборинг. Тарихан кириб келиб ўрнашган сўзлар тилда ўз ўрнини топиб бўлган, ва бу Сизга ёқадими йўқми, бу билан хеч кимнинг иши йўқ. Лекин бу умумий қоида, ва Сиз ҳам биз ҳам бу қоидаларга бўйсинишим керак. Акс ҳолда умуман ҳамма нарса бефойда. Бу анархия деб аталади.
Мен ўзбек, рус, немис, ўзбек тилларида ўз фикрларимни изҳор қила оламан. Шу туфайли Сиз айтаётган муаммолар менга ҳам таниш. Бироқ тилдаги қоидалар йиллаб юзага келади ва бу тил анъанасига айланади. Келинг энди анъаналарни бузмайлик. Ахир Сиз ҳалқимиз удумларини бузмасангиз керак, менга ёқмайди деб?
Яна битта савол: Қандай қилиб инглиз тилини мукаммал биласиз? Сиз нима Оксфорд ёки Кэмбриджда инглиз тили бўйича профессормисиз? Чунки менинг фикримча (буни кўпчилик филологлар тасдиқлайди) саноқли одамларгина ҳатто ўз она тилини ҳам мукаммал (бў сўзнинг маъносини ҳам яхши биласиз деган умиддаман) билади. Чет тилларини эса мукаммал ўрганиш бу анчайин мушкул муаммо. Бунинг албатта иложи бор. Камида 15 ё 20 йил кетади.
Masud Mahsudov
09.10.2008, 10:46
Яхши. Демак Сизнинг ўз фикрларингиз ва қарашларингиз мавжуд. Бу жуда яхши. Бироқ бу Сизни барча учун баробар бўлган умумий қоидаларни бузган ҳолда исталганча иш тутиб, менинг ўз қарашларим бор қабилида иш тутишга ундар экан, нега унда бошқаларнинг саводи бор йўқлиги масаласи қизиқтиради? Ахир барчанинг Сизга ўхшаб ўз қарашлари бордир? Мен хали хам чуқур ўйлаб, фикрларимни бу ерда иложи борича аниқ ифодалашга уринаяпман. Тилга қандай сўзларнинг қай ҳолда кириб келиши борасида: Шубҳасиз яхши фикрларингиз бор экан уларни Фанлар Академияси қошидаги ўзбек тили бўйича махсус қўмитага юборинг. Тарихан кириб келиб ўрнашган сўзлар тилда ўз ўрнини топиб бўлган, ва бу Сизга ёқадими йўқми, бу билан хеч кимнинг иши йўқ. Лекин бу умумий қоида, ва Сиз ҳам биз ҳам бу қоидаларга бўйсинишим керак. Акс ҳолда умуман ҳамма нарса бефойда. Бу анархия деб аталади.
Мен ўзбек, рус, немис, ўзбек тилларида ўз фикрларимни изҳор қила оламан. Шу туфайли Сиз айтаётган муаммолар менга ҳам таниш. Бироқ тилдаги қоидалар йиллаб юзага келади ва бу тил анъанасига айланади. Келинг энди анъаналарни бузмайлик. Ахир Сиз ҳалқимиз удумларини бузмасангиз керак, менга ёқмайди деб?
Яна битта савол: Қандай қилиб инглиз тилини мукаммал биласиз? Сиз нима Оксфорд ёки Кэмбриджда инглиз тили бўйича профессормисиз? Чунки менинг фикримча (буни кўпчилик филологлар тасдиқлайди) саноқли одамларгина ҳатто ўз она тилини ҳам мукаммал (бў сўзнинг маъносини ҳам яхши биласиз деган умиддаман) билади. Чет тилларини эса мукаммал ўрганиш бу анчайин мушкул муаммо. Бунинг албатта иложи бор. Камида 15 ё 20 йил кетади.
Aha, nasib qilsa, o'zbek tili bo'yicha, o'z fikrlarimni maxsus qo'miytaga ham yuborarman... Chunki, aynan shu sohada faoliyat yuritayotgan mutaxasislar bilan ham bu haqda suhbatlashganman va ularning ham qator firklarini eshitganman... Hozirgi kun adabiyotida uchrayotgan xatoliklar bo'yicha ancha fikrlarim jamlangan daftarim ham bor.
OFF: Uzr, men "ingliz tilini kukammal bilaman" deyishim bilan o'z fikrlarimni mukammal ifodalay olaman demoqchi bo'lgandim...
Nigora Umarova
09.10.2008, 11:39
Тилга қандай сўзларнинг қай ҳолда кириб келиши борасида: Шубҳасиз яхши фикрларингиз бор экан уларни Фанлар Академияси қошидаги ўзбек тили бўйича махсус қўмитага юборинг.
Фойдасиз гапни гапирмай гапни асосли гапиринглар. Мана бу жойда бундай, у жойда ундай деб ёзилган деб... Хабарингизни укувчи инсонларга хам фойдалирок булармиди?..
Тарихан кириб келиб ўрнашган сўзлар тилда ўз ўрнини топиб бўлган...
У ёки бу сузни уз урнини топиб булган деган фикрга умуман кушилмайман.
Сабаби: Тил ижтимоий ходиса хисобланаркан. У бир жойда котиб колмайди. Жамият ривожланиб бориши асносида тил хам ривожланиб, баъзи сузлар истеъмолдан чикиб кетади, урнини бошка сузлар эгаллайди. Уз урнида архаизм(эскирган) ва историзм(тарихий) сузлар вужудга келади.
Эх, яхши ният билан очилган мавзу ҳар доимгидек "диғоним-диғон" қабилидаги гапларга айланиб кетди. Муросаи мадора деган нарсалар, ўзаро ҳурмат, бир-биримизга эътиборлироқ бўлишни қачон ўрганар эканмиз. Русларда Гордыня деган сўз бор, худди шундай форумларда, ва умуман ҳаётимизда бир гапдан қолиш, муроса қилишни ёқтирмаймиз, албатта "душман"имизни янчиб ташлашимиз, ўзимизнинг ҳаммадан устунлигимизни кўз-кўз қилишимиз лозим.
Афсуски, бундай аҳволда "қачон халқ бўласан, эй сен, оломон" деб ўтираверамиз.
Nigora Umarova
09.10.2008, 12:57
... Русларда Гордыня деган сўз бор...
Биз узбекларда хам викор деган тушунча бор.
Манманлик ва кибрга берилиб кетиш - баъзан акл кузимизни кур килиб куяди.
Викорли булайлик.:icon_redface:
Умуман Оушен бир тарафдан хак.
Чунки рус тилида "менеджер проекта" булади.
Узбек тилида "лойиха менежери".
Nigora Umarova
09.10.2008, 13:06
Тил бир жойда котиб турмайди, жамият ривжланар экан, сиёсий-ижтимоий ходисалар унга таъсир килади деган фикримга асос сифатида баъзи сузларни келтириб утсам.
Рус тилидаги карандаш ва утюг сузлари аслида эски узбекча-туркий сузлардир. Карандаш сузи кора тош сузидан олинган. Туркийлар графитни коратош деб аташган., утюг сузи ут ёк сузидан ясалган. ва рус тилида шундай ассимиляция холига келган. Узимиз кадимда ишлатган коратош ва утёк сузлари урнига араб тилидан узлашган калам хамда форс тилидан кириб келган дазмол сузларини куллаймиз.
Тилдаги узгаришлар нихоятда кизик-а?!..
Nigora Umarova
09.10.2008, 13:11
Ким яна ана шундай узбек тилидан бошка тилларга утган сузлар хакида маълумотга эга булса, мавзуда ёзиб колдирса нур устига аъло нур булур эрди.
Эски узбек тилини кулладим. Бу ибора араб тилидаги "нур ба нур" иборасини таржима килиш оркали тилимизга кириб келган. Хатога олмайсизлар деган умиддаман.
Masud Mahsudov
09.10.2008, 13:34
Рус тилида қўлланиладиган кирпич сўзи ҳам аслида кир печ (рус тилидаги печь сўзи ҳам аслида туркий сўз) бўлиб, XVII асрларда Ўрта Осиёдан русларга бориб қолган экан. Дастлаб хом ғиштни печда пишириш Марказий Осиёда қўлланилган бўлиб, уни бошқа жойларга кўрсатилганда, "ана у кир печда тайёрланган",- деб айтилган ва шу сўзлардан кирпич сўзи келиб чиққан экан...
P.S. Айтганча, асосий қисми руслар юртида бўлган Енисей дарёси, аслида Энасой деб аталган бўлиб, тарихий манбалардаги ёзувлар бунга асос бўлади (Ўрхун-Энасой битиклари)
Siz manager (eng) so'z'ining kelib chiqishini bilganingizda edi
ORIGIN
C16 (in the sense 'put (a horse) through the paces of the manège'): from Italian maneggiare, based on Latin manus 'hand'.
NigoraGayubova
09.10.2008, 14:20
Savodsizli haqida gap ketibdi. Shu o'rinda manam o'z fikrimni qo'shib o'tsam. Birinchidan, ko'pincha chat va forumlarda shevalar ishlatiladi. Misol uchun hozir man o'zimmi shevamda yozvomman. Nima bu krutoylikmi? Bu gapni aytishning o'zi noo'rin. Misol uchun men insho yoki maqola yozsam o'z adabiy til me'yorlariga e'tibor bergan holda yozaman. U yerda xatoliklarga yo'l qo'ysam, to'g'ri savodsizlik hisoblanadi,lekin forumdagi yozuvlarni o'qib ko'rib savodsiz ekan degan hulosaga borish, uzr, ahmoqona deb o'ylayman. Forumda hamma o'z fikrini yozish va shevasini ishlatish huquqiga ega, agar ma'lum cheklovlar qo'yilsa, forumni qizig'i ham qolmaydi.
Sabr bilan o'qiganingiz uchun rahmat!
Nigora Umarova
09.10.2008, 14:23
P.S. Айтганча, асосий қисми руслар юртида бўлган Енисей дарёси, аслида Энасой деб аталган бўлиб, тарихий манбалардаги ёзувлар бунга асос бўлади (Ўрхун-Энасой битиклари)
Чингиз Айтматовнинг "Ок кема" киссасида Урал дарёси - Ёйик деб , Байкал-Бойкул деб, Волга- Иртиш деб аталганлигини ва туркийларда буюк кучиш даври булганида улар у ерларни тарк этганликлари хакида укигандим.
Чингиз Айтматовнинг "Ок кема" киссасида Урал дарёси - Ёйик деб , Байкал-Бойкул деб, Волга- Иртиш деб аталганлигини ва туркийларда буюк кучиш даври булганида улар у ерларни тарк этганликлари хакида укигандим.
Фақат туркийлар эмас олтойликлар кўчганда. Улар ўрта осиёга келганда туркий қабилалар хақида гап бошланади.
Nigora Umarova
09.10.2008, 14:35
Турк хоконлиги давлати Олтой улкасида жойлашган
Nigora Umarova
09.10.2008, 14:37
Буюк кучиш давридан сунг у Шаркий ва Гарбий турк хоконлигига булиниб кетган. Бирида Бумин, иккинчисида Истамин хукмронлик кила бошлаган.
Nigora Umarova
09.10.2008, 14:44
Хакикий туркий сузларнинг келиб чикиши(этимологияси)ни хамда Шавкат Рахмоннинг "Туркийлар" шеърини урганиш жараёнида ушбу Турк хоконлиги хакидаги маълумотларни топгандим.
Лев Гумилёвнинг "Туркийлар", Тулапберган Каипбергановнинг "Сарик аждар хамласи" хамда Чингиз Айтматов ва Мухтор Шахоновлар сухбатлари асосида чоп этилган "Чуккида колган овчининг оху-зори" китобларида юкоридаги фикрларимнинг исботи бор.
Birinchidan, ko'pincha chat va forumlarda shevalar ishlatiladi. Misol uchun hozir man o'zimmi shevamda yozvomman. Nima bu krutoylikmi? Bu gapni aytishning o'zi noo'rin.
Агар билсангиз, шахарда яшовчи аксарият одамлар кишлокда яшовчилар шеваси устидан кулишади, узларича эрмак килиб харип деб куйишади. Ман жуда уринли ёзганман. Айнан мана шу www.uforum.uz да куча болалари ёки бирор жойдан келиб колганлар утиргани йук ва колаверса ман бунака жаргон ва шевада айнан мана шу форумда ёзилишига каршиман.
Misol uchun men insho yoki maqola yozsam o'z adabiy til me'yorlariga e'tibor bergan holda yozaman. U yerda xatoliklarga yo'l qo'ysam, to'g'ri savodsizlik hisoblanadi,lekin forumdagi yozuvlarni o'qib ko'rib savodsiz ekan degan hulosaga borish, uzr, ahmoqona deb o'ylayman.
Сиздан илтимосим, чатда, бошка форумларда бемалол хохлаган шевангизда, жаргонлар ишлатиб хам ёзаверинг лекин, www.uforum.uz дамас. Бу жойда савияси баланд, аклу-хуши жойида колаверса маданиятли шахслар утирибди. Муомала ва ёзиш маданиятига хам эътиборли булишни хохлайман.
Forumda hamma o'z fikrini yozish va shevasini ishlatish huquqiga ega, agar ma'lum cheklovlar qo'yilsa, forumni qizig'i ham qolmaydi.
Кечирасиз, форумдан руйхатдан утаётганингизда коидалари билан танишмасдан, укимасдан "розиман" деб белгилаб руйхатдан утганмисиз деймана. Талаба экансиз, булажак олий маълумотли шахс экансиз, сизга бундай гаплар ярашмас экан, мани кечирасиз!!!
Nigora Umarova
09.10.2008, 15:14
Тил бир жойда котиб турмайди, жамият ривожланар экан
Техник хато учун узр сурайман
Nigora Umarova
09.10.2008, 15:21
JasurBek Urinboev
Агар билсангиз, шахарда яшовчи аксарият одамлар кишлокда яшовчилар шеваси устидан кулишади, узларича эрмак килиб харип деб куйишади.
Жасурбек!
Илтимос, форумда махаллийчиликка йул куймайлик!!!
Махаллийчилик темирдаги зангга ухшайди. Занг темирни енггани каби махаллийчилик Ватанни азобга солади. Одамлар нахот махаллийчиликдан нари була олмасалар?!..
Ва бу махаллийчилик хакидаги охирги постингиз булишини хохлардим. Бахс-мунозарага урин йук деб уйлайман.
Masud Mahsudov
09.10.2008, 15:24
Savodsizli haqida gap ketibdi. Shu o'rinda manam o'z fikrimni qo'shib o'tsam. Birinchidan, ko'pincha chat va forumlarda shevalar ishlatiladi. Misol uchun hozir man o'zimmi shevamda yozvomman. Nima bu krutoylikmi? Bu gapni aytishning o'zi noo'rin. Misol uchun men insho yoki maqola yozsam o'z adabiy til me'yorlariga e'tibor bergan holda yozaman. U yerda xatoliklarga yo'l qo'ysam, to'g'ri savodsizlik hisoblanadi,lekin forumdagi yozuvlarni o'qib ko'rib savodsiz ekan degan hulosaga borish, uzr, ahmoqona deb o'ylayman. Forumda hamma o'z fikrini yozish va shevasini ishlatish huquqiga ega, agar ma'lum cheklovlar qo'yilsa, forumni qizig'i ham qolmaydi.
Sabr bilan o'qiganingiz uchun rahmat!
Yuqoridagi gapga qo'shimcha...
Singlim, hali talaba ekansiz. Imkon qadar o'z fikringizni o'z adabiy tilingizda ifodalashga harakat qiling... Siz oliy dargoh talabasisiz, bozorchi emas. Bu, avvalo, o'zingizga hurmat bo'lsa, ikkinchidan xabaringizni o'qiyotgan foydalanuvchiga ham bo'lgan hurmatni anglatadi. Xatolarga to'la, buzilgan so'zlar (jumladan shevadagi so'zlar) va tinish belgilariga e'tibor berilmagan yozuv faqat madaniyatsizlikdan dalolatdir. Haqiqat achchiqdir, lekin haqiqatligicha qolaveradi... Ertaga farzandlarimiz mana shunday noto'g'ri ruhda tarbiyalnib qolishdan Yaratganning o'zi asrasin... Aynan tilga bo'lgan hurmatsizlik orqali adabiyot buziladi, millat buziladi... Buni esa, ytabiiyki, hech birimiz xohlamaymiz... Qolaversa, o'z ona tilini hurmat qilmagan shaxs hech qachon komillikka erisholmaydi...
Ва бу махаллийчилик хакидаги охирги постингиз булишини хохлардим. Бахс-мунозарага урин йук деб уйлайман.
Айтганингиздек албатта охирги постим булади. Бунинг учун минг бор узр сурайман, кизишиб кетган холатимдан мани махаллийчиликда айбламаслигингизни сурардим.
Nigora Umarova
09.10.2008, 15:30
Ман жуда уринли ёзганман. Айнан мана шу www.uforum.uz да куча болалари ёки бирор жойдан келиб колганлар утиргани йук ва колаверса ман бунака жаргон ва шевада айнан мана шу форумда ёзилишига каршиман.
Сиздан илтимосим, чатда, бошка форумларда бемалол хохлаган шевангизда, жаргонлар ишлатиб хам ёзаверинг лекин, www.uforum.uz дамас. Бу жойда савияси баланд, аклу-хуши жойида колаверса маданиятли шахслар утирибди. Муомала ва ёзиш маданиятига хам эътиборли булишни хохлайман.
Кечирасиз, форумдан руйхатдан утаётганингизда коидалари билан танишмасдан, укимасдан "розиман" деб белгилаб руйхатдан утганмисиз дейман-а. Талаба экансиз, булажак олий маълумотли шахс экансиз, сизга бундай гаплар ярашмас экан, мани кечирасиз!!!
Асосли ва тугри фикр билдиргансиз.
Хохлардимки, форумдаги хабарлар бизнинг нечоглик саводли эканлигимизни, маърифатли эканлигимизни курсатсин.
Форум инсон омилигини курсатувчи макон эмас!!!
Nigora Umarova
09.10.2008, 15:33
Айтганингиздек албатта охирги постим булади. Бунинг учун минг бор узр сурайман, кизишиб кетган холатимдан мани махаллийчиликда айбламаслигингизни сурардим.
Саводсизликни олдини оламан деб сиз хам хато ёзишга урганибсиз. ;-)
Адабий тилда Мен деб ёзиларди, шекилли...
Nigora Umarova
09.10.2008, 15:40
Yuqoridagi gapga qo'shimcha...
Singlim, hali talaba ekansiz. Imkon qadar o'z fikringizni o'z adabiy tilingizda ifodalashga harakat qiling... Siz oliy dargoh talabasisiz, bozorchi emas. Bu, avvalo, o'zingizga hurmat bo'lsa, ikkinchidan xabaringizni o'qiyotgan foydalanuvchiga ham bo'lgan hurmatni anglatadi. Xatolarga to'la, buzilgan so'zlar (jumladan shevadagi so'zlar) va tinish belgilariga e'tibor berilmagan yozuv faqat madaniyatsizlikdan dalolatdir. Haqiqat achchiqdir, lekin haqiqatligicha qolaveradi... Ertaga farzandlarimiz mana shunday noto'g'ri ruhda tarbiyalnib qolishdan Yaratganning o'zi asrasin... Aynan tilga bo'lgan hurmatsizlik orqali adabiyot buziladi, millat buziladi... Buni esa, ytabiiyki, hech birimiz xohlamaymiz... Qolaversa, o'z ona tilini hurmat qilmagan shaxs hech qachon komillikka erisholmaydi...
Ёзма нуткингиз худди Юсуфбек хожининг нуткларига ухшаб кетубдур, мавлоно! :-)
Афсусларким, кунглига келган маъкулини килиш ва келажакни олдиндан кура олмаслик каби иллатимиз мавжуд
Келинглар, бошка тортишмайлик.
"Бир кун жанжал булган уйдан кирк кун барака кетади" деган гап бор-ку!..
Форумимизнинг файзини бузмайлик!
Nigora Umarova
09.10.2008, 15:41
Шундай килиб, узбек тилидан бошка тилларга утган сузлар хакида сухбатлашаётгандик.
утюг сузи ут ёк сузидан ясалган. ва рус тилида шундай ассимиляция холига келган.
Мен сал бошқачароқ вариантини эшитган эдим: "ўтлук", яъни "ўтлик", "ўти бор" маъносидаги сўздан келиб чиққан. Бундан ташқари, "спички", "брюки" сўзлари ҳам аслида туркий сўзлар деган фикрни ҳам ўқигандим. Адашмасам, Навоий асарларидан бирида келтирилган экан. Тағинам билмадим...
Лекин, 20 йилча олдин, адашмасам "Фан ва турмуш" журналида, "Карате" сўзи аслида ўзбекча "қараб теп" сўзларидан келиб чиққан бўлиши мумкин деган" оламшумул гипотезани ўқиб, роса кулган эдим... Бу тахминни исботлашга уринилган гапни қаранг (айнан эмас, фақат маъноси): "Эътибор берган бўлсангиз, каратечилар жанг жараёнида бир-бирларининг ҳаракатларини синчковлик билан кузатиб, қараб турадилар. Шундан сўнг рақибдан олдин зарба беришга интиладилар. Яъни, қараб туриб - тепадилар". Даҳшатми? ;-)
Шу каби "гипотеза"ни ривожлантирсак:
"Дзюдо" - "Жуда" сўзидан келиб чиққан. Рақиби "Сени дабдалангни чиқараман!" деганида, полвон "Жуда оласанда!" деб жавоб берган ва рақибини янги усул билан енгган. Шу-шу бу усул "Жуда оласанда", "Жуда-да!", Джудол", "Джудаол" шаклида қўлланилиб, йиллар ўтиб "Дзюдо" шаклига келган" ;-).
"Самбо" - "сани ман боплайман!" сўзларидан келиб чиққан. (Исботини ўзингиз тўқиб қўяқолинг;-)).
PS: мен филолог ҳам, амалдор ҳам, талаба ҳам эмасман... Шунчаки,оддий форумчи сифатида фикр билдирдим холос. Жуда ёмон иш қилиб қўймадимми?
PSS: Агар хато қилиб қўйган бўлсам, хатоларимни тузатишга вақт сарфламасликларингизни сўрардим. Ўзингиз учун мен ҳақимда хулоса қилиб қўяқолинг. Иккисидан бири: ё мен тилни умуман ҳурмат қилмайдиган одамман, ё - ғирт саводсиз омиман. Чамамда, узундан-узоқ маърифат маърузасига ҳам ҳожат йўқ. "Букрини гўр тузатади"... ;-)
Nigora Umarova
09.10.2008, 16:23
Мен сал бошқачароқ вариантини эшитган эдим: "ўтлук", яъни "ўтлик", "ўти бор" маъносидаги сўздан келиб чиққан. Бундан ташқари, "спички", "брюки" сўзлари ҳам аслида туркий сўзлар деган фикрни ҳам ўқигандим. Адашмасам, Навоий асарларидан бирида келтирилган экан. Тағинам билмадим...
А. Алиевнинг "Узбек тилшунослиги тарихи" китобида "Узбек тилидан бошка тилларга узлашган ва узбек тилига бошка тиллардан узлашган сузлар" маколасида ушбу фикрлар билдирилганди.
Utkirbek
09.10.2008, 18:34
Birinchidan, ko'pincha chat va forumlarda shevalar ishlatiladi.
Mening tushuncham bo'yicha bu forum sizning vaqt yo'qlikda ermak qilib o'ynab o'tiradigan chat emas.
Misol uchun hozir man o'zimmi shevamda yozvomman. Nima bu krutoylikmi?
Shundoqqina, man Toshkentlikman demoqchisiz xolosde
Келинглар, бошка тортишмайлик.
"Бир кун жанжал булган уйдан кирк кун барака кетади" деган гап бор-ку!..
Форумимизнинг файзини бузмайлик!
Meni kechiring Nigora Umarova! Negadir bir fikr bildirgim kelib qoldi-da:187:
Lutfillo Tursunov
09.10.2008, 18:48
Шу каби "гипотеза"ни ривожлантирсак: "Дзюдо" - "Жуда" сўзидан келиб чиққан. Рақиби "Сени дабдалангни чиқараман!" деганида, полвон "Жуда оласанда!" деб жавоб берган ва рақибини янги усул билан енгган. Шу-шу бу усул "Жуда оласанда", "Жуда-да!", Джудол", "Джудаол" шаклида қўлланилиб, йиллар ўтиб "Дзюдо" шаклига келган" ;-). "Самбо" - "сани ман боплайман!" сўзларидан келиб чиққан. (Исботини ўзингиз тўқиб қўяқолинг;-)).
Американи ким кашф қилганини ҳам биласизми? Китобларда шу пайтгача ўрганиб келганимизнинг ҳаммаси бўҳтон экан... Американи ўзбеклар кашф қилишган экан. Ишонмасангиз исботи:
Бир ўзбек хони сафарга отланибди. "Беруний бобомиз ер юмалоқ деб айтди. Унинг бир тарафида биз билмаган қитъа жойлашган деди. Биз шу қитъани топишимиз керак", дея у ўз аёнларига сафарга ҳозирланишни буюрди. Буюк ипак йўли бўйлаб узоқ йўл босиб, Тинч океани соҳилига етибди. У ерда катта кема сотиб олибдию, Япон ороллари орасидан Шарққа қараб сузиб кетаверибди. Бир неча ҳафта сузиб, янги қитъа соҳилига етибди. У ернинг аҳолиси "бу одамлар ҳам қизил танли экан, бизга жуда ўхшашаркан" деб хонни яхши кутиб олибди. Хон ҳам уларга кўп совға-салом улашиб, ўз юртига қайтибди. Уни бутун маҳаллий халқ кузатишга чиқибди. Шунда бир ҳинду: "и-е, бу саҳоватли зотнинг исмларини сўрамабмизку" деб қолибди. Соҳилдан эндигина узоқлашган кемага қараб оломон бир овозда: "Э, олийжаноб инсон. Исмингиз нима?" деб қичқиришибди. Хон эса "Амир ака" дебди. Шунда ҳиндулар: "Омон бўлинг, Амирака" деб қолишибди. Шу-шу кейинчалик улар уммон сузиб келаётган кема кщринганидан "Амирака" деб югуриб чиқадиган бўлишибди. Европадан борганлар эса буни эшитиб, "демак бу ернинг номи Америка экан" деб ўйлашган экан...
Мана Америка қандай келиб чиққан :)
(манбаси эсимда йўқ, шунинг учун бу янгиликнинг хақиқий муаллифи баъзи ўзгартиришларим учун хафа бўлмайди, деган умиддаман)
Хакикий туркий сузларнинг келиб чикиши(этимологияси)ни хамда Шавкат Рахмоннинг "Туркийлар" шеърини урганиш жараёнида ушбу Турк хоконлиги хакидаги маълумотларни топгандим.
Лев Гумилёвнинг "Туркийлар", Тулапберган Каипбергановнинг "Сарик аждар хамласи" хамда Чингиз Айтматов ва Мухтор Шахоновлар сухбатлари асосида чоп этилган "Чуккида колган овчининг оху-зори" китобларида юкоридаги фикрларимнинг исботи бор.
Булар янги манбалар. Сиз хитой манбаларига сал эътибор беринг. У ерда турк хоқонликлари хақида анча кўп ва сал бошқачароқ маълумотлар кўп.
Ibrohim Djuraev
09.10.2008, 19:10
Лекин, 20 йилча олдин, адашмасам "Фан ва турмуш" журналида, "Карате" сўзи аслида ўзбекча "қараб теп" сўзларидан келиб чиққан бўлиши мумкин деган" оламшумул гипотезани ўқиб, роса кулган эдим... Бу тахминни исботлашга уринилган гапни қаранг (айнан эмас, фақат маъноси): "Эътибор берган бўлсангиз, каратечилар жанг жараёнида бир-бирларининг ҳаракатларини синчковлик билан кузатиб, қараб турадилар. Шундан сўнг рақибдан олдин зарба беришга интиладилар. Яъни, қараб туриб - тепадилар". Даҳшатми? ;-)
Шу каби "гипотеза"ни ривожлантирсак:
"Дзюдо" - "Жуда" сўзидан келиб чиққан. Рақиби "Сени дабдалангни чиқараман!" деганида, полвон "Жуда оласанда!" деб жавоб берган ва рақибини янги усул билан енгган. Шу-шу бу усул "Жуда оласанда", "Жуда-да!", Джудол", "Джудаол" шаклида қўлланилиб, йиллар ўтиб "Дзюдо" шаклига келган" ;-).
"Самбо" - "сани ман боплайман!" сўзларидан келиб чиққан. (Исботини ўзингиз тўқиб қўяқолинг;-)).
бугунчалик латифалар булимига кирмай, мана бу келтирилган гипотезаларни укиб, кечга якин кайфиятим роса кутарилди, латифа хам ип еча олмайдику буни олдида :)
Форумчи haoshen тугри ёзмокда. "Ёзув"чи албатта уз фикрларини укувчиларга етказишда профессионал ёндашмокда! Тортишдан кура купрок маълумот олишни тавсия этардим.
(Албатта мени тугри тушунишга харакат килинглар!) :-)
Nigora Umarova
10.10.2008, 11:21
Булар янги манбалар. Сиз хитой манбаларига сал эътибор беринг. У ерда турк хоқонликлари хақида анча кўп ва сал бошқачароқ маълумотлар кўп.
Айнан кайси манбаларга мурожаат этишни маслахат берардингиз?
бугунчалик латифалар булимига кирмай, мана бу келтирилган гипотезаларни укиб, кечга якин кайфиятим роса кутарилди, латифа хам ип еча олмайдику буни олдида
Шунақа, менга инсонларга хуш кайфият бахш этиш ёқади :-) .
Қайта қуриш ва ошкоралик даврида жиддий мақолалар билан бир қаторда кўплаб шу каби "мақолалар"ни ўқиш мумкин эди.
Айтмоқчи, "мажалла", "жарида", "ойнома", "рўзнома", "ойнаи-жаҳон", "оҳангнигор", "нақлиёт", "учоқ" кабилар ёдингиздадир? Бирмунча фойдаланилгани билан, охир оқибатда барибир қайси сўзларни ишлатаяпмиз? ;-)
Айнан кайси манбаларга мурожаат этишни маслахат берардингиз?
Пан Сюанлян "Хроника династии Тан"
Лин Ген "История Гуннов"
Ян Зичжоу "Материалы об истории Гуннов"
Син Чжунмян "Сборник по истории тюрков", "Народы живжие в древности севернее Китая"
Шаван "История западных тюрок" ва унинг бошқа асарлари ҳам жуда қизиқ. У битиклар ҳақида кўп изланишлар олиб борган.
Бироз галатирок ёзгандирман, лекин хозирги кунда "саводсизлашиш"га "карши" нима чора-тадбирлар кўриш кераклиги тўгрисида мутахассислар фикрларини билсак менимча анча фойдалирок бўларди!
Нима демокчиман?! Айтмокчиманки, жамоат жойлари (транспортдан тортиб кўча-кўйлар), умуман олганда реал ва "виртуал" хаётда дуч келадиган нотўгри ёзилган, кўпол хатолар мавжуд номлар ва х.к.ларни кўрасиз, кўзингиз тушади. Буларга кандай караш лозим?
Albatta, kishi qaysi soha mutaxassisi bo'lishdan qat'i nazar, o'z ona tilida fikrini to'g'ri yoza olishi kerak.Jargon, sheva kabi narsalar og'zaku nutqda, ayrim hollarda qo'llaniladi.lekin unda yozish...bilmadim, hech qaysi ahloq me'yoriga to'g'ri kelmasa kerak. O'z ona tilimizga e'tibor yuqori bo'lsagina, boshqa tilda gaplashuvchilarda ham o'zimizga nisbatan hurmat uyg'ota olamiz... Qanday chiroyl o'zbek tilimiz bor. Unga imkon qadar hurmat bilan qaraylik...Chunki, ertaga farzandlarimiz ham biz bosgan qadamdan yurishadi...
Shevada yozish savodsizlikmi? Menimcha shevalarimizga ham ahamiyat ajratilishi kerak. Bir shevada mavjud ifoda vositalari bir xilda adabiy tilimizda ham topa olmaysiz. Shevada yozish savodsizlik emas, savodsizlikni boshqa belgilarini qarab chiqsa to'g'riroq menimcha.
Bu savolni yechimini siyosatchilarmiz o'z zimmalariga olishmasa (ta'lim tizimidagi oqsoqlanish hammaga ma'lum va mashxur), biz bu yerda ko'p va xo'p suhbatlashiganimizdan foyda yo'q...
Shevada yozish savodsizlikmi?
Балки саводсизликмадир лекин адабий тилда ёза олмаслик саводсизлик. Шевада ёзиш саводсизлик булмаса маданиятсизлик. Бошкаларга нисбатан хурматсизлик. Шевада дугонангиз билан гаплашасиз. Бу ер форум. Форумда хар хил вилоятлардан одамлар катнашади. Сизнинг шевангизни кимдир тушунади, кимдир йук. Ахир адабий тил коидалари мамлакатнинг барча ахолисига тушунарли булиши учун чикарилган эмасми? Агар шевада ёзишни маъкул курсангиз аввалги сахифада (http://uforum.uz/showthread.php?t=6508&page=2) мен бошка вилоят яъни хоразм шевасида пост колдирганман. Ушанака ёзилган постларни укиш ёкармиди сизга?
Shevada yozish savodsizlikmi? Menimcha shevalarimizga ham ahamiyat ajratilishi kerak. Bir shevada mavjud ifoda vositalari bir xilda adabiy tilimizda ham topa olmaysiz. Shevada yozish savodsizlik emas, savodsizlikni boshqa belgilarini qarab chiqsa to'g'riroq menimcha.
Bu savolni yechimini siyosatchilarmiz o'z zimmalariga olishmasa (ta'lim tizimidagi oqsoqlanish hammaga ma'lum va mashxur), biz bu yerda ko'p va xo'p suhbatlashiganimizdan foyda yo'q...
Tasavvur qiling Sizning domlangiz Sizga Bavariya yoki Gessen shevasida o'z ma'ruzalar matnini taqdim e'tadi va seminarda har kim ana shu shevada o'zilgan yo'zma ish talab qiladi.
Masud Mahsudov
11.10.2008, 10:34
Shevada yozish savodsizlikmi? Menimcha shevalarimizga ham ahamiyat ajratilishi kerak. Bir shevada mavjud ifoda vositalari bir xilda adabiy tilimizda ham topa olmaysiz. Shevada yozish savodsizlik emas, savodsizlikni boshqa belgilarini qarab chiqsa to'g'riroq menimcha.
Bu savolni yechimini siyosatchilarmiz o'z zimmalariga olishmasa (ta'lim tizimidagi oqsoqlanish hammaga ma'lum va mashxur), biz bu yerda ko'p va xo'p suhbatlashiganimizdan foyda yo'q...
Singlim/opa...
Gapingizda jon bor, lekin, shevada yozish har doim ham maqsadga muvofiq emas. Shevalarni o'rganish kerak, lekin forumdan emas, albatta. Siyosatchilarning tilga nima aloqasi bor? Hamma gap o'zimizda. Siz, men, atrofimizdagilar imkon qadar adabiy tilimiz rivojiga xissa qo'shsalar, mana shunday baxslarga o'rin qolmaydi. Jamoat joy bu yer.
O'qiyotgan joyingizda, masalan, o'zbeklar bilan gaplashib ko'ring-a, shevada gapirar ekanmi Sizga, yo'q... Chunki, ular ma'lum muddat yashab ko'rishgan va adabiy tilda gaplashish zaruratini yaxshi bilishadi.
Ассаламу алайкум, муҳтарам суҳбатдош!
Ишдан бўш вақтларимда форумларга кириб тураман. Баъзида, шу форумларда қолдирилган фикрларни ўқиб, унинг саводсизларча ёзилганига жудаям ачиниб кетаман. Энг хафа бўладиган томони шундаки, қолдирилган фикрлар муаллифларининг аксарияти ўз тилида ҳам эплаб ёзолмайди. Оддий хатолар қилади. Бу тилга нисбатан ҳурматсизлик эмасми? Наҳотки, шунчалар саводсизлашиб бораяпмиз, ё менга шундай туюлаяптими? Яхши-яхши билим юртларини битирган мутахассисларимизнинг қилган оддий хатоларини кўриб ёқа ушлайсиз... Бу саводсизлигимиз билан қаергача борамиз? Балки, тилимизга яхшироқ эътибор бериш вақти келгандир-а?
www.uzmu.zn.uz
Singlim/opa...
Gapingizda jon bor, lekin, shevada yozish har doim ham maqsadga muvofiq emas. Shevalarni o'rganish kerak, lekin forumdan emas, albatta. Siyosatchilarning tilga nima aloqasi bor? Hamma gap o'zimizda. Siz, men, atrofimizdagilar imkon qadar adabiy tilimiz rivojiga xissa qo'shsalar, mana shunday baxslarga o'rin qolmaydi. Jamoat joy bu yer.
O'qiyotgan joyingizda, masalan, o'zbeklar bilan gaplashib ko'ring-a, shevada gapirar ekanmi Sizga, yo'q... Chunki, ular ma'lum muddat yashab ko'rishgan va adabiy tilda gaplashish zaruratini yaxshi bilishadi.
Sizni fikringizga ko'ra ham shevada yozish, sizni to'g'ri tushungan bolsam, savodsizlik emas, faqat maqsadga nomuvofiq. Mana shu poziciyada qolsangiz temaga oydinlik kiritilardi.
Tilni ham savodsizlikni ham aynan siyosatga aloqasi bor. Nima uchunligini aytaman: savodsizlikni, adabiy tilimizni rivojini sustlashtirishni bizda ta'lim sohasida olib borilayotgan siyosat keltirib chiqardi/chiqarmoqda. O'z holiga tashlab qo'yilgan ta'lim-tarbiya muassasalari bunga misoldir. Bu temani siz bilan men quruq gap bilan endi 100 yilda ham yecha olmaymiz, agarda siyosat o'zgartirilmasa.
Shevada yozish savodsizlikmi?
Агар унинг саводи, калласи булса, хеч качон оммавий жойда ёки мана бунаканги форумда "Манга шуни этивокин, уйимгилани олдидан чиквотганимда босвораман" ёки булмаса "Кеча боззодан Анасхонни алдаб сагзи оп келутгандим ану лаагман ковун тушудди". , ёки яна булмаса "Бойнаги келопганда айтгин, ман уриб тайлайман" дек гапирмайди ва ёзмайди хам. Бу тарзда сиз жуда ёзгингиз келса чат (mail.ru.agent, skype, ва хаказо) ларда гаплашинг, юкорида таъкидлаганимдек бу чат эмас.
Menimcha shevalarimizga ham ahamiyat ajratilishi kerak. Bir shevada mavjud ifoda vositalari bir xilda adabiy tilimizda ham topa olmaysiz.
Аввало адабий тилда каерда гапириш ва ёзиш кераклигини урганиб олиш керак.
Shevada yozish savodsizlik emas, savodsizlikni boshqa belgilarini qarab chiqsa to'g'riroq menimcha.
Бу хам уша белгиларидан бири деб уйлайман.
Bu savolni yechimini siyosatchilarmiz o'z zimmalariga olishmasa (ta'lim tizimidagi oqsoqlanish hammaga ma'lum va mashxur)
Бунинг учун бу кадар вахима солиш хам ярамайди.:rtfm:
Nigora Umarova
13.10.2008, 16:36
Shevada yozish savodsizlikmi? Menimcha shevalarimizga ham ahamiyat ajratilishi kerak. Bir shevada mavjud ifoda vositalari bir xilda adabiy tilimizda ham topa olmaysiz. Shevada yozish savodsizlik emas, savodsizlikni boshqa belgilarini qarab chiqsa to'g'riroq menimcha.
Bu savolni yechimini siyosatchilarmiz o'z zimmalariga olishmasa (ta'lim tizimidagi oqsoqlanish hammaga ma'lum va mashxur), biz bu yerda ko'p va xo'p suhbatlashiganimizdan foyda yo'q...
Adabiy til bu shevalarning ishlab chiqilgan, sayqallangan, ishlov berilgan shakli hisoblanadi.
Ma'zur tutasiz-ku, Nargizaxon, internet tizimi ham axborot tarqatish vositasi hisoblanar ekan, unda ham adabiy tilni qo'llashni ma'qul deb bilaman. sababi bizning savodsiz yoki savodsiz emasligimizni ko'rsatib beruvchi, dunyoga ko'z-ko'z qilguvchi bir vosita bizning imloimiz hisoblanadi. Shevada yozish savodsizlik belgisi bo'lmaydi deb men Toshkent shevasida, kimdir o'z lahjasida yozsa to'g'ri bir-birimizning fikrimizni anglaymiz, biroq chetdan qaraganda... Bilmadim-ov...
Nigora Umarova
13.10.2008, 16:42
O'zbek tili shevalari uch lahja asosida o'rganiladi:
!) Qarluq;
2) qipchoq;
3) o'g'uz
Adabiy tilimiz esa Toshkent-Farg'ona shevalarini o'z ichiga olgan qarluq lahjasiga asoslangan.
Агар унинг саводи, калласи булса, хеч качон оммавий жойда ёки мана бунаканги форумда "Манга шуни этивокин, уйимгилани олдидан чиквотганимда босвораман" ёки булмаса "Кеча боззодан Анасхонни алдаб сагзи оп келутгандим ану лаагман ковун тушудди". , ёки яна булмаса "Бойнаги келопганда айтгин, ман уриб тайлайман" дек гапирмайди ва ёзмайди хам. Бу тарзда сиз жуда ёзгингиз келса чат (mail.ru.agent, skype, ва хаказо) ларда гаплашинг, юкорида таъкидлаганимдек бу чат эмас.Bu shevalarda shunchalik mahorat bilna yozish men uchun bir chet tilini bilgandek hisob.
Gap savodsizlik to'g'risida ketyapti, qaerda shevada yozish yoki yozmaslik to'g'risida emas. Men shevada yozishni umumiy olib savodsizlik belgisi, deb qaralmasin, degan fikrni aytdim.
Аввало адабий тилда каерда гапириш ва ёзиш кераклигини урганиб олиш керак. Mana shuning uchun ham siyosat aralashishi kerak, deb oylayman bu muammoni hal qilishga. Butun bir avlodni savodsiz qilib maktablardan chiqardi va bunga tez orada siyosiy qaralmasa kelajakda bu borada ahvolimizga maymunlar yig'laydi.
Бу хам уша белгиларидан бири деб уйлайман. Siz bilan bu borada diskussiya qilganimdan foyda yo'q. Бунинг учун бу кадар вахима солиш хам ярамайди.:rtfm:Aynan mana shu tread ochilmagan bo'lardi, agarda vahima solish kerak bo'lmaganda, shunday emasmi?
Ozoda Umarova
14.10.2008, 11:57
Siz bilan bu borada diskussiya qilganimdan foyda yo'q. Бунинг учун бу кадар вахима солиш хам ярамайди.:rtfm:Aynan mana shu tread ochilmagan bo'lardi, agarda vahima solish kerak bo'lmaganda, shunday emasmi?
Пост муаллифига! Ҳар бир цитатанинг муаллифини ёзишни унутманг, бу форум навигацияси учун қулай, батафсилроқ маълумот бу ерда. (http://uforum.uz/showthread.php?p=91042#post91042)
Gap savodsizlik to'g'risida ketyapti, qaerda shevada yozish yoki yozmaslik to'g'risida emas. Men shevada yozishni umumiy olib savodsizlik belgisi deb qaralmasin, degan fikrni aytdim.
Qiziq, shunchalik aqlim yetmabdi uzr. Iltimos gap nima haqida ketganda ham har bir fikrni bir-biriga bog'lashni o'rganing yoki men bog'lashda yanglishyapmanmi?
Butun bir avlodni savodsiz qilib maktablardan chiqardi
Siz va mendek demoqchisizda.
Bu yerda siyosatni aralashtirishni umuman xojati yo'q. Siyosatchilar o'zlarini ishlarini binoiydek qilishmoqda.
Siz bilan bu borada diskussiya qilganimdan foyda yo'q.
Men ham siz bilan o'tirvolib muhokama qilaman deb ko'zim uchib turgani yo'q.
Yana qaytaraman fikrlarni bir-biri bilan bo'glashni o'rganaylik.
Aynan mana shu tread ochilmagan bo'lardi, agarda vahima solish kerak bo'lmaganda, shunday emasmi?
Yuqoridagi postlarni qaytadan diqqat bilan o'qib chiqishingizni maslahat beraman. Ya'ni, mavzuni ochilishiga nima sabab bo'lganligi birinchi postda ko'rsatilgan.
Butun bir avlodni savodsiz qilib maktablardan chiqardi
Siz va mendek demoqchisizda.
Bu yerda siyosatni aralashtirishni umuman xojati yo'q. Siyosatchilar o'zlarini ishlarini binoiydek qilishmoqda.Men kerak bo'ladigan savodni maktabdan olib chiqqanman, sizni esa bilmadim. Men tanib-bilmagan inson to'g'risida bilib bilmay baho berib o'rganmaganman.
Siz fikringizni -"siz va mendek savodsizlar..."- to'g'ri deb hisobga olaylik va shunda siz boshqa -siyosatni aralashtirmasdan turib- yechim variantini ko'rsatsangiz maqsadga muvofiq bo'lardi. Siz bilan bu borada diskussiya qilganimdan foyda yo'q.
Men ham siz bilan o'tirvolib muhokama qilaman deb ko'zim uchib turgani yo'q.
Yana qaytaraman fikrlarni bir-biri bilan bo'glashni o'rganaylik.agar burningizni tagidan narirog'da ham boshqa dunyo borligini anglay olganingizda, nima demoqchi ekanimni tushunib olgan bo'lardingiz. Aynan mana shu tread ochilmagan bo'lardi, agarda vahima solish kerak bo'lmaganda, shunday emasmi?
Yuqoridagi postlarni qaytadan diqqat bilan o'qib chiqishingizni maslahat beraman. Ya'ni, mavzuni ochilishiga nima sabab bo'lganligi birinchi postda ko'rsatilgan.Menga lunda qilib sizning fikringizcha men tushunmayotgan narsani tushuntirib bering iltimos.
Nigora Umarova: Adabiy til bu shevalarning ishlab chiqilgan, sayqallangan, ishlov berilgan shakli hisoblanadi.
Ma'zur tutasiz-ku, Nargizaxon, internet tizimi ham axborot tarqatish vositasi hisoblanar ekan, unda ham adabiy tilni qo'llashni ma'qul deb bilaman. sababi bizning savodsiz yoki savodsiz emasligimizni ko'rsatib beruvchi, dunyoga ko'z-ko'z qilguvchi bir vosita bizning imloimiz hisoblanadi. Shevada yozish savodsizlik belgisi bo'lmaydi deb men Toshkent shevasida, kimdir o'z lahjasida yozsa to'g'ri bir-birimizning fikrimizni anglaymiz, biroq chetdan qaraganda... Bilmadim-ov...Albatta men butun internetda shevada yozilsa xato bo'lmaydi, demoqchi emasman. Har bir tekst janrini o'z stil- normasi bor, o'ylaymanki tekstproducentlari kerakli savodga egalar bu borada.
Imlo bilan sheva ikkita holat, deb qaraladi. Shevada yozish degani imloviy xatoda yozildi degani emasku, to'g'rimi? Imloviy korrekt yoza olmaydigan insonni savodsiz-deb ataymiz. Shevadan ko'pgina tekst janrlarda foydalaniladi, lekin savodsizlik hisoblanmaydi.
Men forumga kimgadir to'g'ri yozishni targ'ib qilish uchun yoki o'zim buni o'rganish uchun emas, suhbatlashish, fikr almashish uchun kiraman va shevada yozishni xato deb hisoblamayman. Bu narsa ko'pchilik forumchilarga tegishli menimcha. Agarda men qatnashayotgan tread jiddiy qolipga solingan stilni talab qilsa, shunga mos harakat qilaman albatta, lekin asosan suhbatda, forumda bo'lishidan qat'iy nazar, jiddiy formaga solingan stil talab qilinmaydi ko'pincha. Siz tilshunossiz menimcha, qarshi fikrlaringizni kutaman.
Mana shuning uchun ham siyosat aralashishi kerak, deb oylayman bu muammoni hal qilishga.
Вазирлар махкамасидан uforum да хато ёзганларга карши карор чикаришни илтимос киши керакми? Агар бу ёрдам бермаса БМТ ёки НАТО нинг тинчликпарвар кучларини чакирамизми? :)
Форумнинг муаммосини шу форумни узида хам хал килса булади-ку. Шунгаям сиёсатми? Форум иштирокчиларининг деярли хаммаси аклли-хушли одамлар. Сиёсат аралашмаса хам уз постларини диккат билан ёзиш кулидан келади. Хатога тула пост ёзадиганларни тартибга чакириш учун мана шу тема очилди. Демак, форум уз устида ишлаяпти. Форумдаги имло хатоларини хам сиёсий даражага кутариб чикаверсак канака буларкин.
Imlo bilan sheva ikkita holat, deb qaraladi. Shevada yozish degani imloviy xatoda yozildi degani emasku, to'g'rimi? Imloviy korrekt yoza olmaydigan insonni savodsiz-deb ataymiz. Shevadan ko'pgina tekst janrlarda foydalaniladi, lekin savodsizlik hisoblanmaydi.
Ibiyey epke, nag'o dip durupsiz? Imlo dig'eni qurru edebiychede bo'ladi. Shivede imlo nishetsin? Shivede yozg'anni imloviy duru yozdi deppo'lami? Edebiycheni qoyidalarig'a duru gemiydig'on qilip shivede post yozsam duru yozdi dep o'qip gitovresmi? Shivede yozilg'on post imlog'a do'g'ru gemiydi. Imlog'a do'g'ru gemegen nerse hoto bo'miy nishetsin? Siz oytqon tekst janrlari romanlarmi? Yozuvchilar yo roman qohromonlarini nerdendig'ini bildirish uchun, yo do tesrli bo'lishi uchun bozi so'lerdi shivede yozadilar(IMHO). Butun kitopti shivede yozmiylar-ku ohir.
Men forumga kimgadir to'g'ri yozishni targ'ib qilish uchun yoki o'zim buni o'rganish uchun emas, suhbatlashish, fikr almashish uchun kiraman va shevada yozishni xato deb hisoblamayman.
Qurru sizmes hichkim foruma dog'ru yozishni uyretkeni girmiydi. Hemme fikir olmoshqoni giredi. Omo boshqolrdi yozg'onin o'qupbilmegenden kiyin duru yoz diydide. Olmoshadig'on fikrdi boshqolar o'qupbilmese, tushunmese olmoshqondon ne foyda?
PS : Форумда шевада ёзишни нотугри дейдиганлардан узр сурайман :187: Хато деб хисобламайдиганлар мирикиб укишлари учун шевада ёзавердим. Бу постимни укишга шу шевада гапирадиганлар хам кийналса керак.
Aziza Abdunabiyeva
15.10.2008, 11:48
Хато деб хисобламайдиганлар мирикиб укишлари учун шевада ёзавердим. Бу постимни укишга шу шевада гапирадиганлар хам кийналса керак.
O'ziz qayerliksiz?
Nigora Umarova
15.10.2008, 12:16
O'ziz qayerliksiz?
Азизахон Тошкент шевасида мурожаат киляпсиз шекилли... :-)
Барака топкур форумдошлар!
Мавзуда ким каердан эканлиги, кайси шевада ёзишини ёки саводсизликнинг каердан келиб чикиш сабабларини мухокама килмайлик, келинглар.
Ундан кура саводсизликни бартараф этиш йулларини тил конун-коидалари асосида мулохаза килайлик.
O'ziz qayerliksiz?
Андижонликман. Энг кийин шевалардан бири булган хоразм шевасида ёздим.
Ундан кура саводсизликни бартараф этиш йулларини тил конун-коидалари асосида мулохаза килайлик.
Керакли имло коидалари ва аллаканча бошка коидалар хам кабул килинган. Гап факат амал килишда.
Menga lunda qilib sizning fikringizcha men tushunmayotgan narsani tushuntirib bering iltimos.
Афсуски бошка мухокама килиб, бир-биримизни дилимизни огритмаслик учун келишиб олдик.
Охирги илтимосим ёзсангиз ё соф узбек тилида, ёки соф инглиз тилида ёзсангиз.
Nigora Umarova
15.10.2008, 12:36
Баъзан чиройли гапираман деб гапига "нукта" куядиган "нуктадонлар" ни радио ёки телевиденияда куп учратамиз. Ута жимжимадор сузлар хам нуткни бузади
Масалан, "дехкон далага чикди" деган оддийгина гапни айтмок учун "куз илгамас уфклар ортидан заррин нурларини аста таратиб, бутун борликка табассум ато килиб, бош кутариб келаётган куёшдан жилоланаётган адирлар багрида ястаниб ётган бог орасидан утган илон изи сукмок буйлаб, кулидаги райхонни хидлай-хидлай, жонларга рохат бахш этувчи мусаффо тонг хавосидан туйиб-туйиб нафас олиб, хали охори тукилмаган кирза этигини гурсиллатиб бободехкон далага йул олди" деган узундан-узок жумлалар инсоннинг фикрини чалкаштириб юборади. Бундай баландпарвоз услуб фикрсизликдан, саводсизликдан узга нарса эмас.
Nigora Umarova
15.10.2008, 12:40
Керакли имло коидалари ва аллаканча бошка коидалар хам кабул килинган. Гап факат амал килишда.
Имло коидалари кабул килинган, тугри.
Янги имло коидаларини ишлаб чикиш ниятимиз йук. :-)
Уларнинг баъзи бирлардан бехабар булишса, уларни хабардор килсак, деган ниятда фикр билдиргандим.
Барака топкур форумдошлар!
Мавзуда ким каердан эканлиги, кайси шевада ёзишини ёки саводсизликнинг каердан келиб чикиш сабабларини мухокама килмайлик, келинглар.
Ундан кура саводсизликни бартараф этиш йулларини тил конун-коидалари асосида мулохаза килайлик.
Ха албатта, гапингизга кушиламан. Бунаканги тортишувлар, бахс- мунозаралар натижасида ахмоклик килиб куйишимиз хам хеч гапмас, колаврса, хамма узиникини ёклаб, атайин (назло) хам уз билганини киляпти, ёзяпти.
Nigora Umarova
15.10.2008, 12:50
Услубдаги баландпарвозлик бирга ёки шу шаклда никобланган холда тилимизда яна бир иллат анча-мунча томир ёймокда. Бу эзмаликдир. Абдулла Каххор уни "адабий эзмалик деб атаган эди.
Nutq
“Keng eshituvchilar ommasiga mo’ljallangan” notiqlardan biri ishdan qaytib kelganida xotini bo’yniga osilib, ko’ziga yosh oldi.
- Siz meni yaxshi ko’rmaysiz… Turmushimizdan xursand emassiz… Shu soatgacha, shu minutgacha kutdim, bir og’iz aytmadingizki, bir yostiqqa bosh qo’yganimizga bir yil bo’ldi…
Notiq haqiqatdan buni unutgan edi, lekin gap topdi:
-Iye,-dedi, -hali to’yimizga bir yil bo’ldimi? Bir yil? Shunday rohat turmushimizdan, shunday shirin umrimizdan darrov bir yili ketdimi! Oh, dod deyman…
Xotin iljayib, turli noz-ne'mat, gullar bilan bezatilgan stolni ko’rsatdi. Er-xotin o’tirishdi. Xotin ryumkalarga vino quyib:
- Qani, dedi,-bir nima demaysizmi?
- Bir nima deyaymi?
- Voy, hali indamasdan ichmoqchimisiz?
Notiq ryumkani olib o’rnidan turdi,. Qoshlari chimirildi, rangi bir oz o’zgardi, avval ryumkaga, keyin uyining bir burchagiga qarab so’z boshladi:
-O’rtoq rafiqam! Ijozat berasiz, xushchaqachaq hayotimizni sharaf bilan davom ettirib, oilaviy burchimizni namunalik bajarib kelayotganimizga bir yil to’lgan kunda sizni bevosita tabrik qilishga!
Xotin bu muqaddimani hazil gumon qilganligi uchun qiyqirib chapak chaldi. Notiq yana ham jiddiyroq qiyofada davom etdi:
- Bundan 365 kun muqaddam siz bilan biz o’z hayotimizda qat’iy burilish yasab, zo’r sinovlar sharoitiga bevosita qadam qo’ydik. Ilgarigi vaqtda faqat erkak, endilikda ham erkak, ham xotin boshchilik qiladigan oila masalasi o’zingizga ma’lum bo’lganligi uchun bunga keng ravishda to’xtab o’tirishni lozim ko’rmayman.
Notiq oila to’g’risida o’z fikrini bayon qilganidan so’ng “Xotin va sotsializm” degan kitobning bir yeridan uch, yana bir yeridan ikki, yana bir yeridan bir yarim sahifa o’qib berdi. Xotin bu orada ikki marta og’zini ochmasdan esnadi, qo’lidagi ryumkani stolga qo’ydi. Notiq davom etdi:
- Siz bilan biz bir yillik oilaviy faoliyatimiz natijasida qanday yutuqlarga erishdik? Avvalo shuni ta’kidlab o’tish kerakki, biz u yoki bu masalada yuz beradigan prinsipial kelishmovchiliklarni chetdan kuch jalb qilmasdan o’z kuchimiz bilan, o’zaro keng muhokama qilish yo’li bilan bevosita bartaraf qiladigan bo’lib qoldik. Ikkinchidan, o’rtoq rafiqam, oilamizni tashkiliy xo’jalik jihatidan misli ko’rilmagan darajada mustahkamladik. Men bu bobda faktlarga murojaat qilib o’tirmayman, chunki ordenli onangiz o’zlarining har bir tarixiy kelishlarida bu narsani ayrim ravishda qayd qildilar.
Notiq suv bo’lmaganligi uchun vinodan bir ho’plab davom etdi:
- Xo’sh, bu yutuqlarimiz kamchiliklarimizni qoplab, bizni xotirjamlikka solishi mumkinmi? Agar biz kamchiliklarimizdan bevosita ko’z yumib, yashasinchilik kayfiyatlariga berilib ketadigan bo’lsak, xato qilgan bo’lamiz. Bizda kamchiliklar bormi? Bor, oz emas! Masalan iyul oyining birinchi yarmida oziq-ovqat mahsulotlarini saqlashda yo’l qo’ygan jiddiy nuqsonlarimizni olaylik. Bu masalaga ikkovimizning ham jinoyatkorona sovuq qarashimiz orqasida qator chirishlar, buzilishlar, ko’karishlar yuz berdimi? Fakt! Buni nima bilan oqlash mumkin? Hech narsa bilan!
Notiq qizishib ketdi.
- Ikkinchi masala, ya’ni ichki imkoniyatlardan foydalanish masalasini olaylik. O’zingizga ma’lum, bizda yuqori sifatli mis choynak bor. Shu chynakning qopqog’I bugungi kunda yo’q. bu haqda biz bir-birimizga signal berdikmi? Yo’q! Agar biz o’zi bo’larchilikka uzil-kesil barham berib qopqoq masalasini kun tartibiga ko’ndalang qo’ysak, agar biz shu choynakni o’z vaqtida tegishli qopqoq bilan bevosita ta’min qilsak, samovarimiz safdan chiqqan kunlarda hal qiluvchi rol o’ynar edi. Afsuski, biz bu masalaga murasasozlik ko’zi bilan qaradik. Bugungi kunda choynagimiz qopqoqqa ega emas, mutlaqo ega emas.
Xotin sekin uh tortdi. Notiq buni payqab “to’satdan qattiqroq tanqid qildim, shekilli” degan andishaga borib, so’zini yo’qotib qo’ydi, shuning uchun so’zining oxirini yumshatishga tirishdi:
- Lekin bu kamchiliklarga qaramay, turmushimizni a’lo darajada olib borayotganligimizga hech qanday shak-shubha bo’lishi mumkin emas deb hisoblash mumkin. Shu bilan qisqacha so’zimizni tamom qilib, oilamiz bundan keyin ham sharaflar bilan qoplanajagiga to’la ishonch bildirishga ijozat bering! Bu ryumkani mana shuning uchun ko’tarishdan burun o’z muhabbatimni yana bir marta amaliy suratda izhor qilgani ruxsat berishingizni talab qilaman.
Xotin uning harakatidan “o’pich ber” degan ma’noni angladi-da,
- O’pichmi? Hech bo’lmasa shuni to’g’ri ayta qolsangiz nima bo’lar ekan!- dedi.
- Qanday,-dedi notiq hayron bo’lib,-bitta o’pichni deb nutqimni buzaymi?
Notiq o’tirdi. U o’tirganidan yana asliga qaytdi. Xotini uning har bir so’zidan zavqlanar, kular edi.
Abdulla Qahhor
Баъзан чиройли гапираман деб гапига "нукта" куядиган "нуктадонлар" ни радио ёки телевиденияда куп учратамиз.
+100! Тўғри, бир тарафдан бу ҳам бир жанр. Балким, адабий-публистик кўрсатувларда ёки эшиттиришларда ("Тошкент ва тошкентликлар", "Қишлоқдаги тенгдошим", "Юртим сарҳадлари" каби) шу тарзда баён этса бўлар. Чунки, "Деҳқон далага чиқди. Уруғни қадади. Кечда уйга қайтди" қабилида ёритса жуда ҳам "қуруқ" бўлиб қолса керак...
Лекин, мазмун-моҳиятан ўзида кўпроқ информацион ўзакни ташкил қилган кўрсатувларда бу йўсин одамнинг ғашини келтиради. Мисол учун, "Автопатрул"ни кўрсам - энсам қотаверади... Оддийгина йўл-транспорт ҳодисасини баён қилишдаги узундан-узун ажабтовур маърузани охиригача ҳечам эшитолмайман. Сабрим чидамайди;-).
Nigora Umarova
15.10.2008, 13:50
Шу йусиндаги баённи мен худди "Бухоролик уста Мусанинг писта-мистафурушнинг писиа-мистаси булса хам бухоролик уста Муса писта-мистафуруш, бухоролик уста Мусанинг писта-мистаси булмаса хам уша бухоролик уста-Муса писта-мистафуруш " каби тез айтишга ухшатаман. Гап нима хакидалигини билиб олишингиз учун анча пайт кетказишга тугри келади.
Nigora Umarova
15.10.2008, 13:56
Куп холларда кишиларнинг нуткига эътибор берсангиз тушум келишиги (-ни) хамда караткич келишиги (-нинг) кушимчаларини нотугри куллаётганликларининг гувохи буламиз. Тушум келишиги кушимчачи феълли суз бирикмаларга (китобни укиш), караткич келишиги кушимчаси эса отли суз бирикмалар(менинг китобим)га кушилади
Nigora Umarova
15.10.2008, 14:07
...Ёки бир бошловчи "Мен сизларга..." деб бошлаб, "... тугрисида айтиб бердик" деб тамом килади. Гапнинг эга ва кесими умуман мос келмайди. Яна бир мисол: "жангларда фалончиларнинг купгина харбий техникаси асир олинди" деган сиёсий шархларга дуч келамиз. Шунда "Хой, барака топкур! Харбий техника асир олинмайди. У шахс эмас, улжа олинади" дегинг келади.
Ibrohim Djuraev
15.10.2008, 14:11
Куп холларда кишиларнинг нуткига эътибор берсангиз тушум келишиги (-ни) хамда караткич келишиги (-нинг) кушимчаларини нотугри куллаётганликларининг гувохи буламиз. Тушум келишиги кушимчачи феълли суз бирикмаларга (китобни укиш), караткич келишиги кушимчаси эса отли суз бирикмалар(менинг китобим)га кушилади
ўша айтилаётган кўпчилик кишиларни, ўзбек тилида нечта келишик борлигини билишадими? бундан ташқари от, сифат, сон, олмош, феъл, равиш, ясовчи қўшимча каби сўз туркумларини билишармикан? ха энди кези келганда бир луқм савол ташлаб қўйдимда :)
Nigora Umarova
15.10.2008, 14:28
ўша айтилаётган кўпчилик кишиларни, ўзбек тилида нечта келишик борлигини билишадими? бундан ташқари от, сифат, сон, олмош, феъл, равиш, ясовчи қўшимча каби сўз туркумларини билишармикан? ха энди кези келганда бир луқм савол ташлаб қўйдимда :)
Билиш-билмасликларини билмадим-у, мактабда укитилаётган янги дарсликларда (7-синф она тили дарслигида) от, сифат, сон, олмош, равиш, сифатларни исм билдирувчи сузлар; феълни эса харакат билдирувчи сузлар деб гурухларга ажратишган. Аввалги дарсликларда бу нарса йук эди. Институтда укиётганимизда "Кадимги туркий тил" ва "Узбек адабий тили тарихи" фанида бу маълумотларга эга булгандик.
Masud Mahsudov
15.10.2008, 14:32
Ommaviy axborot vositalarida yoki ko'p joylarda duch keladigan yana bir xatolik bu bejiz so'zi bilan bog'liq. "... Bejizga shuni ta'kidlab o'tmadik" qabilida ishlatilishidir. Vaholanki bu o'rinda ushbu so'z bejizga emas bejiz shaklida ishlatilishi lozim... "...Bejiz shuni ta'kidlab o'tmadik..." qabilida...
Nigora Umarova
15.10.2008, 14:55
Бежиз форс тилидан узлашган суз. Бекор-сузининг синоними хисобланади, шекилли.
Якинда Эрон элчихонаси билан хамкорликда 2008 йилда чикарилган "Узбек тилига форс тилидан узлашган сузлар лугати"ни укиб чикдим. Нуткимзнинг 25 фоизини форс-тожик тилидан узлашган сузлар ташкил киларкан.
Юкорида келтириб утганим хам бежиз хам, бекор хам форсийдан узлашган сузлар. Кизик туркий тилларда бу сузларнинг варианти бормикан?
Mana shuning uchun ham siyosat aralashishi kerak, deb oylayman bu muammoni hal qilishga.
Вазирлар махкамасидан uforum да хато ёзганларга карши карор чикаришни илтимос киши керакми? Агар бу ёрдам бермаса БМТ ёки НАТО нинг тинчликпарвар кучларини чакирамизми? :)
Форумнинг муаммосини шу форумни узида хам хал килса булади-ку. Шунгаям сиёсатми? Форум иштирокчиларининг деярли хаммаси аклли-хушли одамлар. Сиёсат аралашмаса хам уз постларини диккат билан ёзиш кулидан келади. Хатога тула пост ёзадиганларни тартибга чакириш учун мана шу тема очилди. Демак, форум уз устида ишлаяпти. Форумдаги имло хатоларини хам сиёсий даражага кутариб чикаверсак канака буларкин.ENDi tushundim sizlarni: Faqatgina forumdagi savodsizlik to'g'risida bosh qotirayotgan ekansizlar. Albatta bu muammoga siyosatni jalb qilish kulguli hol. Men treadni nomidan kelib chiqib temani-muammoni- kengrog' , ya'ni umumiy savodsizlik (forumdagi savodsizlikka forumdan tashqaridagi savodsizlik sabab emasmi?) muammosiga etibor qaratiladi deb o'ylabman va shundan kelib chiqib siyosatni aralashishni taklif qilgan edim.
Menimcha, o'zingiz ham ta'kidlagandek, forumga aaancha -balki Ozbekistondagi savodlilarning 80-90%- savodlilar kiradi, qolgan 20-10% internetga muhtoylik sezmaydi, savodsizlar esa internetga kirishga 'imkoni' yo'q. Mana shu -forumdagi- 80-90 % savodlilar aholining necha procentini tashkil qiladi? 10-15%??? Endi savodlilarni 35 -40 % deb olaylik, qolgan aholini ahvoli qanday bu borada? Achinarli emasmi? Kam emasmi O'zbekiston uchun faqatgina 30- boringki 50% savodlilar? Siz forumdagi 15-20 % qatnashchini savodli qilish bilan O'zbekistonda savodsizlikni yengmoqchi ekaningiz, meni siz absurd hisoblagan taklifimdan ortiqcha emas.
P.S. shevada yozganingizni manosi yo'q bo'lgani uchun kommentarsiz uchirib tashladim...
Афсуски бошка мухокама килиб, бир-биримизни дилимизни огритмаслик учун келишиб олдик.
Охирги илтимосим ёзсангиз ё соф узбек тилида, ёки соф инглиз тилида ёзсангиз.
Iltimosingizni bajara olishim uchun, men sof o'zbek tilida yozmagan joyni ko'rsatib o'tsangiz yaxshi bo'lardi. Men nimagadir eslay olmayapman bunaqa holatni...
yoki ko'p joylarda duch keladigan yana bir xatolik
Бундан бир неча йил муқаддам, ТВда ТошДУнинг бир профессори тилимизга бошқа тиллардан ўзлашган сўзларни тўғри ишлатиш хусусида фикр юритиб, араб тилидан кириб келган "лутфан" сўзини мисол қилиб кўрсатган эди. Яъни, "лутфан" сўзи "марҳамат кўрсатиб", "олийжаноблик қилиб", "олийҳимматлик қилиб" каби маъноларда келиб, уни, мисол учун тўй таклифномаларида, "лутфан таклиф қиламиз" шаклида қўллаш ноўрин экан. ИМХО, қўполроқ айтганда, "сени таклиф қиламан деб ўлиб турганиб йўқ, шунчаки бир валинеъматлик қилдим-да" дегандек бўлиб қоларкан...
Хозир столимдаги таклифномаларнинг бирортасида бу сўз йўқ бўлсада, гоҳида учраб туради...
PS:
"Лутф айлабон бир келиб,
Холим сўрай дейсанму?"
деган жумлаларнинг маъносига шундан кейин тушунганман;-)
Masud Mahsudov
16.10.2008, 09:48
ENDi tushundim sizlarni: Faqatgina forumdagi savodsizlik to'g'risida bosh qotirayotgan ekansizlar. Albatta bu muammoga siyosatni jalb qilish kulguli hol. Men treadni nomidan kelib chiqib temani-muammoni- kengrog' , ya'ni umumiy savodsizlik (forumdagi savodsizlikka forumdan tashqaridagi savodsizlik sabab emasmi?) muammosiga etibor qaratiladi deb o'ylabman va shundan kelib chiqib siyosatni aralashishni taklif qilgan edim.
Menimcha, o'zingiz ham ta'kidlagandek, forumga aaancha -balki Ozbekistondagi savodlilarning 80-90%- savodlilar kiradi, qolgan 20-10% internetga muhtoylik sezmaydi, savodsizlar esa internetga kirishga 'imkoni' yo'q. Mana shu -forumdagi- 80-90 % savodlilar aholining necha procentini tashkil qiladi? 10-15%??? Endi savodlilarni 35 -40 % deb olaylik, qolgan aholini ahvoli qanday bu borada? Achinarli emasmi? Kam emasmi O'zbekiston uchun faqatgina 30- boringki 50% savodlilar? Siz forumdagi 15-20 % qatnashchini savodli qilish bilan O'zbekistonda savodsizlikni yengmoqchi ekaningiz, meni siz absurd hisoblagan taklifimdan ortiqcha emas.
Assalomu alaykum...
Unday emas, men aynan mana shu forum misolida umumiy savodsizlikka qarshi ko'riladigan choralarni nazarda tutgan edim... Bu forumdagi sanoqli foydalanuvchilarni misol qilgan tarzda, xalqimiz ichida odatiy hol bo'lib qolayotgan, jamoat joylarda uchrab qolayotgan imloviy kamchiliklarimizni tanqid ostiga olgan edim...Har bir foydalanuvchidan ushbu mavzuga imkon qadar kengroq yondoshishlarini iltimos qilmoqchi edim...
Foydalanuvchilarga: Jamoat transportlarida yoki ko'chada osilgan ko'plab reklama yozuvlarida qanday imloviy xatolarni uchratgansiz? Agar ozgina vaqt topsangiz, shular haqida suhbatlashsak... Zora, sal bo'lsa-da, xatoliklarning kamayishiga sabab bo'lsa, maqsadga muvofiq bo'lar edi...
Nigora Umarova
16.10.2008, 10:18
Бундан бир неча йил муқаддам, ТВда ТошДУнинг бир профессори тилимизга бошқа тиллардан ўзлашган сўзларни тўғри ишлатиш хусусида фикр юритиб, араб тилидан кириб келган "лутфан" сўзини мисол қилиб кўрсатган эди. Яъни, "лутфан" сўзи "марҳамат кўрсатиб", "олийжаноблик қилиб", "олийҳимматлик қилиб" каби маъноларда келиб, уни, мисол учун тўй таклифномаларида, "лутфан таклиф қиламиз" шаклида қўллаш ноўрин экан. ИМХО, қўполроқ айтганда, "сени таклиф қиламан деб ўлиб турганиб йўқ, шунчаки бир валинеъматлик қилдим-да" дегандек бўлиб қоларкан...
Бу таникли адабиётшунос ва тилшунос олим Алибек Рустамийнинг дурдона фикрлари. :-)
Шунга ухшаш фикрларни мен хам эшитгандим.
Бозорда гушт сотиб олиш жараёнида "лахм гушт беринг" деб мурожаат этишади. Лахм-сузи хам араб тилида гушт деган маънони беради. Бу худди "гушт гушт беринг" дегандек жумла хосил булади.
Nigora Umarova
16.10.2008, 10:21
Ёки булмасам кизларнинг Гавхар деган гузал исми бор. Айрим кимсалар Говхар деб талаффуз килишади.
Гавхар аслида кимматбахо, денгизлардан олинувчи тош. Говхар эса, шу жумлаларни ёзаётганимга маъзур тутасизлар-ку, форс тилида Гов-сигир, хар- эшак деган маъноларни беради.
Nigora Umarova
16.10.2008, 10:22
ENDi tushundim sizlarni: Faqatgina forumdagi savodsizlik to'g'risida bosh qotirayotgan ekansizlar. Albatta bu muammoga siyosatni jalb qilish kulguli hol. Men treadni nomidan kelib chiqib temani-muammoni- kengrog' , ya'ni umumiy savodsizlik (forumdagi savodsizlikka forumdan tashqaridagi savodsizlik sabab emasmi?) muammosiga etibor qaratiladi deb o'ylabman va shundan kelib chiqib siyosatni aralashishni taklif qilgan edim.
Menimcha, o'zingiz ham ta'kidlagandek, forumga aaancha -balki Ozbekistondagi savodlilarning 80-90%- savodlilar kiradi, qolgan 20-10% internetga muhtoylik sezmaydi, savodsizlar esa internetga kirishga 'imkoni' yo'q. Mana shu -forumdagi- 80-90 % savodlilar aholining necha procentini tashkil qiladi? 10-15%??? Endi savodlilarni 35 -40 % deb olaylik, qolgan aholini ahvoli qanday bu borada? Achinarli emasmi? Kam emasmi O'zbekiston uchun faqatgina 30- boringki 50% savodlilar? Siz forumdagi 15-20 % qatnashchini savodli qilish bilan O'zbekistonda savodsizlikni yengmoqchi ekaningiz, meni siz absurd hisoblagan taklifimdan ortiqcha emas.
Nargizaxon!
Savodsizlikni yo'q qilish uchun siyosatni aralshtirishni taklif qildingiz. xo'p xuddi shunday qildik ham deylik. Mohir siyosatchi emassizki, darrov savaodsizlikni oldini qaror chiqarish bilan amalga oshirsangiz.
Avvalambor savodsizlikni oldini olish uchun oldimizdagi odamlarga, bolajonlarga nazar solmog'imiz darkor.
O'quvchilarning bilimiga poydevor boshlang'ich 1-4-sinflardan qo'yiladi.
bilasizmi, boshlang'ich sinf o'qituvchisi bo'lib ishlagan tajribamdan bilaman, shu davrda o'quvchilarga katta e'tibor berilsa, o'quvchi orfografiya(to'g'ri yozish)ni mukammal gallaydi. Keyingi grammatika yuzasidan bilimlar esa keyin egallanadi.
Shaharni tozalamoqchi bo'lsang, tozalik ishlarini o'z ko'changdan boshla degan aqidaga amal qilish kerak.
Bizda savodsizlik darajasi unday, bizda savodsizlik darajasi bunday deb jar solgan bilan ish bitarmikan?.. Quruq gap bilan chegaralinib qolmay, amalda ish ko'rsataylik. Forumdagi gaplar shundoq qolib ketmas deb o'ylayman. Kimdir undan o'ziga kerakli xulosalarni chiqarib olar?...
Xo'p, savodsizlikni oldini olish uchun aspirant, ilmda yangilik yaratuvchi shaxs sifatida siz qanday ishlarni amalga oshirdingiz?
Ibrohim Djuraev
16.10.2008, 10:41
Хафа бўлмасангизлар бир шингил сўз айтаман. Бир гапни (мавзуни) чексиз чийрикдан ўтказиб, ким хақ - ким нохақ, кимни гапи тўғри кимники нотўғри дейшни ўзи бу саводсизликни аломати. Мақсадим баҳсга кўшилиб уни янада шакиллантриш эмас, балки хар кандай маъноли бўлган баҳс ва мунозарани хотимаси бўлганидек, унга ўз вақтида нуқта куйиш ва хамма ўзига керакли бўлган хулосани чиқариб олишлигидадир. Барчага хурмат ила…
Nigora Umarova
16.10.2008, 10:51
Ibrohim aka!
Maqsadimiz ham shu- bizda mavjud kamchiliklarni men savodsizmi, sen savodsiz degan tarzda emas, imlo qoidalarini keltirgan holda bartaraf etishdir.
Behzod Saidov
16.10.2008, 11:22
Foydalanuvchilarga: Jamoat transportlarida yoki ko'chada osilgan ko'plab reklama yozuvlarida qanday imloviy xatolarni uchratgansiz? Agar ozgina vaqt topsangiz, shular haqida suhbatlashsak... Zora, sal bo'lsa-da, xatoliklarning kamayishiga sabab bo'lsa, maqsadga muvofiq bo'lar edi...
Bunaqa xatolarni koʻp joyda koʻrish mumkin. Aynan shunaqa savodsizliklar haqida aloxida mavzu ochishni taklif qilaman. Oʻsha mavzuda, notoʻri yozuv uchratilgan joy, qanday yozilgan, qanday yozilishi kerak edi va iloji boʻlsa, fotosurat ham keltirilgan xabarlar bilan toʻldirib borsak boʻladi. Shunaqa mavzuda bitta blog ham ochish niyatim bor edi. (savodsiz.uz :) ) Afsuski, uni yuritish uchun hozir boʻsh vaqtim yoʻq...
Iltimosingizni bajara olishim uchun, men sof o'zbek tilida yozmagan joyni ko'rsatib o'tsangiz yaxshi bo'lardi. Men nimagadir eslay olmayapman bunaqa holatni...
Mana shu poziciyada qolsangiz temaga oydinlik kiritilardi.
Bu temani siz bilan men quruq gap bilan endi 100 yilda ham yecha olmaymiz, agarda siyosat o'zgartirilmasa.
Har bir tekst janrini o'z stil- normasi bor, o'ylaymanki tekstproducentlari kerakli savodga egalar bu borada.
Imloviy korrekt yoza olmaydigan insonni savodsiz-deb ataymiz.
Agarda men qatnashayotgan tread jiddiy qolipga solingan stilni talab qilsa, shunga mos harakat qilaman albatta,
Нафакат инглиз тили, рус тили хам бор. Булар биттагина мавзудан олинган айримлари холос.
Men nimagadir eslay olmayapman bunaqa holatni...
Жудаям кизик:shok:
P.S. shevada yozganingizni manosi yo'q bo'lgani uchun kommentarsiz uchirib tashladim...
Уша учирилган "маъноси йук" сузлар сизнинг "дурдона" фикрларингизга ёзган жавобларим эди...
Хафа бўлмасангизлар бир шингил сўз айтаман.
Кўриб турибсизки, "биз" хафа бўлмаймиз! Англашимча, фикрингизни ҳам "қабул қилмаймиз"! ;-)
Assalomu alaykum...
Unday emas, men aynan mana shu forum misolida umumiy savodsizlikka qarshi ko'riladigan choralarni nazarda tutgan edim... Bu forumdagi sanoqli foydalanuvchilarni misol qilgan tarzda, xalqimiz ichida odatiy hol bo'lib qolayotgan, jamoat joylarda uchrab qolayotgan imloviy kamchiliklarimizni tanqid ostiga olgan edim...Har bir foydalanuvchidan ushbu mavzuga imkon qadar kengroq yondoshishlarini iltimos qilmoqchi edim...
Foydalanuvchilarga: Jamoat transportlarida yoki ko'chada osilgan ko'plab reklama yozuvlarida qanday imloviy xatolarni uchratgansiz? Agar ozgina vaqt topsangiz, shular haqida suhbatlashsak... Zora, sal bo'lsa-da, xatoliklarning kamayishiga sabab bo'lsa, maqsadga muvofiq bo'lar edi...Vaaluykum assalom,
hamma postlarim offtopga chiqib qoldi bu gaplaringizdan keyin:shok:...
Men Sizni ruhingizni tushurmoqchi ham emasman, bu xato harakat ham demoqchi emasman, shu harakatingizga qushimcha qilib, metaforik qilib aytganda, "daraxtni ildiziga suv bergan ma'qulrog' va oson deb o'ylayman, bargidan suv quyib daraxtni ildiziga borishini umid qilib o'tirgandan ko'ra".
Xo'p, savodsizlikni oldini olish uchun aspirant, ilmda yangilik yaratuvchi shaxs sifatida siz qanday ishlarni amalga oshirdingiz?
Siz mendan aspirant bo'lganim uchun savodsizlikni oldini olishga hissa qoshishni so'raysiz... tushunmadim? Meni qilayotgan ishimni savodsizlikni yuqotish masalasi bilan hech qanaqa aloqasi yo'q, yani butunlay boshqa soha. Chumchuq so'ysa ham qassob so'ysin, qo'ying men bu masalani hal qilaman deb yomonlashtirib qoyishim mumkin. Agar hohlashsa ta'lim tizimni yaxshilashni (savodsizlikni yuqotish yoki sun'iy ravishda keltirib chiqarish mana shu muassasani qo'lida), bu sohani ipidan ignaisgacha biladiganlar kam emas O'zbekistonda.
Meni qilayotgan ishimni savodsizlikni yuqotish masalasi bilan hech qanaqa aloqasi yo'q, yani butunlay boshqa soha.
Агар сир булмаса кайси соха?
Lutfillo Tursunov
17.10.2008, 14:40
Jamoat transportlarida yoki ko'chada osilgan ko'plab reklama yozuvlarida qanday imloviy xatolarni uchratgansiz? Agar ozgina vaqt topsangiz, shular haqida suhbatlashsak... Zora, sal bo'lsa-da, xatoliklarning kamayishiga sabab bo'lsa, maqsadga muvofiq bo'lar edi...
Икки йилча аввал қайсидир вилоятда (ҳозир аниқ эсимда йўқ) йўл четида ёзиб қўйилган мақолга кўзим тушганди: ERNI BOQSANG, ER SENI BOQADI...
Nigora Umarova
17.10.2008, 17:45
Юкоридаги маколни шиорга айлантириб олган кимсалар кирилл алифбосидаги орфографик коидаларни пухта узлаштиришган куринади.
Nigora Umarova
17.10.2008, 17:52
Орфоэпия(тугри талаффуз этиш) ва орфография(тугри ёзиш коидалари) бир-бирига мослашсагина саводхонликка эришиш мумкин.
Биргина мисол: рус тилидан узлашган тон, ток,торт сузларини талаффуз килиш жараёнида ў эшитилса-да о ёзилади. Бу хам бир кадар саводхонликка таъсир килади.
Nigora Umarova
17.10.2008, 17:59
Бошка тиллардан узлашган сузларнинг узига хос имло коидалари бор.
Масалан,
1.Туркий тилларда маълумки, f ундоши булмаган, шунинг учун жонли сузлашувда араб, форс ва рус тилларидан узлашган сузлардаги f ни p- п деб талаффуз этиш холлари учрайди: улфат-улпат, фанер-панер, ферма-перма каби. Хозирги узбек адабий тилида уларни ф билан талаффуз килиш меъёр холига келган.
Nigora Umarova
17.10.2008, 18:05
2. Суз ёки бугин бошида ундош товушларнинг каторлашиб келиши туркий тилга хос булмаган. Бу ходиса кейинчалик бошка тиллардан узлаштирилган сузлар талаффузига хам таъсир килган.- жонли сузлашувда суз ёки бугин бошида ёхуд бугиндаги икки ундош орасида бир унлининг ортилишига олиб келган: шкаф-ишкоп, стакан-истакон, план-пилон каби. Бундай холат суз охирида хам учрайди: акл-акил, фикр-фикир, илм-илим, хукм-хуким каби.
Икки йилча аввал қайсидир вилоятда (ҳозир аниқ эсимда йўқ) йўл четида ёзиб қўйилган мақолга кўзим тушганди: ERNI BOQSANG, ER SENI BOQADI...Xato bilan yozilgani bir baxtsizlik va shiorbozlik ikkinchi baxtsizlik o'zbek xalqi uchun...
Shu paytgacha hech qaysi bekatda "BEKAT" degan yozuvni ko'rmagandim, lekin nimaga ekanini bilmadimu buni o'zgartirishibdi va bekatni ko'rsatish uchun inglizchada: "bus stop" deb yozib qo'yishibdi. Toshkenda ikkita joyda ko'rgandim.
Ulugbeck
18.10.2008, 09:58
Foydalanuvchilarga: Jamoat transportlarida yoki ko'chada osilgan ko'plab reklama yozuvlarida qanday imloviy xatolarni uchratgansiz? Agar ozgina vaqt topsangiz, shular haqida suhbatlashsak... Zora, sal bo'lsa-da, xatoliklarning kamayishiga sabab bo'lsa, maqsadga muvofiq bo'lar edi...
Bunaqa xatolarni koʻp joyda koʻrish mumkin. Aynan shunaqa savodsizliklar haqida aloxida mavzu ochishni taklif qilaman. Oʻsha mavzuda, notoʻri yozuv uchratilgan joy, qanday yozilgan, qanday yozilishi kerak edi va iloji boʻlsa, fotosurat ham keltirilgan xabarlar bilan toʻldirib borsak boʻladi. Shunaqa mavzuda bitta blog ham ochish niyatim bor edi. (savodsiz.uz :) ) Afsuski, uni yuritish uchun hozir boʻsh vaqtim yoʻq...
Ассалому алайкум!
Жуда долзарб мавзу.
Қуйидаги линкда ҳам айнан шу муаммо муҳокама қилинган.
http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=2505.0
Leonardo1024
18.10.2008, 17:17
savodsizlikning yagona sababi bu TARBIYASIZLIKDIR
savodsizlikning yagona sababi bu TARBIYASIZLIKDIR
Men ko'proq savodsizlikka sabab qilib ma'suliyatsizlikni ko'rsatardim. o'z kelajagi uchun ma'suliyatni his qilgan odam savodi uchun kurashgan bo'lardi!
Nigora Umarova
21.10.2008, 15:48
Men ko'proq savodsizlikka sabab qilib ma'suliyatsizlikni ko'rsatardim. o'z kelajagi uchun ma'suliyatni his qilgan odam savodi uchun kurashgan bo'lardi!
Inson nafaqat o'z kelajagi uchun o'sib kelayotgan yosh avlod va millat oldidagi mas'uliyatni ham his qila olishi kerak. Tilga va o'zbek tlishunosligining imlo qoidalarida hurmat nazri bilan qarab shunga yarasha harakat qilmog'imiz darkor.
Nigora Umarova
21.10.2008, 16:05
Har bir millatning dunyoda borlig'in ko'rsatadurgon oinai hayoti til va adabiyotidur. Milliy tilni yo'qotmak millatning ruhini yo'qotmakdur. Hayhot! Biz turkistonliklar milliy tilni saqlamak bir tarafda tursun kundan-kun unutmak va yo'qotmaqdadurmiz. Tilimizning yarmiga arabiy, forsiy ulangani kamlik qilub, bir chetiga rus tilini ham yopishdurmakdadurmiz. Durust, bizlarga hukumatimiz bo'lg'on rus tilini bilmak hayot va saodatimiz uchun osh va non kabi kerakli narsadur. Lekin o'z yerinda ishlatmak va so'zlamak lozimur. Zig'ir yog'i solub, moshkichiri kabi qilub, aralash-quralash qilmak tilning ruhini buzadur...
Abdulla Avloniy
XX asrning boshlarida aytilgan bu so'zlar bugungi kunda ham o'z ahamiyatini yo'qotgan emas.
Nigora Umarova
21.10.2008, 16:25
O'zbek tiliga davlat maqomi berilganiga bu yil 19 yil to'ladi. Bu borada juda ko'plab tadbirlar uyushtirilmoqda va o'tkazilmoqda.
Kuni kecha ham ana shunday tadbirlardan biri Toshkent islom universiteti qoshidagi akademik litseyda bo'lib o'tdi.
Talabalarning yozgan ijodiy ishlarini, qatralarini ko'rib demak, u qadar savodsizlashib ketmabmiz, savodli yoshlarimiz ham bor ekan deb kishining ko'ngli ozgina bo'lsa-da taskin topdi.
Nigora Umarova
21.10.2008, 16:36
Birgina misol, "Do'ppi " so'zini berib unga 3 daqiqa ichida uch guruhdagi o'quvchiga qatra yozish vazifasi berildi.
Har bir guruh a'zosi o'ziga xos va mos tarzda qatra(badiiy lavha) yozishdi. Esda qolgan qatra:
....Do'ppi-o'zbekning boshiga kiydirilgan tojdir...
Tadbirlar yana davom etmoqda.
Ertaga ham Toshkent islom universitetida "Ona tili-millatning ruhi" mavzusida adabiy-badiiy tadbir bo'ladi. Ko'rishni xohlovchilarni ertaga - 2008-yil, 22- oktabr soat 13-30 da Toshkent islom universitetining ikkinchi majlislar zaliga taklif qilamiz. Tadbirda o'zbekiston Yozuvchilar uyushmasining raisi , shoir Abdulla Oripov, O'zbekiston xalq hofizi Hasan Rajabiy, tilshunos va adabiyotshunos olimlar ishtirok etishadi. Shungdek, talabalarning til va adabiyot haqidagi tayyorlagan badiiy ko'rinishlari namoyish etiladi.
Nigora Umarova
21.10.2008, 18:10
Sevimli yozuvchimiz Tohir Malikdan quyidagi mavzuda maktub oldik va bu maktub forumdoshlarimizni ham qiziqtirsa kerak deb o'ylaymiz.
Kaminani yo'qlab onda-sonda bo'lsa-da, maktub kelib turadur. Televizor idorasidag'i muhtaram muharrirlarning iltifoti va himmati ila o'zbek tiliga doir muammolar xususida berilmish bir ko'rsatuvda ishtirok etdim. Ne baxtki, bul suhbat tomoshabin o'rtoqqa ma'qul tushib, u zoti muhtaramning kichkinagina maktubiga arzibmiz. Ijozatlari ila mazkurni e'tiborlarig'a havola etaman.
Hurmatli okaxonla, bugun bayram bohonasida besh-olti og'ayni baldet qilib o'turuvdik. Uzbekskiy til haqidagi peredachani ko'rduk. Nishtyak gaplani etdiyla. Nuu, bir bratan gapirganda quloqqa lapsha osdi. Vaabshe qoyilmasman unga. Hozir o'zbek tili gosudarstvenniy tilga polniy o'tgan-ku! Hammamiza chistiy uzbekcha gapirishimiza kerakmi, abezatelniy kerak. man bunaqa boltunlarni savsem yoqtirmiyman. O'sha baltun "Tramvayga o'turdik", deydi. Bizani predkalarimiza "tramvayga" deyishmagan, "ko'nkaga" deyishgan. Uzbekchani chereschur yaxshi bilmasang, nima qilasan gapirib, odamlarni nastrayeniyasini buzib. Pachti hammamiza vse kak adin chistiy uzbekcha gapirishga o'tmasak, hamma ishimiza kapeyka bo'lib qoladi.Silayam bizani padderjka qilasla debpodpisimni qo'ydim. Solasna busela forumda sila bilan otdushi gaplashmoqchiman. Silaga neudobna bo'miydi, degan mneniyadaman. O, keymi?
Farhodjon Chinberdiyev
21.10.2008, 22:15
Assalomu alaykum!
To‘g‘risini aytsam, mavzuga qiziqib kirdim. Ikkinchi yozuvni o‘qishim bilan ensam qotdi. O‘tkir Hoshimov ta'kidlagan andisha "anqoning urug‘i"ga aylanishga ulguribdi.
Yoshligimni eslayman: o‘qituvchi biror narsa so‘rasa, javobini bilsak ham qo‘l ko‘tarishga shoshilmasdik, chunki, "balki, javobim xatodir" degan hadik bo‘lardi. Bu mavzuda qoldirilgan yozuvlardan ko‘rinib turibdi-ki, "o‘zbekcha" yozayotgan forumdoshlarimiz so‘zlarini(hatto harflarini ham) ko‘zdan kechirishmaydi; xato bo‘lishi mumkinligini o‘ylab ham o‘tirishmaydi.
Mavzuga e'tibor bersak: "Нимага саводсизлашиб кетаяпмиз?"
Nega?
Eng avvalo, e'tibor bersangiz, ushbu savol forumlardagi Toshkent shevasidagi yozuvlarga qaratilgan. Iltimos, gapimni noto‘g‘ri tushunmang. Ixtiyoriy forum, chat, hatto, bloglarni o‘qing: viloyatlar shevasini uchratmaysiz deyarli. Nega? Chunki, Toshkentda maktab, oliy o‘quv yurtlari, kollejlarda aksariyat hollarda, "toshkentcha" dars o‘tiladi. O‘qituvchilarning ko‘pchiligi ham Toshkent shevasida dars o‘tishadi. Televideniye shevada, radio shevada, internetdagi maqolalar shevada,... Xullas, zo‘rg‘a matbuot(gazeta, jurnal va h.k.) va kitoblarni adabiy tilimizda "ushlab" turibmiz.
Ilg‘agan bo‘lsangiz, hademay, internet nashrlarida adabiy tilda yozish orga aylanadi.
Hurmatli, erkinlik tarafdorlari, tasavvur qiling, forumga men o‘z shevamda yozsam, boshqa viloyatliklar ham o‘z shevalarida yozishsa, qo‘pol qilib aytganda, forumning "atalasi" chiqib ketadi. Chunki, bu yer ko‘cha emas, choyxona emas. Qoldirgan yozuvlaringizni o‘zingizdan boshqalar ham o‘qishini inobatga oling. Madaniyatli, aqlli, farosatli, bilimli inson birinchidan, tilni kamsitmaydi, ikkinchidan, yozayotgan narsasini belgilab qo‘yilgan qoidalarga mos tushishini qo‘lidan kelgancha tekshiradi(bizning holatda, adabiy tilimiz qoida).
Xullas, o‘zimning fikrlarim — muammo va tushuntirishni aytib o‘tdim. Tanqidlar, anglashilmovchiliklar, e'tirozlar, tasdiqlarni "jon" deb eshitaman. Faqat, ko‘pchilikning ensasini qotirmaslik va sizga bo‘lgan hurmatni susaytirmaslik uchun, iltimos, adabiy tilda yozishga harakat qiling.
Hurmat bilan.
Chunki, Toshkentda maktab, oliy o‘quv yurtlari, kollejlarda aksariyat hollarda, "toshkentcha" dars o‘tiladi. O‘qituvchilarning ko‘pchiligi ham Toshkent shevasida dars o‘tishadi. Televideniye shevada, radio shevada, internetdagi maqolalar shevada,...
Хозирги янги чикаётган киноларни айтмайсизми, худди бу кино факат Тошкентликлар учун чикарилаётгандек назаримда. Эътибор берсангиз кинода хам ёши улуг, малакали актёр ва актирсалар адабий тилда сузлашадилар, хозирги ликир-ликир актёрча ва актрисачаларчи...?
Яна интервью берганларида узларини тутишларичи... Узру, буларни маданиятдан кисиб куйганми дейман. (Яна маданият ходимларимиш)
Nigora Umarova
22.10.2008, 17:26
Бугун Тошкент ислом университети кошидаги академик лицейда утказилган "Она тили-миллатнинг рухи" бадиий-оммавий тадбиридан лавхалар
https://img.uforum.uz/images/4205080.jpg
Келган мехмонлар аввал укувчилар тайёрлаган бадиий куринишларни томоша килишди.
https://img.uforum.uz/images/1441391.jpg
https://img.uforum.uz/images/3419776.jpg
Nigora Umarova
22.10.2008, 17:38
https://img.uforum.uz/images/5268171.jpg
Узбекистон Ёзувчилар уюшмасининг раиси, шоир Абдулла Орипов узбек тилининг мавкеи хакида гапириб, ижод намуналаридан укиб берди.
https://img.uforum.uz/images/7892084.jpg
Филология фанлари номзоди, доцент, адабиёт укитиш методикасига оид бир катор дарсликлар муаллифи Омонилла Мадаевнинг узбек тилининг лугат бойлиги хакидаги маълумотлари укувчиларни бефарк колдирмади.
https://img.uforum.uz/images/1665953.jpg
Узбекистон халк хофизи Хасан Ражабий хониш килган мумтоз кушиклардан булмиш "Муножат" ва "Кари наво" кечага узгача файз багишлади.
Nigora Umarova
22.10.2008, 18:12
Шу кунларда "Узбек тилининг изохли лугати"нинг барча томлари нашрдан чикди. Лугатда 80 мингта сузнинг изохи берилган. Лугат сузларни уз урнида куллашга ва уларнинг маъносини тугри англашга ёрдам беради.
Ibrohim Djuraev
22.10.2008, 18:48
Шу кунларда "Узбек тилининг изохли лугати"нинг барча томлари нашрдан чикди. Лугатда 80 мингта сузнинг изохи берилган. Лугат сузларни уз урнида куллашга ва уларнинг маъносини тугри англашга ёрдам беради.
ушбу нашрни электрон версияси булса, ундан фойдаланишни иложи буладими?
ушбу нашрни электрон версияси булса, ундан фойдаланишни иложи буладими?
Фикримча, бундай имконият бўлмайди. ИМХО, янги ўзбек қомусининг ҳам электрон версия йўқ (ҳар ҳолда мен тополмаганман). Китоб шаклидаги тўлиқ тўплам эса 200 000 сўм атрофида - "ол, билимингни ошир ;-)"! Талаба тугул, унча-мунча шахсий кутубхонаси борлар ҳам ололмайди...
Бир тарафдан уларни ҳам тушунса бўлади - қанчадан қанча мутахассислардан ташкил топган муаллифлар гуруҳи йиллар давомида изланишган, нашрга тайёрлашган... Шундоққина интернетга жойлаб қўйиш ҳам ҳаражатларни қопламаса керак.
Иккинчи тарафдан, энг асосий икки нашр (қомус ва имло луғати) бунчалик қиммат бўлса, уни фақат ташкилотлар, ўқув даргоҳлари, кутубхоналар 1 тўпламдан олишлари мумкин. Қолганларчи?
ИМХО, ҳаражатларни ва кутилаётган фойдани давлат бюджетлари ёки бирор-бир фонд томонидан қоплаб, нашрларнинг электрон версиясини Интернет тармоғига жойлаш лозим. Албатта, барча маълумот базасини "ф-и-и-шт" этиб кўчириб олиш учун эмас, балки ўзингни қизиқтирган маълумотни излаб топиб, у билан танишиб чиқиш учун.
Яна бир йўли - бирор АТ соҳасидаги ташкилот билан ҳамкорликда юқоридаги нашрларнинг дискка жойлаштирилган электрон версиясини сотувга чиқариш. Агар бирор дастур шаклида бўлса (мисол учун, "Кирилл ва Мефодий қомуси" каби), нур устига аъло нур бўларди... Тўғри, бунда кучли ҳимоя тизимини ишлаб чиқиш керак. Фикримча, бунга АТ мутахассисларимизнинг салоҳияти етади...
Мисол учун, шахсан мен шу икки дискнинг ҳар бирига 50 000 сўмдан тўлашга тайёрман (бирданига эмас, албатта ;-)). Бутун оилам билан хурсанд бўлардик.
Ана шундан кейин ўқувчи қизимнинг илтимоси билан Яндексда ўзбекча "Толлимаржон" (http://yandex.ru/yandsearch?text=%D0%A2%D0%BE%D0%BB%D0%BB%D0%B8%D0% BC%D0%B0%D1%80%D0%B6%D0%BE%D0%BD&stpar2=%2Fh1%2Ftm20%2Fs2&stpar1=%2Fu0) сўзи бўйича тайинли маълумот топа олмай, ярим кечасигача русча "Талимарджан (http://yandex.ru/yandsearch?&stpar2=%2Fh1%2Ftm8%2Fs2&stpar1=%2Fu0&text=%D0%A2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0 %B4%D0%B6%D0%B0%D0%BD&msp=1)" сўзи бўйича топилган кўплаб маълумотларни таржима қилиб хунобим ошмасмиди...
Behzod Saidov
22.10.2008, 21:10
ИМХО, ҳаражатларни ва кутилаётган фойдани давлат бюджетлари ёки бирор-бир фонд томонидан қоплаб, нашрларнинг электрон версиясини Интернет тармоғига жойлаш лозим.
ZiyoUzdagi forumchilar buni kutib oʻtirmasdan harakatni boshlab yuborishibdi: :)
Oʻzbekiston milliy ensiklopediyasi (http://forum.ziyouz.com/index.php?board=56.0)
Lutfillo Tursunov
22.10.2008, 21:18
Talabalarning yozgan ijodiy ishlarini, qatralarini ko'rib demak, u qadar savodsizlashib ketmabmiz, savodli yoshlarimiz ham bor ekan deb kishining ko'ngli ozgina bo'lsa-da taskin topdi.
Agarda savodlilik uchun rag'bat kuchaysa, ya'ni ular ma'naviy-ma'rifiy qo'llab-quvvatlanishsa bunday yoshlar soni yanada oshgan bo'larmidi?!
Lutfillo Tursunov
22.10.2008, 21:28
Филология фанлари номзоди, доцент, адабиёт укитиш методикасига оид бир катор дарсликлар муаллифи Омонилла Мадаевнинг узбек тилининг лугат бойлиги хакидаги маълумотлари укувчиларни бефарк колдирмади.
Ustozimiz dars o'tganlarida 100 kishilik auditoriyada passha uchsa eshitilardi. Doimo uxlab o'tiradigan talabalarning vujudlari ham quloqqa aylanardi. Agar Omonilla akadek o'qituvchilar ko'proq bo'lganida hozir savodsizlik haqida bunchalik bahsga kirishmagan bo'lardik.
Lutfillo Tursunov
22.10.2008, 21:38
Яна бир йўли - бирор АТ соҳасидаги ташкилот билан ҳамкорликда юқоридаги нашрларнинг дискка жойлаштирилган электрон версиясини сотувга чиқариш. Агар бирор дастур шаклида бўлса (мисол учун, "Кирилл ва Мефодий қомуси" каби), нур устига аъло нур бўларди... Тўғри, бунда кучли ҳимоя тизимини ишлаб чиқиш керак. Фикримча, бунга АТ мутахассисларимизнинг салоҳияти етади... Мисол учун, шахсан мен шу икки дискнинг ҳар бирига 50 000 сўмдан тўлашга тайёрман (бирданига эмас, албатта ;-)).
Агар унинг электрон шакли пайдо булса, 50 000 сарфлашингизга хожат колмайди. "Пиратский" нусхаларини чикара оладиган етарлича АТ мутахассисларга хам эгамиз :)
Lutfillo Tursunov
22.10.2008, 21:59
ZiyoUzdagi forumchilar buni kutib oʻtirmasdan harakatni boshlab yuborishibdi:
Bundan milliy ensiklopediya mualliflarining xabari bormikin?
Qiziq, izohli lug'atni ham balki shunday hashar yo'li bilan elektron shaklga o'tkazayotgan birorta forum topilib qolsa-ya! Biz ham yurganakanmizda "forumchi"man deb :)
Maestro, agar va'da qilgan 100 000 so'mga uforumchilarga bitta palovxonto'radan damlab bersangiz, siz orzu qilgan disklar tezroq tayyor bo'ladiganga o'xshaydi :)
Fahrulla
22.10.2008, 23:05
Максадингиз яхшилик булса, хато билан ёзувчилар бу форумлардан узларининг хатоларини тузатсинлар. "Беш кул баравар эмас" дейдилар. Дустона муносабат курсатиб, андишали булиш кандай яхши?
Fahrulla
22.10.2008, 23:09
Саводли булишдан асосий максад- билим олишдир. Хатосиз савод чикиши кандай хам яхши- намунали? Аммо дунё ва охиратга фойдали билимларни урганишга ярамаган саводга кетган вакт исрофдир.
Nigora Umarova
23.10.2008, 09:35
Филология фанлари номзоди, доцент, адабиёт укитиш методикасига оид бир катор дарсликлар муаллифи Омонилла Мадаевнинг узбек тилининг лугат бойлиги хакидаги маълумотлари укувчиларни бефарк колдирмади.
Ustozimiz dars o'tganlarida 100 kishilik auditoriyada passha uchsa eshitilardi. Doimo uxlab o'tiradigan talabalarning vujudlari ham quloqqa aylanardi. Agar Omonilla akadek o'qituvchilar ko'proq bo'lganida hozir savodsizlik haqida bunchalik bahsga kirishmagan bo'lardik.
Haqiqatan ham ustozimiz Omonilla Madayev 6 ta guruhga birgalikda ikki para dars o'tganlarida vaqt o'tganini sezmay qolardik. Darslari qiziqarli va mazmunli bo'lardi. Hozir ham o'tayotgan darslari o'z mazmunini yo'qotmagan.
Shoira Halima Xudoyberdiyeva bilan suhbatlashganimda ular- boshqa darslardan qochardiku, biroq Omonilla akaning darsi oxirgi parada bo'lsa ham yetib kelishga harakat qilardik. Sababi-biror qiziq gapni eshitishdan quruq qolishdan qo'rqardik, deb aytgandilar. :-)
Бугун Тошкент ислом университети кошидаги академик лицейда утказилган "Она тили-миллатнинг рухи" бадиий-оммавий тадбиридан лавхалар
Ушбу кечадан таёрланган лавхани ва хурматли Нигорахоннинг интервьюларини кеча "Давр" оркали намойиш этишди.
Агар унинг электрон шакли пайдо булса, 50 000 сарфлашингизга хожат колмайди. "Пиратский" нусхаларини чикара оладиган етарлича АТ мутахассисларга хам эгамиз
Бир дўстимнинг офисига борганимда темир йўл соҳаси билан боғлиқ бўлган бир дастурни кўрсатган эди. Нархи 300 доллар атрофида бўлган бу дастурни дискдан истаганча компьютерларга ўрнатишингиз мумкин, бироқ система блоки орқасига ўрнатиладиган махсус калит-қурулма (ключ) бўлмаса - дастур ишламайди. Калит фақат бир марта активизация қилинаркан - дастур қайси компьютерга ўрнатилган ва калит илк маротаба фойдаланилган бўлса, фақат ўша компьютердагина дастурдан фойдалана оласиз (калит доимий равишда блокда ўрнатилган бўлиши керак). Калит нусхасини тайёрлаш жуда мушкул ва иқтисодий нуқтаи назардан манфаатсиз...
Maestro, agar va'da qilgan 100 000 so'mga uforumchilarga bitta palovxonto'radan damlab bersangiz, siz orzu qilgan disklar tezroq tayyor bo'ladiganga o'xshaydi
Буни тўғри йўл дея олманманку, лекин илмга чанқоқлигини қондириш йўлида инсон нималар қилмайди дейсиз-а ;-).
Паловхонтўра ҳаражатидан қочадиган номард йўқ! ;-) Хатто дискларсиз ҳам! ;-)
Nigora Umarova
23.10.2008, 10:42
ИМХО, ҳаражатларни ва кутилаётган фойдани давлат бюджетлари ёки бирор-бир фонд томонидан қоплаб, нашрларнинг электрон версиясини Интернет тармоғига жойлаш лозим.
ZiyoUzdagi forumchilar buni kutib oʻtirmasdan harakatni boshlab yuborishibdi: :)
Oʻzbekiston milliy ensiklopediyasi (http://forum.ziyouz.com/index.php?board=56.0)
O'ychi o'yini o'ylaguncha tavakkalchi ishini bitiradi deyishadi.
Savobli ish qilishibdi. Har kim qo'lidan kelganicha harakat qiladi.
Nigora Umarova
27.10.2008, 14:52
Онг ривожланмас экан, жамият тараккий этмайди. Жамият ривожланмас экан, хаёт даражаси кутарилмайди. Тил тараккий этмас экан, онг усмайди. Чунки онг-тафаккур, илм-фан, техника-технология, маънавият-маърифат хам бевосита тил воситасида ривожланади.
Нимага саводсизлашиб кетяпмиз?
Баъзи холларда саводсизлик, маданиятсизлик замонавийлик белгиси булиб колмокда? Шу боисдан аксар саводли кишилар хам замонавий булиш илинжида узларини шундай тутишга мажбур булишмокда...
Шу кунларда "Узбек тилининг изохли лугати"нинг барча томлари нашрдан чикди. Лугатда 80 мингта сузнинг изохи берилган. Лугат сузларни уз урнида куллашга ва уларнинг маъносини тугри англашга ёрдам беради.банд! Аслида 3 та!
Nigora Umarova
01.12.2008, 17:45
Шу кунларда "Узбек тилининг изохли лугати"нинг барча томлари нашрдан чикди. Лугатда 80 мингта сузнинг изохи берилган. Лугат сузларни уз урнида куллашга ва уларнинг маъносини тугри англашга ёрдам беради.банд! Аслида 3 та!
????????......
Нимага саводсизлашиб кетяпмиз?
Баъзи холларда саводсизлик, маданиятсизлик замонавийлик белгиси булиб колмокда? Шу боисдан аксар саводли кишилар хам замонавий булиш илинжида узларини шундай тутишга мажбур булишмокда...Zamonaviy bu narsa, deb savodli ham uni orqasidan ko'r ko'rona ketaversa, ularni savodliligi qaerda qoladi?
O'zbek restoranlarda siz ham "fri" (angl. pomfrites) yedingizmi?Men birinchi marta eshitganimda bu so'zni og'zim ochilib qoldi, keyin keyin o'rganib qolarkansan..., krutoy oficiantlar o'zimizda :shok:. (O'zbekchasi nima bo'ladi shu kartoshkani yogda qovurilgani, salomka derdik-buyam o'zbekchamas?)
????????...... Tom oґzbekcha soґz eґmas. Band.
AbuMuslim
02.12.2008, 00:31
Аслида хамма саводсизлашиб боряпти десак инсофдан узоклашиб кетамиз... Менга кўра хозир аксинча кўп одам саводли, ёзиш ўқишни билади... аммо том маънодаги ватан, миллат равнақи учун илм олиш рағбати, илм-фан соҳасида кашфиётлар очиш кайфияти бироз сусайганидек... аммо бу ҳам вақтинчалик бўлса керак...
аммо бу ҳам вақтинчалик бўлса керак...
Мен хам шунака деб умид киламан.
Tom oґzbekcha soґz eґmas. Band.
Манба? (имкони бўлса, албатта)
ЎТИЛ - 81 бўйича:
"ТОМ - бир неча китобдан иборат асар, муқоваланган ҳужжат ва шу кабиларнинг ҳар бир айрим китоби. Луғатнинг биринчи томи. Тўпламнинг учинчи томи."
"ЖИЛД - айнан ТОМ. Қиши билан бир неча жилд китоб ёзиш мумкин. (А.Қаҳҳор. "Сароб")".
Гап шундаки, иш жараёнимда кўплаб хатлар битишга тўғри келади. Шу кунгача айрим сўзларни қуйидагича қўллаб келаётган эдим (мисол учун, турли шартнома ва битимларга изоҳ бераётганимда):
соглашение - битим
договор - шартнома
раздел - бўлим
статья - модда
пункт - банд
подпункт - бандости
Шундай давом эттирсам бўлаверадими ёки нотўғрими? Сизнинг филолог ва таржимон эканлигингизни ҳисобга олиб, мутахассис сифатида фикрингизни билмоқчиман.
Хозиргача билмаганларим:
Рамочное соглашение (ёмон қийнадида ўзиям) -
меморандум -
глава -
глава -
глава менимча БОБ булса керак. Яна билмадим. Мени битта савол кийнайди. Подсистема узбек тилида нима дейилади? Университетда "quyi tizim", "ost tizim" деб утишган. Менимча бу "издевательство" :)
Умуман олганда "система" сузини таржима килиш шартмиди?
Ibrohim Djuraev
02.12.2008, 11:28
Хозиргача билмаганларим:
Рамочное соглашение (ёмон қийнадида ўзиям) -
меморандум -
глава -
Рамочное соглашение -хадли битим
меморандум - меморандум (бу интернационал сузлар туркумига киради адашмасам)
глава - боб
Ibrohim Djuraev
02.12.2008, 11:37
Мени битта савол кийнайди. Подсистема узбек тилида нима дейилади? Университетда "quyi tizim", "ost tizim" деб утишган.
АКТ бўйича изоҳли луғатга қаранг www.glossary.uz
Behzod Saidov
02.12.2008, 11:43
Tom oґzbekcha soґz eґmas. Band.
Klaviatura, kompyuter... forum... metr, millimetr... yanvar, fevral... bular ham o‘zbekcha so‘zlar emas-ku? Menimcha hammas so‘zlarni ham o‘zbekchasini topishga harakat qilish shart emas. Buni iloji ham yo‘q. O‘zbek tilida boshqa tillardan kirib kelgan so‘zlar juda ko‘p. Tom ham shular qatorida turadi. Adashmasam, ayrib joylarda bu so‘zning o‘rniga jild so‘zi ishlatilgan edi. Lekin jild boshqa ma‘noni beradigan so‘z. Tom boshqa...
АКТ бўйича изоҳли луғатга қаранг www.glossary.uz
бу хазилми :) "нимтизим" сузидан кура "куйи тизим" сузи менимча сал тузукрок эшитилса керак. Бу сузни аввал хам эшитган эдим. "НИМ" сузи аслида "ЯРИМ" деган маънони билдирмайдими?
"Подсистема" сузининг мен эшитган вариантлари:
1) Куйи тизим
2) Нимтизим
3) Осттизим
4) Кисм тизим
хурматли филологлар, кайси бири тугри? ёки суббота хам, шестница хам булаверадими?
Илтимос, агар иложи булса "тизим" сузининг таърифини келтириб беринглар. Аник бир маълумотга эга булмаганим учун сураяпман.
Behzod Saidov
02.12.2008, 11:46
Умуман олганда "система" сузини таржима килиш шартмиди?
O‘zbekcha aynan shu so‘zning ma’nosini beradigan so‘z bor bo‘lgandan keyin tarjima qilish kerakda. :)
Ibrohim Djuraev
02.12.2008, 11:49
бу хазилми "нимтизим" сузидан кура "куйи тизим" сузи менимча сал тузукрок эшитилса керак. Бу сузни аввал хам эшитган эдим. "НИМ" сузи аслида "ЯРИМ" деган маънони билдирмайдими?
сиз сўрадиз, мен таклиф бердим, ибораларни қанчалик тўғри келиш келмаслигига, мутахассислар изоҳ беришсин бўлмаса
Nigora Umarova
02.12.2008, 11:49
Tom oґzbekcha soґz eґmas. Band.
Klaviatura, kompyuter... forum... metr, millimetr... yanvar, fevral... bular ham o‘zbekcha so‘zlar emas-ku? Menimcha hammas so‘zlarni ham o‘zbekchasini topishga harakat qilish shart emas. Buni iloji ham yo‘q. O‘zbek tilida boshqa tillardan kirib kelgan so‘zlar juda ko‘p. Tom ham shular qatorida turadi. Adashmasam, ayrib joylarda bu so‘zning o‘rniga jild so‘zi ishlatilgan edi. Lekin jild boshqa ma‘noni beradigan so‘z. Tom boshqa...
Tilshunos olimlarimiz ham "tom" so'zini ishlatishadi. Uning "jild" degan varianti ham mavjud bo'lib, ba'zan jild muqova tarzida ham qo'llanadi.
Masalan, xatjild, kitobjild
Nigora Umarova
02.12.2008, 11:54
Jild- arab tilidan o'zlashgan so'z bo'lib quyidagi ma'nolarni beradi:
1) teri;
2) kitobning muqovasi;
3) tom(kitob tomi).
(O'zbek klassik adabiyoti asarlari uchun qisqacha lug'at)
Nigora Umarova
02.12.2008, 11:59
Tom oґzbekcha soґz eґmas. Band.
Band- Arab tilidan o'zlashgan so'z.
1) Bo'g'ov, kishan;
2) bo'g'in;
3) qamoq, tutqunlik;
4) bog'lanish, bastalik, ishi oldiga ketmaslik.
(Yuqorida keltirib o'tilgan kitob)
O‘zbekcha aynan shu so‘zning ma’nosini beradigan so‘z bor bo‘lgandan keyin tarjima qilish kerakda.
тайёра, тайёрагох, уяли алока, sanqi(маятник - кайсидир китобда кургандим), жугрофия ва бошкаларга ухшаганми?
Шу боисдан аксар саводли кишилар хам замонавий булиш илинжида узларини шундай тутишга мажбур булишмокда...
Замонавий бўлиш илинжида эмас... Шунчаки, соф ўзбек тилида гапирсалар - уларни ҳеч ким тушунмайди ;-).
Мисол учун ресторанда официантга: "Таом қайласида саримсоқ бўлмасин, кабобни эса сиркасиз олиб келинг. Иккита наъматак шарбати. Санчқиларни ва ликопларни янгиланг, мисвок ҳам беринг. Газак керак эмас" деб кўрингчи, тушунармикин ;-).
Унга тушунарли бўлиши учун юқоридаги гапни "Овқат подливасида чеснок бўлмасин, шашликни уксуссиз олиб келинг. Иккита шиповник. Вилка ва тарелкаларни янгиланг. Зубочистка ҳам беринг. Закуска керак эмас." дейишингиз керак ;-).
restoranlarda
Бундан 10 йилча олдин бир дўстим билан бир кун давоми соф ўзбек тилида сўзлашишга уриниб кўрдик. Айрим сўзларнинг ўзбекча шаклини билмасак, умуман ишлатмасликка келишиб олдик. Хуллас, тушликка чиқиб, буюртма бермоқчи бўлдик. Қарасак, оч қолар эканмиз:
"Биринчисига бизга ярим порциядан(?) окрошка(?). Лавлагили салат(?), олчали компот(?). Иккинчисига балиқдан котлет(?), гарнирига(?) гуруч ва сабзавот икраси(?). Салфетка(?) ҳам беринг" ;-).
10 йил ўтди...
Бугун тушликка чиқсам ҳам оч қоламан...
ИМХО, 10 йил кейин чиқсам ҳам...
Нақадар ачинарли :-(.
Behzod Saidov
02.12.2008, 12:34
тайёра, тайёрагох, уяли алока, sanqi(маятник - кайсидир китобда кургандим), жугрофия ва бошкаларга ухшаганми?
Yo‘q. Aynan shularga o‘xshamagan. :)
Nigora Umarova
02.12.2008, 13:20
банд! Аслида 3 та!
Нахотки ТВда ва матбуотда нотугри ахборот беришса, деб китоб расталарини куриб келдим. "Узбек тилининг изохли лугати" беш томдан иборат экан.
Бундан олдинги нашри икки томлик булиб чиккан.
Nigora Umarova
02.12.2008, 13:29
Энди "том" ва "банд", "жилд" сузларининг маъносига келсак, улар хакида "Изохли лугат"да куйидаги маълумот берилган.
"Банд" сузини факат сузлашув нуктаи назаридан эмас, балки хужжат юритиш ва илмий(адабиётшунослик ва мусикашунослик) нуктаи назаридан карадим.
Банд- боб, кисм, модда.
1. Расмий хужжатлар(карор, баённома, конун, шартномалар)нинг ракам ёки харф билан булиб курсатиладиган кичик бир кисми: модда, параграф.
Масалан, Карорнинг бешинчи банди.
2. Кофия, ритм ва мазмун жихатдан узаро богланган шеърий парча, манзума (адабиётшуносликда)
3. Ашула ёки мусика асарининг маълум бир кисми.
Nigora Umarova
02.12.2008, 13:36
Жилд- (пуст, тери)
1.Бирор нарса устига кийдириладиган, коплаб куйиладиган гилоф.
Масалан, ёстик жилди.
2.Илгариги вактларда мактаб болалари портфель урнида ишлатган халта.
3. Сомсанинг жилди. Сомсанинг кийма ураб турган, купинча кат-кат хамир кисми.
4. Жилд- мукова. Куп кисмли бадиий ёки илмий асарларнинг хар бир нашр килинган кисми; том.
Масалан, Минг жилд китоб укиб, бир жохилга гап топиб беролмасам, мана бу бошни нимага кутариб юрибман? (С. Сиёев. Ёруглик)
Nigora Umarova
02.12.2008, 13:51
"Том" сузини узбек, араб, юнон тилидаги лексик(лугавий) маънолари бор.
Узбек тилида уз маъноси буйича кулланилишида куйидагича келтирилади:
1. Уйнинг, бинонинг устини бекитиб турувчи кисми.
Масалан, Лой том, тунука том
2. Баъзи курилмаларнинг кор-ёмгир, куёш ва шу кабилардан химоя килувчи тепа кисми. Масалан, машиналар сакланадиган жойларнинг томи.
Кучма маънода эса куйидагича кулланилади:
1. Бошингда томинг булса, гам-ташвишсиз яшайсан.(химоячи маъносида)
2. Уй, ховли-жой маъносида куйидагича кулланади:
Эшакка мугуз(шох) битса, эгасини сузади,
Туяга канот битса, томингни бузади.(Узбек халк маколи)3.
3. Бош (тана аъзосининг кисми сифатида)
Буни томи кетган узи...(Туйчивойнинг туйи. Уткир Хошимов)
Nigora Umarova
02.12.2008, 13:58
Араб тилидан узлашган маъносини куллайдиган булсак,
тулик,, тула, тукис, бутун, мукаммал каби маъноларни беради.
Даражаи том- тулик даража, камолот даражаси.
Масалан,
Фармонов том маъноси билан "ижтимоий одам" булиб, бутун хаёти коллективда, идора, мажлисларда, минбарда утган. (Аскад Мухтор. Чинор)
2. Бутунлай, тамомила, батамом.
Масалан,
[I]Кулогим том битди. (Ойбек. Нур кидириб)
Nigora Umarova
02.12.2008, 14:11
Энди мухтарам haoshen хато деб хисоблаган "том"га келсак,
Том- юнонча суз булиб томос-булим, булак, кисм маъноларини билдиради. Бир неча китобдан иборат асарлар туплами, муковаланган хужжатлар ва шу кабиларнинг хар бир айрим китоби: жилд.
Масалан,
Лугатнинг биринчи томи. Тупламнинг учинчи томи.
Терговчи Косимов яна тахлаб куйилган жиноий иш томларини вараклашга тушиб кетди. ("Муштум"дан)
Йулдош хонага кирганида столда, ёстикда медицина энциклопедияларининг томлари сочилиб ётарди. (Аскад Мухтор. Чинор)
Nigora Umarova
02.12.2008, 14:28
тайёра, тайёрагох, уяли алока, sanqi(маятник - кайсидир китобда кургандим), жугрофия ва бошкаларга ухшаганми?
Yo‘q. Aynan shularga o‘xshamagan. :)
Баъзан куллаб турган сузларимиз узлаштирилгандек туюлиб "узбекчалаштирмокчи" буламиз. Шу нарса жоизмикан? Кадимда ота-боболаримиз техника-технологияларда куллаётган нарсалардан фойдаланишмаган-ку?!..
Колаверса,халкаро терминалогия деган тушунча хам бор.
Баъзан "ёпиштирилган гажак" хуснни бузади.
Юкорида келтириб утилган сузлар эса соф узбек тилидаги сузлар булмай араб тилидан узлашган. "Тайр" - "куш" демакдир.
Тугрисини айтсам "уяли алока" сузини биринчи марта эшитганимда роса кулгандим. Хозир урганиб хам кетдим. Менимча уяли атамаси инглизчадаги cellularнинг сузма-суз таржимасидан олинган булса керак.
Бундан 10 йилча олдин бир дўстим билан бир кун давоми соф ўзбек тилида сўзлашишга уриниб кўрдик.
Бир куни магазинда сотувчига quyiltirilgan sut беринг десам "Нима у?" Ноилож кулим билан курсатдим. У булса "Молоко" демайсизми одамни чалгитмасдан....
Университетда бир курсдошим буларди. Хар доим соф узбек тили у ёкда турсин иложи борича факат китобий тилда гапирарди. Масалан "Овкатланасизми?" эмас "Овкат тановвул киласизми?". Менимча чиройли гапиришнинг хам чегараси булгани яхши экан. Бир куни у билан битта партада утириб колибман. Аксига олгандай уша куни кетма-кет 2 пара "Олий математика". Биринчи парада китобий тилда гапиравериб жонга тегди. Иккинчи парага хам эсон-омон етиб келдик. Танаффусдан кирганимиздан кейин яна гапи бошлади. Менинг сабримнинг хам чегараси бор-ку ахир. Охири чидолмасдан тескари караб утириб олдим. Шунда курсдошим "Нега менинг сухбатимдан бахраманд булишни истамаяпсиз?" деб колса буладими :) Мен хам "Сизнинг пурмаъно сухбатларингиз жонимга озор еткармактадур, мавлоно" деб жавоб бердим :)
Биринчи парада китобий тилда гапиравериб жонга тегди. Иккинчи парага хам эсон-омон етиб келдик. Танаффусдан кирганимиздан кейин яна гапи бошлади
Гаплашишдан бўш вақтларингизда илм ҳам олгансиз деб умид қиламан ;-)
Гаплашишдан бўш вақтларингизда илм ҳам олгансиз деб умид қиламан ;-)
мен хам. Аслида буни гаплашиш хам деб булмайди. Бир киши гапирса иккинчиси эшитмаса нима деб аталишини билмадим.
Эээ қойил, шунча ғалвани бошлаб юборибсизлар-а. Аслида мавзуни номи нима эди...? Постларни ўқиб эсимдан чиқиб қолди. Нахотки ўзбек тилида фақат адабий тилни ёритиш керак-а? Билмадиму, бу саводсизликка кирмайдику. Ахир шу тарзда ёзишга, гаплашишга ўрганиб бўлганмизку. Савол туғилади: Қачонгача шундай бўлади деб. Соф адабий тилда гаплашиш, ёзиш учун қанча вақт кетишини ўйлаб кўринглар. Айни дамда нафақат биз, балки давлат намоёндалари ҳам адабий тилда иш олиб бораётганимизда шундай ишлатиб келяпмизку. Ҳар холда кевотти, келутти, тайлайман, боражақман деб ишлатмаяпмизку.
Рус тилидаги сўзларни қўшиб ишлатиш-бу қон-қонимизга сингиб кетган. Рус тилидан умуман хабари йўқ одамлар ҳам ҳозирда рус тилидаги сўзларни ишлатиб гапиришяпти. Агар Чор Россияси бизни худудларни қамал қилишидан олдин Англияни зулмига дучор бўлганимизда, демак, ҳозирда ўзимизни замонавий кўрсатмоқчи бўлиб рус тилини қўшиб гапириш ўрнига инглиз тилини қўшиб гапирармидик. Ёки юқорида келтириб ўтилган (яъни бахсга сабабчи бўлган) сўзларни инглиз тилида ишлатармидик, аниқ ишлатардик.
Яна бир нарса, агар соф ўзбек адабий тилида бирор кимга мурожаат қилсак олдимизда индамасада, ортимиздан устимиздан кулиши аниқ, кулса ҳам майли, тушунармикан. Жудааа, энди у даражада саводли бўлиб кетиш ҳам, саводсизлар олдида саводсизликка олиб келмасин дейманда.
Аслида саводсизликни бу билан баҳоламаслик керакмикаааан...
Nigora Umarova
02.12.2008, 17:28
Якинда мухтарам адибимиз Тохир Малик сабок берганларида бахс-мунозарага сабаб булган суз "савод" хакида куцйидаги фикрларни айтдилар. Бунга сабаб- жадидлар чикарган "Саводи таълим" дарслиги эди.
"Савод олдим" ёки "савод бердим" дейишади. Аслида "савод чикарилади". Сабаби "савод" сузи "коралик, кора тус, коронгулик" каби маъноларни билдиради. Шундай экан, жахолатдан узоклашиб, маърифатга якинлашиш - коронгуликдан зиёга томон харакатга тенглаштирилиб, савод чикармак маъносида кулланилади.
Эээ қойил, шунча ғалвани бошлаб юборибсизлар-а. Аслида мавзуни номи нима эди...?
Қўявесангиз-чи... Мендек манглаи қора оддий авомнинг 100 та пачоқ фикри ичидан ҳеч бўлмаса 1 та пичоққа илинадигани чиқиб қолар ;-). Шуям чиқса ;-).
Бир киши гапирса иккинчиси эшитмаса нима деб аталишини билмадим.
Радио? ;-)
Lutfillo Tursunov
02.12.2008, 17:50
"Савод олдим" ёки "савод бердим" дейишади. Аслида "савод чикарилади". Сабаби "савод" сузи "коралик, кора тус, коронгулик" каби маъноларни билдиради. Шундай экан, жахолатдан узоклашиб, маърифатга якинлашиш - коронгуликдан зиёга томон харакатга тенглаштирилиб, савод чикармак маъносида кулланилади.
Кўпчиликдан "саводсиз" деб гап эшитиб юрган кимсалар бу фикрни ўқигандан кейин жуда хурсанд бўлишаркан-да :)
Яъни, "саводсиз" - қорасиз, қоронғуликдан йироқ.
Nigora Umarova
02.12.2008, 17:54
Кўпчиликдан "саводсиз" деб гап эшитиб юрган кимсалар бу фикрни ўқигандан кейин жуда хурсанд бўлишаркан-да :)
Яъни, "саводсиз" - қорасиз, қоронғуликдан йироқ.
Дархакикат, узбек тилининг бой тиллиги шундаки, корасиз- кораси йук, "сиз корасиз" каби маъноларни бир суз факат оханг жихатидан билдиришида... :-)
Akbarova Mehribonu
02.12.2008, 18:03
Men sizga oddiygina misol keltiraman maktab yoshiga yetgan har bir bola yozishni biladi ko'chada ketayotganida ko'chadagi plakatdagi yozuvlarni ko'radi. Plakatlarda esa noto'g'ri yoziladi buni bola ko'rib mana shunday yozilar ekan deb o'ylaydi. U qayerdan ham bilsin u plakatda noto'gri yozliganini. Manashunday e'tiborsizligimiz tufayli savodsizlik kelib chiqadi. Kirill alifbosidan lotin alifbosiga o'tish tufayli bizda savodsizlik kelib chiqdi. Oddiygina yozuvlarda ham noto'g'ri so'zlar orqali yoziladi.
Бугун тушликка чиқсам ҳам оч қоламан...
ИМХО, 10 йил кейин чиқсам ҳам...
Нақадар ачинарли :-(. O'ynamasangiz bunaqa 'qaltis o'yin' och qolmaysiz :-).
Mana hozir men radio tashkil etgan musobaqani qarab chiqdim(nemischada albatta), so'zlar to'g'risida ekan, yangi so'zlar topish to'g'risida. Nomi "Bizga so'zlar yetishmaydi". Misol uchun: hid bila olmaslik, maza (vkus) bila olaslik ... qanday so'z bilan ifodalash kerak? Nima uchun bizda ham shunday iniciativa yo'q tilni rivozhlantirish uchun?
Umuman o'zbek tili ilmiy tomondan zhuda ham oz o'rganilgan, menimcha to'xtab qolganday hozirgi kunda ilmiy o'rganishlar. Agar adashayotgan bo'lsam tilshunoslarimiz kichkinagina bo'lsa ham statistik ma'lumot berib otsalar, foydadan holi bo'lmas edi.
Кўпчиликдан "саводсиз" деб гап эшитиб юрган кимсалар бу фикрни ўқигандан кейин жуда хурсанд бўлишаркан-да :)
Яъни, "саводсиз" - қорасиз, қоронғуликдан йироқ.
Дархакикат, узбек тилининг бой тиллиги шундаки, корасиз- кораси йук, "сиз корасиз" каби маъноларни бир суз факат оханг жихатидан билдиришида... :-)Mana shu gapingizga umuman tushunmadim-nima ekan u o'zbek tilining boy til ekanini asoslaydigan narsa?
So'z haqida so'z degan kitob ko'rgandim ancha avval, avtori ham esimda yo'q, unda biz noto'g'ri qollaydigan so'zlar haqida yozilgan. Ancha murakkab yozilgan ekan, shuning uchun misollari ham esimda yo'q hoizr.
Энди мухтарам haoshen хато деб хисоблаган "том"га келсак,
Том- юнонча суз ?булиб томос-булим, булак, кисм маъноларини билдиради. Бир неча китобдан иборат асарлар туплами, муковаланган хужжатлар ва шу кабиларнинг хар бир айрим китоби: жилд.
Масалан,
Лугатнинг биринчи томи. Тупламнинг учинчи томи.
Терговчи Косимов яна тахлаб куйилган жиноий иш томларини вараклашга тушиб кетди. ("Муштум"дан)
Йулдош хонага кирганида столда, ёстикда медицина энциклопедияларининг томлари сочилиб ётарди. (Аскад Мухтор. Чинор)
Каерда ёзилган экан унинг узбекча сузлиги? Бу каердан олинган? Уша изохли лугатданми? Бир тийинга киммат шекиллли бу лугат?
Келинг унда музлатгич эмас холодильник, дазмол эмас утюг, одам эмас хомо деган кабилда иш тутайлик?
Nigora Umarova
03.12.2008, 10:17
Mana hozir men radio tashkil etgan musobaqani qarab chiqdim(nemischada albatta), so'zlar to'g'risida ekan, yangi so'zlar topish to'g'risida. Nomi "Bizga so'zlar yetishmaydi". Misol uchun: hid bila olmaslik, maza (vkus) bila olaslik ... qanday so'z bilan ifodalash kerak? Nima uchun bizda ham shunday iniciativa yo'q tilni rivozhlantirish uchun?
Umuman o'zbek tili ilmiy tomondan zhuda ham oz o'rganilgan, menimcha to'xtab qolganday hozirgi kunda ilmiy o'rganishlar. Agar adashayotgan bo'lsam tilshunoslarimiz kichkinagina bo'lsa ham statistik ma'lumot berib otsalar, foydadan holi bo'lmas edi.
Bu fikringizga qo'shilmayman. O'zbek tili ilmiy jihatdan xo'p va ko'p o'rganilgan. Biroq o'zbek tiliga oid yangi ilmiy izlanishlarni yoritib borish ishlari yaxshi yo'lga qo'yilmaganligi uchun ko'pchilik bundan bexabar. Bu borada "Til va adabiyot ta'limi", "O'zbek tili va adabiyoti" jurnallarini muntazam kuzatib borish kerak.
Nigora Umarova
03.12.2008, 10:25
Mana shu gapingizga umuman tushunmadim-nima ekan u o'zbek tilining boy til ekanini asoslaydigan narsa?
So'z haqida so'z degan kitob ko'rgandim ancha avval, avtori ham esimda yo'q, unda biz noto'g'ri qollaydigan so'zlar haqida yozilgan. Ancha murakkab yozilgan ekan, shuning uchun misollari ham esimda yo'q hoizr.
Gapni so'z urg'usi bilan o'qib ko'rsangiz tushunasiz. :-)
Qorasiz-qanday? so'rog'iga javpb bo'lganligi uchun sifat so'z turkumi.
Qorasiz. - "Siz qorasiz" -"Oq emassiz" fikrini bildiruvchi inkor gap.
Ikkinchi jumlangizga javobim esa, siz aytgan kitobning nomi "So'z xususida so'z". Muallifi Alibek Rustamiy. Bu kitobni men ham o'qiganman. Bundan tashqari tilshunos olimlar bilan doimiy muloqatda bo'lganligim sababli jumlalarni to'g'ri qo'llash borasida bahs-munozaralar ham yuritib boramiz.
Nigora Umarova
03.12.2008, 10:30
Каерда ёзилган экан унинг узбекча сузлиги? Бу каердан олинган? Уша изохли лугатданми? Бир тийинга киммат шекиллли бу лугат?
Келинг унда музлатгич эмас холодильник, дазмол эмас утюг, одам эмас хомо деган кабилда иш тутайлик?
Baraka topkur! Ochib ko'rdingizmi o'zi bu lug'atni? Lug'atni oldingizga olib ochib qo'ying-da, mana bu so'z bunaqa, u so'z unaqa deb dalilli va asosli fikr yuritaylik.
Kimga qanaqa bilmadim-u, biroq o'zgalarning zahmatli mehnatini qadriga yetish kerak.
Qaysidir bir faylasufning gapi bor edi: "Mahbusni jazolamoqchi bo'lsang, qiyin jismoniy azobga solma, balki unga lug'at tuzishni topshirib qo'y" degan. Har holda omi odamlar tuzishmagan bo'lsa kerak lug'atni.
Ulugbeck
03.12.2008, 11:30
Men sizga oddiygina misol keltiraman maktab yoshiga yetgan har bir bola yozishni biladi ko'chada ketayotganida ko'chadagi plakatdagi yozuvlarni ko'radi. Plakatlarda esa noto'g'ri yoziladi buni bola ko'rib mana shunday yozilar ekan deb o'ylaydi. U qayerdan ham bilsin u plakatda noto'gri yozliganini. Manashunday e'tiborsizligimiz tufayli savodsizlik kelib chiqadi. Kirill alifbosidan lotin alifbosiga o'tish tufayli bizda savodsizlik kelib chiqdi. Oddiygina yozuvlarda ham noto'g'ri so'zlar orqali yoziladi.
Плакатлар уёқда турсин, кўча ва жой номларида ҳам кўпгина хатоликлар бор. Айнан лотин алифбосида ёзилганларида.
http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=2505.0
Nigora Umarova
03.12.2008, 14:26
Каерда ёзилган экан унинг узбекча сузлиги? Бу каердан олинган? Уша изохли лугатданми?
"O'zbek tilining izohli lug'ati", To'rtinchi tom, 139-140-betlar.
http://uforum.uz/showthread.php?p=158260#post158260
Каерда ёзилган экан унинг узбекча сузлиги? Бу каердан олинган? Уша изохли лугатданми? Бир тийинга киммат шекиллли бу лугат?
Hurmatli haoshen!!! Meni ma'zur tutasiz. Sizga aql o'rgatmoqchi emasman, lekin
...biroq o'zgalarning zahmatli mehnatini qadriga yetish kerak. degan fikrlariga qo'shilaman.
Axir zar qadrini zargar biladi deyishadi.
Hamma gap shundaki juda kam odam umuman oґzbek tilini biladi; va oґzbek tilini tubdan tushunadi. Har kim oґzini oґzbek deb ataydiyu, biroq oґzbek tili qaerda boshlanib, qachon tugashini tushunmaydi. Men uchun tom soґzi kitob bandi maґnosida oґzbekcha eґmas. Bu soґz aynan 20 asrda baґzi bir chalasavod odamlarning lugґatida paydo boґladi. Na Navoiy, na Behbudiy, na Avloniy va hatto G`afur G`ulom bunday maґnoda soґzni ishlatmagan. Tom maґnoda bu soz faqat chalgґitadi.
Umuman bu mavzuda bahslashishdan charchadim. Oldin oґz ona tilingizda soґzlashishni yahshilab oґrgnainglar, keyin bahslashamiz. Hozirda Oґzbekistonda 10% dan kam aholi oґz ona tilida bemalol gaplasha oladi. Bu uyat. Chunki hatto lugґatlat ham gґirt hato.
Nigora Umarova
03.12.2008, 18:44
Hamma gap shundaki juda kam odam umuman oґzbek tilini biladi; va oґzbek tilini tubdan tushunadi. Har kim oґzini oґzbek deb ataydiyu, biroq oґzbek tili qaerda boshlanib, qachon tugashini tushunmaydi. Men uchun tom soґzi kitob bandi maґnosida oґzbekcha eґmas. Bu soґz aynan 20 asrda baґzi bir chalasavod odamlarning lugґatida paydo boґladi. Na Navoiy, na Behbudiy, na Avloniy va hatto G`afur G`ulom bunday maґnoda soґzni ishlatmagan. Tom maґnoda bu soz faqat chalgґitadi.
Umuman bu mavzuda bahslashishdan charchadim. Oldin oґz ona tilingizda soґzlashishni yahshilab oґrgnainglar, keyin bahslashamiz. Hozirda Oґzbekistonda 10% dan kam aholi oґz ona tilida bemalol gaplasha oladi. Bu uyat. Chunki hatto lugґatlat ham gґirt hato.
"Ilmda qanchalik chuqurlashib ketsang, hech narsani anglamaysan" degan fikrga yaqin kelmoqda mulohazalaringiz.
"Ilmda qanchalik chuqurlashib ketsang, hech narsani anglamaysan" degan fikrga yaqin kelmoqda mulohazalaringiz.Бу менинг шиорим!
Oldin oґz ona tilingizda soґzlashishni yahshilab oґrgnainglar
Бунинг учун сизга ухшаган филологларнинг ёрдами керак.
Oґzbekistonda 10% dan kam aholi oґz ona tilida bemalol gaplasha oladi. Bu uyat. Chunki hatto lugґatlat ham gґirt hato.
Чунки бизда узбек тили давлат тили булгани билан купчилик идораларда иш факат рус тилида олиб борилади. Одамлар рус тилини билмаганликлари учун уялади. Лекин рус тилида гаплашадиган узбеклар ва узбек тилини умуман билмайдиган бошка миллат вакилларининг парвойи фалак. Бунга сабачи эса узимиз.
Бир пайтлар рус тилида тугри гапира олмаганим учун автобусда бир аёл мени "баран" деб атаган эди. Мен ундан 4 та тилда "рус тилидан бошка кайси тилларни биласиз?" деб сураганимда жавоб беролмаган. Охири бир амаллаб рус тилида сураганимда "Факат рус тилини биламан" деб жавоб берган. У холда мен эмас сиз баран экансиз десам автобусдагиларнинг "олкишлари" остида индамасдан автобусдан тушиб кетганди.
Мени энг куп кийнайдиган нарса узбекларнинг русча гапиришга мажбур булиши. Миллатчилик фикридан йирокман.
Масалан дуконга кирсак сотувчи рус булса кийналиб булса хам русча гапирамиз. Ёки автобусда кондуктор рус булса русча гапирамиз. Доктор рус булса русча гапирамиз. Бирон жойга кунгирок килсак трубкани рус одам олса русча гапирамиз. Нега? Нега? Нега? Нега улар махаллий халк тилини, колаверса давлат тилини урганишмайди? Нега бунинг учун рус тилини билмаганлар уялиши керак? Ёки нега рус тилини билмаганларнинг баъзи жойда ишлари битмай колиши керак? Тугри русларнинг тилини хам узини хам хурмат киламан. Лекин улар хам махаллий халкни хурмат килиб узбек тилини билишлари керакмасми?
Хамма давлат тилини билиши шарт!
Aziza Abdunabiyeva
04.12.2008, 13:51
Масалан дуконга кирсак сотувчи рус булса кийналиб булса хам русча гапирамиз. Ёки автобусда кондуктор рус булса русча гапирамиз. Доктор рус булса русча гапирамиз. Бирон жойга кунгирок килсак трубкани рус одам олса русча гапирамиз. Нега? Нега? Нега? Нега улар махаллий халк тилини, колаверса давлат тилини урганишмайди? Нега бунинг учун рус тилини билмаганлар уялиши керак? Ёки нега рус тилини билмаганларнинг баъзи жойда ишлари битмай колиши керак? Тугри русларнинг тилини хам узини хам хурмат киламан. Лекин улар хам махаллий халкни хурмат килиб узбек тилини билишлари керакмасми?
Haqsiz, lekin hamma ruslar ham o'zbek tilini bilmaydi emas...u, lekin...
Yaqinda bir avtobus konduktori bir rus qizini rosa o'zbekcha gapirishga majburladi... O'zi yaxshi biladi rus tilini, lekin u qizga o'zbekchalab gapiryapti. Qiz ruscha gapirsa, gapini chunmayapman. O'zbekcha gapir deydi. Bekatidan o'tib ketdi bechora qiz o'zbekcha gapirmagani uchun. Oxiri baqirib to'xtattirdi avtobusni.
O'zbek tilini bilmas ekan...
O'zbek tilini bilmas ekan...
1) Бу янгилик эмас
Bekatidan o'tib ketdi bechora qiz o'zbekcha gapirmagani uchun.
2) Бу даражага борайлик деганим йук.
Aziza Abdunabiyeva
04.12.2008, 14:17
Bekatidan o'tib ketdi bechora qiz o'zbekcha gapirmagani uchun.
Бу даражага борайлик деганим йук.
Menam shuni aytmoqchi edim. Fikrni hamma ham to'g'ri tushunavermaydi. Balki konduktorlar yaxshi tushunmas...
Ayrim haddidan oshib ketganlarni ko'rsam jahlim chiqadi.
Masud Mahsudov
04.12.2008, 15:52
Мени энг куп кийнайдиган нарса узбекларнинг русча гапиришга мажбур булиши. Миллатчилик фикридан йирокман.
Масалан дуконга кирсак сотувчи рус булса кийналиб булса хам русча гапирамиз. Ёки автобусда кондуктор рус булса русча гапирамиз. Доктор рус булса русча гапирамиз. Бирон жойга кунгирок килсак трубкани рус одам олса русча гапирамиз. Нега? Нега? Нега? Нега улар махаллий халк тилини, колаверса давлат тилини урганишмайди? Нега бунинг учун рус тилини билмаганлар уялиши керак? Ёки нега рус тилини билмаганларнинг баъзи жойда ишлари битмай колиши керак? Тугри русларнинг тилини хам узини хам хурмат киламан. Лекин улар хам махаллий халкни хурмат килиб узбек тилини билишлари керакмасми?
Boshqa millat vakillarini qo'ya turaylik, eng achinarlisi, ikkita o'zbek odamning o'zaro rus tilida gapirishi... NAQADAR MADANIYATSIZLIK!!!... Shunaqalarni ko'rsam,shunaqa jahlim chiqadiki...
Yaqinda, avtobusda ketayotsam, ikkita o'zbek qizi o'rischa gapirib ketayapti...Bir tomondan ularning ona tilida gapirmayotganlariga jahlim chiqsa, ikkinchi tarafdan o'ris tilini ham eplab gapira olmayotganiga rahmim keldi... Oxirida chidolmay aytdim, "Singillar, nahotki o'zbek tilida gapirishdan or qilasizlar? Shunchalik hunukmi tlimiz?" - deb...
Nigora Umarova
04.12.2008, 16:46
Bunday odamlarni arosatda qolgan odamlarga o'xshataman.
Tuyaqushdan hayvonlar hayvonmisan deyishsa, qushman; qushlar qushmisan deyishsa hayvonman, derkan.
Shunday insonlarga nisbatan "tuya desa qush, qush desa tuya" iborasini ishlatishadi. :-)
Aziza Abdunabiyeva
05.12.2008, 14:02
Yaqinda, avtobusda ketayotsam, ikkita o'zbek qizi o'rischa gapirib ketayapti...Bir tomondan ularning ona tilida gapirmayotganlariga jahlim chiqsa, ikkinchi tarafdan o'ris tilini ham eplab gapira olmayotganiga rahmim keldi... Oxirida chidolmay aytdim, "Singillar, nahotki o'zbek tilida gapirishdan or qilasizlar? Shunchalik hunukmi tlimiz?" - deb...
Meni ham shunaqa millatdoshlarimmi ko'rganda juda jahlim chiqadi. Negadir bu holat qizlar bilan ko'proq sodir bo'ladi. O'zim ham qiz bolamanu, lekin ularni maqasdini tushunmayman. Rus tilida so'zlashadigan qizlarning aksariyati rus tilida talaffuzdagi kamchiliklar bilan gapirishini hisobga oladigan bo'lsak...balki rus tilini o;raginsh uchun amaliyot qilishar...Lekin, baribir ular odamni jahlini chiqaradigan qiliq egalari!
Mana shu gapingizga umuman tushunmadim-nima ekan u o'zbek tilining boy til ekanini asoslaydigan narsa?
So'z haqida so'z degan kitob ko'rgandim ancha avval, avtori ham esimda yo'q, unda biz noto'g'ri qollaydigan so'zlar haqida yozilgan. Ancha murakkab yozilgan ekan, shuning uchun misollari ham esimda yo'q hoizr.
Gapni so'z urg'usi bilan o'qib ko'rsangiz tushunasiz. :-)
Qorasiz-qanday? so'rog'iga javpb bo'lganligi uchun sifat so'z turkumi.
Qorasiz. - "Siz qorasiz" -"Oq emassiz" fikrini bildiruvchi inkor gap.Ikkinchi jumlangizga javobim esa, siz aytgan kitobning nomi "So'z xususida so'z". Muallifi Alibek Rustamiy. Bu kitobni men ham o'qiganman. Bundan tashqari tilshunos olimlar bilan doimiy muloqatda bo'lganligim sababli jumlalarni to'g'ri qo'llash borasida bahs-munozaralar ham yuritib boramiz.Odamni qiynamasdan shu urg'uni qo'yib qo'ysangiz, ancha savob olgan bo'lardingiz. Men uchun ikkinchi so'z ham sifat, ikkovini ham manosi bitta :-).
Каерда ёзилган экан унинг узбекча сузлиги? Бу каердан олинган? Уша изохли лугатданми? Бир тийинга киммат шекиллли бу лугат?
Келинг унда музлатгич эмас холодильник, дазмол эмас утюг, одам эмас хомо деган кабилда иш тутайлик?
Baraka topkur! Ochib ko'rdingizmi o'zi bu lug'atni? Lug'atni oldingizga olib ochib qo'ying-da, mana bu so'z bunaqa, u so'z unaqa deb dalilli va asosli fikr yuritaylik
Kimga qanaqa bilmadim-u, biroq o'zgalarning zahmatli mehnatini qadriga yetish kerak.Biznikida ham bor izohli lo'g'at ikki tomligi, u lo'gatdan ko'ra ota-onam boyroq "lo'g'at"-buni ishonch bilan ayta olaman. Tanqidni biz nimagadir faqat negativ manoda qabul qilamiz...Respekt! shunday lo'g'atni tayorlashibdi, lekin meni va yana kimnidir talabiga zhavob bermaydi, bu narsani ochiq gapirilmasa, keyingi tayorlangan lo'g'at mana shu talabga zhavob bermaydigan lo'g'atni kopiyasi bo'ladi (Yangi lo'g'at qanchalik eskisidan farq qiladi, bilmadim lekin. Albatta boyroq deb umid qilaman). Buni kimga foydasi bor?
Nigora Umarova
05.12.2008, 17:00
Biznikida ham bor izohli lo'g'at ikki tomligi, u lo'gatdan ko'ra ota-onam boyroq "lo'g'at"-buni ishonch bilan ayta olaman. Tanqidni biz nimagadir faqat negativ manoda qabul qilamiz...Respekt! shunday lo'g'atni tayorlashibdi, lekin meni va yana kimnidir talabiga zhavob bermaydi, bu narsani ochiq gapirilmasa, keyingi tayorlangan lo'g'at mana shu talabga zhavob bermaydigan lo'g'atni kopiyasi bo'ladi (Yangi lo'g'at qanchalik eskisidan farq qiladi, bilmadim lekin. Albatta boyroq deb umid qilaman).
So'zlar xalq mulki hisoblanadi. Shundan kelib chiqqan holda xalq tili lug'atga nisbatan boy bo'ladi.
Birgina so'zning turli xil ma'nolari mavjudligini inobatga olsak, ularning sheva varianti ham mavjud.
Avvalgi lug'atning ikki tom- bu besh tomlik va shunga ko'ra yangi so'zlar qo'shilganligini ko'rsatib turibdi.
Nargiza
Buni kimga foydasi bor?
Foydalanuvchilarga foydasi bor. :-)
Lutfillo Tursunov
05.12.2008, 18:27
Respekt! shunday lo'g'atni tayorlashibdi, lekin meni va yana kimnidir talabiga zhavob bermaydi,
Шу луғатдаги барча сўзларнинг маъносини билишингизга ишончингиз комилми? Агар шундай бўлса, демак сизнинг сўз бойлигингиз юқори экан. Лекин шу луғатдаги сўзлар маъносини билмайдиганлар ҳам миллионларни ташкил этади...
Аслида изоҳли луғатларни мактабдаги ҳар бир синфга мўлжаллаб алоҳида-алоҳида чиқариш керак: болалар ёшлигидан сўзлар маъносини ўрганиб бориши учун. Шунда кўп томлик луғатларнинг ҳам бора-бора сифати ошиб боради...
Бир япон сайёҳининг қўлида японча-ўзбекча луғат кўргандим. У шунчалик зўр тайёрланганки, ўзбек тилини деярли билмайдиган япон биз билан луғат орқали бемалал гаплашяпти. Луғатни олиб вароқлаб кўрдим. Японияда нашрдан чиққан. Лекин ундаги ўзбекча сўзлар жуда мукаммал таърифланган. Демак, ўзимизнинг мутатахассислар уни тайёрлашда иштирок этишган. Шундай экан агар аҳоли орасида сифатли луғатларга талаб ошса, уни тайёрлаш истагида бўлган мутахассислар ҳам ўзимизда керагича топилади. Ҳозир нашрдан чиққан янги луғатни ҳам сифатсиз деб бўлмайди. Ҳарқалай у 80 минг сўзни ўз ичига олган. Анашу 80 минг сўз бойлигига эга бўлиш ҳам жуда катта гап (одатда 10 мингта сўзни билган киши ўша тилда эркин гаплаша олади). Лекин шу луғатга талаб билдириляптими?! Тўғри унинг нархи баланд, лекин тилимизни янада мукаммал билишимиз учун у керакку. Янги луғатда бизнинг кундалик сўзлашувимизда деярли ишлатилмайдиган чиройли сўзларимиз жуда кўп. Аввалига шу луғатни ўзлаштириб олайлик, кейин талаб бўйича янада мукаммаллари ҳам чиқар...
Ҳар сафар "Суюнчи" филмини кўрганимда бир савол қийнайди: "Нима учун Эшмат ака жарима тўпини 10та ўғли бу ёқда қолиб, мажбурликдан жамоасига қўшиб олган Қўзивойга тепдиради. Кошкийди у ёлчитиб тепса..." Чунки бизда шундай фикр шаклланиб қолган: олдимиздагилар меҳнатини қадрлашни билмаймиз...
Assalomu Aleykum. Bu mening uForum ga birinchi komentariyam ! UShbu mavzuni anchadan beri kuzatib boraman. To'g'rirog'i Ziyonet saytida ko'zim tushgandi.
Lutfillo Tursunov fikringiz juda aniq. shuni aytish joizki shunday lug'atlarni sizning fikringizga qo'shilgan holda , maktab davridanoq o'qitish lozim. ( Bu mening fikrim).
"Чунки бизда шундай фикр шаклланиб қолган: олдимиздагилар меҳнатини қадрлашни билмаймиз.." ushbu fikringiz meni o'ylatib qo'ydi..
Лекин шу луғатдаги сўзлар маъносини билмайдиганлар ҳам миллионларни ташкил этади...
Тўғрисини айтсам, ҳар сафар луғатнинг хатто ўша 1981 йилги нашрини қўлга олганимда ҳам кўпдан-кўп сўзларни кашф қиламан. Мисол учун, тунов куни кутилмаганда "рычаг" сўзининг ўзимизнинг тилдаги вариантини билиб олдим (ваҳоланки, унинг таржимаси йўқ деб ўйлардим).
Кеча эса тилимиздаги "кака" деган сўзнинг маъносини англадим. "Ширинлик" дегани экан... ;-) Мен эса ширинлик - "қақа" деб юрардим (бузилган шакли бўлса керак - "какажон -қақажон").
Biznikida ham bor izohli lo'g'at ikki tomligi, u lo'gatdan ko'ra ota-onam boyroq "lo'g'at"-buni ishonch bilan ayta olaman.
Buni kimga foydasi bor?
Жуда бўлмаса етим-есирларга? ;-)
Lutfillo Tursunov
06.12.2008, 10:58
Assalomu Aleykum. Bu mening uForum ga birinchi komentariyam ! UShbu mavzuni anchadan beri kuzatib boraman. To'g'rirog'i Ziyonet saytida ko'zim tushgandi.
Бундан кейин ҳам форумда фаол иштирок этишга ҳаракат қилинг, ёнингиздаги тенгдошларингизни ҳам бу ерга жалб қилинг. Форум фикрлашга, баҳслашишга ўргатади. Ҳозирданоқ соғлом баҳсларда иштирок этиб борсангиз, аввало ўзингизга фойда. Чунки фикрдан фикр туғилади. Бир марта хато килсангиз, кейинги сафар уни тўғрилашга ҳаракат қиласиз. Асосийси, фикр беришдан тортинмаслик керак.
Ўзбекларда ёшлар камолотидаги катта камчиликлардан бири - болани соғлом фикрлашга, баҳслашишга ўргатмасликдир. Бола то вояга етгунxа катталар билан фикрлашишга кириша олмайди. Гап бошлаши билан "катталарга гап қайтарма" деб уларни койиймиз. Ваҳоланки, бола ҳам ҳақ гапни айта олиши мумкин. Натижада болаларда ёзма ва оғзаки нутқ яхши шаклланмайди. Бу эса у вояга етганида ўз таъсирини ўтказади: ўз мустақил фикрига эга бўлсада, уни бошқаларга етказа олмайдиган бўлиб қолади...
Кейин, энди ақлини таниб, ҳаётни ўрганаётган 1-4 ёшли болаларга ота-оналарнинг муомаласи баъзида кишини ўйлантириб қўяди. Боланинг аввалига тили чучук бўлади. Нонни - нана, ошни - аша, деб тили чиқади. Лекин биз улар 5-6 ёшга кирганда ҳам ўзимизча эркалаб, "нана ейсанми?" деймиз. Бу эркалашлар ҳаддан ортиқча эмасмикан?! Болага жиддий гапиришни истамаймиз ва натижада эса у мактабга борганда ҳам эплаб сўзлаша олмайди.
Автобусларда русийзабон ҳамюртларимиз 2-3 ёшли болаларига кўчада нима бола эътиборини тортса, уни эринмасдан катталар тилида тушунтириб беради. Аксарият ўзбеклардачи: бола одамлар орасида онасига ёки отасига бирор савол берса, "жимммм... тушшшш..." деб оғзи беркитилади. Ҳаддан ортиқ тортинчоқлик мана шундан бошланмаяптимикин?! Она тилни яхши билмаслик шу каби сабаблар туфайли болаликдан пайдо бўлмаяптимикин?!
Lutfillo Tursunov
06.12.2008, 11:22
ҳар сафар луғатнинг хатто ўша 1981 йилги нашрини қўлга олганимда ҳам кўпдан-кўп сўзларни кашф қиламан.
Бу табиий ҳолат. Ўша луғатни тайёрлаш учун филологлар қанча вақтини сарфлашган. Ҳарҳолда биз тилшуносликда улардан устун эмасмиз ва изоҳли луғатларни ҳар сафар диққат билан кузатганда янги сўзлар маъносини ўзимизга кашф қилаверамиз.
Агар шу луғатлардаги барча сўзларни билганимда эди, ҳозир камида иккита-учта роман ёзган бўлардим :)
ҳар сафар луғатнинг хатто ўша 1981 йилги нашрини қўлга олганимда ҳам кўпдан-кўп сўзларни кашф қиламан.
Бу табиий ҳолат.
Йўғ-е? ;-)
Lutfillo Tursunov
07.12.2008, 13:52
ҳар сафар луғатнинг хатто ўша 1981 йилги нашрини қўлга олганимда ҳам кўпдан-кўп сўзларни кашф қиламан.
Бу табиий ҳолат.
Йўғ-е? ;-)
Мен ҳам луғатлар ёрдамида тез-тез янги сўз кашф қилиб тураман :187:
Шу луғатдаги барча сўзларнинг маъносини билишингизга ишончингиз комилми? Men lo'g'atni yoddan bilaman demadim bu bilan. Har doim ham baxt kulib qarayvermas ekan sizga, muvaffaqiyatsiz xarid bo'lgan ekanda, men qaysi so'zni manosini qidirgan bo'lsam o'sha lo'g'atdan zhavob ololmaganman, "tirik slovarlarga" murozhaat qilishimga to'g'ri kelgan
Лекин шу луғатдаги сўзлар маъносини билмайдиганлар ҳам миллионларни ташкил этади... Yozilmagan ekanslovarda kimga mulzhallangani slovarni...
Аслида изоҳли луғатларни мактабдаги ҳар бир синфга мўлжаллаб алоҳида-алоҳида чиқариш керак: болалар ёшлигидан сўзлар маъносини ўрганиб бориши учун. Шунда кўп томлик луғатларнинг ҳам бора-бора сифати ошиб боради...Lo'gatni sifati bilan o'quvchilarni ko'p so'zlarni manosini bilishi o'ratsida bog'liqlikni ko'rmadimku, lekin yaxshi bo'lardi bolalar uchun sodda qilib tushuntirligan slovarlar chiqarilsa.
Бир япон сайёҳининг қўлида японча-ўзбекча луғат кўргандим. У шунчалик зўр тайёрланганки, ўзбек тилини деярли билмайдиган япон биз билан луғат орқали бемалал гаплашяпти. Луғатни олиб вароқлаб кўрдим. Японияда нашрдан чиққан. Лекин ундаги ўзбекча сўзлар жуда мукаммал таърифланган. Демак, ўзимизнинг мутатахассислар уни тайёрлашда иштирок этишган.Balki o'zbekchani mukammal biladigan yapon mutaxassisi taerlagandir...??? Nemischa-o'zbekcha slovar bor edi, esiz material! unga ishlatilgan degingiz keladi. O'zbeklar chiqargan.
Шундай экан агар аҳоли орасида сифатли луғатларга талаб ошса, уни тайёрлаш истагида бўлган мутахассислар ҳам ўзимизда керагича топилади. Ҳозир нашрдан чиққан янги луғатни ҳам сифатсиз деб бўлмайди. Ҳарқалай у 80 минг сўзни ўз ичига олган. Анашу 80 минг сўз бойлигига эга бўлиш ҳам жуда катта гап (одатда 10 мингта сўзни билган киши ўша тилда эркин гаплаша олади).Qaerdan oldingiz aholida sifatsiz lo'gatga talab borligini?
[QUOTE]Лекин шу луғатга талаб билдириляптими?! Тўғри унинг нархи баланд, лекин тилимизни янада мукаммал билишимиз учун у керакку. Mana buni izdevatelstvo deyiladi. Aholi non sotib olsinmi lo'g'atmi? Chiroyli gapirgani uchun unga hech kim bir bolak non bermasa kerak. Bizda hoizr bolalar o'rtasida qon kamlik kasali shunchalik yuqorida, bu to'rida hech qaerda gapirilmaydi.
Ҳар сафар "Суюнчи" филмини кўрганимда бир савол қийнайди: "Нима учун Эшмат ака жарима тўпини 10та ўғли бу ёқда қолиб, мажбурликдан жамоасига қўшиб олган Қўзивойга тепдиради. Кошкийди у ёлчитиб тепса..." Чунки бизда шундай фикр шаклланиб қолган: олдимиздагилар меҳнатини қадрлашни билмаймиз...Suyunchidan boshqa filmalrni ham ko'rasizmi :-)?
Навои каторидаги б\у телефонлар билан шугулланадиган болларни хамма манимча курган.... Саводсизлик ва тарбиясизликнинг яккол намунаси !!!
So'zlar xalq mulki hisoblanadi. Shundan kelib chiqqan holda xalq tili lug'atga nisbatan boy bo'ladi. Men uchun lo'g'at boy bolgani yaxshiroq xalqdan ko'ra :-).
Birgina so'zning turli xil ma'nolari mavjudligini inobatga olsak, ularning sheva varianti ham mavjud.Bu bilan nima demoqchisiz, tushunmadim?
Avvalgi lug'atning ikki tom- bu besh tomlik va shunga ko'ra yangi so'zlar qo'shilganligini ko'rsatib turibdi. Menda hoizr qo'limdagi nemis tili bir tillik (izohli) lo'g'at 70mingta sozdan iborat, lekin bittagina qalin kitob. Xulosani o'ziniz chiqarib olarsiz.
Тўғрисини айтсам, ҳар сафар луғатнинг хатто ўша 1981 йилги нашрини қўлга олганимда ҳам кўпдан-кўп сўзларни кашф қиламан. Мисол учун, тунов куни кутилмаганда "рычаг" сўзининг ўзимизнинг тилдаги вариантини билиб олдим (ваҳоланки, унинг таржимаси йўқ деб ўйлардим).
Кеча эса тилимиздаги "кака" деган сўзнинг маъносини англадим. "Ширинлик" дегани экан... ;-) Мен эса ширинлик - "қақа" деб юрардим (бузилган шакли бўлса керак - "какажон -қақажон"). buncha bilimni qaysi lo'g'atdan olyapsiz, yangisi yoki eskidan:)?
Жуда бўлмаса етим-есирларга? ;-)
bu aslida retorik savol edi...
Nigora Umarova
09.12.2008, 10:04
So'zlar xalq mulki hisoblanadi. Shundan kelib chiqqan holda xalq tili lug'atga nisbatan boy bo'ladi. Men uchun lo'g'at boy bolgani yaxshiroq xalqdan ko'ra :-).
Buning hech iloji yo'q-de. Til ijtimoiy hodisa ekanligini nazarda tutadigan bo'lsak, jamiyatdagi hodisalar avvalo xalq hayotida va tilida aks etadi. Undan keyin u lug'atlarga ko'chadi :-))
Birgina so'zning turli xil ma'nolari mavjudligini inobatga olsak, ularning sheva varianti ham mavjud.
Bu bilan nima demoqchisiz, tushunmadim?
Misol uchun:
Kuldi-tabassum qildi, jilmaydi, xandon otdi, iljaydi, tirjaydi, irshaydi, xursand bo'ldi, yuzi yorishdi va hokazo.
Inson kayfiyatiga va o'rniga qarab so'zlarni ishlatishini nazarda tutgandim.
Menda hoizr qo'limdagi nemis tili bir tillik (izohli) lo'g'at 70mingta sozdan iborat, lekin bittagina qalin kitob. Xulosani o'ziniz chiqarib olarsiz.
O'zbek tilining izohli lug'ati ham siz aytgandek ko'p so'zlari bilan bir kitobga joylanib chiqib qolar. Lekin yangi izohli lug'at ham mazmun jihatdan boy. Su o'rinda "Kelinlar qo'zg'aloni" filmidagi Farmonbibining gaplari esimga tushib ketdi: "Odamlarga hayronsan. Xo'rozqandni xorijniki deyishsa, yotib yalashadi-ya". Avval o'z ma'naviy mulkimizni qadriga yetaylik. Kamchiliklar shu jihatdan ko'p ekan, qo'limizdan kelsa biz ham lug'at yarataylik, keyin esa tanqid qilaylik.
Lutfillo Tursunov
09.12.2008, 14:01
Har doim ham baxt kulib qarayvermas ekan sizga, muvaffaqiyatsiz xarid bo'lgan ekanda,
Yozilmagan ekanslovarda kimga mulzhallangani slovarni...
Lo'gatni sifati bilan o'quvchilarni ko'p so'zlarni manosini bilishi o'ratsida bog'liqlikni ko'rmadimku,
Nemischa-o'zbekcha slovar bor edi, esiz material! unga ishlatilgan degingiz keladi.
Qaerdan oldingiz aholida sifatsiz lo'gatga talab borligini?
Mana buni izdevatelstvo deyiladi.
Suyunchidan boshqa filmalrni ham ko'rasizmi :-)?
Тўғриси, бирорта гапингизни тушунмадим...
Ozoda Umarova
09.12.2008, 16:19
So'zlar xalq mulki hisoblanadi. Shundan kelib chiqqan holda xalq tili lug'atga nisbatan boy bo'ladi. Men uchun lo'g'at boy bolgani yaxshiroq xalqdan ko'ra :-).
Birgina so'zning turli xil ma'nolari mavjudligini inobatga olsak, ularning sheva varianti ham mavjud.Bu bilan nima demoqchisiz, tushunmadim?
Avvalgi lug'atning ikki tom- bu besh tomlik va shunga ko'ra yangi so'zlar qo'shilganligini ko'rsatib turibdi. Menda hoizr qo'limdagi nemis tili bir tillik (izohli) lo'g'at 70mingta sozdan iborat, lekin bittagina qalin kitob. Xulosani o'ziniz chiqarib olarsiz.
Автору поста: старайтесь цитировать все сообщения, на которые идут Ваши ответы. Это удобно для навигации по форуму. Подробно об этом здесь (http://uforum.uz/showthread.php?p=91042#post91042).
Buning hech iloji yo'q-de. Til ijtimoiy hodisa ekanligini nazarda tutadigan bo'lsak, jamiyatdagi hodisalar avvalo xalq hayotida va tilida aks etadi. Undan keyin u lug'atlarga ko'chadi :-)) Men ham lo'g'at 500mingta so'zni yoritib bersin degan talab qoymayapman, qoya olmayman ham.
Takrorlab yotibmiz bitta narsani, yana bir marta takror uchun: men lo'g'atni vazifasi ana shu so'zlarni (500mingta emas!!!) aks ettirib berishda deb oy'layman...
Kuldi-tabassum qildi, jilmaydi, xandon otdi, iljaydi, tirjaydi, irshaydi, xursand bo'ldi, yuzi yorishdi va hokazo.
Inson kayfiyatiga va o'rniga qarab so'zlarni ishlatishini nazarda tutgandim.Misolingiz tushunarli. Men sizni endi tushungandayman. Siz birgina so'z ko'p manoga ega bo'lishi bilan birga, o'sha so'zni sheva varianti ham mavzhud ([bo'lishi mumkin, degan bo'lardim]), demoqchisiz. Bu misolingizda qaysi biri sheva variant :)?
O'zbek tilining izohli lug'ati ham siz aytgandek ko'p so'zlari bilan bir kitobga joylanib chiqib qolar. Lekin yangi izohli lug'at ham mazmun jihatdan boy. Su o'rinda "Kelinlar qo'zg'aloni" filmidagi Farmonbibining gaplari esimga tushib ketdi: "Odamlarga hayronsan. Xo'rozqandni xorijniki deyishsa, yotib yalashadi-ya". Avval o'z ma'naviy mulkimizni qadriga yetaylik. Kamchiliklar shu jihatdan ko'p ekan, qo'limizdan kelsa biz ham lug'at yarataylik, keyin esa tanqid qilaylik.Men ham ishonaman sifatiga, 80ming so'z xazil gap emas...Tanqid borasida: Siz ko'ynak tiktirdingiz to'yga deb, lekin sizga umuman o'tirmadi taer bo'lgan narsa, 'tikuvchini mehnati ketgan, men o'zim avval shuncahlik tikishni egallab olay' deb kiyib chiqasizmi osha ko'ynakni to'yga yoki tikuvchiga norozilik bildirasizmi, tuzatishini talab/iltimos qilib?
Farmonbibi chet elni xuroz qandi o'zimizni xuroz qanddan mazazi yaxshilini bilganida bu gapni aniq aytmagan bo'lardi. Bu yerda muammo, Farmonbibida taqqoslach uchun mastshtab yo'qligida.
Тўғриси, бирорта гапингизни тушунмадим...
hmmm, mayli esingizdan chiqaring, men gapirmadim siz eshitmadingiz :-)
Nigora Umarova
09.12.2008, 18:09
Men ham lo'g'at 500mingta so'zni yoritib bersin degan talab qoymayapman, qoya olmayman ham.
Takrorlab yotibmiz bitta narsani, yana bir marta takror uchun: men lo'g'atni vazifasi ana shu so'zlarni (500mingta emas!!!) aks ettirib berishda deb oy'layman...
Hozirgi lug'at so'zlarning lug'aviy ma'nosini aks ettirib bermay qanday vazifani bajarmoqda sizningcha? O'zi lug'atni varaqlab ko'rdingizmi yoki avvalgi lug'at bo'yicha fikr yuritmoqdamisiz?
Misolingiz tushunarli. Men sizni endi tushungandayman. Siz birgina so'z ko'p manoga ega bo'lishi bilan birga, o'sha so'zni sheva varianti ham mavzhud ([bo'lishi mumkin, degan bo'lardim]), demoqchisiz. Bu misolingizda qaysi biri sheva variant :)?
Sizga oddiygina-jo'ngina misol bo'lishi uchun quyidagi misolni keltirgandim. Bu misolda sheva uslubi jihatidan betaraf so'zni olgandim.
Agarda shevaga oid so'zlarning ma'no turlari kerak bo'lsa, marhamat:
rayhon-Toshkent shevasida, nozvoy-Samarqand shevasida(ad.orf.rayhon); yostiq-Toshk.shahri shevasida, taka -o'g'iz dialektida, bolish- Buxoro shahrida(ad.orf.-yostiq); do'ppi, to'ppi-Toshkent shevasida, qalpoq-Samarqand shevasida, kallapo'sh Buxoro shevasida (ad.orf. do'ppi) kabi.
Balki misollar yetarlidir....
Men ham ishonaman sifatiga, 80ming so'z xazil gap emas...Tanqid borasida: Siz ko'ynak tiktirdingiz to'yga deb, lekin sizga umuman o'tirmadi taer bo'lgan narsa, 'tikuvchini mehnati ketgan, men o'zim avval shuncahlik tikishni egallab olay' deb kiyib chiqasizmi osha ko'ynakni to'yga yoki tikuvchiga norozilik bildirasizmi, tuzatishini talab/iltimos qilib?
Farmonbibi chet elni xuroz qandi o'zimizni xuroz qanddan mazazi yaxshilini bilganida bu gapni aniq aytmagan bo'lardi. Bu yerda muammo, Farmonbibida taqqoslach uchun mastshtab yo'qligida.
Hmmm... Avvalambor chevarga fikrimni tushuntira olmaganim uchun ko'ylakning to'g'rilanadigan joyini to'g'rilab, tuzatib kiyishga majbur bo'lardim. Har holda ko'chaga chiqib chevar-tikuvchi ko'ylagimni mana bunday qilib tikibdi deb ayuhannos solmasdim yoki ko'ylaksiz tadbirga ketmasdim.
Farmonbibi masalasiga kelsak, Farmonbibi xonadonida milliy ma'naviyat yo'qolib ketmasligini xohlagani uchun ushbu jumlalarni qo'llagan. Esiz bizda "sallalar keldi-yu, kalla yo'qolgani"...
Bu sizdek aspirantga oddiygina o'qituvchining fikri edi.
Nigora Umarova
09.12.2008, 18:11
hmmm, mayli esingizdan chiqaring, men gapirmadim siz eshitmadingiz :-)
Inson har bir gapirgan gapiga javob bersagina gapirishi kerak. Gapiga javob bera olishi kerak. Egasiz gap aks-sadodek yo'qolib ketadi.:187:
vBulletin® v3.8.5, Copyright ©2000-2025, Jelsoft Enterprises Ltd. Перевод: zCarot