|
|
Знаете ли Вы, что ... | |
![]() |
...до того как открыть новую тему, стоит использовать поиск: такая тема уже может существовать. |
<< Предыдущий совет - Случайный совет - Следующий совет >> |
Школы Школьные темы |
Ответить |
|
Опции темы | Опции просмотра |
![]() |
#91 | |
![]() ![]() ![]() ![]() |
Цитата:
Tuxumdan quymoq qilib tanaffus paytlarida o'quvchilarga sotinglar. Shuncha paytdan beri(3-4 yil) maktab hududiga mevali daraxt ekkandirsizlar. Bu yil yoki o'tgan yili daraxtlaringiz mevaga kirgandir?.. O'qituvchilar yozda nima ish qilishyapti maktab hovlisidagi mevalarni termay? Mevalarni terib murabbo qilib bekitishsin-da, quymoqlarning ustiga murabbo surtib oshpazlar sotishsin. Ham qimmatroqqa ketadi, ham o'quvchilar kerakli vitaminlar bilan oziqlanadi. ![]() Оффтоп: O'zi bu gapni ancha oldin-sentabr oyida eshitgandim-u, lekin mish-mish deya ishonmagandim. O'qituvchiga bekorga Qadimgi Rimda "pedagog" nomini berishmagan. So'z asl mohiyatiga qaytmoqda. ![]() |
|
|
Ответить |
Реклама и уведомления | |
![]() |
#93 | |
![]()
Сообщений: 1,253
+ 1,042
1,526/636
– 63
80/43
![]() |
Цитата:
Meva - maktabni bitirayotgan o'quvchi Terish - repititorlik qilish Murabbo - abiturient Quymoq - oliygohga kirish imtihonlari Oshpaz - abiturientning oliygohga kirishini pul evaziga osonlashtiradigan shovvoz Qimmatroq - Tiko, Matiz, Neksia, Epica (himmatga qarab) Kerakli vitamin - oliygohda o'qish ![]() ![]() |
|
|
Ответить |
2 "+" от:
|
![]() |
#94 | |
Shkola
Сообщений: 73
+ 160
57/34
– 12
3/3
![]() |
Цитата:
O`qituvchilar azbaroyi ishsizlikdan zerikkanidan ( ![]() |
|
|
Ответить |
![]() |
#95 |
MAKTAB
O`QITUVCHI
Сообщений: 682
+ 617
543/277
– 8
129/41
![]() |
Yana shularning hammasi kamlik qilganiday bizni davlatning pulini bekorga olib o`tirbsanlar deb har xil ayblar ham qo`yishayotganiga odam hayratdan yoqa ushlaysan. Erta-indin ishlaganimiz uchun pul to`lashimizni talab qilishmasin deb o`tiribmiz.
![]() |
|
Ответить |
"+" от:
|
![]() |
#96 | |
![]() UZINFOCOM
Сотрудник ZiyoNet при МНО
Сообщений: 1,475
+ 2,162
2,935/1,026
– 31
24/20
![]() |
Цитата:
- биринчи ўринда ўқитувчининг ойлик маошини кўтариш ва ўз вақтида етказиб бериш; -турли ортиқча солиқ, "йиғ-йиғ"ларга, ойлик маошидан ушлаб қолиш кабиларга барҳам бериш; -ҳокимиятнинг ҳар хил бўлар- бўлмас топшириқларига ва "кўча супуриш" сингари турли юмуш ва ортиқча меҳнатларига чек қўйиш; -кераксиз қоғозбозлик ва ёзув-чизувлардан ва мажлис-йиғилишлардан озод қилиш; -турли бўлар-бўлмас текширишларни камайтириш; -мактабларда эркак ўқитувчилар сафини кенгайтириш; - ўқувчиларни янада кўпроқ тўгаракларга қамраб олиш; -мактабларни ёш ва билимли, зукко, ҳаракатчан, интилувчан ўқитувчи кадрлар билан таъминлашни йўлга қўйиш кабилар билан биз кутган юқори самараларга эришиш мумкин, деб ўйлайман. Шундагина биз ўйлагандек юртимиз келажаги ва ишончи бўлган интеллектуал салоҳият ва билимга эга бўлган, эркин ва мустақил фикрлай оладиган баркамол авлодларни етиштириш мумкин бўлар. Ўқитувчининг ҳақиқий вақти болалар билан ишлаш, уларга таълим бериб, тарбиялашгагина сарфланган бўларди.. Шундагина юқоридаги ва бошқа айрим сабабларга кўра мактабларни тарк этиб кетган ва кетаётган ҳақиқий фидойи ўқитувчи-муаллимлар яна мактаб ва ўқувчилар бағрига қайтадилар. Фаолият кўрсатаётган ўқитувчиларимизда эса янада қизиқиш уйғониб, ўз устиларида ишлаш имконига эга бўладилар. Юқорида санаб ўтилган муаммолардан озод бўлишса ўйлайман-ки, ҳукуматимиз томонидан ҳозирги давр ўқитувчиларининг бемалол ишлари учун бошқа шароитлар яратиб берилган. Билим бериш имкониятлари аввалги даврларга нисбатан кенг..Аммо буни айрим шахслар "ясама"тарзда мураккаблаштирмоқдалар. Айтиш мумкин-ки, ҳозир барча умумтаълим мактабларида АРМлар ташкил этилган (ҳеч бўлмаганда ҳудудий). "Интернет", ""ZiyoNet" тармоқларига уланган. Улар кутубхонама-кутубхона, китоб дўконларидан манба, қўшимча қўлланмалар излаб юрмайдилар. Ўқувчилар ҳеч бўлмаганда янги қурилган , қайта таъмирланган, спорт зали ва барча қулайликларга эга бўлган мактабларда таълим олмоқдалар.. Дарсликлар ижара тизимида. Синфлар энг замонавий турда жиҳозланган. Фақат уни етказиб бериш ва уни атрофлича етказиш ва ўқувчиларга сингдириш учун муаммо-ВАҚТ. Ўқитувчилар таълим тизимидаги барча янгиликлардан матбуот орқали билиб турибдилар , шунингдек, улар учун ҳар бир фан бўйича тавсия, методик қўлланмалар чоп этилиб, таъминлаб турилибдилар. Демак, ўқитувчиларнинг ўқувчилар билан мунтазам шуғулланишлари, улар билан ишлашлари, назорат қилишлари ва асосийси Давлат таълим стандартлари (ДТС) талабларига мос ва хос тарзда таълим беришлари учун..юқоридаги санаб ўтилганлар билан бирга асосийси-ортиқча бўш вақт керак холос менимча.. Последний раз редактировалось Gulchehra Ibragimova; 21.04.2011 в 22:44. |
|
|
Ответить |
![]() |
#98 |
Shkola
Сообщений: 73
+ 160
57/34
– 12
3/3
![]() |
Баъзи мансабдор шахслар ўқитувчиларга худди "текин ишчи кучи" каби қараяпти. Энг содда тайёр текин "армия". Ободонлаштириш - ўқитувчилар, коммунал тўловлар - ўқитувчилар, оилани режалаштириш бўйича тарғибот қилиш - ўқитувчилар, дала ишларига - ўқитувчилар, чорвачилик-ўқитувчилар......Бу рўйхатни чексиз давом эттириш мумкин.
Шу мансабдорларга қараб айтгим келади "Ҳой эҳтиёт бўлинг, ўқитувчи ўз ишини бироз ғализлик билан бажарса келажакка таъсири тегади. Ёмон кайфият билан келган ўқитувчи қандай қилиб ўқувчиларда ёрқин келажакка ишонч уйғота олади. Ўзи ишонмаган нарсага ўқувчини қандай ишонтиради. ЎРТОҚЛАР ЎҚИТУВЧИЛАРНИНГ КАСБИ "ЎҚИТУВЧИ"ЛИК ЭКАНЛИГИНИ УНУТМАНГЛАР!!! Деҳқон ерга нобоп уруғ сепса, аччиқ "ҳосили"ни бир ўзи "ўриб" олади.Ўша йили. Ўқитувчи боланинг қалбига нобоп уруғ сепса, аччиқ "ҳосили"ни бутун жамият ўриб олади. Йигирма йилдан кейин.... Муаллим моддий бойлик яратмайди деганлар жамиятни ичидан портлатувчи бомбадир! (Ўткир Ҳошимов "Дафтар ҳошиясидаги битиклар" 120-бет) Последний раз редактировалось Bolakay; 22.04.2011 в 23:19. |
|
Ответить |
"+" от:
|
Реклама и уведомления | |
![]() |
#100 | ||
Shkola
Сообщений: 73
+ 160
57/34
– 12
3/3
![]() |
МАВЗУГА ОИД
Кеча нуфузли ташкилотдан ободонлаштириш ишларини кўргани вакил келди. Синф хоналарининг баъзиларини полини алмаштириш зарур эди. Ҳар йили имкониятга қараб бир синф хонасини полини янгилаб борамиз. Нуфузли ташкилот раҳбари темир панжаранинг краскаси ўчиб кетибди краска қиласиз деди. Биз "Қандай қилиб? 3 километча панжарага озмунча бўёқ кетадими, маблағ йўқ, тўплаган маблағимизни пол янгилашга режалаганмиз" - десак, "Ота-оналар билан ишлашишни билмайсизлар" деди. САВОЛ -Ота-оналар билан қандай қилиб ишласак панжарага бўёқ топилади?
|
||
|
Ответить |
"+" от:
|
|