Моё меню Общее меню Сообщество Правила форума Все прочитано
Вернуться   uForum.uz > ТЕМАТИЧЕСКИЕ ФОРУМЫ > Образование > ZiyoNET
Сообщения за день Поиск
Знаете ли Вы, что ...
...инструкция по установке аватара описана в Правилах форума.
<< Предыдущий совет - Случайный совет - Следующий совет >>

ZiyoNET Общественная образовательная сеть ZiyoNET


Ответить

 
Опции темы Опции просмотра
Старый 12.11.2009 16:42   #121  
Заблокирован(а)
Аватар для Aaz
Оффлайн
Сообщений: 4,378
+ 779  692/496
– 112  111/78

Uzbekistan
Цитата:
Сообщение от 3dman Посмотреть сообщение
Иш йўқ бўлса пора олмасин, таъмагирлик қилмасин, бировнинг қўлига қарамасин, бировнинг ҳаққини емасин. Бундай қилгандан ўлгани яхши. Иш йўқлиги бахона эмас. Одамлар қаҳатчилик давридаям бировнинг ҳаққини ейишмаган. Хозир унақа замон эмас. Қийинчилик бор, лекин очликдан ўлиб қолмайди.
Кизик гапирасиз. Угирлик килма, бировни хаккини ема, булмаса ишдан бушатаман деб куркитиш тугри булармикин, агар шу гапни айтаетган одамни узи (рахбари) уша ишчисини хаккини чунтагига ураетган булса? Ишку бордур, лекин ишга кабул килиш учун фалон пул берасан деб турган рахбарни эътиборга олмай рузгорини кийинчилик билан тортаетган электрик еки укитувчига осилиш тугримикан?
Биринчи навбатда маоши яхши, узига тук одмаларнинг угрилигини, бировни хаккини ейишига эътибор каратсак булмасмикан? Биз эса факат угрилик килишга мажбур булиб яшаетганларга епишамиз, нега?
Ответить 
Старый 12.11.2009 17:21   #122  
Real ID Group
Аватар для Eldor Hasanov
Оффлайн
Сообщений: 133
+ 133  64/41
– 1  0/0

UzbekistanОтправить сообщение для Eldor Hasanov с помощью Skype™Мой мир
Цитата:
Сообщение от JasurBek Urinboev Посмотреть сообщение
Агар мижоз ўз розилиги билан, кўнглидан чиқариб, яъни шифокор сўрамасада берса, бу ҳам порахўрлик бўладими?
Россия давлатида қонунчилик бундай дейди:
К По ст. 291 УК РФ дача взятки должностному лицу за совершение им заведомо незаконных действий (бездействий) наказывается штрафом от 100 до 500 тысяч рублей или в размере заработной платы или иного дохода осужденного за период 1 - 3 лет либо лишением свободы на срок до 8 лет. В примечании к этой статье, правда, оговаривается, что лицо, давшее взятку, освобождается от уголовной ответственности, если взятку с него вымогали либо если лицо добровольно сообщило органу, имеющему право возбудить уголовное дело, о даче взятки.

Однако замечу, исходя из личного опыта, что доказать согласие должностного лица на получение взятки, а также вымогательство в большинстве случаев невозможно.

Что же касается суммы взятки, то размер полученного (или переданного) никак не влияет на то, была ли взятка или нет. Так, по статье 575 УК РФ не допускается дарение (за исключением обычных подарков, стоимость которых не превышает 5 установленных законом МРОТ), в частности, государственным служащим и служащим органов муниципальных образований в связи с их должностным положением или в связи с исполнением ими служебных обязанностей.

Статья 575. Запрещение дарения
Не допускается дарение, за исключением обычных подарков, стоимость которых не превышает пяти установленных законом минимальных размеров оплаты труда:
1) от имени малолетних и граждан, признанных недееспособными, их законными представителями;
2) работникам лечебных, воспитательных учреждений, учреждений социальной защиты и других аналогичных учреждений гражданами, находящимися в них на лечении, содержании или воспитании, супругами и родственниками этих граждан;
3) государственным служащим и служащим органов муниципальных образований в связи с их должностным положением или в связи с исполнением ими служебных обязанностей;
4) в отношениях между коммерческими организациями.
Бизда эса тўғриси ҳали бунга ўхшаш қонун ҳақида, умуман порахўрликка қарши қонун хусусида эшитганим ҳам йўқ, кўрганим ҳам йўқ, агар кимнидир хабари бўлса айтиб ўтса яхши бўлар эди.
Энди киши ўзи хоҳлаб чин дилдан бераётган бўлса бунга қаршилик қилиш ўша кишини яна касал (кўнглига тегиши мумкин) қилиб қўйиши мумкин. Бизда бу қадимдан сақланиб қолган урф-одат бўлса керак.
Лекин буни худди "Зумрад ва Қиммат" эртагидагидек: "уйга кетаётганда меҳмонга совға бермайдиларми?"-деган маънода талаб қилиб олиш бу ҳар кимга ҳар хил ботса керак...
Ответить 
2 "+" от:
Старый 12.11.2009 17:21   #123  
Real ID Group uParty Member Ultimate
Аватар для Shomurodov Shohruh
Оффлайн
AKA:xshom
Сообщений: 1,872
+ 1,707  983/610
– 218  30/25

UzbekistanОтправить сообщение для Shomurodov Shohruh с помощью Skype™
Цитата:
Сообщение от 3dman Посмотреть сообщение
Цитата:
Сообщение от xshom Посмотреть сообщение
Цитата:
Сообщение от 3dman Посмотреть сообщение
"Тез ёрдам"га келганларчи? Хар бир "рейс"да хонадон эгасидан 2 минг сўм олади.
Тошкентда, худога шукр, хали тез ёрдам чакиришга тугри келмаган эди, лекин, Бухорода неча марта чакирганимизда хам, пулни зурлаб кистасига тикканбиза, юракдан чикариб, уша хам, киммат дорини эмлаб кетгани учун. 2000 нима буларди, бир пачка сигаретнинг нархи, одамнинг жони огриганда хеч бало кузига куринмайди. Яна бир гап борки, кул хаки дейдилар. Танишларим у-бу нарсаларни тузатишга чакирса, албатта кул хаки оламан (1000 сум, таксини узига 2000-3000 кетади), булмаса кулим огриб колади деб
Ўша қиммат дорини катта холасиникидан олиб келиб бермаса керак? Давлатни ажратган дорисини берадику. Биз эса ойлик маошимиздан даромад солиғи тўлаймиз, ана шуларнинг ҳисобига олинган дори-дармонлар. "Тез ёрдам" хайдовчиси қўлингизга қараб туради. Бу-таъмагирликгаям киради. Таъмагирлик эса-катта гуноҳлардан бири.
Нима десам экин, баъзан стандарт буйича олиб юриладиган дорилар купинча яхши ёрдам бермайди. Бу бир. "Тез ёрдам" хайдовчиси шу пайтгача остона хатлаб уйга кирган эмас. Бу икки. Юкорида айтилгандек, таъмагирлик билан юракдан чикариб бериш бошка. Агарда шифокор вактида келмаса, тугри карамаса касалга, нафакат "кул хаки", балки бошка муаммоларни хам бошига ортириб олади.
Биринчи навбатда касалга караш деган принцип билан яшайдиган куп шифокорлар бор, узим хам нечтасини курганман. Лекин, киссага лук килиб карайдиганга оркам тутиб бир тийин хам бермасдан кетаман.
Ответить 
Старый 12.11.2009 17:46   #124  
uParty Member Known ID Group Ultimate
Аватар для OmoN
Оффлайн
програмщег
Сообщений: 4,971
+ 2,743  5,086/2,116
– 69  99/68

Uzbekistan
Оффтоп:
Цитата:
Сообщение от Eldor Hasanov Посмотреть сообщение
Россия давлатида қонунчилик бундай дейди:
"Қўл ҳақи" тўғрисида Тувалу ёки Гватемаланинг қонунчилиги нима деркин?
Цитата:
Сообщение от xshom Посмотреть сообщение
Биринчи навбатда касалга караш деган принцип билан яшайдиган куп шифокорлар бор,
Шундай шифокорлар бор-ки, ҳовлисида ит ҳам боқолмайди. Кечаси биронтаси чақириб келиб қолиши мумкин деб.
__________________
Ошибки прошлого, мудрость будущего. (с)Д.Тернер.
Ответить 
Старый 12.11.2009 20:13   #125  
Real ID Group uParty Member
Аватар для Behzod Saidov
Оффлайн
Сообщений: 1,088
+ 739  628/355
– 11  3/3

UzbekistanОтправить сообщение для Behzod Saidov с помощью Skype™Аккаунт на Twitter
Цитата:
Сообщение от Eldor Hasanov Посмотреть сообщение
Россия давлатида қонунчилик бундай дейди:
К По ст. 291 УК РФ..........
..........

Бизда эса тўғриси ҳали бунга ўхшаш қонун ҳақида, умуман порахўрликка қарши қонун хусусида эшитганим ҳам йўқ, кўрганим ҳам йўқ, агар кимнидир хабари бўлса айтиб ўтса яхши бўлар эди.
Элдор, сизга катта бир сирни очаман. Ўзбекистонда ҳам Жиноят Кодекси бор. Фақат бировга айтиб юрманг.

Цитата:
210-модда. Пора олиш
Пора олиш, яъни мансабдор шахснинг ўз хизмат мавқеидан фойдаланган ҳолда содир этиши лозим ёки мумкин бўлган муайян ҳаракатни пора бераётган шахснинг манфаатларини кўзлаб бажариши ёки бажармаслиги эвазига шахсан ўзи ёки воситачи орқали қонунга хилоф эканлигини била туриб, моддий қимматликлар олиши ёхуд мулкий наф кўриши —
энг кам ойлик иш ҳақининг эллик бараваридан юз бараваригача миқдорда жарима ёки муайян ҳуқуқдан маҳрум этилган ҳолда беш йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.
Пора олиш:
а) такроран, хавфли рецидивист ёки илгари ушбу Кодекснинг 211 ёки 212-моддаларида назарда тутилган жиноятларни содир этган шахс томонидан;
б) кўп миқдорда;
в) тамагирлик йўли билан;
г) бир гуруҳ мансабдор шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб содир этилган бўлса, —
беш йилдан ўн йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.
Пора олиш :
а) жуда кўп миқдорда;
б) масъул мансабдор шахс томонидан;
в) уюшган гуруҳ манфаатларини кўзлаб содир этилган бўлса, —
ўн йилдан ўн беш йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.
211-модда. Пора бериш
Пора бериш, яъни мансабдор шахснинг ўз хизмат мавқеидан фойдаланган ҳолда содир этиши лозим ёки мумкин бўлган муайян ҳаракатни пора берган шахснинг манфаатларини кўзлаб бажариши ёки бажармаслиги эвазига унга бевосита ёки воситачи орқали қонунга хилоф эканлигини била туриб, моддий қимматликлар бериш ёки уни мулкий манфаатдор этиш —
энг кам ойлик иш ҳақининг эллик бараваригача миқдорда жарима ёки уч йилгача ахлоқ тузатиш ишлари ёхуд олти ойгача қамоқ ёки уч йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.
Пора бериш:
а) такроран, хавфли рецидивист ёки илгари ушбу Кодекснинг 210 ёки 212-моддаларида назарда тутилган жиноятларни содир этган шахс томонидан;
б) кўп миқдорда содир этилган бўлса, —
уч йилдан беш йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.
Пора бериш:
а) жуда кўп миқдорда;
б) уюшган гуруҳ манфаатларини кўзлаб;
в) масъул мансабдор шахс томонидан содир этилган бўлса, —
беш йилдан ўн йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.
Башарти, шахсга нисбатан пора сўраб товламачилик қилинган бўлса ёки бу шахс жиноий ҳаракатлар содир этилгандан кейин бу ҳақда ўз ихтиёри билан арз қилса, чин кўнгилдан пушаймон бўлиб, жиноятни очишда фаол ёрдам берган бўлса, бундай шахс жавобгарликдан озод этилади.
212-модда. Пора олиш-беришда воситачилик қилиш
Пора олиш-беришда воситачилик қилиш, яъни пора олиш ёки бериш хусусидаги келишувга эришишга қаратилган фаолият, шунингдек, манфаатдор шахсларнинг топшириғи билан порани бевосита бериш —
энг кам ойлик иш ҳақининг эллик бараваригача миқдорда жарима ёки уч йилгача ахлоқ тузатиш ишлари ёхуд олти ойгача қамоқ ёки уч йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.
Ўша ҳаракат:
а) такроран, хавфли рецидивист ёки илгари ушбу Кодекснинг 210 ёки 211-моддаларида назарда тутилган жиноятларни содир этган шахс томонидан;
б) кўп миқдорда пора олиш ёки бериш вақтида;
в) бир гуруҳ мансабдор шахслар томонидан олдиндан тил бириктириб пора олаётганлиги воситачига аён бўлган ҳолда содир этилган бўлса, —
уч йилдан беш йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.
Пора олиш-беришда воситачилик қилиш:
а) ҳақ эвазига;
б) жуда кўп миқдорда пора олиш ёки бериш билан;
в) уюшган гуруҳ манфаатларини кўзлаб;
г) масъул мансабдор шахс томонидан содир этилган бўлса, —
беш йилдан саккиз йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.
Башарти, пора олиш-беришда воситачилик қилган шахс жиноий ҳаракатларни содир этганидан кейин бу ҳақда ўз ихтиёри билан арз қилса, чин кўнгилдан пушаймон бўлиб, жиноятни очишда фаол ёрдам берган бўлса, жавобгарликдан озод қилинади.

213-модда. Хизматчини пора эвазига оғдириш
Хизматчини пора эвазига оғдириш, яъни давлат органининг, мулк шаклидан қатъи назар, корхона, муассаса ёки ташкилотнинг, жамоат бирлашмасининг, фуқароларнинг ўзини ўзи бошқариш органининг мансабдор шахси бўлмаган хизматчисига ўз хизмат мавқеидан фойдаланган ҳолда бажариши лозим ёки мумкин бўлган муайян ҳаракатни уни ўзига оғдириб олаётган шахс манфаатларини кўзлаб бажариши ёки бажармаслиги эвазига қонунга хилоф эканлигини била туриб, анча миқдорда моддий ҳақ бериш ёки уни мулкий манфаатдор этиш —
энг кам ойлик иш ҳақининг эллик бараваригача миқдорда жарима ёхуд икки йилгача ахлоқ тузатиш ишлари ёки олти ойгача қамоқ билан жазоланади.
Давлат органининг, мулк шаклидан қатъи назар, корхона, муассаса ёки ташкилотнинг, жамоат бирлашмасининг, фуқаролар ўзини ўзи бошқариш органининг мансабдор шахси бўлмаган хизматчисининг ўз хизмат мавқеидан фойдаланган ҳолда бажариши лозим ёки мумкин бўлган муайян ҳаракатни уни ўзига оғдираётган шахс манфаатларини кўзлаб бажариши ёки бажармаслиги эвазига қонунга хилоф эканлигини била туриб, анча миқдорда моддий ҳақ олиши ёки мулкий манфаатдор бўлиши —
энг кам ойлик иш ҳақининг эллик бараваридан юз бараваригача миқдорда жарима ёки икки йилдан уч йилгача ахлоқ тузатиш ишлари ёки уч йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.
Ушбу модданинг биринчи ёки иккинчи қисмида кўрсатилган ҳаракатлар:
а) такроран, хавфли рецидивист ёки илгари ушбу Кодекснинг 210-212-моддаларида назарда тутилган жиноятни содир этган шахс томонидан;
б) кўп миқдорда;
в) уюшган гуруҳ манфаатларини кўзлаб содир этилган бўлса, —
уч йилдан беш йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.
Ответить 
Старый 12.11.2009 20:46   #126  
Real ID Group uParty Member Ultimate
Аватар для Shomurodov Shohruh
Оффлайн
AKA:xshom
Сообщений: 1,872
+ 1,707  983/610
– 218  30/25

UzbekistanОтправить сообщение для Shomurodov Shohruh с помощью Skype™
Цитата:
Сообщение от Behzod Saidov Посмотреть сообщение
Элдор, сизга катта бир сирни очаман. Ўзбекистонда ҳам Жиноят Кодекси бор. Фақат бировга айтиб юрманг.
Цитата:
Так, по статье 575 УК РФ не допускается дарение (за исключением обычных подарков, стоимость которых не превышает 5 установленных законом МРОТ)
Мана бу тугрисида Узбекистон конунчилигида бирор нима борми? Ёки хизматдаги кишиларга совга бериш чекланмаганми?
Ответить 
Реклама и уведомления
Старый 12.11.2009 21:32   #127  
Real ID Group uParty Member
Аватар для Behzod Saidov
Оффлайн
Сообщений: 1,088
+ 739  628/355
– 11  3/3

UzbekistanОтправить сообщение для Behzod Saidov с помощью Skype™Аккаунт на Twitter
Цитата:
Сообщение от xshom Посмотреть сообщение
Цитата:
Так, по статье 575 УК РФ не допускается дарение (за исключением обычных подарков, стоимость которых не превышает 5 установленных законом МРОТ)
Мана бу тугрисида Узбекистон конунчилигида бирор нима борми? Ёки хизматдаги кишиларга совга бериш чекланмаганми?
Юрист эмасману, ИМХО, бу шу юқорида келтирилган 213-модданинг ўзида кўрсатилаган:

Цитата:
Хизматчини пора эвазига оғдириш, яъни давлат органининг, мулк шаклидан қатъи назар, корхона, муассаса ёки ташкилотнинг, жамоат бирлашмасининг, фуқароларнинг ўзини ўзи бошқариш органининг мансабдор шахси бўлмаган хизматчисига ўз хизмат мавқеидан фойдаланган ҳолда бажариши лозим ёки мумкин бўлган муайян ҳаракатни уни ўзига оғдириб олаётган шахс манфаатларини кўзлаб бажариши ёки бажармаслиги эвазига қонунга хилоф эканлигини била туриб, анча миқдорда моддий ҳақ бериш ёки уни мулкий манфаатдор этиш
ЖКнинг саккизинчи бўлимида анча миқдор қанча эканлиги ҳам аниқ кўрсатилаган:

Цитата:
Анча миқдор‎: энг кам ойлик иш ҳақининг ўттиз бараваридан юз бараваригача бўлган миқдор. ‎
PS.: ЖКда "совға" ва "ҳадя" сўзлари умуман йўқ экан.
Ответить 
Старый 13.11.2009 01:49   #128  
Real ID Group
Аватар для Tulqin Eshbekov
Оффлайн
доцент, журналист
AKA:Тулкин Эшбек
Сообщений: 3,332
+ 2,150  1,466/1,079
– 187  580/281

Uzbekistan
Порахурлик иллатига карши курашда одамларнинг хукукий савиясини ошириш билан купрок ижобий натижага эришамиз. Бунинг учун "Жиноят кодекси"га ухшаш китобларни купрок нашр этиш зарур.
Ответить 
Старый 13.11.2009 03:22   #129  
Real ID Group
Аватар для Masud Mahsudov
Оффлайн
Freelancer
consultant
Сообщений: 1,749
+ 4,053  3,248/1,245
– 266  151/145

Uzbekistan
Цитата:
Сообщение от Tulqin Eshbekov Посмотреть сообщение
Порахурлик иллатига карши курашда одамларнинг хукукий савиясини ошириш билан купрок ижобий натижага эришамиз. Бунинг учун "Жиноят кодекси"га ухшаш китобларни купрок нашр этиш зарур.
Jinoyat kodeksini 26 milyonta qilib nashr qilgan bilan, uni odamlar sotib o'qimasa, tushunmasa uning nima foydasi bor? Hozir odamlar badiiy kitob o'qishmay qo'ydi-yu, unday kitoblarga yo'l bo'lsin.

Poraxo'rlik illatiga qarshi kurashishning hozirgi kundagi yo'li, poraxo'rning qo'lini kesish kerak, ko'rsatish kerak odamlarga; odamlarning o'rtasida jazolash kerak... Mana shunday jazodan 10-15 tasiga berilsa, sal kamayishi mumkin xolos...

Boshqa yo'lini qo'llash juda ko'p yillar talab qiladi... Chunki, bir avlod shu poraxo'rlik ichida tug'ilib, voyaga yetib bo'ldi. Endi shu avlod o'sha poraxo'rlik ichida yashaydi. Chunki bu narsa ularga qon bilan kirib bo'ldi. Qon bilan kirgan narsa, jon bilan chiqadi, deydi xalqimiz... Shu sabab, bu jirkanch illatga faqatgina keskin, ayovsiz choralar bilangina barham berilishi mumkin.
__________________
Мой ЖЖ
Ответить 
Старый 13.11.2009 11:41   #130  
Real ID Group
Аватар для Eldor Hasanov
Оффлайн
Сообщений: 133
+ 133  64/41
– 1  0/0

UzbekistanОтправить сообщение для Eldor Hasanov с помощью Skype™Мой мир
Цитата:
Сообщение от Behzod Saidov Посмотреть сообщение
Элдор, сизга катта бир сирни очаман. Ўзбекистонда ҳам Жиноят Кодекси бор. Фақат бировга айтиб юрманг.
Раҳмат каттакон, бизда ҳам борлиги ёдимдан кўтарилибди (ишинг тушмагандан кейин, асрасин), ҳавотир олманг буни бошқаларга айтмайман, сирлигича қолади Ушбу Кодекснинг сиз келтириб ўтган моддалари бўйича ОАВ ларида кўриб чиқилган ишлар тўғрисида маълумотларни жуда кам эшитаман, кўраман
Цитата:
Сообщение от Behzod Saidov Посмотреть сообщение
Цитата: Анча миқдор‎: энг кам ойлик иш ҳақининг ўттиз бараваридан юз бараваригача бўлган миқдор. ‎
Қойил ўттиз баравари бу-1009350 сўм ва юз баравари-3364500 сўм яхшигина миқдор экан, қизиқ унда бу миқдорлардан каттаси Анча кўпроқ миқдор ҳисобланадими ва бунга ҳам қонунчиликда жазо белгиланганми?
Цитата:
Сообщение от Behzod Saidov Посмотреть сообщение
PS.: ЖКда "совға" ва "ҳадя" сўзлари умуман йўқ экан.
У ҳолда ўттиз баравардан пасти-975705 сўм "совға" ва "ҳадя" деб олавераканмиз-да
Ответить 
Ответить




Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2025, Jelsoft Enterprises Ltd. Перевод: zCarot
Advertisement System V2.5 By Branden
OOO «Единый интегратор UZINFOCOM»


Новые 24 часа Кто на форуме Новички Поиск Кабинет Все прочитано Вверх