PDA

Просмотр полной версии : Kino va tomоshabin o'rtasidagi masofa yaqinmi yoki uzoq?!


Страницы : [1] 2 3

Nigora Umarova
16.06.2008, 17:00
“Shunday bir kino bo‘lsaki, ko‘z uzmay tomosha qilsang, yig‘lasang, kulsang, iztirob chekib ham quvonsang”. Bu — ko‘pchilikning ko‘nglidan o‘tadigan gap. Umuman olganda, har qanday asar hayot haqiqatini o‘zida aks ettira olsagina, qalblarni larzaga soladi, boy taassurot beradi va uning ma’naviy olamini boyitadi. Hozir kinosaroylarga tushgan kishi o‘zbek kinolarining ham ko‘payayotganiga tan beradi. Kinoijodkorlarimiz yaratayotgan ekran asarlarida bugungi kun nafasi, zamondoshlarimiz qiyofasi ko‘rsatib berilmoqda.

Singildan-da aziz «ALIYA»

Televidenie avval va ke*yin ishlab chiqarilgan film*larni namoyish etish va tomoshabinlar auditoriyasini kengaytirishda eng muhim vositadir. Kinosaroyga borishga imkoni bo‘lmagan kishi uyda televizor orqali badiiy film*larni ko‘radi. Koreya kinoijodkorlari taqdim etgan “Saroy javohiri”, ”Dengiz hukmdori”, “Jumong”, ”So‘nggi qirolicha” kabi seriallar insonda mardlik, jonkuyarlik, xalqparvarlik tuyg‘ularini shakllantirish bilan birga, yaxshiligu yomonlik hech qachon javobsiz qolmasligi g‘oyasini ham ilgari suradi. Shuning uchun bo‘lsa kerak, xalqimiz ularni sevib tomosha qilyapti, 7 yoshdan 70 yoshgacha serialning muxlisiga aylanishgan desak mubolag‘a bo‘lmasa kerak. Yuqorida tilga olingan kinolar boshqa seriallardan
farqli o‘laroq, tarixiy voqelikni aniq maqsad va g‘oyaga asoslanib aks ettirmoqda. Biz tomosha qilayotgan ayrim o‘zbek kinolarida ana shu kemtiklik sezilyapti. (Masalan, “Xo‘ja Nasriddin”)

Bir kuni bekatda turib, nogahon ikki ayolning suhbati qulog‘imizga chalindi. Aftidan, opa-singil bo‘lsa kerak, Turkiya kino mahsuloti “Aliya” haqida gaplashishardi. Shu tobda singlisi opasidan so‘radi:

— Opa, Aliya o‘larmishmi?

Opaning jahli chiqib, baland ovozda javob qaytardi:

— Nega Aliya o‘larkan, o‘zing o‘l!

Nahotki, tomoshabinlarimizga Aliya singildan-da aziz. Balki Aliya obrazida barcha ayollarga xos dard mujassam bo‘lgani uchun ham u yurakka yaqindir. Deyarli yakunlanib qolgan “Jumong” seriali ham barchaning qalbiga kirib ulgurdi. Ishdan kechroq chiqqan hamkasbim ukasidan bekatga chiqib turishini iltimos qilgandi, javobidan tutoqib ketdi: “Men Jumongni ko‘rishim kerak”. Navbatdagi qismni ko‘rolmaslik xavotiri uka uchun opasi sihat-salomatligidan-da kuchli bo‘lsa-ya.

Kinoning inson ruhiyatiga ta’siri xususida psixonevrolog Sohiba Nasrullaeva quyidagilarni e’tirof etdi:
— So‘nggi vaqtlarda nafaqat kattalar, balki bolalar ham seriallar olamiga sho‘ng‘ib ketishdi. Bundan tashqari, ota-onalarimizga turli xorij kinolarini video yoki disklarda ko‘rish jarayonida farzand*lari ham sherik bo‘lyapti. Mis*tik va qo‘rqinchli kinolarni kechasi ko‘rish kattalarda uy*qusizlik, bolalarda esa, uyqu*dan qo‘rqib uyg‘onish, duduqlanib qolish, kechasi o‘rnini “ho‘llab” qo‘yish holatlarini sodir qiladiki, bora-bora bunday holatlar inson asab tizimida turli kasalliklarning kelib chiqishiga zamin yaratadi. Ayniqsa, 5-8 yoshli bolalarda yuqoridagi holatlar ko‘p kuzatilyapti. Bunga ota-onalarimiz aybdor ekanligini unutib bo‘lmaydi. Ota-ona bolasining televizor qarshisidagi vaqtini rejimga solishi, doimiy nazoratga olishi shart, deb o‘ylayman.

Dilorom Karimova, maktab direktori:

— Tanaffusda o‘quvchilarning qaysidir serial haqida muhokamaga berilganini eshitib, kuyunib ketaman. Ularda serialning fikr va bahs uy*g‘otgani bir jihatdan yaxshi, ammo tarbiyasiga salbiy ta’sir etishi kishini tashvishga soladi. Meni ota-onalarning beparvoligi o‘ylantiryapti. Gohida darsga kechikkan o‘quvchidan sababini so‘rasangiz, uning o‘rniga o‘rtoqlari “kino ko‘rgan” deb javob berishadi. Axir, kinoni allamahalgacha ko‘rishni cheklash ota-onalarimizning qo‘lidan keladi-ku. Farzandlarimizning chet el kinolari qahramonlariga taqlid qilishini ma’naviy in*qiroz, deb bilaman.

Munosabat

Poytaxtimizda joylashgan Alisher Navoiy nomidagi, Kinochilar uyi, “Turkiston” san’at saroyi kabi katta tomosha zallariga tashrif buyura*yotgan ishqibozlarning aksa*riyati yoshlar. Ma’lum vaqt ajratib, ko‘ngilni oziqlantirish — yaxshi niyat. Ammo niyatga yarasha ularga ulashilayotgan ozuqa qanday? Kinoteatrdan chiqayotgan tomoshabinlardan kino taassurotlari haqida so‘raganimizda: “Bir marta ko‘rish mumkin ekan”, ”Boshqasiga tushsam bo‘larkan”, ”Ko‘rsa bo‘ladi”, “Yaxshi” kabi qisqa javoblarni oldik. Kino ta’siridan hali butkul yiroqlashmagan tomoshabin shunday javob ber*yapti. Balki bu javoblar tahlil natijasida bundan ham keskinroq bo‘lar. Muhimi, madaniy hordiq chiqarish uchun sotib olingan chipta puli “havoga uchdi-ketdi” degan xulosani bermasa bo‘lgani. Sotib olingan «DVD» disklarga yozilayotgan xususiy kinostudiya mahsulotlarini bir marta ko‘rganingizdan so‘ng, ikkinchi bora ko‘rishga ehtiyoj sezmaysiz. Sababi, aksariyat filmlarning motivi bir xil, syujetlari o‘xshash, tomoshabin filmning boshidanoq nima bilan yakunlanishini bilib olyapti. Bu uning sezgirligidan emas, balki kinodagi voqealarga kunda-kunora duch kelayotganligidan darakdir. Qolaversa, filmlarda asar qahramoniga mos aktyor tanlanmayaptiyu, balki aktyor uchun qahramon yaratilayotganday taassurot uyg‘onadi kishida. Umuman aytganda, kino san’atida bu hol odatga ham aylanib ulgurdi. Tanganing ikkinchi tomoni ham bor, zamonaviy filmlarning ko‘pligi yomonmi, degan savol tug‘iladi. Afsuski, “O‘tov”, ”Chashma”, ”Vatan” kabi tomoshabinni o‘ylashga undaydigan filmlarimiz safi ko‘zni quvontirgudek uzun ro‘yxatni tashkil qilmaydi. Savol tug‘iladi: mukammal kino yaratish uchun puxta stsenariy yetishmayaptimi yoki aktyor va rejissyor mahorati?

Kinoshunos Hamidulla Akbarovning “Kino-teledramaturgiya: nazariya va amaliyot” kitobidan: “Stsenariy bo‘lajak filmning ekrandagi umri uzoq yoki qisqa bo‘lishini belgilab beradi. Bir yarim soat vaqt davom etadigan zaif filmni 500-600 ming tomoshabin ko‘rsa, qancha vaqt bekor ketganini hisoblab ko‘ring. Yetuk adiblarimiz bu holni hisobga olib, ijod etganlar yoki kinoni bir olam bilib, stsenariy yozish mas’uliyatini hamisha his etishgan. Ularning kinodagi faoliyati muayyan rejissiyor, aktyor, hatto rassom va operator bilan bog‘liq bo‘lgan.” Demak, kinoning mukammalligi bir kishiga emas, balki ko‘p kishining harakatiga bog‘liqdir.

Jahongir Qosimov, «O‘zbekkino» milliy agentligi direktor o‘rinbosari: — Bugungi kunda yaxshi stsenariyni topishning o‘zi muammo. Stsenariy mualliflari va rejissyorlarning mahorat maktabi ochilsa maqsadga muvofiq bo‘lardi. Eng achinarlisi, aksariyat stsenariylar buyurtma asosida tezkorlik bilan yozil*yaptiki, shu bois ham umr*boqiy kinolar kamdek.

Sunnat Aznarov, «O‘zbekkino» milliy agentligi bosh muharriri: — 2008 yilda 25 ta badiiy film, 10 ta multfilmni suratga olish rejalashtirilgan edi. “Afyun girdobi”, “Telba” kabi film*larimiz tomoshabinlar tomonidan iliq qarshi olindi. Ko‘pchilik muxlislar xususiy kinostudiya bilan davlat kinostudiyasi mahsulotlarini almashtirib qo‘yyapti va natijada har qanday xulosa ikkalasiga ham tegishli bo‘lib qolyapti. Kinoni birinchi marta suratga olayotgan yosh re-jissyorni tushunish mumkin, axir bola ham birdan chopqillab ketmaydi. Lekin faoliyatini ancha avval boshlagan rejissyorlar ham ba’zan yengil-elpi kino ishlayotganini tushunolmayman.

“Panoh” dan “Oshiqlar” gacha

Barchamizni birdek qiziqtirgan “Panoh” filmi rejiss*yori Rustam Sa’diev yaqinda yana bir kino — “Oshiqlar”ni tomoshabinlarga taqdim etdi. Filmdagi aktyor va aktrisalar mahoratidan shikoyat qila olmaymiz, hammasi maromida, sevishganlar haqida bo‘lgani bilan jamiyatda uchraydigan ayrim muammolarni ham ochib bera olgan, faqat... Biz ana shu “faqat” haqida to‘xtalishni istamasdik, ammo nailoj.

Tomoshabin Ulug‘bek Qodirov talqin etgan qahramon — tortinchoq yigitning qaerda, nima ish qilishidan film oxirigacha bexabar qoladi yoki sartarosh yigitga (bu rolni F. Soipov ijro etgan) sochini sotmoqchi bo‘lgan qiz: “Meni tunab ketishdi, shaharda hech kimim yo‘q, siznikida qolsam maylimi”, deb yigitning uyida qolib ketadi. Film yakunida esa qiz shaharlik bo‘lib, shu yigitni «chuv tushirish» borasida dugonalari bilan garov o‘ynagani oshkor bo‘ladi. Xo‘sh, dugonalari va’da qilgan tilla uzuklarga erishish uchun o‘z or-nomusini garovga tikkan qizning qay jihati o‘zbekchilikka to‘g‘ri keladi? Bu kabi holatlarni boshqa filmlarda ham kuzatish qiyin emas.

— Bosh qahramonlardan birini haddan tashqari tortinchoq, birini zamonaviy qilishgani menga unchalik ma’qul bo‘lmadi. Xonanda Dilfuza Ismoilova talqin etgan savdogar ayol obrazining ba’zi joylari o‘ta bachkana bo‘lib ketgandek, “Panoh” orqali Rus*tam Sa’diev ijodida anchagina yuksalish kuzatildi-yu, ”Oshiqlar” tomon odim tashlagan rejissura sayozlashgandek tuyuldi, nazarimizda,— deya ta’kidladi tomoshabin Zebo Umarova ushbu film haqida.

Aslida, kino ham kishiga ma’naviy, ruhiy ozuqa berishi, fikrlashga, izlanish va yaxshilikka intilishga undashi bilan qadrli bo‘lishi lozim emasmi?!

Mahbuba KARIMOVA,

Muxlisa MO‘MINOVA,

“Ma’rifat” muxbirlari



Yuqorida ajratib ko'rsatilgan savollarga javob berasizlar, degan umiddaman, qadrli Forumdoshlar!

Nigora Umarova
16.06.2008, 17:33
Mavzuni ochishdan maqsad keyingi paytda reklama qilingan "Nortoy", "Boyvachcha" kinofilmlarini ko'rib ko'nglim to'lmadi? Nima deb o'ylaysiz: ular tomoshabinlarning ma'naviy saviyasini oshirishga emas, tushurishga xizmat qilmayaptimikan?!.. Film ijodkorlari film saviyasiga emas, kim qancha ko'p film ishlab chiqarishga e'tibor qaratishmayaptimikan?!..

Lutfillo Tursunov
16.06.2008, 18:23
Mavzuni ochishdan maqsad keyingi paytda reklama qilingan "Nortoy", "Boyvachcha" kinofilmlarini ko'rib ko'nglim to'lmadi? Nima deb o'ylaysiz: ular tomoshabinlarning ma'naviy saviyasini oshirishga emas, tushurishga xizmat qilmayaptimikan?!.. Film ijodkorlari film saviyasiga emas, kim qancha ko'p film ishlab chiqarishga e'tibor qaratishmayaptimikan?!..

Хозирги ишланаётган узбек филмлари юз фоиз талабга жавоб бермаслиги бор гап. Бундай мукаммал филмларни киска вакт ичида олишнинг имкони йук. Хатто Голивуднинг таникли кино усталарининг иши хам хамма вакт муваффакиятли чикавермайди. Тугри танкид хар доим фойдали булади. Буни сунгги йилларда киночилигимизда амалга оширилаётган ишлар хам исботлайди. Турт-беш йил аввал олинган кинолардан бугунгилари савия жихатидан анча фарк килмокда. Ёш режиссер ва сценарий муаллифларининг купайётгани узбек киночилигининг келажаги борлигидан далолат беради. Кейин аста-секин кино мухлисларининг талаби хам ортиб боряпти. Саёз олинаётган кинолар "банкрот"га учраётгани хам кино ишкибозларининг филмларни танлаб кураётганини билдиради. Менимча, санъаткорларимиздан хозирги шароитда ута юкори даражадаги филмларни кутишимиз бироз мантикка тугри келмайди. Чунки техник томондан биз бунга тайёр эмасмиз. Узимизнинг кино оладиган махсус майдонларимиз, кучли техника ва технологиялар ва хокозолар бизда хали мавжуд эмас.
Киноларнинг мазмун-мохиятига келсак, купгина режиссерларимиз ва уларни куллаб турган продюссерлар бугунги кун талабидан келиб чикиб кино олишмокда. Бунинг учун уларни хам тулик айблаб булмайди. Чунки кинотеатрларга асосан кимлар тушяпти - ёшлар. Ёшлар учун тайёрланган киноларда бироз булсин енгиллик мавжуд булади. Катта ёшдагилар, зиёлилар кинога тушмаганидан кейин улар бу йулни тутишлари аник гап. Агар кузатсак, узига хос юкори савияли кинолар хам олиняпти ("Ватан", "Воиз" каби) лекин бу киноларда заллар тулиб тошгани йук. Чунки биз уни бориб курмаяпмиз. Масалан мен хам шу филмларни телевизорда куриб таъсирландим, лекин кинотеатрга борганим йук. Демак, купрок "ёшларбоп" филмлар олинишига узимиз хам айбдормиз.
Лекин уша "ёшларбоп" филмлар хам тулик танкид килиб булмайди. Улар ичида янги гоялар, проффесионал карашлар борлигини хам айтиб утиш керак. Шу ишга бел боглаган ёш режиссёрларни хам факат куллаб-кувватлаш лозим. Уйлайманки улар келажакда жахон киномотографияси даражасидаги филмларни бизга такдим этишади.
Мени купрок хориж сериаллари ташвишга солади. Хориж филмларига бу даражада каттик богланиб колиш яхши эмас, менимча. Айникса, болаларнинг сериаллар мухлисига айланиши... "Мен жумонгман" деб, бир бирига пичок укталган болалар бир ахмокликка кул уриб куймаслигига хеч ким кафолат бера олмайди. Бола-болада, кутилмаганда ёнидагига бирор уткир нарсани сукиб олиши хеч гап эмас... Эсимда, ёшлигимизда катталар уруш киноларни ёки хиндча киноларни куришимизга рухсат беришмасди. Хозир эса мактабга бормаган бола хам кайсидир сериал кахрамонини мендан яхши танийди...

Nigora Umarova
17.06.2008, 12:48
Хурматли Лутфулло Турсунов!
Хакикатдан хам мукаммал фильм олиш учун узок вакт даркор. Бирок сони бор-у, салмоги йук фильмлар бизга керакмикан?
оммавий маданиятни таргиб киламиз деб, халкнинг маънавий савиясини пастга тушириб куйишмаяптимикан?!
Майли узбек кино саноати техник томондан хали яхши такомиллашмаган экан, 40-50, 60- йилларда олинган кино фильмларни паст даражада дея олмаймиз-ку?! Улар бугунги кунда хам уз ахамиятини йукотмаган, савияси хам юкори. Бундан ташкари миллий колорит сезилиб туради. Инсон узига керакли булган нарсани ола олади.
Кино саноатини мен бир дуконга ухшатаман. Ундан инсон узига керакли булган молни олади. Бирок бу мол истеъмолга яроксиз булса-чи?! Уни истеъмол килган инсон касалланмайдими? Тан касал булса уни даволаш мумкиндир, бирок онг касалланса-чи?...
Унга канча вакт кетаркин...

Lutfillo Tursunov
17.06.2008, 14:50
Кино саноатини мен бир дуконга ухшатаман. Ундан инсон узига керакли булган молни олади. Бирок бу мол истеъмолга яроксиз булса-чи?! Уни истеъмол килган инсон касалланмайдими? Тан касал булса уни даволаш мумкиндир, бирок онг касалланса-чи?... Унга канча вакт кетаркин...

Яхши ухшатиш килдингиз. Бу бор хакикат. Агар авваллари дуконларда санокли турдаги махсулотлар булган булса, хозир уларнинг юзлаб турлари бор. Улар ичида соглик учун зарар булганлари хам керагича топилади. Бу холатни барча йуналишларда кузатиш мумкин. Жумладан, кино санъатида хам. Менимча бу демократик ривожланишнинг коидаси булса керак. Демак, биз истеъмолчи сифатида узимизга сифатлисини кидириб топишимизга тугри келади. Яъни сифат масаласини "бозор, талаб ва таклиф" хал килади. Бунга канча вакт кетиши ва унинг окибатлари кандай булиши купрок шу жамият зиёлиларига боглик. Сифатлини сифатсизга ажратиб бера оладиган омма вакиллари бошкаларга урнак булиши, керак булса ургатиши ва зарур хулосаларни (лозим булганда конун хужжатлари шаклида) чикариши керак булади. Ана ушанда хаммаси изга тушиб кетади.

Майли узбек кино саноати техник томондан хали яхши такомиллашмаган экан, 40-50, 60- йилларда олинган кино фильмларни паст даражада дея олмаймиз-ку?! Улар бугунги кунда хам уз ахамиятини йукотмаган, савияси хам юкори. Бундан ташкари миллий колорит сезилиб туради. Инсон узига керакли булган нарсани ола олади.

Бундай юкори савияли кинолар агар эътибор берсак, ун йиллар мобайнида битта-иккита олинган. Хозир хам 10-15 йил ичида битта-иккита кино зур чикиши мумкин. Лекин масаланинг бошка томони бор: хозир хает тезлашиб кетган. Агар утган аср урталарида битта кино йиллар давомида кинотеатрларда намойиш этилган булса хозирги кунда ахоли битта кино куриш учун бунча вакт кутишга сабри чидамайди. Сабаби ушу пайтларда жахон киноларининг хам саноклилари намойиш этилган. Хозир эса хориждан кунига битта кино кириб келяпти, бугун бир филмни куриб, мазмунини чакмасдан туриб эртага иккинчисини курамиз. Шундай пайтда киночиларимиз йиллар давомида битта-иккита кино ишласа хам хеч кандай фойда (маънавий жихатдан) булмайди. Хаммаёкни хориж филмлари ёки сериаллари тулик эгаллаб олади. Хозирги киночилигимиздан бироз кунглим тулгани хам улар кул ковуштириб утиришгани йук. Мехнат килиб кино яратишяпти. Барибир савияси бироз пастрок булса хам узимизнинг кино ва сериални хорижнинг купчилик филмларидан устун куяман. Чунки узимизнинг киноларда бир оз булсин миллийлик бор. Хозирча ишонаман: бир кун келиб бизнинг киномиз хам жахон экранларига чика олади ва асосийси узимиз курганимизда калбларимиз ларзага келади. Чунки шундай асарлар такдим этишга кодир ижодкорлар бизда булган ва бундан кейин хам булади...

Asadjon Khodjaev
17.06.2008, 15:07
Барибир савияси бироз пастрок булса хам узимизнинг кино ва сериални хорижнинг купчилик филмларидан устун куяман
Агарда бизда хам хориж фильмлари қатори фильмлар суратга туширилса - бунда сценарийга, актёрларга, ва танланган мавзуга алоҳида эътибор қаратилса (албатта бунда тегишли кинобюджет хам катта роль ўйнаши керак деб ўйлайман), кўпчилик уни маза қилиб томоша қилар эди.

Мана қўшниларимиз "Кочевник" фильмини суратга олишган, ман ўйлайманки агар бизда Амир Темур ёки бошқа тарихий шахслар тўғрисида манзарали фильмлар олиш мумкин. Бундай фильмлар хориж фильмларидан қолишмайди ва кўпчилик уни мириқиб томоша қилиши аниқ.

Lutfillo Tursunov
17.06.2008, 15:50
Агарда бизда хам хориж фильмлари қатори фильмлар суратга туширилса - бунда сценарийга, актёрларга, ва танланган мавзуга алоҳида эътибор қаратилса (албатта бунда тегишли кинобюджет хам катта роль ўйнаши керак деб ўйлайман), кўпчилик уни маза қилиб томоша қилар эди. Мана қўшниларимиз "Кочевник" фильмини суратга олишган, ман ўйлайманки агар бизда Амир Темур ёки бошқа тарихий шахслар тўғрисида манзарали фильмлар олиш мумкин. Бундай фильмлар хориж фильмларидан қолишмайди ва кўпчилик уни мириқиб томоша қилиши аниқ.

Бизнинг кино санъатимиздаги энг катта муаммолардан бири хам шу булса керак. Яъни, бюджет муаммоси. Хозир биздаги филмларни суратга олиш учун 100 минг $ атрофида (бу хам хаммасида эмас) маблаг сарфланяпти. Ён кушниларимиз суратга олган уша "Кочевник" ёки "Монгол" филмларига 40 млн $ атрофида (орадаги фаркга эътибор беринг!) маблаг сарфланган. Бу холат уз таъсирини утказмай колмайди.
Якинда интернетда "Монгол" филми ижодкорлари келгусида Тумарис ва Амир Темур хакида кино ишлашни режалаштиришаётгани хакида укиб колдим. Бу киноларда бизнинг актёрлар иштирок этмаслиги деярли аник. Буюк аждодларимиз хакида бошкаларнинг кино тушириши яхшимикан ёки узимизникилар ишлашсами?! Менимча, бизнинг киномизда хам шундай катта киноларга кул уриш керак, лекин кино муваффакиятли чикиши учун катта микдордаги бюджет хам булиши керак. Йукса, аввалги тарихий филимларимиз ("Амир Темур", "Алпомиш") каби у даражада муваффакият козонилмайди.

Nigora Umarova
17.06.2008, 16:48
Маълумки, кино хам санъатнинг бир тури хисобланади.Фикримча,кино олишда купрок пулга эмас, балки санъатга эътибор бериш керак. Тугри хозир хамма нарса молиявий имкониятларга боглик. Режиссёрлар хам мана шундай мавзудаги фильмни суратга олсам, у шунчадир томашабинни узига жалб кила олади, деб фильмни суратга олаётгандек гуё...
Тугри, киночиларимиз кул ковуштириб утиришганлиги йук, бирок юкорида таъкидлаганимдек, сони бору, салмоги йук фильмлар керакмикан?!..
Биргина мисол режиссёр Йулдош Аъзамовнинг олган "Уткан кунлар" кино асари билан кейинги олинган "Уткан кунлар" нинг осмон билан ерча фарки бор.
Тарихий сиймолар ёки тарихий жанрда яратиладиган фильмлар учун маблаг тежамаган маъкулрок деб уйлайман. Сабаби бизнинг кимлигимизни дунёга куз-куз киладиган нарса шундай фильмлар хисобланади.

Nigora Umarova
17.06.2008, 17:12
Бундан ташкари "Тонг олдидан", "Касам", "Насриддин Бухорода", "Тохир ва Зухра", "Алишер Навоий", "Сен етим эмассан", "Уткан кунлар" (дастлабки талкин), "Абу Райхон Беруний", "Инсон кушлар ортидан боради", "Шум бола", "Дахонинг ёшлиги", "Абдуллажон" Юнесконинг олтин фондига киритилган. Сабаби эса оддий. Унда узбек характери тасвирлаб берилган.

Lutfillo Tursunov
18.06.2008, 19:34
Тарихий сиймолар ёки тарихий жанрда яратиладиган фильмлар учун маблаг тежамаган маъкулрок деб уйлайман. Сабаби бизнинг кимлигимизни дунёга куз-куз киладиган нарса шундай фильмлар хисобланади.

Асосийси уша маблаг каердан олинади (бюджетданми ёки...)! Чунки агар мен продюсер булсам, тарихий филмга у даражада катта пул тикишга ботина олмайман. Чунки, эртага мен банкрот булишим мумкин. Мисол учун, Козогистонда суратга туширилган уша "Кочевник" филмини олайлик. Ушбу асар олиш учун 40 миллион АКШ доллари сарфланди. Прокатдан эса бор-йуги 5 миллионга якин маблаг йигилди. Колган 45 млн зарар кимнинг чекига тушади?!
Бу кино ёмон олингани учун кам пул йигди, деб булмайди. Бунинг узига хос сабаблари хам бор. Лекин бу кинонинг асосий ютуги - миллатнинг тарихи, маданиятини жахонга намоён этди. Шунинг учун хам зарарга (маблаг томонидан) тушиши мумкинлиги аник булса хам бундай киноларни олиш керак. Майли 40 000 000 $ ишлатиш керакмас, лекин бугунги киномотография талабларига жавоб берадиган (спецэффектлар билан) уша замон рухини тулик курсатиб бера оладиган асар яратиш учун, менимча, камида 10 млн талаб этилса керак.
Яна бир йул бор: жуда яхши сценарий ёзиб, Мел Гибсонга бериш керак. Агар сценарий унга маъкул келса, унинг узи келиб, кинони суратга олиб (узимизнинг актерлар билан) бериб кетади.

Maestro
18.06.2008, 20:07
Мисол учун, Козогистонда суратга туширилган уша "Кочевник" филмини олайлик. Ушбу асар олиш учун 40 миллион АКШ доллари сарфланди. Прокатдан эса бор-йуги 5 миллионга якин маблаг йигилди. Колган 45 млн зарар кимнинг чекига тушади?!
Бу кино ёмон олингани учун кам пул йигди, деб булмайди. Бунинг узига хос сабаблари хам бор. Лекин бу кинонинг асосий ютуги - миллатнинг тарихи, маданиятини жахонга намоён этди.
Мана бу ерда (http://www.volgograd.ru/theme/info/culture/movie/kino/62391.pub) "Кочевник" фильмини "дабдала"сини чиқаришган. Албатта, буни бир томонлама салбий ёндошув деб бахолаш ҳам мумкин. Лекин, мақолада анча жўяли фикрлар ҳам билдирилган. Бошқа бир қатор сайтлардаги ўқувчиларнинг ушбу фильм ҳақидаги мақолаларга берган шархлари (коммент) билан танишиб чиқиш, "бу кинонинг асосий ютуги - миллатнинг тарихи, маданиятини жахонга намоён этди" деган фикрингизга бироз ўзгартиришга сабаб бўлса ажаб эмас...

Lutfillo Tursunov
19.06.2008, 10:51
Мана бу ерда "Кочевник" фильмини "дабдала"сини чиқаришган. Албатта, буни бир томонлама салбий ёндошув деб бахолаш ҳам мумкин. Лекин, мақолада анча жўяли фикрлар ҳам билдирилган. Бошқа бир қатор сайтлардаги ўқувчиларнинг ушбу фильм ҳақидаги мақолаларга берган шархлари (коммент) билан танишиб чиқиш, "бу кинонинг асосий ютуги - миллатнинг тарихи, маданиятини жахонга намоён этди" деган фикрингизга бироз ўзгартиришга сабаб бўлса ажаб эмас...

Албатта, хамма хар хил фикр билдиради ва кайсидир маънода хак булади. Филмда камчиликлар булгани табиий. Чунки Козогистонда биринчи маротаба бундай катта масштабдаги филм суратга олинди. Лекин барибир ушбу кино козок миллати тарихини кайсидир даражада жахонга ёйди(энг асосийси, кийин булса хам шунга харакат килди). Шунинг учун фикримни узгартирмайман.

Менинг асосий демокчи булганим, бизнинг тарихимиз анча бой. Курсатадиган, айтадиган тарихий вокеаларимиз бор. Агар биз курсатмасак, бошкалар узича талкин килиб, тарихий хакикатни бузади ("Дневной Дозор"да Амир Темур персонажи козокча гапиргани каби). Ахир, хар бир тарихий шахсимиз тугрисида жахон халклари кизикиб курадиган кинолар олса булади. Масалан, Ибн Синони олайлик, бутун дунё у зот хакида эшитган, лекин хали бирорта жиддий кино (жахон даражасидаги) ишланмаган. Ибн Сино билан боглик бир вокеа: Бир гурух кимсалар Ибн Синони масхара килиш учун уни чакиришиб, шундай шарт куйишади: сизни хамма касалликларни аниклай оладиган хаким деб эшитдик, бизда бир бемор бор уни курсангиз. Факат бир шарти бор - беморимиз аёл киши, унинг олдига номахрамни киритмаймиз. Сиз унинг кулига богланган ипдан томир уришини эшитиб, хулоса чикарасиз. Ибн Сино рози булибди. Парда ортидан чикарилган ипни ушлаб куриб шундай хулоса чикарибди: беморнинг соглиги жойида, иштахаси хам яхши, эрталабга иккита сичконни паккос туширган... Шунда парда ортидан мушукнинг каттик миёвлаганию, халиги кимсанинг сукингани эшитилибди... Ибн Сино юрак уришини ипдан улаб, у ёкдаги одам эмас, бир мушук эканлигини аниклаган экан. Бу машхур бобакалонимиз имкониятларига берилган таърифнинг биттаси холос. Энди тасаввур килиб куринг, бу хакда канаканги зур кино ишласа булади. Уша поляклар ишлаган "Табиб" филмидан бир неча баробар сюжетларга бой кино чикиши аник, агар харакат килинса.
Ёки Широкнинг Доро1нинг минглаб аскарларини бир узи таслим этгани хакидаги сюжетни олайлик... Хуллас бизда тайёр вокеалар шундок турибди, факат уларни жахонга курсата билиш керак холос.

Nigora Umarova
19.06.2008, 11:22
Менинг асосий демокчи булганим, бизнинг тарихимиз анча бой. Курсатадиган, айтадиган тарихий вокеаларимиз бор. Агар биз курсатмасак, бошкалар узича талкин килиб, тарихий хакикатни бузади ("Дневной Дозор"да Амир Темур персонажи козокча гапиргани каби). Ахир, хар бир тарихий шахсимиз тугрисида жахон халклари кизикиб курадиган кинолар олса булади. Масалан, Ибн Синони олайлик, бутун дунё у зот хакида эшитган, лекин хали бирорта жиддий кино (жахон даражасидаги) ишланмаган. Ибн Сино билан боглик бир вокеа: Бир гурух кимсалар Ибн Синони масхара килиш учун уни чакиришиб, шундай шарт куйишади: сизни хамма касалликларни аниклай оладиган хаким деб эшитдик, бизда бир бемор бор уни курсангиз. Факат бир шарти бор - беморимиз аёл киши, унинг олдига номахрамни киритмаймиз. Сиз унинг кулига богланган ипдан томир уришини эшитиб, хулоса чикарасиз. Ибн Сино рози булибди. Парда ортидан чикарилган ипни ушлаб куриб шундай хулоса чикарибди: беморнинг соглиги жойида, иштахаси хам яхши, эрталабга иккита сичконни паккос туширган... Шунда парда ортидан мушукнинг каттик миёвлаганию, халиги кимсанинг сукингани эшитилибди... Ибн Сино юрак уришини ипдан улаб, у ёкдаги одам эмас, бир мушук эканлигини аниклаган экан. Бу машхур бобакалонимиз имкониятларига берилган таърифнинг биттаси холос. Энди тасаввур килиб куринг, бу хакда канаканги зур кино ишласа булади. Уша поляклар ишлаган "Табиб" филмидан бир неча баробар сюжетларга бой кино чикиши аник, агар харакат килинса.
Ёки Широкнинг Доро1нинг минглаб аскарларини бир узи таслим этгани хакидаги сюжетни олайлик... Хуллас бизда тайёр вокеалар шундок турибди, факат уларни жахонга курсата билиш керак холос.

Тарихимизнинг ёритилмаган кирралари роса куп. Яхши ёзилган тарихий романларимиз бор, бирок бизда драматургия танг ахволда. Узбек киносининг энг катта муаммоси - драматургларнинг йуклиги. Яхши ёзувчилар куп. Афсуски, ёзувчи билан сценарийнавис орасида ер билан осмонча фарк бор.

Nigora Umarova
19.06.2008, 12:01
Бу борада режиссёрларнинг фикрларини эшитиб курсак, режиссёр Бахром Ёкубов (У киши "Ташландик", "Сугдиёна" фильмларини ишлаган) "Телба", "Панох", "Афсус" фильмлари ижодкорларини "угрилик"да айблаган.

- Нега нукул уз фильмларингизни мактайсиЗ? "Телба" ёмон чикмади-ку?! Балки, тан олишни хохламаётгандирсиз?
-"Телба" кучирма фильм. Куп кино асарлар шундай. Масалан, "Келгинди келин" Андриано Челентано ижросидаги " Кайсарнинг куйилиши" (Италия) фильмига таклид килиб ишланган. У хам шахарлик кизнинг кишлокка келиб колиши хакида. Бу итальянлар урф-одатига мос келиши мумкин, лекин мазкур сюжет бизнинг урф-одатга кучирилса кулгили чикади. Узбек кизининг кишлокка, бировнинг уйига бориб, "Мен углингиздан хомиладорман", дейиши кишини хайратга солади. "Панох" фильми эса хиндларнинг "Касос ва конун" фильмига асосланган. Дхармендра ролини Улугбек Кодиров, Амитабх Баччан ролини Фаррух Соипов ижро этган. "Телба" эса менга "Титаник"ни эслатади. Кеманинг юкори кисмида аслзодалар тантана килишади.. Йигит бу байрамни куриб бугилиб кетади. Кизга "Шуям байрамми, юр, мен сени хакикий базму жамшидга олиб бораман", дея уни кеманинг пастки каватига олиб тушади. Киз узидан паст табакадаги одамларнинг тантанасидан завкланади. "Телба"да хам йигит кизга "Юр, мен сени метрога олиб тушаман" дея кизни метрода, трамвайда айлантиради. Киз бундан завкланади. Умрида метрога, трамвайга тушмаган булади-да! Нахотки, Узбекистоннинг пойтахти Тошкентда яшаб туриб, метрони билмаса?! Иккаласининг кулларини ёйиб туриши хам тасвирланган. Бу лавхани "Титаник"да курмаганмисиз?!
Мард булса менгга ухшаб айтсин. Масалан, "Ромео ва Жульетта" фильми "Ромео ва Жульетта" мотивлари асосида суратга олинган, деб очик айтганман-ку!

Lutfillo Tursunov
19.06.2008, 17:45
Бу борада режиссёрларнинг фикрларини эшитиб курсак, режиссёр Бахром Ёкубов (У киши "Ташландик", "Сугдиёна" фильмларини ишлаган) "Телба", "Панох", "Афсус" фильмлари ижодкорларини "угрилик"да айблаган.

- Нега нукул уз фильмларингизни мактайсиЗ? "Телба" ёмон чикмади-ку?! Балки, тан олишни хохламаётгандирсиз?
-"Телба" кучирма фильм. Куп кино асарлар шундай. Масалан, "Келгинди келин" Андриано Челентано ижросидаги " Кайсарнинг куйилиши" (Италия) фильмига таклид килиб ишланган. У хам шахарлик кизнинг кишлокка келиб колиши хакида. Бу итальянлар урф-одатига мос келиши мумкин, лекин мазкур сюжет бизнинг урф-одатга кучирилса кулгили чикади. Узбек кизининг кишлокка, бировнинг уйига бориб, "Мен углингиздан хомиладорман", дейиши кишини хайратга солади. "Панох" фильми эса хиндларнинг "Касос ва конун" фильмига асосланган. Дхармендра ролини Улугбек Кодиров, Амитабх Баччан ролини Фаррух Соипов ижро этган. "Телба" эса менга "Титаник"ни эслатади. Кеманинг юкори кисмида аслзодалар тантана килишади.. Йигит бу байрамни куриб бугилиб кетади. Кизга "Шуям байрамми, юр, мен сени хакикий базму жамшидга олиб бораман", дея уни кеманинг пастки каватига олиб тушади. Киз узидан паст табакадаги одамларнинг тантанасидан завкланади. "Телба"да хам йигит кизга "Юр, мен сени метрога олиб тушаман" дея кизни метрода, трамвайда айлантиради. Киз бундан завкланади. Умрида метрога, трамвайга тушмаган булади-да! Нахотки, Узбекистоннинг пойтахти Тошкентда яшаб туриб, метрони билмаса?! Иккаласининг кулларини ёйиб туриши хам тасвирланган. Бу лавхани "Титаник"да курмаганмисиз?!
Мард булса менгга ухшаб айтсин. Масалан, "Ромео ва Жульетта" фильми "Ромео ва Жульетта" мотивлари асосида суратга олинган, деб очик айтганман-ку!


"Телба" филмини "Титаник"ка ухшатиш тугри эмас. Мен бу икки филм уртасидаги богликни умуман курмаганман. "Телба"да келтирилган вокеалар бугун узимизнинг хаётда шундоккина учраб турибдику! Тошкентда яшаб метрога тушмаганлар хам исталганча топилади. Одамларнинг тоифаларга ажралиш (бой-камбагал) жараёни аллакачон узимизда хам бошланиб кетган...

Asadjon Khodjaev
19.06.2008, 21:25
Бизда яхши фильмлар кўп. Лекин улар асосан бизнинг томошабинларимизга йўналтирилгандир. Агарда биз ҳақиқий жанговор фильмларни олмоқчи бўлсак албатта чет эл режиссёрларини таклиф этишимиз керак бўлади. Лекин бунинг учун албатта катта маблағ йиғишимиз ёки яхши бир бизнес-идея билан кинобизнесменларни қизиқтиришимиз керак.

Кейин менинг шахсий фикрим бу - тарихий фильмлар албатта ўз тилимизда, керак бўлса сурдо-титрлар билан берилса яхши бўлар эди. Лекин бунга анчагина вақт бор чамаси. ))

Nigora Umarova
20.06.2008, 14:58
"Телба" филмини "Титаник"ка ухшатиш тугри эмас. Мен бу икки филм уртасидаги богликни умуман курмаганман. "Телба"да келтирилган вокеалар бугун узимизнинг хаётда шундоккина учраб турибдику! Тошкентда яшаб метрога тушмаганлар хам исталганча топилади. Одамларнинг тоифаларга ажралиш (бой-камбагал) жараёни аллакачон узимизда хам бошланиб кетган...

Кино оламида хам ракобат мавжуд-ку!...
Маълумки, "Телба" фильмининг режиссёри узга одам.

Nigora Umarova
20.06.2008, 15:12
Бизда яхши фильмлар кўп. Лекин улар асосан бизнинг томошабинларимизга йўналтирилгандир. Агарда биз ҳақиқий жанговор фильмларни олмоқчи бўлсак албатта чет эл режиссёрларини таклиф этишимиз керак бўлади. Лекин бунинг учун албатта катта маблағ йиғишимиз ёки яхши бир бизнес-идея билан кинобизнесменларни қизиқтиришимиз керак.

Кейин менинг шахсий фикрим бу - тарихий фильмлар албатта ўз тилимизда, керак бўлса сурдо-титрлар билан берилса яхши бўлар эди. Лекин бунга анчагина вақт бор чамаси. ))

Яхши гоя. Бирок бизда хам Жахонгир Файзиев ("Турецкий гамбит" фильмининг режиссёри) каби яхши режиссёрлар бор. Уларни хам бу ишга жалб килса булади. Сабаби, миллатнинг менталитетини, психологиясини четдан келган инсондан кура, шу миллат ичида яшаган инсон яхширок англайди.
Рахматли режиссёр Латиф Файзиев хам хорижий кино компаниялар билан хамкорликда олган "Алибобо ва кирк карокчи", "Севги афсонаси" фильмлари томашабинлар орасида муваффакиятга учраганди бир пайтлар.

Балким, кино саноатида фаолият олиб борувчи мутасадди шахслар харакат килишса бу жараён тезрок амалга оширилар... :-)

Lutfillo Tursunov
20.06.2008, 17:59
Балким, кино саноатида фаолият олиб борувчи мутасадди шахслар харакат килишса бу жараён тезрок амалга оширилар... :-)

Агар тезрок харакат килишмаса, бизнинг кахрамонларни бошка давлат вакиллари талкинида (бошка тилда) кўришимиз турган гап.

Lutfillo Tursunov
20.06.2008, 18:20
Бизда яхши фильмлар кўп. Лекин улар асосан бизнинг томошабинларимизга йўналтирилгандир. Агарда биз ҳақиқий жанговор фильмларни олмоқчи бўлсак албатта чет эл режиссёрларини таклиф этишимиз керак бўлади. Лекин бунинг учун албатта катта маблағ йиғишимиз ёки яхши бир бизнес-идея билан кинобизнесменларни қизиқтиришимиз керак.

Агар Мел Гибсон "Широк" филмини суратга олса, жахон прокатларида катта муваффакият козониши аник. Умуман олганда, бизда жиддий кино билан шугулланиш истагида булганлар учун бу - текин гоя :)
Широк хакида киносценарий ёзишга арзигулик асар бор (Явдат Илясов), вокеалар содир буладиган Кизилкум чули бор, Доро1нинг минглаб кушинини уйнаб берадиган актёр топиш кийин эмас (бир-иккита харбий кисм аскарларини чакирса, койиллатишади), Уша даврга мос овуллар куришга у даражада катта маблаг кетмайди... Хуллас, амалга ошириш мумкин булган гоя!

Кейин менинг шахсий фикрим бу - тарихий фильмлар албатта ўз тилимизда, керак бўлса сурдо-титрлар билан берилса яхши бўлар эди.

Айнан Мел Гибсон "Апокалипто" филмини олишда шу услубни куллаган ва бу усул кинонинг таъсирчанлиги ва хакконийлигини оширган. Шунинг учун агар чет элдан режиссёр таклиф килинса (тарихий кино олиш учун) биринчи навбатда Гибсонга мурожаат килиш керак, менимча :)

Lutfillo Tursunov
20.06.2008, 18:22
Кино оламида хам ракобат мавжуд-ку!... Маълумки, "Телба" фильмининг режиссёри узга одам.

Буни ракобат дейиш кийин. Купрок гийбатга ухшайди :) Манашу аслида бизнинг киночиликдаги энг катта муаммомиз :)

Nigora Umarova
21.06.2008, 13:59
Агар Мел Гибсон "Широк" филмини суратга олса, жахон прокатларида катта муваффакият козониши аник. Умуман олганда, бизда жиддий кино билан шугулланиш истагида булганлар учун бу - текин гоя :)
Широк хакида киносценарий ёзишга арзигулик асар бор (Явдат Илясов), вокеалар содир буладиган Кизилкум чули бор, Доро1нинг минглаб кушинини уйнаб берадиган актёр топиш кийин эмас (бир-иккита харбий кисм аскарларини чакирса, койиллатишади), Уша даврга мос овуллар куришга у даражада катта маблаг кетмайди... Хуллас, амалга ошириш мумкин булган гоя!




Широк хамда Тумарис хакидаги афсоналар асосида Миркарим Осим киссалар яратганди, шекилли...
Явдат Илёсов эса Спитамен ва Александр Македонскийнинг уруши хакида "Сугдиёна" деган ажойиб роман ёзган. Бу романнинг сюжети Голивудда олинган "Александр" фильмидан кура мукаммалрок.
Умуман олганда тарихий асарларни ёзган ва тарихий мавзуга кул урган ёзувчиларимиз куп.
Бирок асарларни фильмга олишга журъат топадиган кино ижодкорлар керак.

Lutfillo Tursunov
23.06.2008, 15:17
Широк хамда Тумарис хакидаги афсоналар асосида Миркарим Осим киссалар яратганди, шекилли... Явдат Илёсов эса Спитамен ва Александр Македонскийнинг уруши хакида "Сугдиёна" деган ажойиб роман ёзган. Бу романнинг сюжети Голивудда олинган "Александр" фильмидан кура мукаммалрок. Умуман олганда тарихий асарларни ёзган ва тарихий мавзуга кул урган ёзувчиларимиз куп. Бирок асарларни фильмга олишга журъат топадиган кино ижодкорлар керак.

Албатта, Широк ва Тумарис хакида Миркарим Осим киссалар яратган. Лекин Явдат Илясов хам Широк хакида "Тропа гнева" номли жуда батафсил, кизикарли ва анча салмокли асар ёзган. Унинг бу асари узбек тилига таржима килинмаган. Рус тилида чоп этилган. Сугдиёна асари билан битта китобда адашмасам утган асрнинг 60-70-йилларда нашр этилган. Афсуски мактаб йиллари укиган ушбу китобни хозир топа олмаяпман. Нимагадир Сугдиёнани таржима килиб, узбекча чоп этишдию, Широкни таржима килишмади.
Лекин Явдат Илясовнинг "Широк"и анча кизикарли (бадиий тукималарга бой) чиккан, менинг назаримда. Агар Миркарим Осим Широкни чупон чол сифатида тасвирлаган булса, Явдат Илясов талкинидаги Широк ёш, забардаст йигит (шунинг учун хам бу асарда севги-мухаббат мавзуси хам кенг урин олади). Унинг куз унгида севгилисини халок этишгани Доро1нинг ун минглаб аскарларига карши боришига туртки булган сабаблардан бири (албатта Ватан учун курашиш асосий уринга чикарилган) булади...

Nigora Umarova
23.06.2008, 15:31
Албатта, Широк ва Тумарис хакида Миркарим Осим киссалар яратган. Лекин Явдат Илясов хам Широк хакида "Тропа гнева" номли жуда батафсил, кизикарли ва анча салмокли асар ёзган....
Хакикатдан хам сиз айтган асарга дуч келмаган эканман, шунинг учун хам укишга мушарраф булмаганман. Топиб укиб куриш керак экан...

Nigora Umarova
23.06.2008, 16:12
Айрим режиссёрлар томашабиннинг дидига караб эмас, балки бошка тарафларга караб фильм олишар экан. Бу борада "Телба", "Чашма", "Утов" фильмларининг режиссёри Ёлкин Туйчиевнинг фикри куйидагича экан:

- Ёлкин ака бугунги кун томошабинининг диди борасида кандай фикрдасиз?
- Дид борасида кимнидир айблаш ёки коралаш менимча, тугри эмас.
Хамма нарса кишининг хохиши эхтиёжидан келиб чикади. Бутун бошли халк, аудитория устидан дидсиз деган хукмни чикара олмайсиз. Бизнинг томошабин купрок хис-хаяжонли кечинмаларга кизикади: асар канча оддий хис-хаяжонга бой булса, шунча яхши. Зиёли катламнинг эхтиёжини хисобга олиб, оддий омманинг талабини инкор этиб булмайди. Эхтимол, шуниси маъкулдир., хар холда, дид борасида тортишиш ноурин. Бу бир риторика. Хар ким уз йуригига тортгани билан хеч нарса узгариб колмайди. "Санъаткор инсоннинг дидини тарбиялайди" , деган фикрга каршиман.
Оммавий маданият таргибот оркали амалга оширилади... Кино 30-йилларда оммавий жалб килиш воситаси булгандир, лекин эндиликда куп нарса телевиденияга, ахборотга боглик булиб колган...
Биз Европада ёки Голивудда факат яхши фильмлар олинади десак, адашамиз. Хамма гап томошабин такдим этилаётган асарни канчалик тахлил кила олишида. Уни саралаб олиш хар кимнинг уз эхтиёжи, кизикишидан келиб чикади. Тарковскийни курадиганлар санъатни фарклай олишлари, Камюни укийдиганлар фалсафани, психологияни тушуниши лозим.
Оддий хис-хаяжонга курилган кинони хохловчилар Брюс Уиллесни куришлари кифоя. Бу танлов. Мен дидактика тарафдори эмасман. Хар ким узи истагандай яшайди. Куйни хам, эчкини хам уз оёгидан осадилар, дейишади-ку... Биз факатгина таклиф киламиз.

Lutfillo Tursunov
24.06.2008, 09:31
Хакикатдан хам сиз айтган асарга дуч келмаган эканман, шунинг учун хам укишга мушарраф булмаганман. Топиб укиб куриш керак экан...

Албатта укишни тавсия этаман. Афсуски унинг электрон варианти Интернетга киритилмаган экан. Кидириб топа олмадим...

Lutfillo Tursunov
24.06.2008, 09:42
Айрим режиссёрлар томашабиннинг дидига караб эмас, балки бошка тарафларга караб фильм олишар экан. Бу борада "Телба", "Чашма", "Утов" фильмларининг режиссёри Ёлкин Туйчиевнинг фикри куйидагича экан: Цитата: - Ёлкин ака бугунги кун томошабинининг диди борасида кандай фикрдасиз? - Дид борасида кимнидир айблаш ёки коралаш менимча, тугри эмас. Хамма нарса кишининг хохиши эхтиёжидан келиб чикади. Бутун бошли халк, аудитория устидан дидсиз деган хукмни чикара олмайсиз. Бизнинг томошабин купрок хис-хаяжонли кечинмаларга кизикади: асар канча оддий хис-хаяжонга бой булса, шунча яхши. Зиёли катламнинг эхтиёжини хисобга олиб, оддий омманинг талабини инкор этиб булмайди. Эхтимол, шуниси маъкулдир., хар холда, дид борасида тортишиш ноурин. Бу бир риторика. Хар ким уз йуригига тортгани билан хеч нарса узгариб колмайди. "Санъаткор инсоннинг дидини тарбиялайди" , деган фикрга каршиман. Оммавий маданият таргибот оркали амалга оширилади... Кино 30-йилларда оммавий жалб килиш воситаси булгандир, лекин эндиликда куп нарса телевиденияга, ахборотга боглик булиб колган... Биз Европада ёки Голивудда факат яхши фильмлар олинади десак, адашамиз. Хамма гап томошабин такдим этилаётган асарни канчалик тахлил кила олишида. Уни саралаб олиш хар кимнинг уз эхтиёжи, кизикишидан келиб чикади. Тарковскийни курадиганлар санъатни фарклай олишлари, Камюни укийдиганлар фалсафани, психологияни тушуниши лозим. Оддий хис-хаяжонга курилган кинони хохловчилар Брюс Уиллесни куришлари кифоя. Бу танлов. Мен дидактика тарафдори эмасман. Хар ким узи истагандай яшайди. Куйни хам, эчкини хам уз оёгидан осадилар, дейишади-ку... Биз факатгина таклиф киламиз.

Яхши фикрларни айтибди. Хакикий киноижодкор кайсидир аудиторияни мулжаллаб кино олмайди. Аксинча, олган филмини аудиториянинг узи танлайди. Бу услуб купчилик учун кутилмаган сюжетлар яратилишига олиб келса, ажабмас.
Умуман олганда, хозирдада ёш ижодкорлардан Ёлкин Туйчиев ва Аюб Шахобиддиновларнинг ишлари тахсинга сазовор. Улар купчилик режиссёрлардан фаркли равишда проффесионал филмларни суратга олишади. Профессионал деганда жахон даражасини назарда тутганим йук. Хозир купчилик филмлар видео жанрда олиняпти. Уларнинг асарлари эса менга биз аввал севиб томоша килган кинолар услубини эслатади. Агар рейтинг тузилганда мен хозирда фаол ижод килаётган режисёрларимизни куйидаги тартибда белгилаган булардим:
1.Юсуф Розиков.
2.Зулфикор Мусоков.
3.Жахонгир Косимов.
4.Аюб Шахобиддинов ва Ёлкин Туйчиев.

Nigora Umarova
24.06.2008, 10:40
Кино узининг мазмун-мохияти билан инсон онгининг тиниклашувига ва аксинча, коронгулашувига хизмат килиши мумкин. Кино - китобни экранга алмаштириш эмас, балки илм негизи, яъни билимга, китобга нисбатан одамзот мехрини уйготиш хамда бадиий ором бахшида этиш санъатидир.
Хар кандай киноасар бошка санъат турларидан кура инсон рухиятига кучли таъсир килиши билан ажралиб туради. Гарвард университетининг тиббиёт факультетида утказилган тадкикот щуни курсатдики, 18 ёшгача булган хар бир америкалик усмир ур-йикит фильмлар оркали 180 мингга якин зуравонликни курар экан, шундан 80 мингтаси одам улдириш билан боглик холатлардир. Демак, усмирлар зуравонликни , хаётдаги зиддиятларни хал килишнинг ягона йули сифатида тушунадилар. Айрим тоифадаги болалар эса мана шундай йуллар оркали хаётда куркок ва химоясиз булиб уйгонадилар.
Бу нарса киноижоднинг аввало рухият санъати эканлигини, шаклланаётган маънавият, ривож топиб бораётган онг, шуур, колаверса, тараккий этиб бораётган тафаккурни йуналтира билиш бугун яратилаётган фильмларимизга хам чамбарчас боглик эканлигини курсатади. Бундай фильмлар сирасига, Аюб Шахобиддиновнинг "Утов", "Кор куйнида лола", Ёлкин Туйчиевнинг "Чашма" фильмларини келтиришимиз мумкин.
Афсуски, томашабинга эстетик тарбия бермайдиган, дунёкарашини шакллантирмайдиган саёз, енгил-елпи, ур-йикит, хаётдан узок, ишонарсиз фильмлар хам йук эмас. Баъзида бу фильмлар факатгина моддий томонни, яъни "чаккон бизнес"ни асосий уринга куяётгандек...
Фильмларга даставвал миллийлик, узбекона рухни сингдириш лозим. Агар чет эл фильмларидан андоза олмасдан, миллий адабиётимизга таяниб иш курсак, олдинга силжишимиз табиий.

Lutfillo Tursunov
24.06.2008, 18:41
Афсуски, томашабинга эстетик тарбия бермайдиган, дунёкарашини шакллантирмайдиган саёз, енгил-елпи, ур-йикит, хаётдан узок, ишонарсиз фильмлар хам йук эмас. Баъзида бу фильмлар факатгина моддий томонни, яъни "чаккон бизнес"ни асосий уринга куяётгандек...

Бусиз булиши мумкин хам эмас. Кино санъати ривож топган деб аталадиган мамлакатларда хам бундай кинолар деярли хар куни экран юзини куради. Бундан кочиб кутилишнинг имкони йук. Албатта, бундай киноларни такиклаш хам мумкин. Лекин такикнинг фойдадан кура зарари купрок булади.

Lutfillo Tursunov
24.06.2008, 18:42
Фильмларга даставвал миллийлик, узбекона рухни сингдириш лозим. Агар чет эл фильмларидан андоза олмасдан, миллий адабиётимизга таяниб иш курсак, олдинга силжишимиз табиий.

Буни киноижодкорлар яхши билиши мумкин, лекин продюссерларга шубхам бор. Нима булганда хам улар аввало сарфлаган пулини хиссалаб кайта чикариб олишни уйлайди. Шунинг учун улар огиррок кино олишдан чучишади. Давлат кинокомпаниялари эса хозирча йирик филмлар олишга маблаг ажрата олишмаса керак деб уйлайман. Кейин яна бир тарафи хозирги киноларимизнинг баъзилари таникли кушикчиларнинг пулига олиняпти. Табиийки бу кинода у бош ролни ижро этади ва савия хам шунга яраша булади. Лекин бу филм ижодкорлари бошка кинолардан кура купрок хак олишлари мумкин. Истаймизми-йукми гап яна бориб маблагга бориб такаляпти.

Husen
25.06.2008, 08:00
Бир режиссёр ТВ га чикиб олиб, кибор билан гапирмокда:
Узим олган кинофильмни негадир узим кургим келмайди. фильмларим премьерасида зурга чидаб утираман. Бу уз ишимдан коникмаслик назаримда. Уз ишимдан кониккан куним ижоддан тухтаган буламан.

Мана фалсафа, фильм олишади. Аммо, узлари куришмайди, кургиси келмаётганини бошка маънога йуйишади. Ижодкор качонки, уз ишидан таъсирлансагина бошкаларни хам таъсирлантира олади. Вахоланки, бугунги аксарият режиссёрлар фильм олаётганида маъсулият билан ёндошмайди, томошабинни алдаш мумкин деган фикр билан узини томошабиндан бир погона тепада турган шахс сифатида хис килиб ишлашади.

Качон-ки, режиссёр фильм олаётганда томошабинни шунча-ки кимдир-да деган хаёл билан эмас, аксинча уларни буюк тахлилчи, уткир донишманд ва адабий танкидчи сифатида хис килиб фильм ишлашса нимагадир эриша олиши мумкин.

Nigora Umarova
25.06.2008, 09:37
Кейин яна бир тарафи хозирги киноларимизнинг баъзилари таникли кушикчиларнинг пулига олиняпти. Табиийки бу кинода у бош ролни ижро этади ва савия хам шунга яраша булади. Лекин бу фильм ижодкорлари бошка кинолардан кура купрок хак олишлари мумкин. Истаймизми-йукми гап яна бориб маблагга бориб такаляпти.

Бу балки бизнес учун кулай имконият яратар, бирок фильмларда ижро этаётган хаваскор актёрларнинг хатти-харакати, маъносиз кузларини томаша килиб туриб , худди фильм режиссёри "тош кугирчок"ларни уйнатаётгандек туюлади. Тугри, кинода "типаж" деган тушунча борки, агар профессионал актёр булмаган бир кишининг юз куриниши, комати сценарийдаги кахрамонга тугри келса, ролни унга топшириш мумкин. Аммо, биринчи уринда "типаж"ни эмас, махорат, кобилият, истеъдодни излаб топиш керак. Чунки кино- бадииятнинг чуккисидир.

Nigora Umarova
25.06.2008, 09:47
Буни киноижодкорлар яхши билиши мумкин...


Фикримча, хар бир режиссёрнинг кино асарлари иккига- ижодий муаллифлик ва тижорий фильмларга булинади. Хар иккиси хам режиссёрнинг эхтиёжидан келиб чикади. Биринчиси пул ишлаш максадида ишланса, иккинчиси эса ички кечинмалардан, чукур хиссиётлардан келиб чикиб ишланади. Иккинчисида хаяжон эмас, фикр илгари туради. Инсон бу фильмни куриб каерда турганини, нима килаётганини, кай томонга кетаётганини тахлил килиб куради.

Masud Mahsudov
25.06.2008, 09:59
Фикримча, хар бир режиссёрнинг кино асарлари иккига- ижодий муаллифлик ва тижорий фильмларга булинади. Хар иккиси хам режиссёрнинг эхтиёжидан келиб чикади. Биринчиси пул ишлаш максадида ишланса, иккинчиси эса ички кечинмалардан, чукур хиссиётлардан келиб чикиб ишланади. Иккинчисида хаяжон эмас, фикр илгари туради. Инсон бу фильмни куриб каерда турганини, нима килаётганини, кай томонга кетаётганини тахлил килиб куради.

Аxа, гапингизда жон бор... Юрак билан ишланмаяпти аксрият фильмлар... Асосан, маблағ ишлаш мақсадида суратга олинмоқда... Ижод қачон бузилади, қачонки уни моддийликка йўйилса... Одам ижод қилаётганда, фақат ички кечинмалари, хиссиётлари ва бор қалби билан ижодга киришиши керак... Бундай ҳолда эса, табиийки, нафақат моддийлик, балки бошқа ҳамма нарса унутилади... Фақат асарни ўйлайсиз ва ана ўшандагина, ҳақиқий асар яратилиши мумкин... Назаримда, ҳозирда ишланаётган филъмларнинг аксар қисми жуда саёз, ҳаётга енгил қараш ба беъмани мазмун асосига қурилмоқда... Ва... айнан шунақа филъмлар ҳозирги ёшларимизга ҳам ёқмоқда....Қизиқ-а, қандай савияли томошабин бўлса, шундай савиядаги фильмлар... ачинарли...жуда ачинарли ҳолат...

Nigora Umarova
25.06.2008, 10:18
... Юрак билан ишланмаяпти аксрият фильмлар... Асосан, маблағ ишлаш мақсадида суратга олинмоқда... Ижод қачон бузилади, қачонки уни моддийликка йўйилса... Одам ижод қилаётганда, фақат ички кечинмалари, хиссиётлари ва бор қалби билан ижодга киришиши керак... Бундай ҳолда эса, табиийки, нафақат моддийлик, балки бошқа ҳамма нарса унутилади... Фақат асарни ўйлайсиз ва ана ўшандагина, ҳақиқий асар яратилиши мумкин... Назаримда, ҳозирда ишланаётган филъмларнинг аксар қисми жуда саёз, ҳаётга енгил қараш ба беъмани мазмун асосига қурилмоқда... Ва... айнан шунақа филъмлар ҳозирги ёшларимизга ҳам ёқмоқда....Қизиқ-а, қандай савияли томошабин бўлса, шундай савиядаги фильмлар... ачинарли...жуда ачинарли ҳолат...
Хар кандай санъат асари киши онгини чархлашга хизмат килиши даркор. Санъат асарида хам фикр, хам хиссиёт булади. Аксар фильмлар эса бундан мустасно. Кино санъати оммани осон жалб кила оладиган жанр. Китоб укишга мажбур килиш мумкин, бирок кинони томаша килишда томашабин беихтиёр узи диккатини каратади. Кинокоммуникациянинг ривожи ахборий чикиндининг купайишига олиб келди. Маънавий дунё канчалик енгиллашса, фикрлашга эътибор шунча камаяди. Инсонлар тез ва осон фкабул буладиган фикрларни илгаб олишга интилишади, тафаккур "дангасалашади". Чунки тукислик хар доим фикрни танбаллаштирган.
Хозирги кундаги ёшлар "Уткан кунлар" ни укиганман дейишади-ку, бирок кино фильмини куришдан нарига утишмаган. режиссёрлар хам мана шу нарсани инобатга олишса "Бойвачча"-ю, "Нортой" ларни уйламай...

Nigora Umarova
02.07.2008, 17:02
Мухокама килинаётган мавзуга мос ва хос макола экан:
"Тарихий фильмлар качон яратилади?" (http://jamiyat.zn.uz/538)

Tohir Malik
27.08.2008, 13:23
Мени купрок хориж сериаллари ташвишга солади. Хориж филмларига бу даражада каттик богланиб колиш яхши эмас, менимча. Айникса, болаларнинг сериаллар мухлисига айланиши... "Мен жумонгман" деб, бир бирига пичок укталган болалар бир ахмокликка кул уриб куймаслигига хеч ким кафолат бера олмайди. Бола-болада, кутилмаганда ёнидагига бирор уткир нарсани сукиб олиши хеч гап эмас... Эсимда, ёшлигимизда катталар уруш киноларни ёки хиндча киноларни куришимизга рухсат беришмасди. Хозир эса мактабга бормаган бола хам кайсидир сериал кахрамонини мендан яхши танийди...

Йигирманчи асрнинг сунгги ун йиллигидаги «Усмирлар жиноятида ким айбдор?» саволларига жавоблар бахсида «телевидение» деган фикр тобора кенгрок урин ола бошлади. Телевидение ва четдан кириб келаётган фильмлар айникса шаркона тарбия, одоб билан чикиша олмай колди. Франциялик ёзувчи Мопассан бехаё вокеаларни тасвир этиши билан олам аро машхур булган. Хиндистонлик улуг адиб Тагор «Ишкилиб менинг халкимга Мопассан етиб келмасин», деб умид килган экан. Тагор миллатига хос одоб покизалигини саклаш кайгусида шундай деган. Хинд киноларида севишганларнинг упишишларини курсатмаслик шу одоб талаби асосидадир. Таассуфлар булсинким, айни шу Хиндистонда киностудиялар ишлаб чикараётган бехаё фильмлар дунёда етакчи уринларда хисобланади. Бугунги усмир-ёшларга Отеллонинг рашкли мухаббати бегона. Отабек ва Кумушнинг такдирини йиглаб укимайдилар. Уларда сурур (романтика) йукми ёки кахри каттик булиб усяптиларми, Гарб кинолари сел каби ёгдираётган «Эркин мухаббат» гояси, яъни истаган кишиси билан ит сингари кушилиб кетавериш одати одамийлик одобидан голиб келяптими?[/SIZE]
[SIZE=3]Россия телевидениесида машъум фожиа хакида хабар бериб, бунда гарб кинолари айбланди. Маълум булишича, ун олти ёшли усмир уйига сал кечрок келганида онаси ва акалари томонидан танбех эшитади. Бу танбех унга ёкмай, ошхонадан болта кутариб чикиб онаси ва акаларини совукконлик билан чопиб ташлайди. Куркиб кетган укасига пул бериб, бувисиникига жунатади. Узи эса хотиржам холда кучага чикиб пивохонага боради. Мен унинг жавобларини эшитиб хайратга тушдим. У узини мутлак айбдор хис килмади. Уз эркини химоя килган эмиш. Назаримда факатгина рухий хаста одамгина уз онасини чопиб ташлаши мумкин. Бу усмирда рухий хасталик аломати сезилмади. Сухбатлашаётган мухбирнинг таъкидлашича йигитча зулм, улдиришлар акс эттирган бир фильмни саксон олти марта курган экан. Мухбирнинг фикрича, айнан шу кино гояси болани совуккон килиб куйган ва окибатда онасини чопиб ташлаётганида кули калтирамаган. Мухбирнинг хулосасига эътироз билдирмаймиз. Бирок, бир саволни уртага ташлаб, фикрлашга даъват киламиз: телевидение йук пайтида, беъмани кинолар ишланмаган даврларда хам жиноятлар булиб турарди. Бунга нима деймиз?

Tohir Malik
27.08.2008, 13:40
Усмирларимиз купрок бирор кишини узларига «кумир» деб билиб, унга ухшашга интилишади. Кумир – асли мажусийларнинг санамга топиниш маъносини билдиради. Хозир бирор кимсага гоят равишда кунгил куйиб, уни жон-дилидай куриб, унга сажда килиш даражасида яхши куриши тушунилади.
«Жиноятнинг узун йули» рисоламизда бемаъни фильмларнинг болалар одобига салбий таъсири хакида гапирган эдик. Бу масалага яна кайтишга тугри келяпти.
Сабаб, айнан фильмлар таъсирида тудалар ташкил этилгани якин тарихдан маълум. Аслида унчалик зарарли булиб туюлмаган айрим фильмлар таъсирида тудалар ташкил этилгани якин тарихдан маълум. Аслида унчалик зарарли булиб туюлмаган айрим фильмлар кутилмаганда акс таъсир хам килиши мумкин экан. Етмишинчи йилларда Америкадан «Бекиёс еттилик», «Етти углонга етти келин», «Зорро» каби дастлабки жангари рухдаги фильмлар келтирилди. Бу фильмлар адолат учун кураш гояси билан йугрилган эди. Аммо айрим усмирлар бу гояларни узларича талкин этиб, жамиятда узларича адолат урнатмок учун «бекиёс еттиликлар» ёки «Зорро командаси»ни ташкил килишди. Хатто кулгига мойил, самимий хисобланган «Автомабилдан сакланинг» деган фильмдан кейин хам «Деточкин болалари» каби гурухлар пайдо булиб, шахсий автомабилларга зарар етказиш билан шугулландилар. Агар Деточкин айрим текинхур шахсларни аниклаб, сунг машинасини угирлаган булса, унга таклид килувчи болалар саралаб утиришмади. Кимнинг машинаси тугри келса мих билан чизишди, гилдиракларини бигиз билан тешишди, хатто угирлашдан хам кайтишмади. Кулга тушган болалардан, «Нима учун бундай килдиларинг?»-деб суралганда: «Нима учун уларда машина бор-у, бизда йук», деб жавоб килишди.

Maestro
27.08.2008, 18:19
Бирок, бир саволни уртага ташлаб, фикрлашга даъват киламиз: телевидение йук пайтида, беъмани кинолар ишланмаган даврларда хам жиноятлар булиб турарди. Бунга нима деймиз?

Ажойиб савол! Ичимдаги айтибсиз!

Агар бу муҳокамага ташланган савол бўлса, муҳтарам форумдошларга қуйидаги шахсий фикримни билдириб ўтмоқчиман.

Ҳамма балоларда фильмларни айблайвериш ҳам тўғри бўлмаса керак. Негадир биз бир нарсани эътибордан четда қолдираяпмиз - исталган фильм томошабинларнинг маълум бир категорияси учун мўлжалланган! Катталар учун фильмни - катталар, болалар учун фильмни - болалар кўриши керак! "Мана бу ҳорижий жангари фильмни томоша қилган болакай мана бундай номаъқул иш қилибди" деб катталар учун мўлжалланган фильмни айблаш ноўрин чамамда. Фильмни расмий равишда таъқиқлаб бўлмайди, чунки у каттарга мўлжалланган ва катталар назарида бор йўғи бир фильм холос. Бу ҳудди "Автохалокатларда болалар жароҳатланиши кўпайиб кетмоқда, шунинг учун автотранспортни таъқиқлаш керак" деганга ўхшаган гап... Қолаверса, чекланган ҳамма нарса болалар учун қизиқарли, тескари эффект бериши мумкин.

Унда асосий масала - болаларнинг катталар учун мўлжалланган фильмларни кўрмасликларига эришиш. Бу эса ота -онага боғлиқ.
Фикримча, фақат бир йўл - болага тўғри тарбия бериш керак. Бунинг уддасидан чиқиш эса ниҳоятда машаққатли. Ҳар ким ҳам эплайвермайди. Энг осони айбни четдан қидириш: "Мактабда ўқитувчилар қаёққа қаряпти?", "Ўртоқларининг ичида бир-иккита номақули борда, шуларга қўшилиб...", "Ҳамма ёқни интернет кафе босиб кетди, мен ишда бўлсам...", "Телевизорда бўлар-бўлмас клиплар кўп", "ДВД дискларда расво кинолар бемалол бўлиб қолган"...

"Барака топкур, сен-чи, сен?! Фарзанд сеники-ку?! Сен қаёққа қараяпсан? Ўзингни зўрға мажбурлаб борадиган ота-оналар мажлисидан ташқари неча марта мактабга бординг? Болангнинг биология ўқитувчиси исмини биласанми ўзи? Ҳеч бўлмаса синф раҳбарининг фамилиясини биларсан? Олтита ўртоғининг исмини, улар кимнинг фарзандлари эканлигини биласанми? Энг яқин дўсти кимлигини-чи? Умуман, фарзандингнинг энг яхши кўрган ширинлиги (таоми, меваси), ёқтирган йил фасли (рангги, спорт тури, кинофильм қаҳрамони, қўшиқлари, ҳайвонларини) биласанми? Энг ёмон кўрган нарсасини, нимадан қўрқишини, орзуси нима эканлигини сўраб кўрганмисан? "


Ишончим комилки, юқоридаги саволларнинг барчасига тўғри жавобни ҳар бир ота-она ҳам бера олмайди...

Едириб, ичириб, кийдириб, бир уй бўлиб "Жумонг" кўриб ётган билан бола ўзидан-ўзи баркомол шахс сифатида тарбия топиб қолмайдику ахир!

Шунинг учун, болаларнинг жиноят йўлига кириш-кирмаслиги аввало оилада шаклланган муҳитга, тарбияга боғлиқ. Мен бошқа бирор сабаб кўрмаяпман.

Миллий болалар киноиндустрияси хусусида икки оғиз.
Негадир мен болалар учун ишланган фильмларни эслай олмаяпман (балки улғайиб қолганлигим учундир?). Мультфильмлардан иккитаси эсимда. Таассуф-ки, ҳорижнинг "Дети шпионов", "Гарри Поттер", "Джуманжи" каби фильмларини, "Қирол шер", "Соҳибжамол ва маҳлуқ" каби мультфильмларини жуда яхши биламан...

Энг катта муаммо маблағ танқислигидами? Унда айнан шу йўналишда маҳсус фонд ташкил қилиш керак. Фондга давлат бюджет маблағларини, студиялар эса ҳозирда енгил -елпи, бироқ кассабоп фильмлардан тушаётган даромаддан 0,01% фоизини шу фондга ажратиб турса, анча-мунча маблағ йиғилиб қолади. (исталган корхона ёки ташкилот йўлдан фойдаланса - фойдаланмаса даромадидан маълум фоизини Республика йўл фондига ўтказиб туради).

Агар номдор ижодкорларимиз болалар учун фильм ёки мультфильм ишлашни ўзларига эп кўрмасалар, ёш умидли ижодкорлар бор. Қолаверса, шу мутахассилик бўйича тахсил олаётганларга "диплом иши" қилиб топширса ҳам бўлади. Маблағ бўлса-жон деб рози бўлишади. Тўғри, тажрибасизлик оқибатида натижа бирор саёз бўлиши мумкин, бироқ ҳеч нарса бўлмаганидан кўра шуям ҳарна.

Ана шунда "ғояга қарши - ғоя" бўлади!
"Ҳорижники ундоқ, ҳорижники бундоқ" деган билан бирор нарсага эришиш қийин чамамда...

Maestro
27.08.2008, 20:50
Бирок, бир саволни уртага ташлаб, фикрлашга даъват киламиз: телевидение йук пайтида, беъмани кинолар ишланмаган даврларда хам жиноятлар булиб турарди. Бунга нима деймиз?

Минг бор узр, аввалги постимда эзмагарчиликка берилиб кетиб, муҳтарам адибимиз ўртага ташлаган масала умуман ёритилмай қолибди.

Болалар ўртасида жиноятчилик минг йил олдин ҳам бўлган бўлса керак. Ҳар ҳолда, қадимги Хитой, грек ва рим қонунчилигида балоғатга етмаган жиноятчиларга нисбатан жазолар алоҳида келтирилган экан.

Балоғатга етмаганларга нисбатан жиноий қонунчилик эволюцияси асосан ўрта асрларда кузатилган. Қизиғи шундаки, айнан шу даврларда қонунбузар болаларга уларнинг ёшларии, жисмоний ва ақлий жиҳатларидан келиб чиқиб жазо белгилаш тартиби шакллана бошлаган.

Шунчаки фактлар:

- Франциянинг дастлабки қонуни (1791 й) - жавобгарлик 16 ёшдан бошлаб.

- Франциянинг иккинчи қонуни (1912) - жавобгарлик 13 ёшдан,
болалар ва ўсмирлар ишларини кўриб чиқувчи алоҳида судлар ташкил қилиниши.

-қадимги инглиз қонунчилиги - жавобгарлик 7 ёшдан, энг оғир жазо - ўлим.

- Англия қонуни (1908) - 14 ёшгача бўлганларни қамамаслик, 14 ёшдан 21 ёшгача бўлганларга қамоқ ўрнига маҳсус "иш уйларининг" ва маҳсус судларнинг жорий қилиниши.

- Россиянинг биринчи қонуни (1742), жавобгарлик 17 ёшдан.

-Россиянинг иккинчи қонуни (1765), жавобгарлик 10 ёшдан, 17 ёшгача енгиллаштирилган жазо.

-Усмонийлар империяси қонуни (1858 й), жавобгарлик 13 ёшдан.
13 ёшдан 15 ёшгача - умрбод қамоқ ёки ўлим жазосидан бошқа жазолар (максимал - 10 йил)
15 ёшдан 18 ёшгача умрбод қамоқ ёки ўлим жазосидан бошқа жазолар (максимал - 15 йил).

"Вояга етмаган тартиббузарлар тўғрисдаги" алоҳида қонунлар:
- Фаластин (1937).
- Иордания (1951).
-Сурия (1953)
-Миср (1974)
- Бахрайн (1976)
-БАА (1976)
- Ливан, Қувайт (1983).

Демак, қадимда болалар жиноятчилиги бўйича алоҳида қонунлар бўлганми - жиноятчилик ҳам бўлган. Табиийки, у пайтлар телевидение, кино, реп, клип, компьютер, дискотека сабаб бўлмаган...

Шу сабаб, ҳозирча "муаммонинг асл негизи тарбияда" деган фикримда қоламан...

Tohir Malik
28.08.2008, 12:05
Демак, қадимда болалар жиноятчилиги бўйича алоҳида қонунлар бўлганми - жиноятчилик ҳам бўлган. Табиийки, у пайтлар телевидение, кино, реп, клип, компьютер, дискотека сабаб бўлмаган...

Шу сабаб, ҳозирча "муаммонинг асл негизи тарбияда" деган фикримда қоламан...

Аник маълумотлар учун рахмат.

"Боланинг жиноят йулига кириб кетишига ким айбдор?" деган савол курук гап булиб колмаслиги учун кичик тадкикот утказдик. Саволни уртага куйиб, унга:
1. Ота-она.
2. Мактаб.
3. Милиция.
4. Махалла, куни-кушни.
6. Телевидение, видео - деган жавобларни хавола килдик. Умумий хисобда, тахминан йигирма беш фоиз киши ота-она, ун беш фоизи мактаб, ун фоизи милиция, ун беш фоизи махалла, куни-кушни, суралганларнинг уттиз беш фоизи телевидение, видео деб бердилар. Жавоблар хулосасини "умумий хисобда тахминан" деб белгилаганимизнинг сабаби бор. Суров бир эмас, бир неча жойларда, турли касб эгалари орасида утказилди. Жавоблар хам кескин, бир-биридан фарк килди. Бир махалладаги суровда иштирок этганлар ота-онни купрок айбдор деб билсалар, бошка махаллада аксинча булиб чикди.Факат бир жавоб: "телевидение ва видео айбдор" деган фикр барча ерда голиблигича колаверди.Болалар камокхонасида фарзандларини йуклаб келганларга шу савол берилганда "ота-она айбдор" деган жавоб ун бир фоизни ташкил этди. "Милиция айбдор" деган жавоб эса энг куп фоизни ташкил этди.
Кейинги йилларда болаларнинг буш вактлари купрок телевидение ва видео томошалари, компьютер уйинлари билан банд буляпти. Хатто хазил аралаш "телебола" деган атама хам пайдо булди. Бу "телебола"лар атрофларидаги барча гузалликларни рад эта бошлайдилар. Францияда кизикарли тадкикот утказишибди. Уч мингта болага "телевизор яхшими ёки отангми?" деган саволни бериб, карийб икки мингтасидан "Телевизор яхши" деган жавобни олишибди. Буни бир неча давраларда айтиб, эшитганлар юзида ташвиш курмадик. Деярли барча латифа эшитгандек кулимсираб куйди. Аслида бундай хабар барчани уйлантириб куйиши керак. Францияда бу тадкикотни шунчаки бекорчиликдан утказишмагандир. Тарбияга доир ишларида нималарга эътибор каратиш лозимлигини аниклаш учун килишгандир. Шунга яраша чоралар куришар. Хуш, бу холатнинг бизга алокаси йукми? Тугри, бизда икки мингта бола "Отамдан телевизор яхширок" деб жавоб бермас. Агар уч мингта боладан учтаси шундай жавоб кайтарса хам ташвишланишимиз зарур эмасмикин? Бугун учта бола шундай деб турса, эрта-индин уларнинг сони ошмасмикин? Орадан куп вакт утмай Франциядаги натижа бизда кайд этилмамикин? Бу муаммо хусусида качон бош котирамиз? Уч мингта боланинг хаммаси бир овоздан отадан кура телевизор афзаллигини таъкид этгандами?

Nigora Umarova
28.08.2008, 12:07
Тохир ака!

Бугунги кунда курсатилаётган сериаллар ва уларнинг таржимасига кандай карайсиз?

Tohir Malik
28.08.2008, 12:14
Тохир ака!

Бугунги кунда курсатилаётган сериаллар ва уларнинг таржимасига кандай карайсиз?

Салбий карайман.
Якинда бир Мексика сериалини курсатишаётганди. Ундаги бир жумлага эътиборимни каратдим:"Сизни бир пиёла кахва ичишга таклиф этаман" деди сериал кахрамони. Тавба, Мексикада хам пиёла бор экан-да деган хаёлга бордим.
Тахрир килиб беришга бир детектив фильмининг таржимасини келтириб беришди. Италия мафиясининг бошлиги Америка мафияси бошлигига мурожаат килмокда: "Дуппи тор келганда менга мурожаат килдингми?" деб. Барака топкурлар, таржима килаётганда шу халкнинг менталитетини хам хисобга олинглар дедим.
Таржима килаётганда тилимизнинг гузаллигини бузмай курсатиш керак.

Nigora Umarova
28.08.2008, 12:16
Сериаллардаги миллатимизга хос булмаган урф-одатлар ёшларимизнинг таклид килишлари оркали миллатимизга сингиб кетмаяптимикин?

Tohir Malik
28.08.2008, 12:26
Сериаллардаги миллатимизга хос булмаган урф-одатлар ёшларимизнинг таклид килишлари оркали миллатимизга сингиб кетмаяптимикин?

Албатта, сингиб кетиб булди. Ун йил олдинги кийим билан бугунги кундаги кийим уртасида осмон билан ерча фарк бор.
Буларнинг хаммаси сериаллардаги кахрамонларга таклид килиб кийиниш оркасидан келиб чикди.
Ёшларнинг кийинишларига караб , буларнинг ота-онаси бормикин деб коламан.
Сериалларни ишлаш жараёнида кийим ишлаб чикарувчи корхона уз товарини реклама килиши учун сериал кахрамонларини кийинишларини хомийликка олади ва шу оркали уз молини реклама килади.
Колаверса, хорижда очик-сочик кийинувчилар булар куча-куйда, ресторанларда тан савдоси билан шугулланувчилардир. Бу уларнинг хизмат кийими хисобланади. Хохлардимки, ёшларимиз бундай либосларни узларига эп куришмаса.
"Европада хамма шундай кийинади. Бундай кийиниш христианлар оркали кириб келган",- дегувчиларга, христиан аёллари хам узларига очик-сочик либосларни раво куришмайди. Уларда хам аврат деган тушунча бор дегим келади.

Maestro
28.08.2008, 13:11
"Боланинг жиноят йулига кириб кетишига ким айбдор?" деган савол курук гап булиб колмаслиги учун кичик тадкикот утказдик.

Яхши сўровнома ўтказилиган экан. Маълумот учун ташаккур!
Назаримда, сўровнома натижалари менинг олдинги постимда ёритилган фикрларимни қисман тасдиқлаб турибди - "Хеч ким ўзини айбдор ҳисобламайди!". Буруқситиб чекаверганидан ўпка раки бўлган кашанда учун - тамаки ишлаб чиқарувчи айбдор, қўлбола печкадан уйи ёниб кетган одам учун - вақтида етиб келмаган ўт ўчирувчи айбдор. Зинҳор ўзи эмас... Ўзи бир хокисор жабрдийда...

Қизиқ, айнан шундай сўровнома 50 йил олдин ўтказилганида, натижалар қандай бўларди? Фикримча, 35% жавоб (телевидиние ва видео ўрнига) - ҳориж эстрадасили граммпластинкалари бўларди... Агар 20 йилдан кейин ўтказилса - 35% ни интернет, компьютерлар, сотка ва коммуникаторлар олиши мумкин.

Агар сўровномадаги савол "Бола жиноят йўлига кириб кетмаслиги учун нима қилиш керак?" қабилида бўлганида, натижа бошқачароқ бўларди чамамда. Чунки, 90% жавоб - "Болага яхши тарбия бериш керак" бўлиши ажабмас. Ана ундан кейин "Бола тарбиясида асосий ўринни ким тутади?" деган савол берилса, балки натижа "80% - ота-она, 10 %-мактаб, 5 % - маҳалла, 2%-милиция, 1% - телевидение ва видео" бўлиши ҳам мумкин...

Хўп, телевидения айбдор ҳам бўлсин.
Бир нарсанининг негизига хеч ҳам етолмайман... Оилада фарзандларнинг ҳаддан зиёд телевизор кўришларини, катталарга мўлжалланган фильмларни томоша қилишларини чеклаш шунчалик қийинми? Мисол учун, бизнинг оилада бу нарса мен томонимдан белгилаб қўйилган қатъий тартиб асосида амалга оширилади. Болалар ўзлари учун мўлжалланган фильмларни ва кўрсатувларни томоша қилишади (телекўрсатувлар дастури бор-ку ахир), катталар болаларсиз бошқа фильм ёки кўрсатувларни... Оилавий бўлиб томоша қилиш мумкин бўлган нарсаларни мен белгилайман ("Заковат", Дискавери, Нейшнл жеографик ва бошқ.). Таътилда зерикиб қолмасликлари учун (бўш вақт кўп бўлганлиги сабабли), болалар кўрса бўладиган дискларни (мульфильмлар тўплами, турли илмий-оммабоб ҳужжатли фильмлар) олиб бераман. Айтмоқчи, оилада диск сотиб олиш ҳуқуқи фақат катталарда. Катталар уйда бўлмаса ҳам, болалар ўзбошимчалик билан телевизор кўришмайди. Ҳадеб телевиденияни айблашнинг ўрнига, оилада шуни ташкил қилиб қўйиш шунчалик қийинмикан-а?

Tohir Malik
28.08.2008, 13:41
Биродар!
Фарзандларингизнинг онгини ривожлантириш учун хайрли иш килиб ва бу ишларни назоратингизга олиб тугри килибсиз. Айрим ота-оналарнинг камчиликлари шундаки, улар болаларини нима кураётганликларини умуман назорат килишмайди.
Бизнинг хонадонда хам агар мен булсам, умуман сериал куришмайди, куришаётган такдирда хам мен келсам учириб куйишади.
сабаби, уйимизда сериал курилишига каршиман. Бу набираларимнинг тарбиясини бузади деган фикрдаман. Бир шахс бузилдими, бу нарса бутун жамиятни бузилишига олиб келади. Ёмонлик тез юкадиган иллат.

Maestro
28.08.2008, 14:28
Айрим ота-оналарнинг камчиликлари шундаки, улар болаларини нима кураётганликларини умуман назорат килишмайди.
Гапингизга юз фоиз қўшиламан!

Lutfillo Tursunov
28.08.2008, 18:46
Албатта, сингиб кетиб булди. Ун йил олдинги кийим билан бугунги кундаги кийим уртасида осмон билан ерча фарк бор. Буларнинг хаммаси сериаллардаги кахрамонларга таклид килиб кийиниш оркасидан келиб чикди. Ёшларнинг кийинишларига караб , буларнинг ота-онаси бормикин деб коламан. Сериалларни ишлаш жараёнида кийим ишлаб чикарувчи корхона уз товарини реклама килиши учун сериал кахрамонларини кийинишларини хомийликка олади ва шу оркали уз молини реклама килади. Колаверса, хорижда очик-сочик кийинувчилар булар куча-куйда, ресторанларда тан савдоси билан шугулланувчилардир. Бу уларнинг хизмат кийими хисобланади. Хохлардимки, ёшларимиз бундай либосларни узларига эп куришмаса.

Якинда бир танишим айтиб колди: еттинчи синфда ўкийдиган кизи уйга йиглаб келибди. Тинчликми, нима бўлди, деб сўрашибди ота-она. Кизи: мактабда хамма дугоналарим "Нега уйдагиларинг сенга шим олиб беришмайди, пуллари йукми?" деб устимдан кулишяпти...
Отанинг бундан боши қотган. Кизининг шим кийишини умуман хохламайди, лекин киз бечора хар куни йиглаб келади.
Ота-она бундай вазиятда нима килиши керак?
Балки мактабларда махсус форма киритилиши бундай кунгилсиз холатларни олдини олар? Балки бунинг яна бошка чораси бордир? Лекин кийиниш одоби бутунлай йўколганлиги айни хакикат!

Lutfillo Tursunov
28.08.2008, 19:40
Катталар уйда бўлмаса ҳам, болалар ўзбошимчалик билан телевизор кўришмайди. Ҳадеб телевиденияни айблашнинг ўрнига, оилада шуни ташкил қилиб қўйиш шунчалик қийинмикан-а?
Тарбия масаласида асосий юк оила зиммасида. Лекин афсуски буни хамма хам тушуниб етмайди. Тушуниб етмагани учун бугун бу мавзуда бахслашиб ўтирибмиз.
Масаланинг яна бир тарафи бор - бу жамиятдаги холат. Айрим гарбона урф-одатлар шу даражада оммалашиб кетдики, улардан кутулишнинг энди иложи йукдек туюлади. Бунга кайсидир даражада телевидениенинг хам хисаси бор. Масалан, хозирда намойиш этилаётган "ўзимиз"нинг клиплар. Бу "клиплар"имиз хаёсизликда "юкори даража"га кўтарилиб улгурди ва бир-бирини "чувак" деб чакирадиган кўшикчиларимизнинг "санъат асарлари" кун бўйи ТВда айлантирилмокда. Телевизорни ёкиб, каналларни айлантирган истаган киши уларга дуч келади. Бу клиплар шундоккина хориж клипларидан кўчилиб олинган, лекин ўша хориж клиплари (айтганча ўзимизники камдек, уларники хам беармон айлантириляпти) кўп давлатларда махсус каналлар оркали намойиш этилади. Бизда эса бунга эътибор каратилмаяпти. Яхширок тўладингми бас, ТВда чикишинг тайин. Бундай холатлар эса ёшлар орасида "мода"ни юзага келтирмокда...
Гояга карши гоя билан курашиш керак. Гарбча ахлоксиз кушиклар ёки кинолар ўрнига ўзимизнинг санъатимизни намойиш килишимиз керак. Асосий йўл хам шу!
Лекин ўзбекча ашула айтгани билан хофизнинг ёнида ярим ялангоз кизлар ликкилаб турса, барибир эмасми? Афсуски, ёш "эстрада юлдузлари" буни замон талаби деб тушунишади. Тўгри, бу замон талаби, факат ўша санъаткор учун. У койиллатиб ашула айта олмайди, демак бошка йўл билан "мухлис" тўплаши керак. Натижада аёл хонанда имкон кадар очикрок кийиниб, ахлоксиз харакатларни кўпайтиради, эркак кушикчи эса кора лимузинда тўрт-бешта "жанона" билан сигарет чекиб ашула айтади...
Бундай клиплар урчишига ТВ сабабчи эмасми?
Сериалларга келсак, ўзим тўгриси хозир намойиш этилаётган бирорта сериални кўрганим йўк. Лекин ТВда корейс ва турк сериаллари намойиш килинаётганини биламан. Чунки ишхонада хар икки кунда шу сериаллардаги кахрамонлар такдири устида қайғурилади :)
Мен бунинг учун хамкасбларимни айбламайман. Агар мен хам уларнинг тўрт-беш сериасини кўрсам, доимий шинавандага айланишим мумкин. Чунки хориж сериаллари махорат билан ишланади. Бунга тан бериш керак. Лекин бу уларнинг ютуги, бизники эмас!
Телевидениемизга корейс ёки турк биродарларимиз ўз сериалларини бекоргатекинга беришмайди. Бунда гоя деган нарса ётади. ТВ эса ўзи фалон пулга сериал ишлаб намойиш этишдан кўра битта дубляж килиб хорижнинг сифатли сериалини узатишни кўпрок маъкул кўради.
Тугри, бугунда курсатилаётган сериаллар кўпчиликнинг овунчогига айланган. Лекин бир кунда тўрт-бешталаб сериал намойиш этиш... (яна хаммаси бир-икки давлатники) меъёрдан ошиб кетмадимикин?! Бу кетишда Обид Асомов айтгандай: "Корейс бўлиб колмаймизми?" :)

Aziza Abdunabiyeva
29.08.2008, 14:16
Масалан, хозирда намойиш этилаётган "ўзимиз"нинг клиплар. Бу "клиплар"имиз хаёсизликда "юкори даража"га кўтарилиб улгурди ва бир-бирини "чувак" деб чакирадиган кўшикчиларимизнинг "санъат асарлари" кун бўйи ТВда айлантирилмокда.
Лекин ўзбекча ашула айтгани билан хофизнинг ёнида ярим ялангоз кизлар ликкилаб турса, барибир эмасми? Афсуски, ёш "эстрада юлдузлари" буни замон талаби деб тушунишади. Тўгри, бу замон талаби, факат ўша санъаткор учун. У койиллатиб ашула айта олмайди, демак бошка йўл билан "мухлис" тўплаши керак. Натижада аёл хонанда имкон кадар очикрок кийиниб, ахлоксиз харакатларни кўпайтиради, эркак кушикчи эса кора лимузинда тўрт-бешта "жанона" билан сигарет чекиб ашула айтади...
Qoyil!!! Afsuski bir martadan ortiq rahmat deyishga haqqim yo'q...


Бундай клиплар урчишига ТВ сабабчи эмасми? :)
Men sababchi deb faqat televizorni ko'rsatgan bo'lardim...

AbuMuslim
30.08.2008, 23:44
Men sababchi deb faqat televizorni ko'rsatgan bo'lardim...

телевизор пичокка ўхшаш нарса, уни яхши нарсага ёки ёмон нарсага ишлатса бўлади...

Nigora Umarova
02.09.2008, 15:58
Масаланинг яна бир тарафи бор - бу жамиятдаги холат. Айрим гарбона урф-одатлар шу даражада оммалашиб кетдики, улардан кутулишнинг энди иложи йукдек туюлади. Бунга кайсидир даражада телевидениенинг хам хиссаси бор. Масалан, хозирда намойиш этилаётган "ўзимиз"нинг клиплар. Бу "клиплар"имиз хаёсизликда "юкори даража"га кўтарилиб улгурди ва бир-бирини "чувак" деб чакирадиган кўшикчиларимизнинг "санъат асарлари" кун бўйи ТВда айлантирилмокда.


Санъат асари пул топиш учун яратилмайди, назаримда. Балки, тадбиркорлар учун бу гайри табиий фикрлаш булиб туюлар. Лекин..., лекин...
Агар Абдулла Кодирий узининг "Уткан кунлар", "Мехробдан чаён" асарларини пул топиш максадида яратганида бу асарлар бугунги кунгача "яшаб келмасди". Маълумки, А. Кодирийнинг трикчилиги богбончилик булган.
Ёки булмасам, уша 40-60 - йилларда яратилган фильмларни олиб курайлик. Ижодкорларнинг асосий максади- пул топиш эмас, кишиларнинг онгига, мафкурасига таъсир этиш булган-ку!..
Бугунги кунда эса санъат- у бадиий адабиёт буладими, кушикчилик буладими, кино буладими- барчаси бизнес манбаига айланиб колмокда.
Узингизга маълумки, якинда хурматли адибимиз Тохир Малик билан булган мулокатимизда хам бу масалани кутардик. Улар ушбу муаммоли масалага куйидагича жавоб бердилар:"Кино санъат сифатида улиб булди. бизнес воситасига айланди. Якин орада адабиёт хам шундай холатга келиб колса керак. сабаби молиявий жихатдан таъминланганлар, китоб чикариб ётишибди".
Азизлар, миллатни миллат киладиган нарса- унинг тили, адабиёти ва санъати эмасми?!.. Каерга караб кетмокдамиз ва бунда маънавиятимиз нима булади?


Телевизорни ёкиб, каналларни айлантирган истаган киши уларга дуч келади. Бу клиплар шундоккина хориж клипларидан кўчилиб олинган, лекин ўша хориж клиплари (айтганча ўзимизники камдек, уларники хам беармон айлантириляпти) кўп давлатларда махсус каналлар оркали намойиш этилади. Бизда эса бунга эътибор каратилмаяпти. Яхширок тўладингми бас, ТВда чикишинг тайин. Бундай холатлар эса ёшлар орасида "мода"ни юзага келтирмокда...


Санъати, яъни "саноати"ни намойиш килаётган кушикчи "гуркираб ут тушиб кетсин уша янги чиккан модасига.." дейди-ю, узи уша модани (урфни) таргиб килади.
Так что гап булиши мумкин эмас. Короче говоря бу- шоу бизнес коидаси
Гояга карши гоя билан курашиш керак. Гарбча ахлоксиз кушиклар ёки кинолар ўрнига ўзимизнинг санъатимизни намойиш килишимиз керак. Асосий йўл хам шу!

Nigora Umarova
02.09.2008, 16:04
Бу кетишда Обид Асомов айтгандай: "Корейс бўлиб колмаймизми?" :)

Корейс булиб колмаймиз-ку, аммо "корейсча узбек" булиб колмасак булгани... :-)

AbuMuslim
02.09.2008, 20:12
Тохир аканинг ушбу гапи жуда кучли гап бўлибди...
"Кино санъат сифатида улиб булди. бизнес воситасига айланди. Якин орада адабиёт хам шундай холатга келиб колса керак. сабаби молиявий жихатдан таъминланганлар, китоб чикариб ётишибди".

Хозирги ахвол хам шу, биз хохлаймизми ёки йўк... бизнес деган нарса кўндаланг турибди... балки бугунги куннинг хали биз танимаган ва билмаган ёзувчилари кўпдир, аммо бизнес манфаатларига тўғри келмагани учун уларнинг китоблари нашр килинмай тургандир... ва яна калам тебратиш сохасидаги баъзи истедод эгалари хам ўзларининг каламларини бизнес куролига айлантириб, желтый демайман балки "сап-сариқ" бўлиб кетган бугунги кун газета журналлари учун тинмай хизмат килиб ётибдилар....
Шунданми, бугунги кун адабиётимиз жойида "котиб" колганидек... Шунданми, бизларга мерос бўлган адабиёт "мулк"ини эплай хам олмаяпмиз... Ахир Мир Алишер Навоий хазратлардек зотлар шу мулкнинг султони бўлган эмасмиди? Кандай хам ёмон ворис бўлдик-а... :(
Музейларда чанг босиб ётган дурдона асарларимизни халигача кирил ёки лотин имлосига ўтказиб уларни китоб холида нашр килишни хам эплай олмайдиган бир авлодми бўлдик... Хазрати Навоий асарларини интернетдан излаб нимани топа оламиз, билакс холатдан уялганимиз колади... , холбуки интернетда хазрати Навоий асарларидан бошка хаммма нарса мавжуддек гўё... Хўш нега "адабиёт мулки"га бепарвомиз... ёки бу "мулк" бизларга бегоналашиб кетдими.... ёки биз бу "мулк"дан безиб кетдикми? :(

OmoN
04.09.2008, 19:18
Музейларда чанг босиб ётган дурдона асарларимизни халигача кирил ёки лотин имлосига ўтказиб уларни китоб холида нашр килишни хам эплай олмайдиган бир авлодми бўлдик.
Уша асарлар муаллифлари пулини тулашса кирилл ёки лотинга утказиб нашр килиб сотиш проблема эмас :)

Китоб магазинига кириб тугрисини айтсам маза килиб укийдиган тузукрок китоб тополмадим (албатта Тохир аканинг китобларидан бошка) Кейин нима килдим биласизми? Бир неча марта укиб ёдлаб олганим "Мурдалар гапирмайдилар" ни ва Уткир Хошимовнинг "Дафтар хошиясидаги битиклар"ини сотиб олиб уша кеча яна бир марта маза килиб укиб чикдим :) Унга кушиб яна битта китоб олгандим. Янги узбек детективи. Номини ёзмай куя колай. Уятсиз сахналари шунака ёритиб курсатилганки худди видео кураётгандек буласиз. Бир суз билан айтганда кассабоп китоб. Вокеалар орасида богликлик умуман йук. Яна детектив асармиш. Ахир кино хам биронта асар асосида олинадику.

AbuMuslim
04.09.2008, 23:56
Мен назарда тутган муаллифлар аллакачон "ўтиб кетишган"... ва уларнинг асарлари миллатнинг умумий бойлиги хисобланади... яъни хар бир истовчи (тадкикотчи) шу китобларнинг биттасини олиб у китобни тадкикот килиб уни замонавий ўзбек тилида таржимакилиб, нашр килдирса деган фикр...
Энди тадкикотчилар кам деб фараз килсак хам ушбу оригинал китобларнинг э - нусхасини тайёрлаб интернетга жойласак, яъни кўпчилик учун доступныйрок килсак... ушбу асарларнинг замонавий тилимизда кенгрок оммага етиши учун катта имкон килган бўламиз...

Nigora Umarova
05.09.2008, 13:58
Мумтоз адабиёт намуналари купчилик адабиётшунос олимлар томонидан урганилган, тадкикотлар олиб борилган. Килинган ишлар анчагина. Факат уларни электрон холатига келтириш керак холос.

Nigora Umarova
05.09.2008, 14:00
Китоб магазинига кириб тугрисини айтсам маза килиб укийдиган тузукрок китоб тополмадим (албатта Тохир аканинг китобларидан бошка) Кейин нима килдим биласизми? Бир неча марта укиб ёдлаб олганим "Мурдалар гапирмайдилар" ни ва Уткир Хошимовнинг "Дафтар хошиясидаги битиклар"ини сотиб олиб уша кеча яна бир марта маза килиб укиб чикдим :) Унга кушиб яна битта китоб олгандим. Янги узбек детективи. Номини ёзмай куя колай. Уятсиз сахналари шунака ёритиб курсатилганки худди видео кураётгандек буласиз. Бир суз билан айтганда кассабоп китоб. Вокеалар орасида богликлик умуман йук. Яна детектив асармиш. Ахир кино хам биронта асар асосида олинадику.

Ёзувчи Улугбек Хамдамнинг "Мувозанат", "Итоат ва исён" асарларини олиб укиб куринг. Маънили китоблар

Nigora Umarova
05.09.2008, 14:03
Энди тадкикотчилар кам деб фараз килсак хам ушбу оригинал китобларнинг э - нусхасини тайёрлаб интернетга жойласак...

Оригинал китобларнинг нусхасини укиш укувчилар учун кийинчилик тугдирмасмикин?
Эски-араб алифбосига асосланган ёзувни хамма хам билмайди-ку...

Sher Mukhammad
05.09.2008, 14:20
Mehimcha bu soha buyicha talaygina mutaxassislarni topish mumkin.

Nigora Umarova
05.09.2008, 15:07
Mehimcha bu soha buyicha talaygina mutaxassislarni topish mumkin.

Албатта, мутахассислар жуда куп, бирок уларнинг килган ишларини тадбик килувчи шахслар кам

Nigora Umarova
05.09.2008, 15:40
Узбекистон халк артисти Зикир Мухаммаджонов билан санъат хакида сухбатлашилганда куйидагича фикр билдиргандилар:

- Санъатнинг нонини ейиш жуда кийин. Мухлис эътиборидан тушиб колмаслик ундан-да машаккатли. Лекин хозир санъаткор булиш осон булиб колди шекилли, каёкка караманг хонанда, ижрочи...
Зикир Мухаммаджонов:
- Бу борада менинг катъий карашларим мавжуд. Хар ким уз ишини килсин. Бир-икки ашуласи билан машхур булган хонандани кинода уйнатиш билан нимага эришилади? Уша фильм тарихда колармикин? Балки замона талаби дерсиз? Лекин, уша саёз асарларга томошабинларни ургатиб куйяпмиз, онг-шуурини утмаслаштиряпмиз.

Nigora Umarova
05.09.2008, 15:52
Зикир Мухаммаджонов:
Бу гаплар театрга хам тааллукли. Навоийни, Фузулийни, Мукимийни укиб тушунармикан хозирги авлод, деган уй кемиради ичимни. Кирк йиллар мукаддам нима булди-ю, Шукур Бурхоновнинг махалласига туйга таклиф килишса борибман. Бундан буюк актёримиз хабар топиб, олдиларига чакирдилар-да, "иккинчи туйга борганингни эшитсам, оёгингни синдираман. Эртага сени сахнада курган томошабин "анави туйдаги артист-ку" деса нима деган одам буласан", деб уришдилар. Бу даккини бир умрга кулогимга куйиб олганман. Хозирги шароитда санъаткорларимизни тушунаман, биргина театр маоши билан яшаб булмайди, фарзандларини оёкка тургизишлари керак, одамлар назарида булгандан кейин яхши кийиниш керак.

https://img.uforum.uz/images/7986441.jpg

Sherzod
12.09.2008, 01:40
Барибир савияси бироз пастрок булса хам узимизнинг кино ва сериални хорижнинг купчилик филмларидан устун куяман
Агарда бизда хам хориж фильмлари қатори фильмлар суратга туширилса - бунда сценарийга, актёрларга, ва танланган мавзуга алоҳида эътибор қаратилса (албатта бунда тегишли кинобюджет хам катта роль ўйнаши керак деб ўйлайман), кўпчилик уни маза қилиб томоша қилар эди.

Мана қўшниларимиз "Кочевник" фильмини суратга олишган, ман ўйлайманки агар бизда Амир Темур ёки бошқа тарихий шахслар тўғрисида манзарали фильмлар олиш мумкин. Бундай фильмлар хориж фильмларидан олишмайди ва кўпчилик уни мириқиб томоша қилиши аниқ.

Avvalam bor Assalomu alaykum! Agar Tarixiy filmlarni ko'rgan bo'lsangiz, oxirida titr yozilganidan keyin hamma xomiylar ko'rsatib o'tiladi, ular bir yoki ikki emas, o'n va undan ortiq. Bir tarixiy film yaratish uchun xozirgi kun filmlaridan bir necha barobar ko'p mablag' kerak bo'ladi. Xar bir saxnaga aloxida tarixiy atmosferadagi dekoratsiyalar yaratish uchun professional dekorator va rassomlar mexnatini aloxida takidlash kerak! Lekin bizada xozir film yaratish uchun xomiylar topish qiyin. Xomiy topilsa xam ajratilgan mablag'ning bir qismigina kinoga sarf etiladi. Qolgani esa... :144:

Sherzod
12.09.2008, 01:42
Mavzuni ochishdan maqsad keyingi paytda reklama qilingan "Nortoy", "Boyvachcha" kinofilmlarini ko'rib ko'nglim to'lmadi? Nima deb o'ylaysiz: ular tomoshabinlarning ma'naviy saviyasini oshirishga emas, tushurishga xizmat qilmayaptimikan?!.. Film ijodkorlari film saviyasiga emas, kim qancha ko'p film ishlab chiqarishga e'tibor qaratishmayaptimikan?!..

Avvalam bor Assalomu alaykum! Xozirgi kunda film yaratib uni kinoteatr ostonasiga olib kelguncha anchagina insonlar ter to'kadi. Filmni tomoshabinga xavola etganda ularda qiziqish uyg'ota olmasa yoki xali to'liq xarajati chiqmay turib videoqaroqchilar xujumiga uchrasa bundan yomoni bo'lmasa kerak! Xozirgi kunda Toshkent kinoteatrlarida bir emas, ikki emas, bir nechta filmlar namoish etilmoqda. Tanlash xuquqi esa tomoshabinga. Boyvachchami yoki Nortoymi, xullas kimga qanday film yoqsa ko'raveradi.
Boyvachcha va Nortoy ma'naviy saviyani tushurishga xizmat qilmyaptimikin dibsiz, to'g'risi bu gapingizga xayron bo'ldim, chunki tomoshabin filmni ko'rib, filmni taxlil qiladi, nima qilish keragu, nima qilish kerak emas, filmdagi qaysi qaxramonning xarakati to'g'riyu, qaysinisi noto'g'ri. Yoki noto'g'rimi?

Masud Mahsudov
12.09.2008, 09:34
No comment...(18 ta xato)


Avvalam bor Assalomu alaykum! Xozirgi kunda film yaratib uni kinoteatr ostonasiga olib kelguncha anchagina insonlar ter to'kadi. Filmni tomoshabinga xavola etganda ularda qiziqish uyg'ota olmasa yoki xali to'liq xarajati chiqmay turib videoqaroqchilar xujumiga uchrasa bundan yomoni bo'lmasa kerak! Xozirgi kunda Toshkent kinoteatrlarida bir emas, ikki emas, bir nechta filmlar namoish etilmoqda. Tanlash xuquqi esa tomoshabinga. Boyvachchami yoki Nortoymi, xullas kimga qanday film yoqsa ko'raveradi.
Boyvachcha va Nortoy ma'naviy saviyani tushurishga xizmat qilmyaptimikin dibsiz, to'g'risi bu gapingizga xayron bo'ldim, chunki tomoshabin filmni ko'rib, filmni taxlil qiladi, nima qilish keragu, nima qilish kerak emas, filmdagi qaysi qaxramonning xarakati to'g'riyu, qaysinisi noto'g'ri. Yoki noto'g'rimi?

P.S. Oxirgi xarflari qizil qilingan so'zlardan keyin vergul qo'yilishi kerak...

Feruza Xodjayeva
12.09.2008, 11:46
Aslida, kino ham kishiga ma’naviy, ruhiy ozuqa berishi, fikrlashga, izlanish va yaxshilikka intilishga undashi bilan qadrli bo‘lishi lozim emasmi?!


Assalomu aleykum hurmatli forumdoshlar!
Haqiqatdan ham o'rinli savol berilgan.Aslida nima uchun kino ko'rishga ehtiyoj sezamiz?Menimcha,ozgina bo'lsada hayot tashvishlarini unutib,atrofimizda sodir bo'layotgan turli xildagi yaxshi-yomon voqea-hodisalardan chalg'ish uchun.Zero,zamonaviy tezkor hayot deyarli barchamizni toliqtirib qo'ymoqda,desam yanglishmagan bo'laman.
Meni nazarimda,raqobatning bo'lgani yaxshi,tanlovni esa tomoshabinning oziga havola etish kerakmasmikan?Ana shunda saviya jihatidan yuqori bo'lgan,tomoshabinga ham ma'naviy,ham ruhiy ozuqa bera oladigan filmlar o'z-o'zidan yuqori o'rinlarni egallaydi,degan fikrdaman.

Masud Mahsudov
12.09.2008, 12:27
Assalomu aleykum hurmatli forumdoshlar!
Haqiqatdan ham o'rinli savol berilgan.Aslida nima uchun kino ko'rishga ehtiyoj sezamiz?Menimcha,ozgina bo'lsada hayot tashvishlarini unutib,atrofimizda sodir bo'layotgan turli xildagi yaxshi-yomon voqea-hodisalardan chalg'ish uchun.Zero,zamonaviy tezkor hayot deyarli barchamizni toliqtirib qo'ymoqda,desam yanglishmagan bo'laman.
Meni nazarimda,raqobatning bo'lgani yaxshi,tanlovni esa tomoshabinning oziga havola etish kerakmasmikan?Ana shunda saviya jihatidan yuqori bo'lgan,tomoshabinga ham ma'naviy,ham ruhiy ozuqa bera oladigan filmlar o'z-o'zidan yuqori o'rinlarni egallaydi,degan fikrdaman.

Gapingizda jon bor, lekin solishtirish uchun yahshi ishlangan fil'm bo'lishi kerak-ku?... Hamma ishlanayotgan fil'mlarning saviyasi past, ma'nosi deyarli bir xil, safsatadan boshqa narsa emas. Bema'ni mavzular yoritiladi. (Umuman olganda, tomoshabinning ham saviyasi shunday. Paradoks...Iqtisodiy qonun... Talabga qarab taklif rivojlanadi...) Unda ular o'rtasida raqobatning nima keragi bor. Bizda kinoga biznes emas, san'at deb qaralsagina va shunga ko'ra fil'm ishlansagina, undan biror ma'naviy ozuqa olishimiz mumkin.

Masalan biz hozirgacha yaxshi ishlangan deb qarayotgan "Shaytanat" fil'mini olaylik. Fikrimcha, kitobdagi mazmun mohiyatning 25% ini ham chiqarib berolmagan. Bosh qahramon Asadbekning fil'm ijobiy qahramon sifatida ko'rsatib qo'ygan. Vaholangki, Asadbek ijobiy qahramon emas...

Nigora Umarova
12.09.2008, 13:39
Avvalam bor Assalomu alaykum!

Ассалому алайкум!


Xozirgi kunda film yaratib uni kinoteatr ostonasiga olib kelguncha anchagina insonlar ter to'kadi. Filmni tomoshabinga xavola etganda ularda qiziqish uyg'ota olmasa yoki xali to'liq xarajati chiqmay turib videoqaroqchilar xujumiga uchrasa bundan yomoni bo'lmasa kerak!
Албатта, буни хеч ким инкор этмайди.


Xozirgi kunda Toshkent kinoteatrlarida bir emas, ikki emas, bir nechta filmlar namoish etilmoqda. Tanlash xuquqi esa tomoshabinga. Boyvachchami yoki Nortoymi, xullas kimga qanday film yoqsa ko'raveradi.
Танлаш хукуки томошабинда, тугри. Фильм ижодкорлари ёш томошабинларни таклид килишларини хам унутмасалар яхши буларди.


Boyvachcha va Nortoy ma'naviy saviyani tushurishga xizmat qilmyaptimikin dibsiz, to'g'risi bu gapingizga xayron bo'ldim, chunki tomoshabin filmni ko'rib, filmni taxlil qiladi, nima qilish keragu, nima qilish kerak emas, filmdagi qaysi qaxramonning xarakati to'g'riyu, qaysinisi noto'g'ri. Yoki noto'g'rimi?

Маънавий савия деганда мен фильм кахрамонларининг нуткидаги "крутойча" гапларини назарда тутдим. Ёшларимиз уларнинг нуткига таклид килиб узбек тилининг гузаллигини бузаётганлигига нима дейсиз?
Жамоат транспортида Нортой, бойваччанингнинг гапларини телефонига ёзиб олиб куйиб баланд овозда эшитиб кетишини-чи?
("У биласанми узи мани кимлигимни. Сан-чи котта кетмагин, хупми?" каби гапларни бир-бирига Нортойга ухшатиб айтиб кетишини-чи?)

Шу фильмни олишга пул вакт кетган экан, кетган омилларни фойдали фильмларга сарфласа булмасмиди?
Фильмлар одамларга курук гап олиб кочишни ёки ёлгонни кандай килиб ишлатишни ("Бойвачча" фильмидан келиб чиккан холда фикримни баён этмокдаман) ургатяптими?
Умуман олганда бундай бачкана сюжетли фильмлар кимга керак ва бундан ким манфаатдор булади?

Nigora Umarova
12.09.2008, 13:46
Бир пайтлар Узбекистон каналида санъатшунослик фанлари номзоди , кино илмининг билимдони Хамидулла Акбаровнинг узбек киносидаги фильмларни ишланиш тарихи хакида курсатув буларди. Унда фильмнинг мохияти, яратилиш тарихи ва сабаблари батафсил очиб бериларди. Хар холда инсон фильм хакида батафсил маълумотга эга буларди.
Узбек киноси хакида мана шундай кинофильмлар хакида танкидий ёндашиладиган юкори савияли курсатув булишини жуда-жуда хохлардим.

Husen
13.09.2008, 14:11
Бир пайтлар Узбекистон каналида санъатшунослик фанлари номзоди , кино илмининг билимдони Хамидулла Акбаровнинг узбек киносидаги фильмларни ишланиш тарихи хакида курсатув буларди.

Сиз айтган курсатувнинг номи - "Экран зийнати" эди.
Мени эса бошка бир муаммо уйлантиради - бугунги кунда Хамидулла Акбаровдек киношунослар нега етишиб чикмаяпти. Акбаров бизга университетда сабок утганлар, жонкуярлик ва фидойиликлари олдида таъзим этаман. Талантли акётрларнинг бачкана ва саёз ролларни ижро этаётгани, бош кахрамонларни эса канакадир сурати гузал, актёрлик кобилияти умуман булмаган ёшлару хонандаларга ишониб топширилаётганини куйиниб таъкидлайдилар. Шу боисдан, аксар режисёрлар Хамидулла Акбаровдан хайикишади. Дуч келиб колганда, кескин танкид эшитишдан куркиб, паналаб утишади.

Эхтимол, кино масалалари буйича Хамидулла Акбаров билан хам форумда сухбат уюштиришимиз керакдир. Агар форумдошлар, маъкуллашса шу масала билан кизикиб куришим мумкин.

AbuMuslim
15.09.2008, 01:18
Kino va tomashabin o'rtasidagi masofa yaqinmi yoki uzoq?!

Менимча жуда узок... намойиш этилаётган киноларнинг аксари хориж кинолари... бизларнинг урф-одафтларимиз... миллий минталитетимизга мос эмас... яъни кино билан ўзбек тамошабинлари орасидаги масофа жуда узок... яъни, хориж махсули ва бизнинг экранлардаги кинолар бизнинг реал хаётга хам мос эмас...

Nigora Umarova
13.01.2009, 19:05
Бугунги кунда баъзи актёрлар режиссёрлик килиб кинолар хам олишмокда.
Узбекистон халк артисти Пулат Саидкосимовга , "Режиссёрлик киляпсизми?"-деган саволни беришганида шундай жавоб кайтарган эканлар:
- Мен режиссёрлик килмайман. Килмокчи хам эмасман. Бу умуман бошка соха. Хозир режиссёр хам куп. Кимни карасанг режиссёр. Хали кино нималигини билмаганлар хам кино оламан, деб келади. Хайрон коламан: куркмасдан кандай килиб кино олади, деб. Биз илгари битта фильмни бир-ярим , икки йилда кийинчилик билан олардик. Хозир бир-икки ойда суратга олишаяпти. Канака кино олишаяпти, савияси канака, бу билан хеч кимнинг иши йук. Хаммасининг дарди пул. Ижодий ёндашувни, мураккаб ролларни ва замонавий муаммоларни хеч ким уйлаётгани йук. Иккита ашулачи, туртта йигит булса- булди: кино. Тагин кино сохадагиларнинг узлари жахл килиб, нега бунака булаяпти деб гапиришади. Уларга, сенлар бошликсанлар, сенлар рухсат беряпсанлар-ку, бунака киноларнинг экранга чикишига, дегинг келади. Кизик хол: узлари рухсат беришади-да, яна йигилишларда узлари танкид килишади.

OmoN
13.01.2009, 23:09
Бизда кино "санъат" сифатини унутиб "САНОАТ"га айланиб булди. "Саноат" учун ижоднинг, истеъдоднинг кераги йук. Саноат факат моддий таъминот учун хизмат килиши керак.

Tulkin Yusupov
14.01.2009, 13:09
Kino va tomoshabinni o'rtasigadi masofaning uzoqlashishiga o'zimiz aybdor . . .

Yaqinda, oilam bilan kinoga tushgandik. "Iblis devori" degan film berilyapti ekan. Bu kitobni o'qigan edim, Tohir Malik tomoshabindagi ayrim muammolarni ochib berolgan edi. Shu asarning filmini ko'rib, juda ham xursand bo'ldim. Haqiqatda, ham tarbiyaviy ham ta'sirchan chiqqan edi. Bo'larkanu dedim. Atrofdagilarning fikri bilan qiziqsam, ular ham juda juda qoniqqanini va yana shu kabi kinolar bo'lsa, albatta ko'rajagini aytib chiqib kettik . . .

Robiya
12.02.2009, 11:34
Menga kinofilmlarning nomlanishida ishlatilayotgan "kelgindi" so'zi yoqmayapti: "Kelgindi kuyov", "Kelgindi kelin"...
Bu ham yetmagandek "super" deb nomlanuvchi filmlar ham ko'payib qoldi.

Umida Shodiyeva
13.02.2009, 12:20
Menga kinofilmlarning nomlanishida ishlatilayotgan "kelgindi" so'zi yoqmayapti: "Kelgindi kuyov", "Kelgindi kelin"...
Bu ham yetmagandek "super" deb nomlanuvchi filmlar ham ko'payib qoldi.

Nega endi ,Feruzaxon balki bu nomlar film rejissiyorlariga yoki g'oya mualliflariga yoqib tushgandir!

Robiya
13.02.2009, 12:26
Menga kinofilmlarning nomlanishida ishlatilayotgan "kelgindi" so'zi yoqmayapti: "Kelgindi kuyov", "Kelgindi kelin"...
Bu ham yetmagandek "super" deb nomlanuvchi filmlar ham ko'payib qoldi.

Nega endi ,Feruzaxon balki bu nomlar film rejissiyorlariga yoki g'oya mualliflariga yoqib tushgandir!

O'zbekona turdagi kino-film uchun nomlar juda ko'p, har xil be'mani turdagi nomlar qo'ymasdan inson eshitsa nomini o'zida ta'sirlanadiganlarni qo'yishsa bo'ladiku? Lekin bunga nima uchun e'tibor berishmaydi

Umida Shodiyeva
13.02.2009, 12:33
Menga kinofilmlarning nomlanishida ishlatilayotgan "kelgindi" so'zi yoqmayapti: "Kelgindi kuyov", "Kelgindi kelin"...
Bu ham yetmagandek "super" deb nomlanuvchi filmlar ham ko'payib qoldi.

Nega endi ,Feruzaxon balki bu nomlar film rejissiyorlariga yoki g'oya mualliflariga yoqib tushgandir!

O'zbekona turdagi kino-film uchun nomlar juda ko'p, har xil be'mani turdagi nomlar qo'ymasdan inson eshitsa nomini o'zida ta'sirlanadiganlarni qo'yishsa bo'ladiku? Lekin bunga nima uchun e'tibor berishmaydi

To'g'ri aytasiz Feruzaxon !
Ammo har kimning fikri ,munosabati turlicha ,balki "ular" o'zlarini qandaydir "film"larini ma'naviy ozuqaga boy deb hisoblashar! Balki...

Muhayyo Turdialiyeva
13.02.2009, 14:14
Menga kinofilmlarning nomlanishida ishlatilayotgan "kelgindi" so'zi yoqmayapti: "Kelgindi kuyov", "Kelgindi kelin"... Bu ham yetmagandek "super" deb nomlanuvchi filmlar ham ko'payib qoldi.
Уддабурон режиссёрларимиз "келгинди", "супер" ва албатта севимли хонандаларимиз орқали кино ва томошабин ўртасидаги масофани яқинлаштиришга зўр бериб харакат қилмоқдалар...натижалар эса барчамизга аён...

olimbek
17.02.2009, 17:58
Ўзбек киносини кузатиб бораман. Тўгриси кўпчилиги компьютерда кўраман. Зерикарли ёки бачкана жойларини ўтказиб юбориш осон. Факат бир савол доимо жавобсиз қолиб келмоқда. Бизда кино олиш учун мавзу йўқми? Қачонгача қаердаги бачкача (номи ҳам, ўзи хам ) фильмларни кўришимиз керак?. Тақдимотлардан роса мақташиб чиқишади. Кўрсак нимасини мақташганини тушуна олмай бошинг қотади. Ё кургувчинининг савияси паст ё кўрсатгувчи нимадир қилганга ўхшайди. Худди реклама учун пул тўлашга ўхшаб. Талабалар устозини канализация қудуғига тушириб кетишади. Йигитчани шахар марказида бир неча қизлар ечинтириб кетишади. Комедия деб эълон қилишади. Бошдан охиригача кўриб, қаерида кулиш кераклиги топа олмай бошинг қотади. Бугунги фильмларни яна 10 йилдан сўнг биров кўрармикан?.

Фақат бир нарсадан хурсандман. Хозирча бирон бир фильм тақдимотида бу фильм олтин фонддан жой олишга арзийди деб айтишмаяпти. Акс холда.......

Tulqin Eshbekov
10.11.2009, 16:30
Кўпгина томошабинлар, айниқса ёшлар гаплашиш маданиятини бадиий фильмлардан ўрганадилар. Худога шукр, жонли ва жозибали гап-сўзлар жуда ўрнида қўлланилган фильмларимиз кам эмас. Масалан, "Маҳаллада дув-дув гап", "Ёр-ёр" ва ҳоказо. Афсуски, сўнгги йилларда яратилаётган айрим фильмларда тил қашшоқлиги сезилмоқда. Бунга балки сценарий муаллифлари айбдордир? Нима бўлганда ҳам Тили оҳорли, маънавиятимизни бойитишга хизмат қиладиган бадиий фильмлар яратиш зарур, деб ҳисоблайман. Сиз нима дейсиз, азиз форумдош? :187:

Nigora Tursunova
10.11.2009, 17:29
Сиз нима дейсиз, азиз форумдош?
Nima derdik. Biz aytgan bilan biron nima o'zgarmaydi. Bunga fil'm yaratuvchilari biron nima deyishmasa.

OmoN
10.11.2009, 18:12
Biz aytgan bilan biron nima o'zgarmaydi. Bunga fil'm yaratuvchilari biron nima deyishmasa.
Биз айтганимиз билан фойдаси йўқ. Кино ижодкорлари дейишмайди :) Киноларни қўйиб туринг. Айрим бошқа кўрсатувларда ҳам аҳвол шу.

Nigora Umarova
10.11.2009, 18:22
"13-студия" кўрсатувида Ўзбекистон халқ артисти Ҳусан Шариповнинг "Ўзини ҳурмат қилган актёр олди-қочди фильмларда ўйнамаслиги керак"-деган гаплари ёқди.

JUS
10.11.2009, 18:56
Бунга балки сценарий муаллифлари айбдордир? Сиз нима дейсиз, азиз форумдош? :187:
Мен шундай дейманки, шунчалик сценарий ёза оладиган одам, сўзларни, гапларни бузиб ёзмаса керак. Бу актёрларга боғлиқ, чунки ўзига қулай қилиб олиб рол ўйнайди.
Айниқса охирги чиқаётган фильмларни томоша қилган бўлсангиз, фақат Тошкент шевасида, жаргонида (ўўўў дераза, лашара каби) гаплашишади. Сценарий муаллифи бунақа қилиб ёзмас, яна билмадим... :(

Lobar Pulatova
10.11.2009, 23:00
Barcha narsaning o`z vaqti soati bor biz juda baland saviyadagi kinolarni tomosha qila olmaymiz. Chunki unday saviyadagi filmlar nafaqat ko`riladi balki har bir holat yuzasidan tahlil qilinadi. Afsuslar bo`lsinkim, yoshlarimiz ko`proq "Boyvochcha", "Nortoy" kinolariga tushishmoqda. Aqlni faqat pul uchun ishlatadiganlar ma'naviyat-ma'rifatni o`ylamay bunday filmlarga kundan-kunga ko`p murojaat qilmoqdalar. Bu ham bizning aybimiz. Ahir o`sha ijodkor ham o`zimizga o`xshagan oddiygina odam.

Fariza Hasanova
10.11.2009, 23:31
Afsuslar bo`lsinkim, yoshlarimiz ko`proq "Boyvochcha", "Nortoy" kinolariga tushishmoqda.

Shu kinolarning o'ziga torta oladigan nimadiri bordir-ki, yoshlarni ko'proq jalb qilayotgan.

tornado
10.11.2009, 23:55
Birinchi navbatda bunday saviyali kinolarni olish uchun bizga yaxshigina mablag' kerak.Shuncha gaplar yozildi lekin mablag' haqida yozilmadi.Ya'ni hamma narsa hozir borib pulga taqaladi. Mabodo pul topildi desak ham keyin u kinoga kim tushadi? Kino ijodkorlarining qarindoshlari, tanishlari va boshqa ijodkorlarmi? Ha, boshqa iloj yo'q, chunki hozirgi yoshlarning saviyasi shunday past( shu jumladan o'zimning ham.chunki men ham bunday kinolarga tusha olmayman) Nega? buni hech kim bilmaydi.

Husniddin Ato
11.11.2009, 09:14
Shu kinolarning o'ziga torta oladigan nimadiri bordir-ki, yoshlarni ko'proq jalb qilayotgan.

"Oldi-qochdi"si bor.
Maktab oldi-qochdi, Institut oldi-qochdi. TV oldi-qochdi, Radio oldi-qochdi, oldi-qochdi gazetalar, oldi-qochdi reklamalar. Mana shu barcha oldi-qochdilar ma'naviyatni, tafakkurni qirqmasa, o`tmaslashtirmasa o`z-o`zidan oldi-qochdi klip, filmlar ham chekkaga chiqib qoladi.
Ana shu narsa yoshlarni, hatto bugungi kunda kattalarni ham o`ziga jalp qilayapti.

Lutfillo Tursunov
11.11.2009, 10:04
Birinchi navbatda bunday saviyali kinolarni olish uchun bizga yaxshigina mablag' kerak.Shuncha gaplar yozildi lekin mablag' haqida yozilmadi.
Мавзуни бошидан ўқиб чиқмагансиз шекилли.

OmoN
11.11.2009, 11:09
Ha, boshqa iloj yo'q, chunki hozirgi yoshlarning saviyasi shunday past
Чунки савияси паст кинолар орқали уларнинг савиялари ҳам пасайтириб юборилган.
Шу кунларда телевизорда "Ўзи уйланмаган совчи" деган сериал кетяпти. Танқли режиссиёр суратга олмаган. Бош ролларда таниқли актёр ва актрисалар ўйнамаган (бош ролдагиларнинг биронтасиниям аввал кўрмаган бўлсам керак). Лекин бошқача кино. "Севимли" хонандаларимиз ижросида таниқли режиссиёрларимиз олган кинолардан ўлса ўлиги ортиқ.

Lutfillo Tursunov
11.11.2009, 11:18
Сиз нима дейсиз, азиз форумдош?
Ушбу мавзу очилган пайтда жуда кўп фикр билдирган эдим, ҳозир яна фикрларимни айтсам такрорланиб қолмасмикан деб иккиланиб турибман.
Кино ҳам санъат асари ҳисобланади. Унга бўлган қизиқиш, эътибор бошқа санъат турларига қараганда анча юқори. Кино ҳаётни акс этади, томошабин ундан ўзи истаган ҳолатни ва ечимни қидиради. Аксарият ҳолатларда болалар кинода қаҳрамонликни, ёшлар одатий севги-муҳаббатни, катталар ҳаёт фалсафасини кўришни истайди. Бугунги кино саноатимизнинг йўналиши ҳам шу талабга қараб иш кўряпти. Кинотеатрларга тушадиганларнинг 80-90 фоизини мактабнинг катта синфидаги, лицей ва коллежлардаги ўқувчилар ва талабалар ташкил этади. Айнан шу "бозор" талабидан келиб чиқиб асосан енгилроқ, ёшларбоп кинолар ишланяпти. Бир жиҳатдан ижодкорларни ҳам тушуниш керак.
Кино қанақа савияда ишланган бўлмасин, барибир ўзига яраша томошабинни топа олади.
Мана, корейс сериалларини олайлик. Уч ёшли боладан тортиб, нуроний онахонлару отахонларнида ўзига махлиё қилиб олган. Шундан кўриниб турибдики, халқимиз кино ва сериалларга ўч. Шу ўчликни ўзимизнинг киноасарларимиз қондира олгани йўқ. Чунки ҳали тажриба ҳам, маблағ ҳам, шароит ҳам етарли эмас бизнинг ижодкорларда.
Кўп жиҳат ижодкорларнинг ўзига боғлиқ. Маблағ ҳақида кўп гапирамиз, лекин катта маблағ ишлатмасдан ҳам яхши кино олса бўлади, бунга мисол қилиб Европа киноларини олиш мумкин.
Голливуддан фарқли равишда Европа ижодкорлари кинонинг ғояси ва мазмунига кўпроқ эътибор қаратади(ҳаммасида ҳам эмас албатта). Махсус эффект кам бўлиши тасвир ранг-баранглигини сусайтириши мумкин, аммо асарнинг бадиий ечими кучли бўлса, барибир томошабинни ўзига жалб қила олади. Масалан, Германия ва Белгия ижодкорларининг "Достучаться до небес" филми истаган Голливуд филми билан тенглаша олади. Ёки ўша полякларнинг "Табиб" филми.
Бизнинг ижодкорлар ҳам ҳозир шу йўлдан бориши керак. Махсус эффектлар ва катта харажат талаб қиладиган лойиҳаларни эмас, мазмун жиҳатидан кучли, истаган миллат томошабинини таъсирлантира оладиган асарларни ишлашса, ҳам кино санъатимиз ривожланади, ҳам жаҳонга чиқиш эшиклари очилади.
Россиянинг бугунги кино саноати сармоя жиҳатидан жуда ривожланиб кетди ва улар ўзларининг аввалги услубларидан бироз воз кечган ҳолда махсус эффектларга бой кинолар ишлашга берилиб кетишди. Вазият шу даражага бориб етдики, "Оскар" академиясига мазмун жиҳатидан кучли бўлган киносини эмас, эффектларга бой "Ночной Дозор"ни жўнатишди ва шармандаликка учрашди. Сабаби бу даражадаги филмлар Голливуд томонидан ҳар йили юзлаб чиқарилади.
Агар "Оскар" тарихига этибор берилса, саноқли рус филмлари шу юксак мукофотни қўлга киритган. Шулардан "Дерсу Узала" ҳам, Никита Михалковнинг "Утомленные солнце" асари ҳам бадиий ва кучли режиссёрлик иши туфайлигина муваффақият қозонган.
Кинонинг яхши чиқишида режиссёр, сценарийчи ва продюссернинг ўрни катта.
Агар режиссёр чиндан кучли бўлса, истаган актёрни ўз йўналишига солиб юборади. Агар кучли бўлмаса, Мурод Ражабовдек тажрибали актёрнинг ҳамма кинода бир хил қилиқларини кўришга мажбурмиз.
Агар сценарий кучли бўлса, томошабинни жалб қила олади, шунда кинодаги "Мен маҳалламиз фуқоролар йиғинида ташкил этилган курсларда ўқийман, шунинг учун қишлоғимиздаги бошқа қизлардан кўра кўп нарсани биламан" каби энсани қотирадиган гаплардан қутиламиз.
Агар продюсер кучли бўлса, яхши сценарий ва режиссёр ишини ажрата олади, шундагина кўрганда асаб бузиладиган ва уятдан юз қизарадиган кинолардан қутиламиз.

OmoN
11.11.2009, 11:36
шундагина кўрганда асаб бузиладиган ва уятдан юз қизарадиган кинолардан қутиламиз.
Қачон келади шу кунлар? :)

Lutfillo Tursunov
11.11.2009, 12:00
шундагина кўрганда асаб бузиладиган ва уятдан юз қизарадиган кинолардан қутиламиз.
Қачон келади шу кунлар? :)
Продюсерлик билан шуғулланинг, яхши асар ва режиссёрларни ишга жалб қилинг, ана ўшанда келади бу кунлар.

Narzullayeva Yulduz
11.11.2009, 14:13
Afsuslar bo`lsinkim, yoshlarimiz ko`proq "Boyvochcha", "Nortoy" kinolariga tushishmoqda.

Shu kinolarning o'ziga torta oladigan nimadiri bordir-ki, yoshlarni ko'proq jalb qilayotgan.

Bilmadim-u, aksariyat tengdoshlarimiz u yerdagi "krutoycha" gaplarni gapirib taqlid qilishadi. Balkim jalb qilayotgan narsa shudir?!

Narzullayeva Yulduz
11.11.2009, 14:15
Birinchi navbatda bunday saviyali kinolarni olish uchun bizga yaxshigina mablag' kerak.Shuncha gaplar yozildi lekin mablag' haqida yozilmadi.Ya'ni hamma narsa hozir borib pulga taqaladi. Mabodo pul topildi desak ham keyin u kinoga kim tushadi? Kino ijodkorlarining qarindoshlari, tanishlari va boshqa ijodkorlarmi? Ha, boshqa iloj yo'q, chunki hozirgi yoshlarning saviyasi shunday past( shu jumladan o'zimning ham.chunki men ham bunday kinolarga tusha olmayman) Nega? buni hech kim bilmaydi.

Bugungi kunda kinoga tushish shart emas, kinolardi DVD orali ham ko'rsa bo'ladi. Achinarli tomoni shundaki, kinolar bitta ko'rishliginadir.

Narzullayeva Yulduz
11.11.2009, 14:18
Шу кунларда телевизорда "Ўзи уйланмаган совчи" деган сериал кетяпти. Танқли режиссиёр суратга олмаган. Бош ролларда таниқли актёр ва актрисалар ўйнамаган (бош ролдагиларнинг биронтасиниям аввал кўрмаган бўлсам керак). Лекин бошқача кино. "Севимли" хонандаларимиз ижросида таниқли режиссиёрларимиз олган кинолардан ўлса ўлиги ортиқ.
Kinolarning nomi ham g'alati - "Poyma-poy", "Uylanish", "Bir kelib keting qishlog'imizga" yoki super-puperlarmi-yey...

Narzullayeva Yulduz
11.11.2009, 14:21
Ha, boshqa iloj yo'q, chunki hozirgi yoshlarning saviyasi shunday past
Чунки савияси паст кинолар орқали уларнинг савиялари ҳам пасайтириб юборилган.

Omon aka, nega hamma biz yoshlarni saviyamiz pastligida ayblaydi? Balki sizning yoshingizga yetguncha saviyamiz ham oshib qolar?

Ta'nam uchun uzr so'rayman.

OmoN
11.11.2009, 14:45
Omon aka, nega hamma biz yoshlarni saviyamiz pastligida ayblaydi?
Буни ҳаммадан сўраш керак :)
Сабабини ўз фикримдан келиб чиққан ҳолда айтишим мумкин. Бу фақат менинг фикрим. Нотўғри бўлиши ҳам мумкин.
- Олди-қочди кинолар-у, қўшиқларнинг мухлислари кимлар?
- Ёшлар.
- Янги чиққан юлдузчаларимиз "Истиқлол" саройида чалакам-чатти куйланган(гапирилган) қўшиқларидан иборат концерт берса томошабинларнинг деярли 90-95%и ким?
- Ёшлар.
- Христиан черкови қарашларини рад қилган христиан динига мансуб Авлиё Валентин номи билан аталган "Валентин куни"ни ким нишонлайди?
- Ёшлар.
Бир куни радиода интеллектуал ўйин кетяпти. Бошловчи савол берди:
- XV асрларда турк эркакларининг уйида ўша буюм бўлиши шарт экан. Агар у буюм бўлмаса хотини ажрашиб кетишга ҳақли экан. У буюм нима?
Бир қиз телефон қилди. Айтишича талаба экан. Энди талабанинг берган жавобини қаранг: - МИКРОВОЛНОВКА(!!!)
Биламан, айбнинг кўп қисми ёшларга тегишли эмас. Ва ҳамма ёшлар ҳам савиясиз эмас.
ПС: Мен ёшлар деганда бутун Ўзбекистондаги 18 ёшгача бўлган ўғил-қизларни назарда тутмайман.
Balki sizning yoshingizga yetguncha saviyamiz ham oshib qolar?
Билмадим. Мен ҳали ўзимни қариялар қаторига ҳам, савиялилар қаторига ҳам қўшолмайман.
Мен лицейни битираётган йилим маҳалладаги ва лицей кутубхонасидаги китобхон дафтарчамдаги олинган китобларни санасам 3000 дан ортиқ эди.

Lutfillo Tursunov
11.11.2009, 14:49
nega hamma biz yoshlarni saviyamiz pastligida ayblaydi?
Бир пайтлар бизниям худди шунақа айблашган, ўн йилдан кейин сиз ҳам айблашга ўтасиз, бу табиий жараёнга айланиб улгурган :)

Lutfillo Tursunov
11.11.2009, 14:56
- Олди-қочди кинолар-у, қўшиқларнинг мухлислари кимлар?
- Ёшлар.
Катталар ҳам қолишмайди. Бир сафар кинотеатрда кино кўриб ўтиргандим, орқа қаторда бир коллеж ёшларидаги қиз ойисими ёки холасими, ишқилиб ёши анча каттароқ аёл кишидан сўраб қолди:
- "Анди" деганининг маъноси нима? (Кинонинг бир жойида шу сўз ишлатилганди.)
Шунда жавоб қуйидагича бўлди:
- Анақа... "Анди" деб андижонликларни айтса керакде...

Narzullayeva Yulduz
11.11.2009, 14:56
Бир пайтлар бизниям худди шунақа айблашган, ўн йилдан кейин сиз ҳам айблашга ўтасиз, бу табиий жараёнга айланиб улгурган :)
To'g'ri, oramizda kam kitob o'qiydigan vaqtini bekor ketkazadigan tengdoshlarimiz bor. Biroq o'z ustida ishlayotgan, darsdan so'ng til o'rganish yoki bilimini oshirishga harakat qilib qo'shimcha darslar olayotganlar ham bor-ku.

tornado
11.11.2009, 18:08
Birinchi navbatda bunday saviyali kinolarni olish uchun bizga yaxshigina mablag' kerak.Shuncha gaplar yozildi lekin mablag' haqida yozilmadi.
Мавзуни бошидан ўқиб чиқмагансиз шекилли.

Uzr........

Kahramon Jalilov
12.11.2009, 09:12
Халқимизда бир нақл бор "Қанча тез кўтарилсанг шунча тез қулайсан" деган, менимча кинолар хам шунақа, хозирги кассабоп кинолар хақида Омон ака билан роса тортишганмиз, кассабоп кинолар хозирги кунда қандай ишланяпти, битта жойни кўзлаб ва оз муддатда воқеаларни акс эттириб бериш, бу борада бир пайтла Мурод Мухаммад Дўст жуда тегиштириб танқид қилганлар, бош рол ижрочилари бой ёки икки қаватли қасрларда яшашади, хаётий реаллик умуман йўқ, сценарий ва режиссиёр орасида мувофиқлик йўқ ва шунга ўхшаш гаплар, кино олиш жараёни жуда муракккаб жараён, баъзи холлларда сценарийдаги воқеалар сахналаштирилганда умуман бошқача тус олиб кетади, хозирги кунда бизнинг кино сохамиз жуда кўплаб камчиликлари мавжуд энг катта муаммо Лутфулло ака айтиб ўтганидек молиявий таъминот, бир ўйлаб кўрайлик нима учун ўша "Суюнчи", "Келинлар қўзғолони" ларга ўхшаган киноларни хали хануз кўргимиз келади, хали хануз қумсаймиз ?

OmoN
12.11.2009, 11:58
нима учун ўша "Суюнчи", "Келинлар қўзғолони" ларга ўхшаган киноларни хали хануз кўргимиз келади, хали хануз қумсаймиз ?
Чунки улар кино санъатининг маҳсулотлари, кино саноатининг эмас.
ПС: Бу менинг 1000-постим экан :)

Lutfillo Tursunov
12.11.2009, 12:08
ПС: Бу менинг 1000-постим экан
Бу рақамни энди ўзгартирмаганингиз яхши :)

Ziyoda Teshaboyeva
12.11.2009, 12:23
Bir kuni bekatda turib, nogahon ikki ayolning suhbati qulog‘imizga chalindi. Aftidan, opa-singil bo‘lsa kerak, Turkiya kino mahsuloti “Aliya” haqida gaplashishardi. Shu tobda singlisi opasidan so‘radi: — Opa, Aliya o‘larmishmi? Opaning jahli chiqib, baland ovozda javob qaytardi: — Nega Aliya o‘larkan, o‘zing o‘l!

Nihoyatda ACHINARLI holat!!!
Men ham turk seriallarini tomosha qilib turaman, masalan; "Qashqirlar makoni", "Yo'qitilgan yillar" seriallarini ko'rib turaman. Ammo, bu darjada berilib ketish, qalbni o'ldirib, aqlga bo'ysunmaydigan qilib qo'yadi-ku!!!
Chet el seriallarini yomonlamoqchi yoki yoqlamoqchi emasman, faqat berilib ketmaslik kerak demoqchiman-da!!!

Mubina
12.11.2009, 12:28
Agarda rostan ham siz berilib ketmaydigan bo'lsangiz sizdan iltimos qilardikki biz va o'sha berilib tomosha qiladiganlaga o'z maslahatingizni bersangiz.

Ziyoda Teshaboyeva
12.11.2009, 12:33
Agarda rostan ham siz berilib ketmaydigan bo'lsangiz sizdan iltimos qilardikki biz va o'sha berilib tomosha qiladiganlaga o'z maslahatingizni bersangiz.

Chegaradan o'tmaslik, me'yorni bilish, o'zni(nafsni) tiya olish kerak!!! Agar, bilsangiz ilm bilan band odamning bunday qilishga kuchi va qurbi yetadi!!!

Mubina
12.11.2009, 12:37
Nima bu so'zlarizi bilan o'zingizni ilm bilan band odamman dib o'ylaysizmi?

Fariza Hasanova
12.11.2009, 12:43
Nihoyatda ACHINARLI holat!!! Men ham turk seriallarini tomosha qilib turaman, masalan; "Qashqirlar makoni", "Yo'qitilgan yillar" seriallarini ko'rib turaman. Ammo, bu darjada berilib ketish, qalbni o'ldirib, aqlga bo'ysunmaydigan qilib qo'yadi-ku!!! Chet el seriallarini yomonlamoqchi yoki yoqlamoqchi emasman, faqat berilib ketmaslik kerak demoqchiman-da!!! Sizlarni bilmadim-ku, lekin men seriallarni yomon ko'raman. Bitta qismini ko'rgandan keyin qolganini ko'rish kerak. Bu serial qancha cho'zilishi esa noma'lum. ''Jassi''ga o'xshab cho'zilib ketsa... Xudo saqlasin!

Ziyoda Teshaboyeva
12.11.2009, 12:44
Nima bu so'zlarizi bilan o'zingizni ilm bilan band odamman dib o'ylaysizmi?


Umday demoqchi emasman, desam yolg'on bo'ladi! Tushungan odamni.....

Ziyoda Teshaboyeva
12.11.2009, 12:49
Sizlarni bilmadim-ku, lekin men seriallarni yomon ko'raman. Bitta qismini ko'rgandan keyin qolganini ko'rish kerak. Bu serial qancha cho'zilishi esa noma'lum. ''Jassi''ga o'xshab cho'zilib ketsa... Xudo saqlasin!


Menimcha siz yomon ko'rmaysiz, xush ko'rmasangiz kerak:-)
"Jassi" nomini bilar ekansizmi demak, seriallarga befarqman deganiz yolg'on ekan:-)

Nigora Umarova
12.11.2009, 12:54
Sizlarni bilmadim-ku, lekin men seriallarni yomon ko'raman. Bitta qismini ko'rgandan keyin qolganini ko'rish kerak. Bu serial qancha cho'zilishi esa noma'lum. ''Jassi''ga o'xshab cho'zilib ketsa... Xudo saqlasin!


Menimcha siz yomon ko'rmaysiz, xush ko'rmasangiz kerak:-)
"Jassi" nomini bilar ekansizmi demak, seriallarga befarqman deganiz yolg'on ekan:-)


Xabarlarinbgizni o'qib bir latifa esimga tushdi:
Rossiya kanallarining biriga bir onaxondan xat kelibdi:"Iltimos, "Santa Barbara" serialini boshidan ko'rsatsangiz. 1-30-gacha seriyalarini ko'ra olmaganman degan". Sizlardek paytimizda bu serial 3-4 yil namoyish qilingan edi.

Lutfillo Tursunov
12.11.2009, 12:54
Agarda rostan ham siz berilib ketmaydigan bo'lsangiz sizdan iltimos qilardikki biz va o'sha berilib tomosha qiladiganlaga o'z maslahatingizni bersangiz.
Сериал кўрмаслик керак, тамом.

Mubina
12.11.2009, 12:55
kechirasizlaru bu serialni qanchalik cho'zilib ketganini ko'r odamam bilsa kerak. Masalan men bir ikki qismini ko'rganman huddi "Bemaza qovuni urig'i"day ko'p va hech qanday ma'nosiz

Mubina
12.11.2009, 12:57
Сериал кўрмаслик керак, тамом. Kechirasizu hozirgi kunda buni iloji yo'qday bo'lib qolyaptiku

Ziyoda Teshaboyeva
12.11.2009, 12:57
Agarda rostan ham siz berilib ketmaydigan bo'lsangiz sizdan iltimos qilardikki biz va o'sha berilib tomosha qiladiganlaga o'z maslahatingizni bersangiz.
Сериал кўрмаслик керак, тамом.

E,rahmat e Lutfullo aka!
Boyadan beri qayerda ediz?!

Fariza Hasanova
12.11.2009, 13:03
Menimcha siz yomon ko'rmaysiz, xush ko'rmasangiz kerak:-) "Jassi" nomini bilar ekansizmi demak, seriallarga befarqman deganiz yolg'on ekan:-)
Uydagilar ko'rayotganda ko'rishga majbur bo'laman. Lekin qiziqib ko'mayman. Berilib ketishdan qo'rqamqn. Nomini eslab qolganimga kelsak, xotiram yaxshi. Alhamdulillah!

Lutfillo Tursunov
12.11.2009, 13:05
Сериал кўрмаслик керак, тамом. Kechirasizu hozirgi kunda buni iloji yo'qday bo'lib qolyaptiku
Нега энди?
Сериал кўрмайдиганларнинг бирон ери камайиб қолганини ҳали эшитганим йўқ ёки кўраётганларнинг бирор устунликка эришганини ҳам.

Nigora Tursunova
12.11.2009, 14:10
Kechirasizu hozirgi kunda buni iloji yo'qday bo'lib qolyaptiku
Nega endi? Misol uchun, Man seriallarni umuman ko'rmiman. Lurtfullo Tursunov aytganlaridek, hech yerim kamayib qolmadi.

JUS
12.11.2009, 14:32
Uydagilar ko'rayotganda ko'rishga majbur bo'laman.
Мажбурлаб ўтқизиб қўйишадими, мана шуни кўрасанг ҳам кўрасан, кўрмасанг ҳам кўрасан деб. :(
Маслаҳатим бундай вазиятларда дарсингизни қилиб бўлган бўлсангиз, қўшимча дарс тайёрланг.

OmoN
12.11.2009, 16:49
Бу рақамни энди ўзгартирмаганингиз яхши :)
Бу гапингиз билан бундан буёғига жиииим ўтиринг демоқчимисиз?

Behzod Saidov
12.11.2009, 17:38
Бу рақамни энди ўзгартирмаганингиз яхши :)
Бу гапингиз билан бундан буёғига жиииим ўтиринг демоқчимисиз?

"Тушунганга садақаси кетсанг арзийди"... :)

Lutfillo Tursunov
12.11.2009, 17:47
Бу рақамни энди ўзгартирмаганингиз яхши :)
Бу гапингиз билан бундан буёғига жиииим ўтиринг демоқчимисиз?
Энди фойдаси йўқ, ўзгариб бўптию :)

Husen
12.11.2009, 19:30
Кеча хинд киноларидан бирининг дубляжига эътибор бердим. Айрим жумлаларни келтириб ўтаман.
"Тўйдан аввал маслаҳат оши қилмайсанми?"
"Дўппини бошдан олиб ўйлаш керак.."
Ҳиндларнинг оши ва дўпписи қанақа бўлар экан деб роса ўйлаяпман.

Shomurodov Shohruh
12.11.2009, 19:39
Ҳиндларнинг оши
Хиндларда хам палов булади :)

Mubina
13.11.2009, 11:52
Нега энди?
Сериал кўрмайдиганларнинг бирон ери камайиб қолганини ҳали эшитганим йўқ ёки кўраётганларнинг бирор устунликка эришганини ҳам. Masalan men ham ko'rmayman lekin televizorni yoqsangiz hamma kanallarda seriallar namoyish etilayotgan bo'ladi. Birida koreys, birida turk, birida meksika,hattoki o'zimizniki ham

Eldor Hasanov
13.11.2009, 12:29
Birida koreys
"Ярамас Де Жо Йонг" (Шерюрак). Негадир шу вақтга қадар буюк бобокалонларимиз ҳақида деярли тарихий кино ишлаб чиқилмаган, мисол учун мана шу сериални олиб қаранг, унда қабилалар ўртасидаги уруш ва Хитойга қарши уруш воқеаларини тарихий саналар асосида тасвирлаб берилган ваҳоланки бу воқеа-ҳодисалар худди бизнинг амирлик ва хонликлар ўртасидаги жанглардан деярли фарқи йўқ. Буюк бобокалонимиз Амир Темур ҳақида кўп ва ҳўп гапирамиз-у, аммо у кишининг дунё тан олган фаолияти ҳақида, у кишини шахсини дунёга кино, кўрсатув ва бошқалар орқали овоза қилишда жонбозлик кўрсата олмаймиз. Бу кишининг фаолиятига назар солсангиз ўша жангу жадаллар кўрган Хиндлар, енгилмас Турклар, ва ҳоланки жуда кам қўшин билан Хитой деворини забт этиб хитойликларни лол қолдирган. Хозирда ушбу давлатларга борсангиз ота-боболаримиз ҳақида сўрасангиз албатта биладиган киши топилади, айниқса Туркияга бориб қизиқиб кўришингиз мумкин. Нега энди шунчалик аҳамиятли шахслар ҳақида тарихий фильмлар ишланмайди? Тўғри бу катта маблағ, вақт ва ҳ.к. ларни талаб қилади дейишингиз мумкин, лекин бошқалар буни иложисини топиб ярата олишяпти-ку!!!:mr47_04:

Lobar Pulatova
13.11.2009, 12:29
Masalan men ham ko'rmayman lekin televizorni yoqsangiz hamma kanallarda seriallar namoyish etilayotgan bo'ladi. Birida koreys, birida turk, birida meksika,hattoki o'zimizniki ham

O'zimzningning seriallarni chet serilallariga nisbatan ko'proq tomosha qilish mumkin , faqat tanlab-tanlab.

Lobar Pulatova
13.11.2009, 12:36
"Тўйдан аввал маслаҳат оши қилмайсанми?" "Дўппини бошдан олиб ўйлаш керак.."

Menimcha bu jumlalarni o'zbek dublyajchilarimiz qo'shishgan bo'lsa kerak, jalb qilish uchun:-)

Mubina
13.11.2009, 12:37
O'zimzningning seriallarni chet serilallariga nisbatan ko'proq tomosha qilish mumkin , faqat tanlab-tanlab. masalan qaysilar?

Ziyoda Teshaboyeva
13.11.2009, 12:41
O'zimzningning seriallarni chet serilallariga nisbatan ko'proq tomosha qilish mumkin , faqat tanlab-tanlab.
O'zimizning seriallar-ku yaxshi, faqat uyoqda sevgi-muhabbat, urush-janglar turganda pand-nasihatni kim ko'radi?

Lobar Pulatova
13.11.2009, 12:44
masalan qaysilar?

"Tutash taqdirlar" , " Chorraxadagi uy".Yana, milliylik ruhidagi seiallarimiz ham yo'q emas!

Lobar Pulatova
13.11.2009, 12:48
O'zimzningning seriallarni chet serilallariga nisbatan ko'proq tomosha qilish mumkin , faqat tanlab-tanlab.
O'zimizning seriallar-ku yaxshi, faqat uyoqda sevgi-muhabbat, urush-janglar turganda pand-nasihatni kim ko'radi?

Boshlanishiga chakki emas menimcha hech kim tug`ilishi bilan katta bo`lib qolmaydi. Hudo xohlasa oz fursatdan keyin bizning milliy seriallarimiz butun tomoshabinlar ko`nglidan joy oladi.

Fariza Hasanova
13.11.2009, 12:49
Menimcha bu jumlalarni o'zbek dublyajchilarimiz qo'shishgan bo'lsa kerak, jalb qilish uchun:-)
O'zbek dublyajiga gap yo'q. Bitta serialga uch kishi ovoz beradi, bulardan bittaginasi ayol kishi. Ovozlarni tasavvur qilavering 7yosh ham 70yosh bitta. Eshitgin ham kelmaydi.(NTTda) Sifati nol darajada.

Fariza Hasanova
13.11.2009, 12:52
Boshlanishiga chakki emas menimcha hech kim tug`ilishi bilan katta bo`lib qolmaydi. Hudo xohlasa oz fursatdan keyin bizning milliy seriallarimiz butun tomoshabinlar ko`nglidan joy oladi.
Men ham shunga tilakdoshman. Ammo yoshlar buni qachon tushunishadi?

OmoN
13.11.2009, 12:54
O'zbek dublyajiga gap yo'q. Bitta serialga uch kishi ovoz beradi, bulardan bittaginasi ayol kishi. Ovozlarni tasavvur qilavering 7yosh ham 70yosh bitta. Eshitgin ham kelmaydi.(NTTda) Sifati nol darajada.
"Иван Васильевич ўз касбини ўзгартиради", "Ишдаги ишқ", "Тақдир ҳазили ва қушдай енгил бўлинг" каби фильмларни ҳам ўзбеклар дубляж қилганини унутманг. Санаб ўтилган фильмлар оригинал(рус) версиясидан кўра сифатлироқ чиққан.

Lobar Pulatova
13.11.2009, 12:56
Menimcha bu jumlalarni o'zbek dublyajchilarimiz qo'shishgan bo'lsa kerak, jalb qilish uchun:-)
O'zbek dublyajiga gap yo'q. Bitta serialga uch kishi ovoz beradi, bulardan bittaginasi ayol kishi. Ovozlarni tasavvur qilavering 7yosh ham 70yosh bitta. Eshitgin ham kelmaydi.(NTTda) Sifati nol darajada.



To`ppa to`g`ri bu mayli bir oila a'zolarining shevalari uch xil, menimcha dublyaj adabiy tilda bo`lishi kerak emasmi??!!

Ziyoda Teshaboyeva
13.11.2009, 12:59
masalan qaysilar?

"Tutash taqdirlar" , " Chorraxadagi uy".Yana, milliylik ruhidagi seiallarimiz ham yo'q emas!
''Chorraxadagi uy'' serial emas shekilli? ''Tutash taqdirlar''ni necha marta ko'rish mumkin?

Lobar Pulatova
13.11.2009, 13:02
masalan qaysilar?

"Tutash taqdirlar" , " Chorraxadagi uy".Yana, milliylik ruhidagi seiallarimiz ham yo'q emas!
''Chorraxadagi uy'' serial emas shekilli? ''Tutash taqdirlar''ni necha marta ko'rish mumkin?



Nega faqat o`zbek seriallarini gapirasiz "Qish sanatasi" filmini kamida 10 marotaba ko`rsatishgan bo`lsa kerak. Jumongnichi, ularga nisbatan bizning seriallarda milliylik ko`proq.

Lutfillo Tursunov
13.11.2009, 13:32
Нега энди?
Сериал кўрмайдиганларнинг бирон ери камайиб қолганини ҳали эшитганим йўқ ёки кўраётганларнинг бирор устунликка эришганини ҳам. Masalan men ham ko'rmayman lekin televizorni yoqsangiz hamma kanallarda seriallar namoyish etilayotgan bo'ladi. Birida koreys, birida turk, birida meksika,hattoki o'zimizniki ham
Демак, телевизор кўп кўрмаслик керак. Мен ТВда янгиликлар дастури ва футбол кўраман. Шунингдек, айрим кўрсатувларни. Қолган вақт ТВ дам олади, мен ҳам.

Lutfillo Tursunov
13.11.2009, 13:46
Сериаллар ўзбекларники бўладими, корейсларникими, немисларникими - болалар ва ёшлар кўришига қаршиман.
Ўзи, умуман, сериал уй бекалари, вақти бемалолроқлар учун, уларнинг вақтини ўтказиш учун чиқарилади. Бизда эса бу оммавий тус олиб кетган - 4 ёшдан 90 ёшгача ҳамма ашаддий мухлис. Билмадим бунинг фойдаю, зарари қанақа, лекин, айниқса, қишлоқ жойларда "сериал умуман кўрмайман" десангиз сизга бошқача ҳайрон бўлиб қарайдиган даражага етган.
Агар одамларимиз бошқа нарсаларга ҳам сериалгачалик ўч бўлишгандами?!

OmoN
13.11.2009, 13:50
Билмадим бунинг фойдаю, зарари қанақа, лекин, айниқса, қишлоқ жойларда "сериал умуман кўрмайман" десангиз сизга бошқача ҳайрон бўлиб қарайдиган даражага етган.
Қишлоқларда қишда сериал қўйиладиган вақтда свет ўчган бўлади. Ёзда сериални унчалик ҳам кўришмаса керак. Чунки вақти бўлмайди.

Lutfillo Tursunov
13.11.2009, 14:09
Билмадим бунинг фойдаю, зарари қанақа, лекин, айниқса, қишлоқ жойларда "сериал умуман кўрмайман" десангиз сизга бошқача ҳайрон бўлиб қарайдиган даражага етган.
Қишлоқларда қишда сериал қўйиладиган вақтда свет ўчган бўлади. Ёзда сериални унчалик ҳам кўришмаса керак. Чунки вақти бўлмайди.

Қаёқда дейсиз, мен билган жойларда айни сериал бошланишига 5 минут қолганда светни ёқишади.
Ёздаям "как штык" кўришади, кечки маҳал ТВ вақтни фақат сериал билан ўтказадию. Бу каналдагиси тугаса, кейингиси бошлайди. Жуда форс-мажор бўлиб кечаси кўриш иложи бўлмаса, кундузги повтор бор. Хуллас, "ТВ рулит!" :)

Anvar Latipov
13.11.2009, 17:35
ишлоқларда қишда сериал қўйиладиган вақтда свет ўчган бўлади.
Nafaqat seriallar beriladigan payt, balkim deyarli, svet bo'lmaydi. 1 kunda bor yo'g'i 2-3 soat svet beriladi xolos.

Lutfillo Tursunov
13.11.2009, 22:42
Nafaqat seriallar beriladigan payt, balkim deyarli, svet bo'lmaydi. 1 kunda bor yo'g'i 2-3 soat svet beriladi xolos.
Ўша икки-уч соат айни корейс сериалига мўлжаллаб ёқилади.

Fariza Hasanova
14.11.2009, 12:23
Ўзи, умуман, сериал уй бекалари, вақти бемалолроқлар учун, уларнинг вақтини ўтказиш учун чиқарилади.
Men uy bekalarining ham serial ko'rishiga qarshiman, chunki ular serial ko'rayotganda oshxonadagi ovqatni ham , beshikdagi bolalarini ham esdan chiqarib qo'yishlari mumkin (ba'zilari albatta). Umuman olganda serial juda yomon narsa deb o'ylayman. Odamni (yoshidan qat'iy nazar) o'ziga bog'lab oladi.

Fariza Hasanova
14.11.2009, 12:29
Сообщение от OmoN Цитата: Сообщение от Lutfillo Tursunov Билмадим бунинг фойдаю, зарари қанақа, лекин, айниқса, қишлоқ жойларда "сериал умуман кўрмайман" десангиз сизга бошқача ҳайрон бўлиб қарайдиган даражага етган. Қишлоқларда қишда сериал қўйиладиган вақтда свет ўчган бўлади. Ёзда сериални унчалик ҳам кўришмаса керак. Чунки вақти бўлмайди. Қаёқда дейсиз, мен билган жойларда айни сериал бошланишига 5 минут қолганда светни ёқишади. Ёздаям "как штык" кўришади, кечки маҳал ТВ вақтни фақат сериал билан ўтказадию. Бу каналдагиси тугаса, кейингиси бошлайди. Жуда форс-мажор бўлиб кечаси кўриш иложи бўлмаса, кундузги повтор бор. Хуллас, "ТВ рулит!" __________________

Men bilgan bir qishloqda kechki payt svet bo'lmasa, kunduzi qayta qo'yilganda svet albatta keladi. Huddi kelishib qo'yilgandek.

Mubina
23.11.2009, 12:33
Men bilgan bir qishloqda kechki payt svet bo'lmasa, kunduzi qayta qo'yilganda svet albatta keladi. Huddi kelishib qo'yilgandek.
Agar odam ko'raman desa chiroq bo'lmasa ham ilojini topadi menimcha.
Eshitishim bo'yicha qishloq joylarida qadimiy, tarixiy koreys seriallariga mukkasidan ketishgan bo'ladi. Nima deb o'ylaysizlar agarda o'zimizda ham Milliy, tarixiy shaxslar to'g'risida seriallar olinsa odamlar shu darajada ko'rarmikan?

Nigora Tursunova
23.11.2009, 13:54
Nima deb o'ylaysizlar agarda o'zimizda ham Milliy, tarixiy shaxslar to'g'risida seriallar olinsa odamlar shu darajada ko'rarmikan?
O'zingiz nima deb o'ylaysiz?

Fayzbek
23.11.2009, 14:48
Nima deb o'ylaysizlar agarda o'zimizda ham Milliy, tarixiy shaxslar to'g'risida seriallar olinsa odamlar shu darajada ko'rarmikan?
O'zingiz nima deb o'ylaysiz?
Yo'q menimcha.
Muzqaymoq chet elniki desa, yotib olib yalashadi.

Mubina
25.11.2009, 16:13
O'zingiz nima deb o'ylaysiz? Menimcha esa 100 foizdan 50 foiziyam ko'rmaydi.

Muzqaymoq chet elniki desa, yotib olib yalashadi.
Haqiqatdan ham Xo'roz qand chet elniki desa hamma yotvolib tinmasdan yalaydi.

Umida Shodiyeva
25.11.2009, 16:22
Haqiqatdan ham Xo'roz qand chet elniki desa hamma yotvolib tinmasdan yalaydi.
Said Ahmad "Kelinlar qo'zg'oloni"

Nigora Umarova
25.11.2009, 16:24
Nima deb o'ylaysizlar agarda o'zimizda ham Milliy, tarixiy shaxslar to'g'risida seriallar olinsa odamlar shu darajada ko'rarmikan?

Agar bizda ham tarixiy seriallarni yuksak san'at darajasida ishlashsa, odamlar berilib ko'rishadi.
O'lda-jo'lda ishlangan filmlarga esa tomoshabin befarq bo'ladi.
Aytishlaricha, "Alpomish" kinosini ishlash jarayonida film byudjetiga kam pul ajratilgan, rejissyor unga-bunga yalinib mablag'ni tejash uchun film dekoratsiyasini tayyorlatgan ekan.
Shuning uchun ham ushbu filmni garchi "Alpomish" qahramonlik dostoni bo'lsa-da, odam miriqib ko'rmaydi.

OmoN
25.11.2009, 16:33
huning uchun ham ushbu filmni garchi "Alpomish" qahramonlik dostoni bo'lsa-da, odam miriqib ko'rmaydi.
Корейслар тарихий сериалларини аниқ тарихий далилларга асосланиб суратга олишади. Шунинг учун қизиқарлироқ чиқади менимча. "Юлдузли тунлар" ҳам худди шундай асарлардан бири. Мен Темур Малик, Жалолиддин Мангуберди ҳақида тарихий кинолар олинишини истардим.

Mubina
25.11.2009, 16:38
Agar bizda ham tarixiy seriallarni yuksak san'at darajasida ishlashsa, odamlar berilib ko'rishadi.
Hop shu filmlarni yuksak san'at darajasida ishlashga kim ma'sul?
Menimcha tomoshabinlar talab qilsa ishlanishi mumkin lekin hozir tomoshabinlar tarixiy koreys seriallari bilan band.

Nigora Umarova
25.11.2009, 16:39
Корейслар тарихий сериалларини аниқ тарихий далилларга асосланиб суратга олишади. Шунинг учун қизиқарлироқ чиқади менимча. "Юлдузли тунлар" ҳам худди шундай асарлардан бири. Мен Темур Малик, Жалолиддин Мангуберди ҳақида тарихий кинолар олинишини истардим.

"Юлдузли тунлар" нинг телевизион бадиий фильми яхши олинган. Ёки "Алишер Навоий", " Улуғбек" бадиий фильмлари эски даврда суратга олинган бўлса-да, одам таъсирланиб кўради.
Тарихий фильм олиниши учун анча-мунча маблағ кетади.
Фильм режиссёри учун тарихмий филь олгандан кўра бугунги кун ижтимоий ҳаётини қайсидир бир ўзига тўқ инсоннинг уйида-тайёр декорацияда олган маъқулроқ. Бу орқали хонадон соҳибининг мулки ҳам кўз-кўз бўлади.

Nigora Umarova
25.11.2009, 16:42
Xo'p, shu filmlarni yuksak san'at darajasida ishlashga kim ma'sul?
Menimcha tomoshabinlar talab qilsa ishlanishi mumkin lekin hozir tomoshabinlar tarixiy koreys seriallari bilan band.

To'g'ri, talab va taklif qonuni bor.
Biroq shu narsani esdan chiqarmaslik kerakki, hayotda bo'shliqning o'rnini boshqa bir narsa egallaydi. O'zimizd tarixiy seriallar bo'lmagach, tomoshabin ham koreys tarixiy seriallarini ko'rishga, o'ziga qahramon qidirishga majbur.

Lutfillo Tursunov
25.11.2009, 16:53
Тарихий фильм олиниши учун анча-мунча маблағ кетади. Фильм режиссёри учун тарихмий филь олгандан кўра бугунги кун ижтимоий ҳаётини қайсидир бир ўзига тўқ инсоннинг уйида-тайёр декорацияда олган маъқулроқ. Бу орқали хонадон соҳибининг мулки ҳам кўз-кўз бўлади.
Бизда сериаллар олиш барибир бориб маблағга тақалади. Ўзбекистон телевидениеси (сериалларни асосан телеканаллар маблағ билан таъминлайди) катта харажатли сериаллар ишлашга буюртма бера олмайди.
Шунинг учун, сиз айтганингиздек, асосан павилионларда суратга олинадиган сериалларга буюртма бериляпти бизда. ТВда бир сериалларлар сценарийси бўйича танлов эълон қилинганда ҳам, унинг павилионда суратга олишга мўлжаллаб ёзилиши шартлигига алоҳида урғу берилганди.

Lutfillo Tursunov
26.11.2009, 15:42
Нима учун Голливуд филмларини қизиқиб томоша қиламиз?
Сабаби улар ҳар бир жиҳатга жиддий муносабатда бўлади, ҳар бир иштирокчи масъулиятни профессионал даражада ҳис этади. Ҳар бир рол, ҳар бир қаҳрамон ўта синчковлик билан талқин этилади, нафақат актёрнинг ўзи ёки режиссёр ўша қаҳрамон қиёфаси учун курашади, балки, либос усталари, гримчилар, рассомлар ҳам бу жараёнда улардан кам иштирок этишмайди.
Масалан, Бред Питт яратга образларга эътибор беринг:
https://img.uforum.uz/images/xsrmojj4124308.jpg
Биринчи расмдаги образи “Бесславные ублюдки” филмидан, иккинчиси "Троя", учинчиси "Загадочная история Бенджамина Баттона" филмидан. Ушбу асарларнинг суратга олиниш даври орасида фарқ у даражада катта эмас, лекин қиёфадаги фарққа эътибор беринг! Улар бир-биридан тубдан ажралиб турибди. Шунинг учун ҳам бу актёрларнинг ҳар бир экранга чиқишини алоҳида қизиқиш билан кутиб оламиз. Шунинг учун ҳам бу актёрлар яратган образларда бирхилликни кўрмаймиз.

Худди шунингдек, Жонни Деп образларига ҳам эътибор беринг:
https://img.uforum.uz/images/caxgscb6327640.jpg
Бу кўринишларнинг юзага келишида гримчи ва либос усталарининг алоҳида меҳнати сезилиб турибди.

Голивудда актёрларнинг ўзи ҳам жуда талабчан ва қатъиятли бўлади. Масалан, Том Хэнкс "Одамлардан йироқда" филмида яратган образи жонли чиқиши учун 20 кг.га озган ва қарийб бир йил давомида соч-соқолини олмаган:
https://img.uforum.uz/images/krcwbli6825945.jpg

Энди, ўзимизга қайтамиз. Бизда олинаётган аксарият хусусий филмларда образларнинг ташқи қиёфасига эътибор берилмайди. Актёрнинг роли ўзгаргани билан, унинг қиёфаси ҳам шунга яраша ўзгартирилмаса, худди аввалги ролини кўргандай бўлаверасиз.
Ҳаттоки, иккита кинода бир хил либосда (!) рол ижро этаётган актёр ва актрисаларимиз ҳам бор. Демакки, бизда либосларга, гримга жиддий эътибор қаратилмайди (мутахассисларга бериладиган пулни тежаб қолишса керакда).
Киномизда режиссёрликка қўл уришни бошлаган аксарият ёшлар ва катталар машҳур актёрларимизни таклиф қилишадию, уларнинг ижролари ёрдамида муваффақият қозонишни мақсад қилиб қўйишади. Номдор актёрлар олдида ўзини ночоргина сезиб қолган режиссёр қандай йўл тутади: ҳаммасини шу актёрнинг ўзига ҳавола қилиб қўя қолади. Яъни у ўз билганича рол ижро этади. Натижада эса филм ғоясини ўзича ҳар хил тушунган актёрларимиз ижрони бошқа ролларга номутаносиб равишда талқин қилишади. Бу эса, табиийки, филм ғоясини барбод қилади.
Келажакда олинажак филмларимизда бир-биридан ажралиб турувчи образлар яратилади деган умиддаман.

Kahramon Jalilov
26.11.2009, 15:53
Ҳаттоки, иккита кинода бир хил либосда (!) рол ижро этаётган актёр ва актрисаларимиз ҳам бор. Демакки, бизда либосларга, гримга жиддий эътибор қаратилмайди (мутахассисларга бериладиган пулни тежаб қолишса керакда).
Huddi shu holatni kecha men ham guvohi bo'ldim, bir aktyor kinoda rol o'ynayapti holbuki boshqa kinolarda ham o'sha-osha, hatto yana bir narsani guvohi bo'ldim aktyor yoki aktrisa kino boshidan ohirigacha bir hil kiyimda hech ham o'zgarmagan, men ko'rgan kinoda to'ydan oldin sovchi kelib, sovchilr qizni rozi qilishdi, oradan ozgina vaqt o'tib kelin-kuyov to'ylari bo'lyapti uni ota-onasi o'ynagan rolda osha-o'sha kiyinish (sovchi bo'lib borgan paytdagi va boshidan beri), buni ko'rib, tovba sovchi kelib biroloq to'y qilib uyga ob ketsa bo'larkanmi deb qolasan kishi ...?

Husen
10.12.2009, 15:57
Таниқли Жеймс Камерун "Титаник"дан сўнг "Аватар" фильмини яратди. Фльм роликларини кўрибоқ, нақадар профессионал ёндошилгани сезилиб турибди. миллий киномиз шундай даражаларга чиқишини кўриш насиб қилармикан...

Husen
18.12.2009, 09:44
Бугун машҳур рус актёри Юрий Никулин таваллуд топган кун... Шунингдек, Бред Питтнинг ҳам!
Шу ўринда савол туғилади: Бизда ҳам нафақат Ўзбекистонда балки кенгроқ масштабда танилиб бораётган актёрлар бормикан? Баъзилари Россия киноижодкорларининг турли фильмларида эпизодик ролларни ўйнаб туришибди...Аммо, наҳотки шундан бошқа имкон бўлмаса?!!

Gulnora Voisova
18.12.2009, 10:12
миллий киномиз шундай даражаларга чиқишини кўриш насиб қилармикан... Миллий киномиз у даражаларга чиқадими йўқми билмайман. Фақат билганим киномиз ҳеч бўлмаса 20, 30 йил олдинги ҳолатига қайтса ҳам йўқ демасдим. Уйда ҳам, иш пайтимизда ҳам, мана шу форумда ҳам кўпинча "Суюнчи", "Чинор остидаги дуэл", "Маҳаллада дув-дув гап" каби фильмлардан ёд бўлиб кетган жумлаларни ишлатамиз.

Бир куни овқат устида ўтирганимизда онам гап бошлаб қолди:
- Топган қизимга унамаяпти сиз ҳам ота бўлиб, ўғлингизга гапиринг мундоқ.
Отам акамга қараб:
- Ўғлим овқатингни емайсанми :smile:
Гурр этиб ҳаммамиз кулиб юбордик.

Замонавий фильмларимиздан ақалли битта жумла эслаб кўрингчи?

JUS
18.12.2009, 10:43
[/offtop]Замонавий фильмларимиздан ақалли битта жумла эслаб кўрингчи?
"Сиз мен учун айтиб бўлинган қўшиқсиз" га ўхшаганми...?

Shomurodov Shohruh
18.12.2009, 13:28
Жеймс Камерун
Кэмерон :)

OmoN
18.12.2009, 13:34
Фақат билганим киномиз ҳеч бўлмаса 20, 30 йил олдинги ҳолатига қайтса ҳам йўқ демасдим.
Агар шундай бўлса ўзбек киноси яна юксак чўққиларга чиққан бўларди.

Nigora Umarova
18.12.2009, 17:05
Hozirgina xabar berishdi. Bugun poytaxtimizdagi Kinochilar uyida soat 18-00 da rejissyor Yo'ldosh A'zamov ("O'tkan kunlar", "Tohir va Zuhra", "Maftuningman", "Zulmatni tark etib" yoki "Mehrobdan chayon" filmlarini suratga olgan), aktrisa Maryam Yoqubova ("Mahallada duv-duv gap"dagi Oyposhsha xola) va artist Mashrab Yunusov ("Alisher Navoiy" filmida Fasiddin, "O'tkan kunlar"da tabib obrazlarini yaratganlar) tavalludlarining 100 yilligiga bag'ishlangan xotira kechasi bo'lib o'tarkan.

Lutfillo Tursunov
18.12.2009, 18:14
Миллий киномиз у даражаларга чиқадими йўқми билмайман. Фақат билганим киномиз ҳеч бўлмаса 20, 30 йил олдинги ҳолатига қайтса ҳам йўқ демасдим. Уйда ҳам, иш пайтимизда ҳам, мана шу форумда ҳам кўпинча "Суюнчи", "Чинор остидаги дуэл", "Маҳаллада дув-дув гап" каби фильмлардан ёд бўлиб кетган жумлаларни ишлатамиз.
Бу филмлар ҳақиқатда яхши ишланган, лекин ўша киноларнинг суратга олиниши ўртасидаги вақт оралиғи анча катта эканлиги ҳозир сезилмайди. У вақтларда ҳар бир филмга давлат даражасида эътибор берилган, сценарийлар қайта-қайта махсус комиссия текширувидан ўтган. Шунинг учун савиясиз кино ишлаб ташлайверилмаган.
Ҳозир эркинлик, ҳатто мен ҳам кино ишлашим мумкин пулим бўлса. Бу балки яхшидир, балки бироз тартибга солиш керакдир...
Асосийси, киносаноатимиз ғилдираклари яна айлана бошлади. 1990 йилдан 98-йилларгача деярли кино ишланмай қўйилганди. Ҳозир яхшию ёмон, озғину узун, ялтироғу қалтироқ бўлсаям йилига 100талар атрофида кино ишланиб турибди. Улар орасида савиялилари ҳам бор.
Шахсан менга, Мурод Муҳаммад Дўст сценарийларига ишланган кинолар ёқяпти.
Битта муаммоимиз - кино танқидчиларимиз "камтарлик" қилиб туришибди кино бозорида. Аслида, умумий савияга уларнинг таъсири катта.

OmoN
18.12.2009, 19:39
Бу филмлар ҳақиқатда яхши ишланган, лекин ўша киноларнинг суратга олиниши ўртасидаги вақт оралиғи анча катта эканлиги ҳозир сезилмайди. У вақтларда ҳар бир филмга давлат даражасида эътибор берилган, сценарийлар қайта-қайта махсус комиссия текширувидан ўтган.
Чунки у пайтда кино бутун бошли авлодни тарбиялашини тушунадиган одамлар кўпроқ бўлган.
Ҳозир эркинлик, ҳатто мен ҳам кино ишлашим мумкин пулим бўлса. Бу балки яхшидир, балки бироз тартибга солиш керакдир...
Асосийси, киносаноатимиз ғилдираклари яна айлана бошлади. 1990 йилдан 98-йилларгача деярли кино ишланмай қўйилганди. Ҳозир яхшию ёмон, озғину узун, ялтироғу қалтироқ бўлсаям йилига 100талар атрофида кино ишланиб турибди.
Кино санъати (тўғрироғи саноати) тажриба майдонига айланиб бўлди. Ҳоҳлаган одам ўзини бир синаб кўриш учун кино ишлаяпти ёки кинода роль ижро этяпти. Шу кинолар келажак авлодни тарбиялашини ўйлаётганлар кам.

Shomurodov Shohruh
18.12.2009, 23:01
Ҳозир эркинлик, ҳатто мен ҳам кино ишлашим мумкин пулим бўлса. Бу балки яхшидир, балки бироз тартибга солиш керакдир...
Гап канча кино олинишида эмас, балки шу киноларни курадиганлар хам борлигида...

Shomurodov Shohruh
18.12.2009, 23:03
Шу кинолар келажак авлодни тарбиялашини ўйлаётганлар кам.
Келажак авлодни тарбиялаш кинонинг ролини ошириб юбормадизми? Кинонинг кучи менимча адабиётнинг анча паст, лекин балки савия булмаганда кино хам бошкариш хусусиятига эга булиши мумкин. Шундай экан авваламбор ота-она болани кинодан "тарбия" олмайдиган килиб устириши керак.

AZiza X
20.12.2009, 13:29
Kinotanqidchi Feruza Nodirovaning "Darakchi" dagi maqolasini o'qidim. Unda kinolar tahlili filmning kassabop bo'lgani yoki muvaffaqiyatsizlikka uchraganiga qarab bayon etilgan. Bu juda notogri tahlil bolib tuyuldi. Masalan, Sohib Abbosxonning "Kirakash" filmi kassabop bo'lgani yozilgan va shu yo'l bilan "maqtalgan".
Aynan shu filmga dugonalarim bilan tushdim. To'lagan 3000 so'mim(Kinochilar uyida narx shunaqa bo'ldi) shu qadar alam qildiki... Juda zerikarli, sayoz ssenariy, kambag'al rejissura, kadrlar nochor, rakurslar juda noto'g'i tanlangan.., 4 ta odam bilan kino ishlangan(qizig'i, maqolada S. Abbosxon tarbiyaviy ahamiyatga ega kinolarni ishlash kerakligi, saviyasiz fil'mlarni baribir tomoshabin ko'rmasligi haqida intervyu ham bergan).

ElyorTB
20.12.2009, 23:36
Agarda e'tibor bergan bo'lsangiz bu kino haqida Alisher Uzoqov so'nggi interyularidan birida: "Bu kinoni 2 yil avval mazza qilib tomosha qilsa bo'ladi" deb o'tganlar. Hulosa o'zingizdan.

Lutfillo Tursunov
21.12.2009, 04:13
Чунки у пайтда кино бутун бошли авлодни тарбиялашини тушунадиган одамлар кўпроқ бўлган.

Тўғрироғи, ғоя масаласига кўпроқ эътибор қаратилган. У пайтдаги аксарият киноларнинг ғоясига шахсан мен унчалик қўшилмайман. Уларнинг бир устунлиги бу қаршиликни тўсиб туради - кинога ўта маҳорат билан ёндошилган!
Масалан, "Маҳаллада дув-дув гап" филмини олайлик. Ҳар сафар кўрганимда унда ғалати одатлар илгари сурилганлигига гувоҳ бўламан:
1. Асарнинг асосий ғояларидан бири - Тошкент маҳалларида яшовчи аҳолини кўп қаватли уйларга кўчириш бўлган. Ўзбекларда "отамдан қолган ҳовли" деган тушунча қаттиқ шаклланган ва ҳар ким ҳам ўзи катта бўлган ҳовлисини ташлаб чиқиб кетгиси келмайди. Филмда шундай йўл тутилганки, маҳаллалардаги ҳовлилар абгор (ўша пайти шундай бўлган бўлишиям мумкин, лекин барибир ҳовли-ҳовлида), янги қурилаётган кўп қаватли уйлар эса жуда қулай (ўша давр нуқтаи назаридан шундайдир) қилиб кўрсатилган. Хуллас, бу филм ўша ота ҳовлисини ташлаб чиқиб кетишни истамайдиган оилаларга қаратилган ғоявий қурол вазифасини ўтаган.
2. Йигитнинг (Тўлқин Тожиев яратган образ) қизни отаси билан сохта тўй бўйича келишиб олиши. Яъни қиз қўшниси билан ЗАГСга борадию, у ерда бошқаси билан рўйхатдан ўтади ва қочиб кетади. Қайси ота бўлажак куёвингизман деб олдига келиб, ғалати усулни уқтириб ўтирган боланинг гапига кўнади! Кўндирганидан кейин яна қўл ташашиб қўйишганичи.
3. Келин қочиб кетганидан кейинги келин танлаш маросими. Тўйга меҳмон бўлиб келган қизлар бирданига қатор тортиб тизилиб турармишда, куёв ўзига ёққанини танлаб, шу пайтнинг ўзида тўйни давом эттирворишармиш! Нима келиннинг қариндош уруғи, ота-онаси йўқми? "Ола", "ёппирай" деб тўй қилвориш осон эканда!
4. Ўзбек йигитининг ўз "мегажини" билан Москвада учрашиб, шу ёқнинг ўзида ими-жимида "сурприз" қилиб, уйланиб олиши. Уйига бу ҳақда мақтаниб хат ёзиши. Буям ўша давр нуқтаи назаридан "янгича ҳаёт" усули тарғиботи.
5. Бетга чопар "енгил ковалерия" келин образи. Ўзи яхши кўрган инсонининг отаси эканлигини билса-да, ишда сусткашлик қилгани учун юзига (бўлажак қайнотасининг) аччиқ-аччиқ гапларни шартта-шартта айтиб ташлайверади. Ўзбек қизига унчалик тўғри келмайдиган ҳолат, шундай эмасми?!

Cанаса яна бир нечта мисоллар топилади.
Нима демоқчиман, ўша даврда деярли ҳар бир кино маълум ғоя учун хизмат қилган. Агар у филмлар моҳир актёрларнинг моҳир ижросида ва моҳирона услубда суратга олинмаганида қийматини аллақачон йўқотиб бўлган бўларди.

Lutfillo Tursunov
21.12.2009, 04:25
Гап канча кино олинишида эмас, балки шу киноларни курадиганлар хам борлигида...
Кино бозори ҳам оддий бозорлардан фарқ қилмайди. Унда сифатли мол ҳам, сифатсизиям бўлади. Ва ҳар бирига ўзининг харидори топилади.

Lutfillo Tursunov
21.12.2009, 04:30
Kinotanqidchi Feruza Nodirovaning "Darakchi" dagi maqolasini o'qidim. Unda kinolar tahlili filmning kassabop bo'lgani yoki muvaffaqiyatsizlikka uchraganiga qarab bayon etilgan. Bu juda notogri tahlil bolib tuyuldi. Masalan, Sohib Abbosxonning "Kirakash" filmi kassabop bo'lgani yozilgan va shu yo'l bilan "maqtalgan".
Соҳиб Аббосхоннинг бирорта киноси яхши чиққанини кўрмаганман. Ҳаммаси ўртамиёна ва ундан паст даражада. Ярқ этиб кўзга ташланадиган саҳналари кўринмайди.

Gulnora Voisova
21.12.2009, 15:06
Agarda e'tibor bergan bo'lsangiz bu kino haqida Alisher Uzoqov so'nggi interyularidan birida: "Bu kinoni 2 yil avval mazza qilib tomosha qilsa bo'ladi" deb o'tganlar. Hulosa o'zingizdan. Нима у кинотанқидчими? Шухрат Аббосов, Мелис Абзалов ёки Зулфиқор Мусоқовни фикрини келтирсангиз бундай дейишингиз ўринли. Бировнинг фикридан хулоса чиқариш учун камида ўша одамни таниш керак. Шахсан мен Алишер Узоқовни танимайман. Ким у?

Gulnora Voisova
25.12.2009, 14:19
"Сиз мен учун айтиб бўлинган қўшиқсиз" га ўхшаганми...?Ха ха ха... Яхшиям "еб бўлинган ошсиз", демабди. Демак, замонавий фильмларни битта қолдирмай кўрасиз. :smile:

JUS
25.12.2009, 16:57
Ха ха ха... Яхшиям "еб бўлинган ошсиз", демабди.
Демак, замонавий фильмларни битта қолдирмай кўрасиз. :smile:
Ҳа йўқ, қайсидир қўшиқда қулоғимга чалинганди. (Ўша фильмга олинган саунтрекда)

Lutfillo Tursunov
27.12.2009, 03:05
Ха ха ха... Яхшиям "еб бўлинган ошсиз", демабди.
Демак, замонавий фильмларни битта қолдирмай кўрасиз. :smile:
Ҳа йўқ, қайсидир қўшиқда қулоғимга чалинганди. (Ўша фильмга олинган саунтрекда)

Мен бўлсам, қўлимга тушган ҳар бир янги чиқаётган ўзбекча киноларни кўришга ҳаракат қиламан. Айримлари шунақанги бемазаки, кинотеатрга бориб қўрган одам мазаси қочиб йиқилса керак. Мен дискда шунақа киноларниям тишимни-тишга қўйиб бўлсаям кўраман. Охирги кўрганларим ичида "Улфатлар-2" ёқмади, биринчиси дурустгина комедия чиққаниди. Буниси ҳаддан зиёд бачканалашиб кетибди. Кейин яна бир кино кўрганидим, "шедевр" ўзиям - номи аниқ эсимда йўқ, лекин ўша биз ҳамон севиб томоша қиладиган - "Парвона" спектаклини кино шаклида олишган. Э, бу кинодан тўйларда олинадиган видеоларни ўлса ўлиги ортиқ. Кинони олган режиссёр ва сценарийчини яхшилаб тепишга рози бўлиб кетгандим, тепгандан кейин майиб бўлиб қолсаям виждоним қийналмасиди.

OmoN
27.12.2009, 06:51
Мен бўлсам, қўлимга тушган ҳар бир янги чиқаётган ўзбекча киноларни кўришга ҳаракат қиламан.
Қойил-э. Журналистларнинг асаби шунчалик мустаҳкам бўладими?
Мен маза-бемаза янги ўзбекфильмларни кўргандан кўра голливуднинг тупой блокбастерларини кўришни афзал кўраман. Ҳар ҳолда спецэффектлар маромига етказиб ишланган.
Кейин яна бир кино кўрганидим, "шедевр" ўзиям - номи аниқ эсимда йўқ, лекин ўша биз ҳамон севиб томоша қиладиган - "Парвона" спектаклини кино шаклида олишган
Адашмасам бу кино ҳам "Парвона" деб аталса керак. Ўткурий образининг сочи узунмиди? 5 йил аввал шунақа вариантини кўрувдим.

Gulnora Voisova
27.12.2009, 11:50
Айримлари шунақанги бемазаки, кинотеатрга бориб қўрган одам мазаси қочиб йиқилса керак. Мурод Ражабов, Ражаб Адашев, каби моҳир актёрларимиз қандай рози бўляпти бундай киноларда тушишга деб ҳайрон қоламан. Гоҳида уларни гипноз қилишмаяптими деган шубҳага ҳам бориб қоламан :smile:

Husen
27.12.2009, 12:01
2009 йил давомида киноижодкорларимиз томонидан 34 та фильм томошабинларга тақдим қилинган. Бу ҳар ойда 3 та кино дегани... Аммо, улар орасида ёрқин эсда қоладиган борми?
"Жаноб Ҳеч ким" йилнинг энг яхши фильми деб топилди. Кўрганман, аммо реал ҳаётдан жуда узоқда! Бир оилада 3-4 та қиз яшайди-да, уларга эрталабки нонуштани девдек йигит тайёрлаб берармиш.. Пулга кўмилиб кетганидан қатъи назар ўзбек оиласида қиз фарзандларнинг ётоғига бегона йигитнинг нонушта олиб киришига йўл қўйилмаслиги аниқ!

Lutfillo Tursunov
27.12.2009, 16:49
Қойил-э. Журналистларнинг асаби шунчалик мустаҳкам бўладими? Мен маза-бемаза янги ўзбекфильмларни кўргандан кўра голливуднинг тупой блокбастерларини кўришни афзал кўраман. Ҳар ҳолда спецэффектлар маромига етказиб ишланган.
Голливуднинг бир тийинга қиммат кинолари кўп, бизникини ҳам. Мен ўзимизнинг арзир-арзимас филмларини кўришимга сабаб - ўсиш бўлаяптими йўқми, янгиликлар кузатиляптими йўқми, сценарийлар ва режиссёр иши яхшиланяптими йўқми... шуларни қидираман. Афсуски, ўзгариш кам.

Ўткурий образининг сочи узунмиди?
Ҳа, шу образ. Обид Юнусов кўриб йиғлаворган бўлса керак, образни шунчалар дабдаласини чиқарибди деб.

Lutfillo Tursunov
27.12.2009, 16:52
Пулга кўмилиб кетганидан қатъи назар ўзбек оиласида қиз фарзандларнинг ётоғига бегона йигитнинг нонушта олиб киришига йўл қўйилмаслиги аниқ!
Бу анъаналар йўқолиб кетаётган бўлишиям мумкин, ахир бир мавзу кўтарилганидию - бизда ҳам "Зодагон"лар тоифаси шаклланяпти.

Husen
28.12.2009, 12:58
Бугун ҳалкаро Кино куни (http://www.calend.ru/holidays/0/0/2353/) экан.

OmoN
11.01.2010, 10:08
Кеча кечга яқин "Ўзбекистон" каналидан "Ҳомий" деган кинокомедия бўлди. Ким кўрди? Анча долзарб муаммолар кўтарилган.

ElyorTB
22.01.2010, 21:08
Kino va tomashabin o'rtasidagi masofa yaqinmi yoki uzoq?! shu mavzuni www.shou-stars.uz saytida maqola sifatida yozsam? Muallif qarshimasmila?

Lutfillo Tursunov
23.01.2010, 06:20
Kino va tomashabin o'rtasidagi masofa yaqinmi yoki uzoq?! shu mavzuni www.shou-stars.uz saytida maqola sifatida yozsam? Muallif qarshimasmila?

Бу ерда билдирилган фикрлар муаллифларини кўрсатган ҳолда ёзсангиз қаршилик бўлмаса керак, яъни форумда шу мавзу муҳокама қилингани ва унда фалончилар шундай фикр билдиргани шаклида ёзсангиз.
Кейин сайтингизга жойлагандан сўнг хабарини берворинг, лозим топсак мақолангизниям чангини чиқариб берамиз :)

Lutfillo Tursunov
23.01.2010, 06:21
Кеча кечга яқин "Ўзбекистон" каналидан "Ҳомий" деган кинокомедия бўлди. Ким кўрди? Анча долзарб муаммолар кўтарилган.
Қисқа митражли филм эмасми? Эслашим қийинроқ бўляпти бу кинони. Балки кўрмагандурман.

ElyorTB
24.01.2010, 22:40
Bu masala bo'yicha mutaxasislar,kinorej. va aktyorlarning ham fikrini qo'shamiz. Tez kunda!

OmoN
25.01.2010, 08:53
Қисқа митражли филм эмасми? Эслашим қийинроқ бўляпти бу кинони. Балки кўрмагандурман.
Мен ҳам бошидан кўрмадим. Мазмуни қуйидагича:
Битта режиссер бир бойдан янги олаётган киносига ҳомийлик қилишини сўрайди. Кинонинг номи "Отелло". Бой ҳам ҳисоб-китоб қилиб рози бўлади. 20 млн. пул ўтказади. Бойнинг хотини телефондаги гапини эшитиб қолиб кинода Дездемонани мен ўйнайман, мактабдалигимда тўгаракка қатнашганман деб туриб олади. Режиссер бечора рози бўлади. Кейин бой Отеллони ўзим ўйнайман дейди. Реж-р йўқ деса пулни қайтарасан деб туриб олади. Реж-р яна иложсизликдан рози бўлади. Отелло Дездемонани бўғиб ўлдирадиган саҳнага келганда "Битта рўмолчани деб кеннойийзи бўғиб қўйсам эртага одамлар Ҳотамбой битта 200 сўмлик рўмолчани деб хотинини бўғибди деб гап қилишади. Ўзгартирамиз" деб туриб олади. Ишқилиб кино расво бўлади-да :)

Lutfillo Tursunov
25.01.2010, 15:31
Мазмуни қуйидагича:
Аниқ кўрмаганман. Кўриш керак экан, қизиққа ўхшайди.

Охирги кўрган кинолардан Тоҳир Малик асари асосида ишланган Ёдгор Садиевнинг "Иблис девори" ёқди.
Шунингдек, "Аросат" ҳам. Шу филмлар ТВда қўйилса яхши бўларди.

Nigora Umarova
25.01.2010, 16:07
Битта режиссер бир бойдан янги олаётган киносига ҳомийлик қилишини сўрайди. Кинонинг номи "Отелло". Бой ҳам ҳисоб-китоб қилиб рози бўлади. 20 млн. пул ўтказади. Бойнинг хотини телефондаги гапини эшитиб қолиб кинода Дездемонани мен ўйнайман, мактабдалигимда тўгаракка қатнашганман деб туриб олади.... :)

Сюжет Тоҳир Маликнинг "Дездемонанинг соткаси" ҳажвиясига жуда-жуда ўхшаркан.

Kahramon Jalilov
26.01.2010, 20:35
Охирги кўрган кинолардан Тоҳир Малик асари асосида ишланган Ёдгор Садиевнинг "Иблис девори" ёқди.
Шунингдек, "Аросат" ҳам. Шу филмлар ТВда қўйилса яхши бўларди.
Bu filmlar TV da 2-3 marta qo'yilgan, faqat vaqti ko'pinchalik tog'ri kelmayapti, mana masalan "Iblis devori" ni filmini kechki payt soat 10-11 lada qo'ygan, u paytda hamma charchagan, hamma dam olayotgan paytlaga tog'ri keladi, va shunga o'hshash hodisalar, TV ni qachon ishdan qaytib yahshiroq narsa ko'ray desa butun koreysladan tortib, turklani seriallarini qo'yishadi ko'pincha, milliy seriallar va kinolar ko'pchilik hollarda juda kechki payt (11-12) lada qo'yishadi...

OmoN
27.01.2010, 10:42
Кўриш керак экан, қизиққа ўхшайди.
Унчалик профессионал даражада, дурдона асар сифатида олинмаган бўлса-да долзарб мавзу кўтариб чиқилган.

xspy
27.01.2010, 21:02
Кеча кечга яқин "Ўзбекистон" каналидан "Ҳомий" деган кинокомедия бўлди. Ким кўрди? Анча долзарб муаммолар кўтарилган.

Omon manga qarengda siz dolzarb mavzu, uzur man ruscha qo`shib yozishim mumkin, lekin bir o`ylanib ko`ringlarchi (BU FAQAT HAQIQIY KINOni TUSHUNADIGANLAR UCHUN, QOGANLAR O`qimey qo`yurilar!!!!) Qachon bir birorta (ya`ni o`zbek hozirgi filmlar ma`nosida) kinomiz NORMALNIY chiqqan???
Bir Scenariyi ma`nosi jihatidan hech bo`maganda :)) odamni bir o`ylantirib qo`yadigan, 2 - 3 va yana ko`plab marotaba ko`rganingdagina hamma ma`nosini tushuna oladigan kino-scenariylar BORMI O`ZI??????
Hammasining ma`nosi BIR tuppoy scenaristni hayolidan o`tgan YOZUVLARINI ko`rib o`tirasanlar (UZUR haqiqat ACHCHIQDIR) ... Seriallarimiz... to`grisida bo`lsa O`ylab ko`rilarchi HAMANI ham hayotida undan ham og`ir voqealar ko`p bo`ladi... TAK CHTO Bu TEMA emas... FUFLO!!! Endi To`liq ya`ni 1 yarimsoatli kinolarimiz esa::: ))) kuleylikmikan yoki Yig`lelikmikan :(((( Hamasi bir hil MAVZUDA ya`ni HINDISTON - sevgi - muhabbat , bitta boy kambag`alni sevib qoladi, keyin ota-onasi bo`mapti diydi bu ishlarin` tralya-lya - tropapa keyin ohirida HAPPY-END juda bomasa TRILLER "TIPA" :) oladida kimdir!!! Bo`ldi shu narsa MAVZU qaytariluradi hamma kinolarimizda hullas hozicha shu agar Gapirse GAP SIMMIDAN bu mavzuda lekin :KidRock_06:

Shomurodov Shohruh
28.01.2010, 07:00
Qachon bir birorta (ya`ni o`zbek hozirgi filmlar ma`nosida) kinomiz NORMALNIY chiqqan?
Зулфикор Мусоковнинг кинолари жуда хам яхши ишланган, уша "Осмондаги болалар" хам, "Яратганга шукр" хам.

Nigora Umarova
28.01.2010, 09:24
Зулфикор Мусоковнинг кинолари жуда хам яхши ишланган, уша "Осмондаги болалар" хам, "Яратганга шукр" хам.

Менга режиссёрнинг ишлаган "Абдуллажон" фильми ёқади.

Gulnora Voisova
28.01.2010, 09:35
Omon manga qarengda siz dolzarb mavzu, uzur man ruscha qo`shib yozishim mumkin, lekin bir o`ylanib ko`ringlarchi (BU FAQAT HAQIQIY KINOni TUSHUNADIGANLAR UCHUN, QOGANLAR O`qimey qo`yurilar!!!!) Qachon bir birorta (ya`ni o`zbek hozirgi filmlar ma`nosida) kinomiz NORMALNIY chiqqan??? Bir Scenariyi ma`nosi jihatidan hech bo`maganda ) odamni bir o`ylantirib qo`yadigan, 2 - 3 va yana ko`plab marotaba ko`rganingdagina hamma ma`nosini tushuna oladigan kino-scenariylar BORMI O`ZI?????? Hammasining ma`nosi BIR tuppoy scenaristni hayolidan o`tgan YOZUVLARINI ko`rib o`tirasanlar (UZUR haqiqat ACHCHIQDIR) ... Seriallarimiz... to`grisida bo`lsa O`ylab ko`rilarchi HAMANI ham hayotida undan ham og`ir voqealar ko`p bo`ladi... TAK CHTO Bu TEMA emas... FUFLO!!! Endi To`liq ya`ni 1 yarimsoatli kinolarimiz esa::: ))) kuleylikmikan yoki Yig`lelikmikan ((( Hamasi bir hil MAVZUDA ya`ni HINDISTON - sevgi - muhabbat , bitta boy kambag`alni sevib qoladi, keyin ota-onasi bo`mapti diydi bu ishlarin` tralya-lya - tropapa keyin ohirida HAPPY-END juda bomasa TRILLER "TIPA" oladida kimdir!!! Bo`ldi shu narsa MAVZU qaytariluradi hamma kinolarimizda hullas hozicha shu agar Gapirse GAP SIMMIDAN bu mavzuda lekin Олдин мана бу (http://uforum.uz/showthread.php?t=6508) мавзуни яхшилаб ўқиб чиқиб, кейин хабар қолдиришингизни тавсия қиламан.

Muhayyo Turdialiyeva
28.01.2010, 10:15
Зулфикор Мусоковнинг кинолари жуда хам яхши ишланган, уша "Осмондаги болалар" хам, "Яратганга шукр" хам.
Menga esa "Vatan" judayam yoqadi. 10 marta bo'lsa ham qaytadan ko'rgim kelaveradi.

Muhayyo Turdialiyeva
28.01.2010, 10:20
Omon manga qarengda siz dolzarb mavzu, uzur man ruscha qo`shib yozishim mumkin, lekin bir o`ylanib ko`ringlarchi (BU FAQAT HAQIQIY KINOni TUSHUNADIGANLAR UCHUN, QOGANLAR O`qimey qo`yurilar!!!!) Qachon bir birorta (ya`ni o`zbek hozirgi filmlar ma`nosida) kinomiz NORMALNIY chiqqan???............
Tan olmasakchi?
Menimcha bu habarni Omon aka hali o'qimaganlarmi deyman

OmoN
28.01.2010, 10:45
Omon manga qarengda siz dolzarb mavzu
Ана долзарб мавзугаям айландик... ўзингиз ўша :)
uzur man ruscha qo`shib yozishim mumkin, lekin bir o`ylanib ko`ringlarchi (BU FAQAT HAQIQIY KINOni TUSHUNADIGANLAR UCHUN, QOGANLAR O`qimey qo`yurilar!!!!)
Гапнинг шу қисмидан менинг долзарб мавзулигим ҳақида бирон нима бордир деб ўйлагандим. Лекин, муаллиф русча қўшиб ёзганлиги учун ўйланиб кўришимиз кераклигини тушундим холос.
Bir Scenariyi ma`nosi jihatidan hech bo`maganda ) odamni bir o`ylantirib qo`yadigan, 2 - 3 va yana ko`plab marotaba ko`rganingdagina hamma ma`nosini tushuna oladigan kino-scenariylar BORMI O`ZI??????
"Сув ёқалаб"ни кўрганмисиз? "Яратганга шукур", "Ўтов", "Чашма"ничи? "Абдуллажон" ҳақида гапирмасак ҳам бўлади.
Hammasining ma`nosi BIR tuppoy scenaristni hayolidan o`tgan YOZUVLARINI ko`rib o`tirasanlar
1) Сценарист албатта ҳаёлидан ўтган нарсаларни ёзади. Унинг туппой ёки нотуппойлиги ҳақида ўйлаб кўрмаган эканман.
2) Мен ёзувларни кўришдан кўра ўқишни кўпроқ маъқул кўраман.
3) Мени қанақа ёзув/кино кўришимни биладиган даражада яхши танийсизми?
Seriallarimiz... to`grisida bo`lsa O`ylab ko`rilarchi HAMANI ham hayotida undan ham og`ir voqealar ko`p bo`ladi...
ҳАмМаНиНг ҳАёТи ўЗи уЧуН сЕрИаЛ қИлИб оЛиНиШи кЕрАкМи?
Масалан, "Қалдирғочлар яна қайтади", "Меҳмонжонлардан айланай"нинг ўрнига "Ити ўғирланган Омон", "Омоннинг сигири бедапояда бўкиб ўлди" каби сериалларни буюртма қилиб кўришим керакми?
TAK CHTO Bu TEMA emas... FUFLO!!!
фУфЛо дЕб ҳИсОбЛаЙдИгАн мАвЗуЛаРгА кИрМаГаН мАъҚуЛ.
Endi To`liq ya`ni 1 yarimsoatli kinolarimiz esa::: ))) kuleylikmikan yoki Yig`lelikmikan
эСтРаДаМиЗ "юЛдУзЛаРи" иШтИрОк эТгАн "кИнО"лАрНи аЙтЯпСиЗ дЕб уМиД қИлАмАн.
Hamasi bir hil MAVZUDA ya`ni HINDISTON - sevgi - muhabbat , bitta boy kambag`alni sevib qoladi, keyin ota-onasi bo`mapti diydi bu ishlarin` tralya-lya - tropapa keyin ohirida HAPPY-END juda bomasa TRILLER "TIPA" oladida kimdir!!! Bo`ldi shu narsa MAVZU qaytariluradi hamma kinolarimizda hullas hozicha shu
"Чол ва набира" бУнГа зЎр МиСоЛ бЎлСа кЕрАк-А :) Ўзи охирги марта қачон ўзбек киносини кўргансиз? (Киносаноат маҳсулотларини эмас. Нормальный кинони)
Gapirse GAP SIMMIDAN bu mavzuda lekin
ҳОзИрГиНа бУ мАвЗуНи фУфЛо дЕгАнДиНгИз...
xspyнинг усулида ўқишга ноқулай ёзганим учун финикиялик(бинафшаранг никли) опаларимиздан узр сўрайман.

Shomurodov Shohruh
28.01.2010, 11:09
Менга режиссёрнинг ишлаган "Абдуллажон" фильми ёқади.
"Абдуллажон" 1990 йил ишлангани учун кушмаган эдим, лекин фикрингизга кушиламан. Айникса бошида магазин коровулининг С.Спилбергга ёзган хатининг узи бир мавзу :)

Kahramon Jalilov
28.01.2010, 11:52
Мен 2009 йилнинг энг яхши филми сифатида "Сув ёқалаб" филмини қўйган бўлардим, чунки унда хақиқий қишлоқ хаёти, турмуш шароити, хамма нарсалар хеч қанақа ортиқчасиз ва камчиликсиз ишланган менимча, ким кўрган шу фильмни ?

Gulnora Voisova
28.01.2010, 14:43
"Сув ёқалаб" филмини қўйган бўлардим, ... ким кўрган шу фильмни ?
Менгаям битта латифа кеп қолди.
Раҳматлик ҳофиз Комилжон Отаниёзов бир даврада куйлаб ўтириб эндигина "Кийик" деган қўшиғини тугатган экан. Бир "шинаванда" одам: "Ҳопиз "кийик"дан бўлсин" деган экан :).

OmoN
28.01.2010, 15:02
Бир "шинаванда" одам: "Ҳопиз "кийик"дан бўлсин" деган экан
Давоми:
Ҳозиргина айтдим-ку деса "Ия, унда роса маза қипмизда-а" деган экан :)

Bekmirzo
28.01.2010, 15:13
"XXI asr" gazetasining bugungi sonida "Haqiqiy bahoni tomoshabin beradi. Biroq..." nomli tanqidiy maqola chiqibdi.
Maqoladagi ancha-muncha fikrlar o'rinli aytilgan.

Kahramon Jalilov
28.01.2010, 16:48
Давоми:
Ҳозиргина айтдим-ку деса "Ия, унда роса маза қипмизда-а" деган экан
O'zi doim ko'r ko'rni qorong'ida topadi, tushunsa bo'ladi...

OmoN
28.01.2010, 17:34
O'zi doim ko'r ko'rni qorong'ida topadi, tushunsa bo'ladi...
Ким кўр?

Lutfillo Tursunov
28.01.2010, 18:24
O'zi doim ko'r ko'rni qorong'ida topadi, tushunsa bo'ladi...
Ким кўр?
"Нималар бўляпти ўзи? Бир долзарбсан дейишади тунашади, бир кўр дейишади ҳақорат қилишади.... Тағин юксак маданиятли форум уй деган шарафли ном учун курашяпмиз!".
Омон Шпак. :)

Husen
29.01.2010, 15:31
Бир пайтнинг ўзида телеканалдагилар ҳам корейс, ҳам хитой, ҳам турк ва нихоят ҳам ўзбек сериалларни қўйиб роса савоб қилишяпти-да! Натижада томошабин таққослаш орқали ўзбек сериал ижодкорларининг савияси, даражасини яхшигина билиб олишяпти! Дубляжнинг сунъий чиқиб қолгани, бир кадрнинг узундан узоқ эфирда туриб қолиши, вақтни чўзиш учун кераксиз кадрларнинг қўлланилиши ва ҳоказо...

Gulnora Voisova
31.01.2010, 17:36
Мелис Абзаловнинг "Келинлар қўзғолони" филмида Фармонбиби ролига нега Зайнаб Садриева таклиф этилмаган? Айтишларича филмнинг биринчи намойишида кўпгина киномухлислар кинони охиригача кўрмай тарк этишган. Ҳатто режиссёрни сўкишгача боришган.
"Даракчи"да ёзилишича бу ролга марҳума халқ артисти Марям Ёқубова ҳам тасдиқланган экан. Наҳотки ўша пайтларда ҳам таниш билишчилик бўлган бўлса?

Fariza Hasanova
31.01.2010, 23:02
Бир пайтнинг ўзида телеканалдагилар ҳам корейс, ҳам хитой, ҳам турк ва нихоят ҳам ўзбек сериалларни қўйиб роса савоб қилишяпти-да! Натижада томошабин таққослаш орқали ўзбек сериал ижодкорларининг савияси, даражасини яхшигина билиб олишяпти! Дубляжнинг сунъий чиқиб қолгани, бир кадрнинг узундан узоқ эфирда туриб қолиши, вақтни чўзиш учун кераксиз кадрларнинг қўлланилиши ва ҳоказо...
+90

Kahramon Jalilov
01.02.2010, 09:04
Мелис Абзаловнинг "Келинлар қўзғолони" филмида Фармонбиби ролига нега Зайнаб Садриева таклиф этилмаган? Айтишларича филмнинг биринчи намойишида кўпгина киномухлислар кинони охиригача кўрмай тарк этишган. Ҳатто режиссёрни сўкишгача боришган.
"Даракчи"да ёзилишича бу ролга марҳума халқ артисти Марям Ёқубова ҳам тасдиқланган экан. Наҳотки ўша пайтларда ҳам таниш билишчилик бўлган бўлса?
Бу борада жуда кўп тортишувлар бўлган, жуда кўплаб фикрлар билдирилган, лекин Мелис Абзалов "таниш билишчилик" қилмаган, балки бу ролни ўйнашда жуда кўплаб актрисаларни пробадан ўтказишган, лекин Зайнаб Садриевага хар томондама шу рол мос келгани учун хам ташқи кўриниши, хам характери кинога ва спектаклга тўғри келгани учун шуларни олишган.

Umida Shodiyeva
01.02.2010, 10:46
Натижада томошабин таққослаш орқали ўзбек сериал ижодкорларининг савияси, даражасини яхшигина билиб олишяпти!

Husen aka! Bizning serial tomoshabinlari, to'g'rirog'i ashadiy muhlislari mulohaza yuritadigan, fikr bildiradigan darajada taqqoslashmaydi shekil. Negaki,o'sha seriallar tomoshabinlarining aksari voyaga yetmaganlar. Huddi, moshxo'rda ichgandek, tomosha qilib ketaverishadi. Tanlash imkoniyatidan foydalanishmaydi.

Gulnora Voisova
01.02.2010, 10:52
Зайнаб Садриевага хар томондама шу рол мос келгани учун хам ташқи кўриниши, хам характери кинога ва спектаклга тўғри келгани учун шуларни олишган. Филмда Зайнаб Садриева ўйнамаганку?

Kahramon Jalilov
02.02.2010, 15:07
Узр, суюнчи фильми билан адаштирибман, фильмда Омина Фаёзова ўйнаганлар, лекин бир нарса бу фильмни спектакли биринчи марта адашмасам 1982 йили қўйилган эди ?

Nigora Umarova
03.02.2010, 09:31
Бугун эрталаб ишга келаётганда киноафишадаги ажиб бир ёзувга кўзим тушди: "Етти ҳайкал, биринчиси кал".
Энди "супер" деб киноларга ном танлашдан шундай ном танлашга ўтишибди.
Бу кетишда...

Husen
03.02.2010, 11:16
Бугун эрталаб ишга келаётганда киноафишадаги ажиб бир ёзувга кўзим тушди: "Етти ҳайкал, биринчиси кал".
Ҳа, кеча мен ҳам бу афишани кўриб қолдим. Бу кетишда "Калнинг нимаси бор - темир тароғи бор!", "Бор товоғим-кел товоғим", "Тоққа чиқмасанг дўлона қайда?" ва бошқа номларни ҳам учратсак ажаб эмас!

Kahramon Jalilov
26.02.2010, 18:50
Қизиқ бир холат, ўзимча Хиндистонда кино ишлашмоқчи бўлиб кетишибди,...нома"(олдидаги сўзини эшитмаган эканман), харажати ...ха энди Бобурнома ёки шунга ўхшаш тарихий кино ишлашаркан деб хурсанд бўлувдик, натижаси нима бўлди, (Тошкенчасига ашунча харажат сарфлаб) ишланган кинони ким кўрди ? (Мухаббатнома)

OmoN
10.03.2010, 13:54
Яқинда телевидениеда миллий кино саноатимизнинг меваси бўлган бир фильмни кўрсатишди. Бошида ётоқда бир йигит ухлаб ётибди. Бир қиз эса кийиниб бўлиб "Мен кетдим" деб чиқиб кетади. Агар фаросатдан қисмаган бўлса гап нимадалигини аҳмоқ ҳам тушунади. Энди уйдаги саҳна. Ўша йигит эрталаб ойисига "Ойижон, шу озгина меҳрингиз керак бўлиб қолди" дейди. Ойиси ҳам анойилардан эмас. Болажонисига қизил қоғозга ўралган конфет тутқазади. Шунда ўғил конфетни олиб "Шуни кўкидан йўқми?" деб сўрайди. Ойиси бу сафар кўк қоғозга ўралган конфет тутқазади. Ўғил энди гапни айлантиришни бошлайди. Ойиси пул(менимча доллар) чиқариб беради. Ўғил шунда пулни ойисининг қўлидан юлиб олади-ю кўчага чопади. Ойиси орқасидан "Арзимайди" деганча қолаверади. Фильмнинг бошини кўрибоқ қолганини кўрмай қўяқолдим. Бошқа каналда ёши мендан ҳам катта "Келинлар қўзғолони" бўлаётган экан. Ўшани кўрдим.
Энди пулни меҳр деб атайдиган бўлибмизда-а.
Ўзимизнинг ёшлигимизда кўрган киноларни мақтаб, ҳозирги ёшлар ҳам шу киноларни кўришсин демоқчи эмасман. Биз кўрган киноларда ҳар холда қаҳрамоннинг тайинли мақсади бор эди. Ўша қаҳрамонга тақлид қилсак биз ҳам қандайдир мақсадга интилар эдик. Масалан: Оцеола, Чингачгук, Тутқич бермас қасоскорлар... Бизга тўғри келмайдиган бирон нимани кўрсак "Улар энди ҳиндуларда/немисларда/.... уларда шунақа бўлади" дердик. Ибтидоий жамоа тузумидаги одамлар ҳам тошга чўкич билан "Ёшларимиз айниб кетишяпти" деб ўйиб ёзиб қўйишган экан.

Nigora Umarova
10.03.2010, 14:13
Якшанба куни ТВ дан, қайси каналлиги эсимда йўқ, "Фарҳод ва Ширин" фильмини кўрсатишди. Ёш эстрада "юлдуз"лари роль ўйнашган. Актёрлар ичида биз танимайдиган қўшиқчилар ҳам бор.
Бу фильмни кўрган Навоий ҳазратлари ёки "Хамса" ёзган муҳтарам зотлар, қаёқдан ҳам асаримни "Фарҳод ва Ширин" деб номлабман деб додлаб юборишарди,-" Қўлим синсин ёзгунча мундоқ, кўр бўлсин кўзим кўргунча мундоқ..."-деб.
Ичидаги шеърлар-чи - "Даҳшат!!!"
Кинофильмлар ҳам қайсидир жиҳатдан тарбия беради-ку! одамни кулдираман деб бачкана гапларни гапириш керакми?

Камолиддин Зайнутдинов
10.03.2010, 14:21
Яқинда телевидениеда миллий кино саноатимизнинг меваси бўлган бир фильмни кўрсатишди. Бошида ётоқда бир йигит ухлаб ётибди. Бир қиз эса кийиниб бўлиб "Мен кетдим" деб чиқиб кетади. Агар фаросатдан қисмаган бўлса гап нимадалигини аҳмоқ ҳам тушунади. Энди уйдаги саҳна. Ўша йигит эрталаб ойисига "Ойижон, шу озгина меҳрингиз керак бўлиб қолди" дейди. Ойиси ҳам анойилардан эмас. Болажонисига қизил қоғозга ўралган конфет тутқазади. Шунда ўғил конфетни олиб "Шуни кўкидан йўқми?" деб сўрайди. Ойиси бу сафар кўк қоғозга ўралган конфет тутқазади. Ўғил энди гапни айлантиришни бошлайди. Ойиси пул(менимча доллар) чиқариб беради. Ўғил шунда пулни ойисининг қўлидан юлиб олади-ю кўчага чопади. Ойиси орқасидан "Арзимайди" деганча қолаверади. Фильмнинг бошини кўрибоқ қолганини кўрмай қўяқолдим.

Якшанба куни ТВ дан, қайси каналлиги эсимда йўқ, "Фарҳод ва Ширин" фильмини кўрсатишди. Ёш эстрада "юлдуз"лари роль ўйнашган. Актёрлар ичида биз танимайдиган қўшиқчилар ҳам бор. Бу фильмни кўрган Навоий ҳазратлари ёки "Хамса" ёзган муҳтарам зотлар, қаёқдан ҳам асаримни "Фарҳод ва Ширин" деб номлабман деб додлаб юборишарди,-" Қўлим синсин ёзгунча мундоқ, кўр бўлсин кўзим кўргунча мундоқ..."-деб.
шунақа нарсаларни кўриб ёшларимизнинг ақл савияси тушиб кетияпти

Nigora Umarova
10.03.2010, 14:30
шунақа нарсаларни кўриб ёшларимизнинг ақл савияси тушиб кетияпти

Ёшларнинг ақл савияси юқори. Улар сиз ва мен билмайдиган нарсаларни билишади. Фақат қачон ва қай ҳолатда ақлни ишлатишни ҳам билиш керак.

Shomurodov Shohruh
10.03.2010, 14:39
шунақа нарсаларни кўриб ёшларимизнинг ақл савияси тушиб кетияпти
Курмасин, ким мажбурлаб курсатмокда? Менимча акл савияси тушгандан кейин куришни бошлайди бунака киноларни.

Nigora Umarova
10.03.2010, 14:42
Курмасин, ким мажбурлаб курсатмокда? Менимча акл савияси тушгандан кейин куришни бошлайди бунака киноларни.

Хоҳлайсизми-йўқми, қанақа кино экан деб қизиқиш асосида кўришингиз мумкин.

Shomurodov Shohruh
10.03.2010, 14:49
Хоҳлайсизми-йўқми, қанақа кино экан деб қизиқиш асосида кўришингиз мумкин.
Тугри, лекин, юкорида Омон курсатиб утганларидек, 10 минутча хам кура олмасангиз керак.

Nigora Umarova
10.03.2010, 14:56
Тугри, лекин, юкорида Омон курсатиб утганларидек, 10 минутча хам кура олмасангиз керак.

Фильм сюжети: "Жиян "Тошкент" ҳафтаномасида Зулфия мукофатини олган қизни кўриб севиб қолади. Амакисидан маслаҳат сўрайди. Амакиси келин ойиси ва акасига маслаҳат солади. онаси "Бир ками ишлоқдан қиз олишим қолувди". дейди (Нима қишлоқдагилар одам эмасми?!!!!). хири онани қаердан келиб қолганлигини айтиб бир амаллаб кўндиришади. маки жиян билан йўлга чиқади. Амаки "Қизларни ўраш" йўлини ўргатаётганда (!). Жиян амакининг кўзини ғилайлигини айтиб(!) устидан кулади". Қолганини айтганигиздек кўришга сабр етмади.
Замонамизнинг "Фарҳодлари" наҳотки шундай бўлса?!..
Кейин бир савол: Нега фильмларда аёлларни "анаконда" деб аташ урф бўлмоқда. Ахир аёлга ҳурмат шуми?
Фильм ёш "юлдузлар"ни оммага танитиш учун реклама мақсадида ишланган бўлса керак. :-(

Bekmirzo
10.03.2010, 15:00
Яқинда телевидениеда миллий кино саноатимизнинг меваси бўлган бир фильмни кўрсатишди. Бошида ётоқда бир йигит ухлаб ётибди. Бир қиз эса кийиниб бўлиб "Мен кетдим" деб чиқиб кетади. Агар фаросатдан қисмаган бўлса гап нимадалигини аҳмоқ ҳам тушунади.
Bu filmning nomi "Poyma-poy". Bosh rolni Adiz Rajabov o'ynagan ("O'zbekvood"ni Shohruhi bo'lyapti shekilli).
Angliyadan kelgan yigit (evropako'rgan !-- @page { size: 21cm 29.7cm; margin: 2cm } P { margin-bottom: 0.21cm } -->©) kechki payt do'stlari bilan diskotekada bayram qilib, diskodagi qizlardan bittasini mehmonxonaga olib ketgan bo'ladi.

Rostdan ham juda bachkana ishlangan film.


Энди уйдаги саҳна. Ўша йигит эрталаб ойисига "Ойижон, шу озгина меҳрингиз керак бўлиб қолди" дейди. O'sha yigit emas, uning ukasi bo'ladi mehr (pul) so'ragich. Otasi uni sabzifurush deydi (Otaning kalishiga sabzi solish degan narsa bu filmda ancha prikol qilingan).

Nigora Umarova
10.03.2010, 15:03
Angliyadan kelgan yigit (evropako'rgan !-- @page { size: 21cm 29.7cm; margin: 2cm } P { margin-bottom: 0.21cm } -->©) kechki payt do'stlari bilan diskotekada bayram qilib, diskodagi qizlardan bittasini mehmonxonaga olib ketgan bo'ladi.



Film qanchalik hayot haqiqatiga mos keladi? Axir u san'at-ku? Yoki yevropa ko'rgan yigitlar haqiqatan ham shunday bo'lishadimi?
Xullas, haddan tashqari bo'rttirish bo'lib ketmayaptimi filmlarimizda?

OmoN
10.03.2010, 15:06
Film qanchalik hayot haqiqatiga mos keladi? Axir u san'at-ku?
Ким айтди сизга кинони санъат деб? Сиз билган санъат ўлган. Буёғига САНОАТ.

Bekmirzo
10.03.2010, 15:42
Angliyadan kelgan yigit (evropako'rgan ©) kechki payt do'stlari bilan diskotekada bayram qilib, diskodagi qizlardan bittasini mehmonxonaga olib ketgan bo'ladi.



Film qanchalik hayot haqiqatiga mos keladi? Axir u san'at-ku? Yoki yevropa ko'rgan yigitlar haqiqatan ham shunday bo'lishadimi?
Xullas, haddan tashqari bo'rttirish bo'lib ketmayaptimi filmlarimizda?Afsuski, filmdagi aytilayotgan bu sahnalar hayotda ham mavjud - har ikki-uch qadamda uchratish mumkin... Jamiyat salbiy tomonga ancha-muncha o'zgarib ketgan. Yevropa ko'rgan-ko'rmaganligining tashqarida ahamiyati yo'q, yoshlar hayoti ancha g'arblashib ketgan.
Yuqorida nomi qayd etilgan film va shunga o'xshaganlari bu jarayonni yana-da tezlatishga xizmat qilyapti.
Aslida esa, e'tibor bersangiz, har davrda chiqqan filmlar o'sha davrni, undagi ijtimoiy o'zgarishlarni ozmi-ko'pmi ko'rsatib beradi...

Nigora Umarova
10.03.2010, 15:46
Ким айтди сизга кинони санъат деб? Сиз билган санъат ўлган. Буёғига САНОАТ.

Kinoni sanoat desak, u holda biz iste'molchimiz. Iste'molchilik jamiyatining asosiy talabi shaxs emas, ustomon- hech bir idealni xushlamaydigan, faqat ish bitishini ko'zlaydigan pragmatikdir.Lekin sizu bizning tushunchamizdagi didu farosat bugun yoki kecha paydo bo'lgan emas-ku?!.. Ular asrlar osha sayqallanib kelgan. Saviyasiz filmlar, qo'shiqlar, kitoblar madaniyatsizlik va didsizlikka yo'l ochib bermayaptimi?

Maestro
10.03.2010, 17:05
Э-э-э... сизлар кизик экансизлар...
Мен хам уз фикримни айтсам майлими?

15 йилча олдин "Дод, узимизда янги фильмлар деярли суратга олинмаяпти, хамма хорижнинг киноларига берилиб кетаяпти. Ур-сурларга, бехаё ва вахший сахналарга бой фильмлар ёшларимиз онгига салбий таъсир утказаяпти, бизга ёт акидалар ила захарлаяпти!" деб жигибийрон эдик.

10 йилча олдин "Тугри, узимизда фильмлар ишланаяпти, лекин жуда кам сонда. Бозор иктисодиёти шароитида маблаг танкислик килаётган булса, худди хориждагидек киноиндустрияни ривожлантириш, хусусий кинокомпания ва фирмаларга кенг йул очиб бериш керак. Шунда, ракобат булади, ривожланиш булади! Бозор узининг таъсирини утказади: сараги-саракка, пучаги -пучакка ажралиб колади. Колаверса, акалли узимизнинг фильмларимиз булади. Балки улар бадиий жихатдан, ижро юзасидан, мазмун-мохиятан хорижникидек булмас, лекин минг килса хам УЗИМИЗНИНГ фильм булади" деб жигибийрон булдик.

Энди эса....

Хозир Узбекистонда киноиндустрия икки хил йуналишда экан: асосан бюджет маблаглари хисобидан ишлайдиган "Узбекфильм" (бир фильм бюджети уртача 300 млн. сум) ва хусусий кинокомпаниялар (хар бир фильм бюджети уртача 50-100 млн.сум атрофида). Хусусий кинокомпаниялар кам декорация ва техник эффектлар талаб киладиган мелодрамалар олишади.

Утган йили 70 та фильм яратилибди. Шундан 10% молиявий жихатдан узини оклайди (хозирча рекорд 2007 йил суратга олинган "Телба" фильмида -285 млн.сум тушум булган).
Колгани нимага узини окламайди? Асосий сабаб реклама кампанияси яхши ташкиллаштирилмаганлигида ёки фильм саёзлигидамасдир? Балки саволни узимиздан бошлармиз, а?

1. Утган йили неча марта кинотеатрларга бориб узбек фильмни томоша килдим? Менинг жавобим - 0. Сабаб мингта (якин атрофимда нормальний кинотеатр йук, дидимга утирадиган фильм булмади, вактим йук, билет киммат ва х.к.). Ундан аввалги йиличи? 0! Ундан хам аввалги йиличи? Яна - 0!

2. Утган йили узбек фильмлари туширилган, хар бири фирма дуконларида 8-10 минг турадиган нечта лицензияланган диск сотиб олдим? Менинг жавобим - 0 (бахоналарни узингиз тукиб куяколинг). Ундан аввалги йиличи? 0!

Ху-у-ш... Демак, фильмларни "пиратский" дискларда (10 фильм туширилган битта дискни 1000 сумга олиб) ёки ТВда берилганида текинга куряпман. Якиндан бошлаб эса умуман дискка пул сарфламаяпман: яшасин компьютер +флешка!

Хе, узим кинофильмларнинг ноконуний корабозорини ривожлантиришга кушкушлаб хисса кушиб турган ёки текинга ейишни урганган "истъемолчи" булсам, уз маблагларидан 50-100 млн.сум сарфлаб фильм ишлаган тадбиркорга ёки у жалб килган ижодкорларга "мана бу ерини-чи, вей, мундок килиш керак эди, мана бу ери эса вобщем ухшамабди" дейишга бирор маънавий хукуким бормикин?

Фикримча - йук!

PS: миллий киноиндустрия хозирча тугри йулдан кетяпти деб хисоблайман. 70 фильм олинаётганлиги, улардан айримлари турли фестивалларда совринларни кулга киритаётганлиги, айримлари эса кушни давлатларда "прокат"га чикаётганлиги учун дуппини осмонга отиш керак.

Nigora Umarova
10.03.2010, 17:29
"Ўзимизнинг филм бўлсин",-деган гап бу хоржий филмларга тақлид қилишимиз керак деган гап эмас эди-ку.
Ҳозирги ишланаётган миллий киноларимизнинг сюжети ва мотиви бир хил. Бири иккинчисини такрорлаб, омухталашиб кетган.
Маэстро берган саволларни ўзимга ҳам бериб кўрдим:
1. Утган йили неча марта кинотеатрларга бориб узбек филмни томоша килдим?
Ўқувчиларим баҳона улар қандай кинофилм кўришяптидеган сабаб билан кинотеатрга улар билан бирга бордим. Чунки кўрилаётган филмнинг савияси уларнинг дунёқарашига таъсир қилади. Ўқувчилар билан ўртамизда доим "Кино яхшими ёки театр?" мазмунида баҳс-мунозара бўлиб туради. Ўқувчилар мени кинога тушишга мажбур қилишса, мен уларни театрга тушишга мажбур қиламан.
2. Утган йили узбек фильмлари туширилган, хар бири фирма дуконларида 8-10 минг турадиган нечта лицензияланган диск сотиб олдим?
Тўғрисини айтсам, замонавий филмларни кўришни ёқтирмайман. Ундан кўра китоб ўқишни маъқул кўраман.

OmoN
10.03.2010, 17:51
Утган йили 70 та фильм яратилибди. Шундан 10% молиявий жихатдан узини оклайди
Айб истеъмолчидами? Яъни Сиз каби пиратский дискларни олиб кўрадиганлар пиратский диск топилмаса кинотеатрга тушиб кўради деб ўйлайсизми?
1. Утган йили неча марта кинотеатрларга бориб узбек фильмни томоша килдим?
Нафақат ўтган йили балки бутун умрим давомида 0.5 марта кинога тушганман. Ундаям уйланишимдан олдин бир одамга ўхшаб кинога олиб тушай дедим. Ўзим бўлсам кирмасдим. Кинонинг биринчи қисмидан кейин чиқиб кетганмиз. Агар киносаноатимиз шу тариқа ривожланаверса бундан кейин ҳам кинога тушмасам керак.
2. Утган йили узбек фильмлари туширилган, хар бири фирма дуконларида 8-10 минг турадиган нечта лицензияланган диск сотиб олдим?
Юқоридаги жавобимдан кейин бу саволга жавоб бермасам ҳам бўлса керак. Телевизорда қўйишса кўрмайман-ку, лицензияланган диск сотиб олишга йўл бўлсин.
ПС: Юқоридаги фикрларим киносаноат маҳсулотларига тегишли. Киносанъатимиз маҳсулотларига тил текизганим йўқ. "Меҳмонжонлардан айланай" сериалининг диски бўлса олардим. Ҳар бир келган меҳмонга қўйиб бераман :)

Shomurodov Shohruh
10.03.2010, 18:32
2. Утган йили узбек фильмлари туширилган, хар бири фирма дуконларида 8-10 минг турадиган нечта лицензияланган диск сотиб олдим? Менинг жавобим - 0 (бахоналарни узингиз тукиб куяколинг). Ундан аввалги йиличи? 0!
Бу энди айнан уша студияларнинг муаммоси. Агар кино яхши ишланган булса, албатта кинотеатрга тушиб курасиз. Умуман бутун дунёда лицензияланган ДВД-дисклар кинотеатрдан пул ишлаб булингандан кейин чикади. Студияларга нима халакит бермокда бирлашиб пиратларга карши курашишга? Кинотеатрдан олдин одамларнинг кулида дискларнинг пайдо булиши эса уша студияларнинг ичидаги камчилигидир.
Мен тушардим кинотеатрга агар профессионал ишланган кинолар булса. Ахир катта экранда, яхши овоз билан куришга нима етсин. "Аватар" чиккандан кейин жуда хам алам килган эди Тошкента 3D кинотеатрларнинг йуклиги. Уша "Аватар"дан мисол, Россияда пиратлар бизникилардан кура жуда тез ишлайди. Шундай булса хам, кинотеатрда одамлар кам булгани йук. Балки купчилик икки-уч мартадан тушган.

Алишер Ашуров
11.03.2010, 00:46
Нафақат ўтган йили балки бутун умрим давомида 0.5 марта кинога тушганман.

Телевизорда қўйишса кўрмайман-ку, лицензияланган диск сотиб олишга йўл бўлсин.
Сизни тушунмадим. Ана шундай жавобларингиздан кейин "умуман кино кўрмас экан", деган хулосага келиш мумкин. Шундай экан, қандай қилиб ўзбек киноси ҳақида баҳс-мунозара қилишингиз мумкин?

Бирор нарса ҳақида ўз фикрини билдириш учун инсон ўша нарсани ўз кўзи билан кўриши керак ахир. Хеч бўлмаганда ойда-йилда киноларимизга бир кўз югуртиришингиз керак.Ана шундан кейингина кино саноатимизда ўзгариш бўляптими-йўқми аниқ айтишингиз мумкин менимча.

OmoN
11.03.2010, 11:48
Ана шундай жавобларингиздан кейин "умуман кино кўрмас экан", деган хулосага келиш мумкин. Шундай экан, қандай қилиб ўзбек киноси ҳақида баҳс-мунозара қилишингиз мумкин?

Фильмнинг бошини кўрибоқ қолганини кўрмай қўяқолдим.
Нима дунёда бизнинг киносаноатимизнинг киноларидан бошқа кино йўқми? Бир неча марта кўришга арзийдиган ўзбекфильмлар ҳам кўп. Мисол келтирайми?

Бирор нарса ҳақида ўз фикрини билдириш учун инсон ўша нарсани ўз кўзи билан кўриши керак ахир. Хеч бўлмаганда ойда-йилда киноларимизга бир кўз югуртиришингиз керак.Ана шундан кейингина кино саноатимизда ўзгариш бўляптими-йўқми аниқ айтишингиз мумкин менимча.
"Кўрмайман" деганда қўлимга попкорн ушлаб олиб бошидан охиригача экранга термилиб ўтирмайман дегандим. 5-10 дақиқасига кўзим тушиб қолиши мумкин. Сиз айтгандай бошидан охиригача термулиб ўтиришга сабрим чидамайди.
Сизни тушунмадим.
Эндичи?

Maestro
11.03.2010, 14:04
Яъни Сиз каби пиратский дискларни олиб кўрадиганлар пиратский диск топилмаса кинотеатрга тушиб кўради деб ўйлайсизми?
О-ла, постимдан шунака маъно келиб чикибдими? ;-)

"Агар мен каби "талабчан истъемолчилар" "пиратский" дискларни эмас, балки лицензияланган дискларни сотиб олишса - сотувдан тушадиган маблаглар хисобига кино ишлаб чикарувчи нафакат килган харажатини копларди, балки маълум микдорда фойда хам оларди. Купрок фойда олса, яхширок драматургларни, сценаристларни, актерларни, режиссерларни, техникларни жалб килиб аввалгисидан хам яхширок фильм ишлашига имкон буларди. Чунки бу унинг бизнеси" демокчи эдим...

Афсуски, хеч биримиз хеч качон узимизни айбдор хисобламаймиз...
Биз хамиша оппок ва мутлако хакмиз!
Кино суратга олинмаса хам ёмон, суратга олинса хам ёмон...
"Яхши кино олиниши керак! Тамом-вассалом!"
Бунга маблагларни каердан олиш ва уни истъемолчилардан кандай кайтариб олиш мумкинлиги буйича эса жуяли фикр билдиролмаймиз...

Яъни, одам узидан бошлаши керак (http://www.uforum.uz/showthread.php?t=6227&page=3) демокчиман...;-)

Алишер Ашуров
11.03.2010, 15:05
"Кўрмайман" деганда қўлимга попкорн ушлаб олиб бошидан охиригача экранга термилиб ўтирмайман дегандим. 5-10 дақиқасига кўзим тушиб қолиши мумкин. Сиз айтгандай бошидан охиригача термулиб ўтиришга сабрим чидамайди.
Эндичи?
Майли у сизнинг фикрингиз ўзбек киноси ҳақида. Бировга ёқмаган нарса бошқа бировга ёқиши мумкинку. Шунинг учун шундай кўпчиликка ёқадиган нарсаларни (бу мавзуда киноларни) саралаб олиш керак ва уларни кўришга тавсия қилиш лозим.

Lutfillo Tursunov
11.03.2010, 16:04
Кино саноатимиз ҳам, санъатимиз ҳам ривожланяпти деб ўйлайман. Ҳар ҳолда қотиб, тўхтаб қолгани йўқ. Рақобат кучайиб борса яхши кинолар пайдо бўлиб қолади. Ҳозир ҳам ҳар йили камида икки-учта кўрса бўладиган филмлар суратга олиняпти.
Исталган давлат кино саноатида жуда бўш, ғояси кўчирилган, энсани қотирувчи филмлар ишланади. Ҳоливудда ҳам, Боливудда ҳам бор бунақаси. Шулар қатори биздаям.
Энди айрим "пачоқ" киноларимизнинг ТВ орқали намойиш қилинишига унинг муаллифлари "айбдор" эмас. ТВ ўз мавқеи ҳақида биринчи навбатда ўзи бош қотириши керак. Афсуски, бу йўналишда кинодачалик ҳам рақобат йўқ.
Аслида савиясиз (Нигора Умарова айтиб ўтган нотаниш қўшиқчилар тўдаси иштирок этган видео каби) филмлар кинотеатрларда "ўлиб" кетиши керак. Лекин уларнинг харажати кино суратга олинмасидан аввал қўшиқчи ва бошқа бизнесчилар томонидан қопланган бўлса керак. Шунинг учун ҳомийларга филмнинг кинотеатрда пул йиғиши эмас, ҳамма ёқда, жумладан ТВда ҳам "айланиши" муҳимроқ.
Хуллас, сифатсиз кино барибир бўлади. Уларни кўриш кўрмаслик томошабинга ҳавола. Аммо кинотанқидчилик ҳам албатта ривожланиши керак. Ўша савиясиз филмларни мутахассислар аёвсиз танқид қилиши (айниқса ТВда) кинони шунчаки эрмак қилиб олиш ниятидаги "ижодкор"ларни ўйлашга мажбур қилади. Санъат ўқув юртларимиздан танқидчилар ҳам битириб чиқишяптимикан? Ёки ҳаммаси ўзини санъаткорликка урганми? "Соққа" бунисида яхшироқда :)

Kahramon Jalilov
11.03.2010, 20:14
Лутфулло акани гапларига қўшиламан, эсимда бир пайтлар НТТ да (номи аниқ эсимда цўқ "Шахс ва жамият" менимча) дастур бўларди, жуда кўплаб машхур инсонлар, олимлар, танқидчилар ўз интервюларини беришарди, айниқса кинолар хақидаги танқидлари жўда жойига етиб борарди, шундай бўлди хам шекилли шу дастурни ёпиб юборишди, ТВ да шундай намоиш тайёрлаш керак, ("Огох бўлинг уяли телефон" га ўхшаш) бугунки Ўзбек киноси ва унинг тарбиявий ахамияти ёки шунга ўхшаш, Маестро акани унча гапларига қўшилмайман биргина мисол "Сув ёқалаб" киносини кўринг кейин бахо беринг...

Majnuntol
12.03.2010, 02:11
"Osmondagi bolalar" filmi ekranga chiqqanda kinoteatrlarimizda deyarli filmlar yo'q edi,shundanmi balki o'sha kino eng yaxshi, eng sifatli, hayotiy bo'lib tuyulgandi menga, hozir esa ularning soni shunaqangi ko'pki darrov ilg'asa bo'ladi: bir martalikmi yoki doimiy. Masalan bugun ham tv M kanalida ilk marotaba "Maktub" filmini namoyish etishdi, menga juda yoqdi, o'ziga xos, original syujetga ega, kim bilsin... balki o'xshash jihatlari ham bordir,yoki ko'chirma bo'lishi mumkin, baribir negadir ko'rib o'zimni boshqacha his qildim, dialoglari boshqacha

Lutfillo Tursunov
12.03.2010, 10:25
"Maktub" filmini namoyish etishdi, menga juda yoqdi, o'ziga xos, original syujetga ega, kim bilsin...
Менга бу филмда оператор иши ёқди. Актёрлар ҳам яхши танланган, озгина ва созгина. Умуман олганда яхши филм, бизнинг киночилигимиз ўлчовида.