Просмотр полной версии : Kino va tomоshabin o'rtasidagi masofa yaqinmi yoki uzoq?!
Сўнгги пайтларда миллий кинода кузатилаётган бир жиҳат одамни бироз асабига тегяпти. Бунга айни шу мулоҳазаларни ёзаётиб томоша қилаётган фильмим - "Пойма-пой" сабабчи бўлди. Хуллас, бош қаҳрамон йигитларнинг уйлангунига қадар зинога қўл уриши худдики одатий ҳолдек тасвирланмоқда. (Бу ҳақида ушбу мавзуда аввал ҳам тўхталиб ўтилган эди) Наҳотки, қаҳрамонларни идеал, ҳар томонлама тўла-тўкис эканлигини кўрсатиш учун бундан бошқа йўл бўлмаса?! "Шабнам", "Номус", "Келгинди куёв", "Ошиқлар" ва яна бир қатор фильмларда шу каби ҳолатлар тасвирланган. Менимча, реал ҳаёт деб ҳамма нарсани очиқ-ойдин намоён қилиш менталитетни ҳақорат қилиш эвазига бўлмаслиги керак!
Lutfillo Tursunov
22.03.2010, 11:44
Сўнгги пайтларда миллий кинода кузатилаётган бир жиҳат одамни бироз асабига тегяпти. Бунга айни шу мулоҳазаларни ёзаётиб томоша қилаётган фильмим - "Пойма-пой" сабабчи бўлди. Хуллас, бош қаҳрамон йигитларнинг уйлангунига қадар зинога қўл уриши худдики одатий ҳолдек тасвирланмоқда.
Э-э, "Шаддод қиз"ни кўрганлар, бирорта нормал эркак зоти йўқ эканда деб ўйлайди.
Сўнгги пайтларда миллий кинода кузатилаётган бир жиҳат одамни бироз асабига тегяпти. Бунга айни шу мулоҳазаларни ёзаётиб томоша қилаётган фильмим - "Пойма-пой" сабабчи бўлди. Хуллас, бош қаҳрамон йигитларнинг уйлангунига қадар зинога қўл уриши худдики одатий ҳолдек тасвирланмоқда. (Бу ҳақида ушбу мавзуда аввал ҳам тўхталиб ўтилган эди) Наҳотки, қаҳрамонларни идеал, ҳар томонлама тўла-тўкис эканлигини кўрсатиш учун бундан бошқа йўл бўлмаса?! "Шабнам", "Номус", "Келгинди куёв", "Ошиқлар" ва яна бир қатор фильмларда шу каби ҳолатлар тасвирланган. Менимча, реал ҳаёт деб ҳамма нарсани очиқ-ойдин намоён қилиш менталитетни ҳақорат қилиш эвазига бўлмаслиги керак!
Bu gaplarga qo`shilaman, ammo men boshqa narsa gapirmoqchi edim, ya`ni, kuchli hissiyot va odob-ahloqqa oid filmlarda odamlarning qahramonlar ustidan kulishganini ko`rganmisizlar. Men bu haqda qachonlardir "MYP" forumida gapirgandim.
90 yillarda men Yangiobod kinoteatrida 1 hafta "Hon Gil Don" degan filmni qo`yganman. U yerdagi sof muhabbat va yigit bilan qizning orasidagi nafis muhabbat kulgi ostiga olinardi. Filmda bir epizod bor edi, tog`da qiz bilan yigit uchrashib qolishadi va tasodifan ularning qo`llari bir-biriga tegib ketadi, ikkalasi ham hayajonda ikki tomonga yugurib ketib holi joy topib bir-birining qo`li tekkan joyni o`pib o`tirishadi. Mana shu joyda zaldagi gurros kulgidan kinoteatr bechora ag`anab tushay derdi. Albatta mening yonimda ham bir-ikki yigitlar o`tirardi, o`shalardan biri nafasi tiqiladigan darajada kuldi. Men undan nimaga kulding deb so`rasam, hamma kuldi manam kuldim degan javob oldim, Mayli, hammaga kulgilidir, san o`zing uchun javob ber, nimasi kulgili desam. Hamma kulvottiyu, demak kulgili ekande deydi. Ahir o`zing shgunaqa muhabbat hohlamaysanmi, mana shunaqa hissiyotni o`zing orzu qilmaysanmi desam, hohlayman, ammo hozir odamlar bunaqa narsalar ustidan kulishadide, deydi. O`sha odamlar orasida o`zing ham borsanku, nimaga kulvotganingni bilmaysan, balki qolganlar ham shunaqadir desam, eee boshshi qotirvordiz, deb turib ketdi.
Hozir, ko`pchilik, qanaqadir ikkiyuzlamachi bo`lib borvotti, televizor yoki katta ekranlarda yuqorida aytib o`tilgan narsalarni ko`rsatish esa o`z fikri yo`qlarni battar aynitib yuboryapti.
Majnuntol
24.03.2010, 02:12
kuchli hissiyot va odob-ahloqqa oid filmlarda odamlarning qahramonlar ustidan kulishganini ko`rganmisizlar.
"Go'zallik siri"(o'zbekfilm) filmi ham kuchli hissiyot va odob-ahloqqa oid filmlardan deb hisoblayman, faqat negadir kassabop filmlar qatoridan joy olmaganiga hayron qolaman,deyarli hech kim tushmagandi, men ham uni TV orqali ko'rgandim, juda yoqqandi...
"Go'zallik siri"(o'zbekfilm) filmi ham kuchli hissiyot va odob-ahloqqa oid filmlardan deb hisoblayman, faqat negadir kassabop filmlar qatoridan joy olmaganiga hayron qolaman,deyarli hech kim tushmagandi, men ham uni TV orqali ko'rgandim, juda yoqqandi...
Ҳозир одамлар охири яхшилик билан тугалланувчи эртакларга ишонмай қўйган-да!
Ҳозир одамлар охири яхшилик билан тугалланувчи эртакларга ишонмай қўйган-да!
Gapingizga qo`shilmayman, faqat, mana shulani taqdim qilishni bilish kerak, Mana chet el filmlarining hammasi ham ur-sol-o`ldir emas-ku, ularning ham judayam yuqori darajada ishlangan ohiri yaxshilik bilan tugaydigan filmlari bor, hech qanday 3D ham boshqa d lar ham yo`q, ammo film hurmat qozongan, o`zimizda ham buaqa filmlar yo`q emas. Ba`zan esa shunaqa bo`lib turadi. Ahir hatto hamma daholaru payg`ambarlar ham darrov tan olinmaganday gap-de,
Bekmirzo
28.03.2010, 20:56
Э-э, "Шаддод қиз"ни кўрганлар, бирорта нормал эркак зоти йўқ эканда деб ўйлайди.Qarab turing, normal erkaklar haqida bu ketishda yaqin orada "Anqoning urug'i" deb nomlangan film ishlab qolishadi...
Shomurodov Shohruh
28.03.2010, 21:57
Qarab turing, normal erkaklar haqida bu ketishda yaqin orada "Anqoning urug'i" deb nomlangan film ishlab qolishadi...
Кейин эса узбекча "В джазе только девушки" пайдо булади :)
axmedovshuhrat
29.05.2010, 07:30
Сўнгги пайтларда миллий кинода кузатилаётган бир жиҳат одамни бироз асабига тегяпти. Бунга айни шу мулоҳазаларни ёзаётиб томоша қилаётган фильмим - "Пойма-пой" сабабчи бўлди. Хуллас, бош қаҳрамон йигитларнинг уйлангунига қадар зинога қўл уриши худдики одатий ҳолдек тасвирланмоқда. (Бу ҳақида ушбу мавзуда аввал ҳам тўхталиб ўтилган эди) Наҳотки, қаҳрамонларни идеал, ҳар томонлама тўла-тўкис эканлигини кўрсатиш учун бундан бошқа йўл бўлмаса?! "Шабнам", "Номус", "Келгинди куёв", "Ошиқлар" ва яна бир қатор фильмларда шу каби ҳолатлар тасвирланган. Менимча, реал ҳаёт деб ҳамма нарсани очиқ-ойдин намоён қилиш менталитетни ҳақорат қилиш эвазига бўлмаслиги керак!
Агар ОАВини кузатсангиз кино замондошларимиз ҳаётидан бўлсин, ёшларни турмуш тарзини очиб берсин ва ҳ.к. дея бонг уришади. Чунки кинони ўзи йўқ бўлганидан мавзу кўрсатиб беришади шундай кино олгин деб. Мана сизга натижа ёшлар ҳаёти - зино, замондошлар турмуш тарзи - ўта бойлик ва ўта камбағаллик, ҳамма замонларда нейтрал тушунча - севги (акс ҳолда одамларнинг турмуш тарзини ҳокимни қилаётган ишига олиб бориб тақанг-чи?!) кўрсатилади. Юқоридаги фикрлар фақат тижорат кино ҳақида. Давлат ҳисобидан тайёрланган кино ҳам ёмон эмас. Лекин шундай бўлса менимча "Дилҳирож" фильми бўлса керак, қаҳрамонлар қишлоқда турмуш қурмасдан "қаллиқ ўйин" қилиб юришади. Ҳар гал турмуш қурмоқчи бўлсалар бир нима ҳалақит бериб қолади. Аммо "қаллиқ ўйин" давом этаверади ва натижада қаҳрамон қиз?! ҳомиладор бўлиб қолади. Энди савол бу қандай менталитет ўзи? Ва бизни бундай урф-одатларимиз ўзи борми? Агар бор бўлса "Пойма-пой" фильми қаҳрамони замонавий "қаллиқ ўйин" қилиб юрибди-да энди.
Javohir Mahmudjonov
08.06.2010, 23:17
Nega O'zbek kinosining deyarli hammasi to'y, kelin-kuyov muojarosiga bag'ishlanadi. Boshqa mavzular ham bor-ku do'stlik, ota-ona, vatan, detiktiv asarlar va shu kabilar siyqasi chiqib ketgan mavzuni olib chiqaverish oxiri tomoshabinni kinoteatrlarga bormay qo'yishligiga olib kelmasmikin.
axmedovshuhrat
10.06.2010, 06:00
Nega O'zbek kinosining deyarli hammasi to'y, kelin-kuyov muojarosiga bag'ishlanadi. Boshqa mavzular ham bor-ku do'stlik, ota-ona, vatan, detiktiv asarlar va shu kabilar siyqasi chiqib ketgan mavzuni olib chiqaverish oxiri tomoshabinni kinoteatrlarga bormay qo'yishligiga olib kelmasmikin.
Кинотеатрга менимча ёш қизчалар боради ёки йигити билан ёки дугоналари билан ва улар дўстлик, ота-она, ватан ва ҳ.к. мавзудаги фильмларни фақат кулгили бўлса томоша қилишлиги мумкин. Акс ҳолда улар тушишмаса кинога ана шунда кинотеатрларга ОДАМлар тушишмаяпти дейилади.
axmedovshuhrat
08.07.2010, 06:10
Фильмларимизда саундтрек деган нарсасига ҳайронман. Илгарилари фильмга (ҳаммасига ҳам эмас) қўшиқ ёзилар эди. Ҳозир чиқаётган ҳар бир фильм саундтрексиз суратга олинмайди шекилли. Шуни нима қизиғи бор экан?! Бу билан ашулачини рекламаси кетадими, ёки киночилар ашулага қизиқиб қизлар кинога тушади деб ўйлашадими?!
Киноларимизада ҳинд киносини иси келиб туради. Лекин яна бир нарса ҳинд кинолари каби ўзбек кинолари 2-2.5 соат давом этмайди. Улар яна ҳам қисқа бўлган 1-1.3 соатли қилиб ишланади (ахир тезроқ кинотеатрга кинони олиб чиқиш керакку!).
Киноларнинг купчилигида шовкин сурон куп. Аникса Саида Раметова рол ижро этган киноларда. Тинчгина кино кураман десанг айу ханноз солиб одам асаб толаларини узилиш даражасини кучайтириб юборади.
axmedovshuhrat
11.07.2010, 07:55
Киноларнинг купчилигида шовкин сурон куп. Аникса Саида Раметова рол ижро этган киноларда. Тинчгина кино кураман десанг айу ханноз солиб одам асаб толаларини узилиш даражасини кучайтириб юборади.
Қайнона ролига жуда чуқур киришиб кетади. Қайнона албатта айу ханноз солиб бақириб туриши керак бўлса керакдир.
HDavkarov
11.07.2010, 13:13
O'zbek kinosining bugungi kundagi rivojiga gap yo'q. Biroq, biroq bunday rivojlanish har doim ham yaxshi natija ko'rsatmayapti. chunki bugungi filmlarimizda milliylik yo'qolib, filmning asosiy maqsad va g'pyasi, uning saviyasi susaygan!
axmedovshuhrat
21.07.2010, 23:30
Рост бўлса албатта Ҳиндистонда йилига 700-800 фильм чиқарилади. Аҳолиси тахминан 1,1 млрд. киши.
АҚШда йилиги 300-400 фильм суратга олинади. Аҳолиси 310 млн. киши.
Ўзбекистонда йилига 60-70 кино ишланади. Аҳолиси 30 млн. киши.
Энди аҳоли жон бошига бўлиб чиқсак,
Ҳиндистон - 1 фильм 1,3-1,5 млн. аҳолига;
АҚШ - 1 фильм 0,7-1 млн. аҳолига;
Ўзбекистон - 1 фильм 400-500 минг аҳолига тўғри келар экан!!!
Ана сизга статистика, Ана сизга Ўзбекистонда кино ишлаб чиқаришни кўплиги.:buba:
Tulaganov
27.07.2010, 18:44
Кинони ёмонлаймиз! Кинони қоралаймиз! Энди бир савол! Комедия кўпайиб кетти деймиз. Режиссёрларимиз нега комедия ёналишида кино оляпти деган саволни ким ўзига бериб кўрган? Хўш, жавоб қандай бўлди? Сабаби томошабин комедияга қизиқмоқда! Тўғри, режиссёр ахолидан бир қадам олдинроқ юриши зарур. Аммо, лекин, бироқ....
Агарда буюк асарлар кўришни истасангиз менга мурожаат қилинг, бирга театрга бориб келамиз.
Агарда буюк асарлар кўришни истасангиз менга мурожаат қилинг, бирга театрга бориб келамиз.
Бугунги кунда театрларда куйилаётган асарлардан айнан кайсиларини "буюк" сифатида тавсия эта оласиз?
Tulaganov
27.07.2010, 19:02
Бир куни ўқишдан қайтаётсам Пўлат Носиров ( Миллий театрда фаолият олиб борадилар) Ўғлим бир театрга боринг деб таклиф қилгандилар. 3 курс битирувчиси бўлганим сабабли бора олмадим. Агар қарши бўлмасангиз ФОРУМДОШлар билан бир театрга бориб дам олиб келсак? Шундан сўнг балки саволингизга жавоб оларсиз?
Tanganing ikkinchi tomoni ham bor, zamonaviy filmlarning ko‘pligi yomonmi, degan savol tug‘iladi. Afsuski, “O‘tov”, ”Chashma”, ”Vatan” kabi tomoshabinni o‘ylashga undaydigan filmlarimiz safi ko‘zni quvontirgudek uzun ro‘yxatni tashkil qilmaydi. Savol tug‘iladi: mukammal kino yaratish uchun puxta stsenariy yetishmayaptimi yoki aktyor va rejissyor mahorati?
Haqiqatan, "Tangen" filmichalik bironta koreys seriallari (keyingi chiqqanlari) meni qoniqtirmadi. Vaqt o'tkazish uchun ko'rsa bo'ladi. Lekin bir narsaga hayronman, o'zbek ijodkorlari nega hech bo'lmasa shu koreys seriallaridek film ishlashmayapti ekan? Koreys tarixiy filmlarini ko'rib o'zimizning buyuk tarixiy shaxslarimiz yodimga tushadi:
Tangen - bu bizning Ibn Sino;
Jumong/Joyong - Jaloliddin Manguberdi;
So'nggi qirolicha/Imperator ayol - To'maris va hk.
Nima bizda yo'qmi film qilishga arzigulik shaxslar, faktlar, manbalar... Albatta, bor.
Men "O'tov" bilan "Vatan"ni ham ko'rgan edim.... "O'tov"ga tushunmaganman, menga "Vatan" yoqqan.
Aktyorlarimizni ayblamayman. Bizda tajribali aktyorlardan yetarlicha. Ular hatto tijoriy filmlarda suratga tushishsa ham, o'ziga berilgan rolni maromiga yetkazib ijro etadi. Lekin o'sha aktyorlarimizning darajasiga mos ssenariylar yo'q yoki rejissor mahorati yetishmayapti. Qaysi kadr uchun qaysi qiyofa, qaysi aktyorni tanlash kerakligiga e'tibor qilishmayapti. Ba'zan o'z roliga mos tushmagan qiyofalarni ko'ramiz, vaholanki u ham professional aktrisa yoki aktyor. (Faqat shu rolda o'sha aktyor mos tushmaydi, demoqchiman).
"Telba" - o'ziga xos film, yaxshi. (D. Kubaevaning rol ijro etish mahoratiga o'shanda tan berganman)
"Qaytar dunyo" - "Graf Monte Kristo"ni eslatadi ko'proq. Lekin yaxshi chiqqan.
Menimcha, bizda hozir eng zo'r ishlangan filmlardan biri: "Shaytanat". Lekin detektiv bo'lgani uchun men ko'ra olmayman. Umuman, Y. Sa'diev ishlagan film aslida original chiqadi.
Rejissorlarimizdan kelajakda yuqori saviyali filmlar muallifi bo'lishlarining tilakdoshiman.
"Telba" - o'ziga xos film, yaxshi. (D. Kubaevaning rol ijro etish mahoratiga o'shanda tan berganman)
"Telba" degan kartinani ko'rib bu film haqiqiy telbalar (idiotlar) uchun mo'ljallangan kino degan xulosaga keldim. Film hayotdan juda uzoq, mazmuni juda axmoqona, ko'rgan odam bir gramm ham foyda olmaydi. O'zi sevgi haqidagi filmlarning hammasi shunaqa.
Menimcha, bizda hozir eng zo'r ishlangan filmlardan biri: "Shaytanat".
"Shaytanat" -- kriminal, mafiyalar haqidagi oldi-qochdi film. Bunaqa filmlarning bozori chaqqon bo'ladi. Ko'pgina umrida tayinli badiiy asar o'qimagan odamlar "Shaytanat" ning kitobini o'qigan. "Shaytanat" ni o'qiydigan odamlarni asarning tarbiyaviy mazmuni aslo qiziqtirmaydi. Asardagi Qur'ondan keltirib sharhlangan nasihatomuz fikrlar, ma'joziy misollar, asar qahramonlarining ichki kechinmalari tasvirlangan "zerikarli" betlarni kop'chilik o'qimasdan tashlab ketadi. "Shaytanat" filmini "Brigada" seriali bilan o'xshash tomonlari bor deb o'ylayman.
Haqiqatan, "Tangen" filmichalik bironta koreys seriallari (keyingi chiqqanlari) meni qoniqtirmadi. Vaqt o'tkazish uchun ko'rsa bo'ladi. Lekin bir narsaga hayronman, o'zbek ijodkorlari nega hech bo'lmasa shu koreys seriallaridek film ishlashmayapti ekan? Koreys tarixiy filmlarini ko'rib o'zimizning buyuk tarixiy shaxslarimiz yodimga tushadi:
Tangen - bu bizning Ibn Sino;
Jumong/Joyong - Jaloliddin Manguberdi;
So'nggi qirolicha/Imperator ayol - To'maris va hk.
:dash2: A. Temur haqidagi filmni aytmasa ham bo'ladi... :cray:
Nima bizda yo'qmi film qilishga arzigulik shaxslar, faktlar, manbalar... Albatta, bor.
Men "O'tov" bilan "Vatan"ni ham ko'rgan edim.... "O'tov"ga tushunmaganman, menga "Vatan" yoqqan.
"Yo'l bo'lsin " filmini tamosha qilganmisiz? :buba: menga shu film ko'proq yoqqan.
(Faqat shu rolda o'sha aktyor mos tushmaydi, demoqchiman).
Bu gapingizga 101% qo'shilaman. :naughty:
A. Temur haqidagi filmni aytmasa ham bo'ladi...
qo'shilaman, A. Temur haqida umuman zo'r kino qilish mumkin edi. Jang tasvirlari o'xshamay qolgan, menimcha.
"Yo'l bo'lsin " filmini tamosha qilganmisiz?
Yo'q bu filmni hali ko'rmagan ekanman.
Menga yana o'zbek filmlaridan Sh. Abbosov (rejissori bo'lsa kerak) "Otamdan qolgan dalalar" yoqadi.
"Telba" degan kartinani ko'rib bu film haqiqiy telbalar (idiotlar) uchun mo'ljallangan kino degan xulosaga keldim. Film hayotdan juda uzoq, mazmuni juda axmoqona, ko'rgan odam bir gramm ham foyda olmaydi. O'zi sevgi haqidagi filmlarning hammasi shunaqa.
To'g'risini aytsam, "Telba"ni 2 marta ham faqat yarmidan ko'rib qolganman. Balki siz to'g'ri baho bergandirsiz, lekin boshqa tijoriy filmlaridan farq qilgani uchun, keyin bosh qahramonlari D. Kubayeva, (U. Qodirov bo'lsa kerak, aniq esimda yo'q ismi) juda yaxshi rol ijro etganlarini ko'rib, o'zbek zamonaviy filmlari endi izlanishyapti deb o'ylagandim.
Tijoriy filmlarni yoqlamoqchi emasman, lekin ular orasida "Telba" yomon film emas nazarimda. Filmda faqatgina ikki yoshning munosabatiga emas, boshqa jihatlariga ham e'tibor berib ko'ring. Bolaning g'arib ahvoli, Onasini ko'rgani kelganida: "G'ururimni sotdim" deydi. Pul topish uchun g'ururini sotishga majbur bo'lishi, tirikchilik uchun egri yo'lda yurmasdan, faqat "xonim" (taom) sotib kun ko'rishi, singlisiga bo'lgan akalarcha mehri. Qizning muhabbatini suiste'mol qilmay, yaqinlariga qaytarib bera olishi, nahot bema'nigarchilik bo'lib ko'rinsa... (Lekin bu xulosalarni faqatgina filmning oxiridan ko'rib qolgan holda aytyapman)
Har qanday be'mani filmdan ham foyda topaman degan kishi foyda topadi. U har qancha ibratli kino bo'lmasin, o'ziga bir narsa olishni istamagan kishi esa hech narsa ola olmaydi deb o'ylayman.
<"Shaytanat" -- kriminal, mafiyalar haqidagi oldi-qochdi film. Bunaqa filmlarning bozori chaqqon bo'ladi. Ko'pgina umrida tayinli badiiy asar o'qimagan odamlar "Shaytanat" ning kitobini o'qigan. "Shaytanat" ni o'qiydigan odamlarni asarning tarbiyaviy mazmuni aslo qiziqtirmaydi. Asardagi Qur'ondan keltirib sharhlangan nasihatomuz fikrlar, ma'joziy misollar, asar qahramonlarining ichki kechinmalari tasvirlangan "zerikarli" betlarni kop'chilik o'qimasdan tashlab ketadi. "Shaytanat" filmini "Brigada" seriali bilan o'xshash tomonlari bor deb o'ylayman.>
"Shaytanat"ni ruslar tarjima qilib Ort1 TV da berganlarini ko'rganmisiz? Yoqmaganida uni boshqa tilga tarjima qilib qo'yisharmidi? "Shaytanat"ni ham, "Brigada"ni ham faqat 1-2 seriya ko'ra oldim. U yerda o'xshaydigan tomon shuki (meni bilganim) "Brigada"dagi bosh qahramon, "Shaytanat"dagi Asadbekka ko'proq taqlid qilgan ko'rinadi. (Uzr, filmlarni qaysi biri qachon oldin ishlanganligini bilmayman, lekin)
Talabalar bilan Y. Sa'diyev o'rtasida uchrashuv bo'lgan edi. Shunda u kishi shunday degan edilar: "Filmda oddiy kasb egalaridan (ya'ni kino aktyor bo'lmagan) ham rol ijro etganligini ko'rasiz. Hatto bitta qahramonga mos odam topilguncha hamma joyni izlab chiqqanmiz. Keyin film TV da berilayotganda oylab cho'ntagimda reklamalar yurdi, lekin ularni film orasida qo'yishlariga rozi bo'lmadim. Chunki, Asadbek Hosilni to'pponcha bilan otyapti-da, bu yerda odamlarni e'tiborini sindirib reklama chiqib tursa. Tomoshabin bahalovat filmni ko'rishini istadim. Film tomoshabin uchun yaratiladi, bir savobli ishni qilgandan keyin, oxirigacha qilish kerak..." (so'zlarini aynan esimda qolganlarini iqtibos sifatida keltirdim).
Y. Sa'diyev ham rejissor, ham aktyor sifatida e'tiborga molik deb qarayman. "Shogirdlarimga aytaman, hadeb filmga tushavermagin, odamlarni o'zingdan sovutib qo'yasan. Bitta rolni o'ynasang ham yaxshi filmda ishtirok et deyman..." (Y. Sa'diyev)
Tohir Malik domla aytgan edilar: " "Shaytanat"dagi Asadbek aslida salbiy obraz"; lekin filmda bu rolni Y. Sa'diyev ijro etgani uchun hammaga ijobiydek ko'rinadi.
"Shaytanat" menimcha oldi-qochdi film ham, asar ham emas. Unda tarixda bo'lgan real faktlar ham berilgan (agar e'tibor bergan bo'lsangiz), tarixiy shaxslarning ismi ham keltirilgan ba'zi o'rinda. Hamma obrazlari to'qima emas deb o'ylayman.
Tohir Malik domla shunday yozuvchiki, qalamlarini behuda narsaga tebratavermaydilar. Agar o'sha asar kerak bo'lmaganida yozmay qo'ya qolgan bo'lar edilar, janob Starter!
Hali uni yomonlasak, hali buni yomonlasak, adabiyotimizda nima qoladi, o'zi? Keling, yaxshisi siz yoza qoling hammaga ma'qul keladigan asarlarni. :) Detektiv asarlarga uncha qiziqmayman, lekin bu bilan bu xil asarlarni kerakmas deb hisoblamayman. Chunki bizga kerak bo'lmasa, yurist talabalarga kerak. Ular bundan juda unumli foydalanishni bilishadi.
Y. Sa'diyevni yana bir gaplarini keltiraman : "Yaxshimizmi, yomonmizmi, baribir siznikimiz. Biz xalq ichida, xalq bilan birgamiz".
T. Malik domlani hamma asarlari menga yoqadi, ayniqsa pand-nasihat tarzidagilari.. Agar shu gaplarni real hayotga bir yozuvchi olib chiqayotgan ekan, ayting-chi qanday quvonmasligimiz mumkin?
"Asardagi Qur'ondan keltirib sharhlangan nasihatomuz fikrlar, ma'joziy misollar, asar qahramonlarining ichki kechinmalari tasvirlangan "zerikarli" betlarni kop'chilik o'qimasdan tashlab ketadi"
Balki kimdir haqiqatan tashlab ketar, lekin men tashlab ketmaganman. Chunki o'sha sahifalar, tunda miltillab tursa-da, yulduzlar borligini; inson har qancha yovuzlashmasin, qalbining bir chetida yorug'lik shu'la qilishini aytmoqchi bo'lganlar. Bu real haqiqat.
Umuman, kino yoki musiqa bilan inson qalbiga tez yo'l topish mumkin. Chunki bu ularning his-tuyg'ulariga ta'sir etadi. Shunday ekan, san'at olamiga befarq bo'lmasak yaxshiroq bo'lardi. Insonni yo'ldan ozdiruvchi emas, balki to'g'ri yo'lga boshlovchi filmlar ishlansagina (ya'ni har bir filmning bosh maqsadi shu g'oya bo'lsa) maqsadga muvofiq bo'lar edi.
To'g'ri, bitta kinoni suratga olishning o'zi bo'lmaydi, lekin shuncha mehnat, mablag' sarflanayotgan ekan, bu mehnatni ma'naviy jihatdan yuqori bo'lgan, yaxshi ssenariylarga bag'ishlash kerak bo'ladi.
"Сув ёқалаб" фильмни кўришни тавсия қиламан. Менга жуда ёққан. Болта Мардон ролини Эркин Комилов "синдириб қўйган".
Lutfillo Tursunov
13.09.2010, 11:33
To'g'ri, bitta kinoni suratga olishning o'zi bo'lmaydi, lekin shuncha mehnat, mablag' sarflanayotgan ekan, bu mehnatni ma'naviy jihatdan yuqori bo'lgan, yaxshi ssenariylarga bag'ishlash kerak bo'ladi.
Экранларга чиқаётган янги филмларнинг лоф бўлсаям 50 фоиз сценарийси Шоира Ғиёсовага тегишли.
Аммо қойил қоламан, қандай улгуряпти?! Ҳар ой 4-5та кино чиқса, шундан камида иккитаси Ғиёсова сценарийси асосида... Демак, бир ҳафтада битта сценарий ес!
Lutfillo Tursunov
13.09.2010, 11:38
"Otamdan qolgan dalalar" yoqadi.
Шу филм дискини тополмаяпманда.
"Otamdan qolgan dalalar" yoqadi.
Шу филм дискини тополмаяпманда.
Men uni katta ekranda ko'rgan edim. Qayta ko'rishga arziydigan kino. O'zbeklarning hayoti... Asarni o'zi ham yaxshi yozilgan-da shunga balki film ham chiroyli chiqqan. Lekin ko'p o'rinda baribir rejissor mahoratiga bog'liq filmning qanday chiqishi..
Болта Мардон ролини Эркин Комилов "синдириб қўйган".
O'zi E. Komilov mahoratli aktyor. Rollari o'ziga yarashadi. G. Jamilova ham menga yoqadi aktrisa sifatida. "O'tgan kunlar"ning yangi filmida Kumush rolini bu aktrisadek o'ynay olishmadi. Menga eski filmi yoqardi. Bitta filmni yangi talqinini qilgan yaxshi, faqat oldingisidan o'tkaza olsagina. Agar, oldingisiga o'xshamay qolsa, bu tomoshabinni e'tiboriga tushmaydi menimcha.
Nigora Umarova
13.09.2010, 15:01
Экранларга чиқаётган янги филмларнинг лоф бўлсаям 50 фоиз сценарийси Шоира Ғиёсовага тегишли.
Аммо қойил қоламан, қандай улгуряпти?! Ҳар ой 4-5та кино чиқса, шундан камида иккитаси Ғиёсова сценарийси асосида... Демак, бир ҳафтада битта сценарий ес!
Чингиз Абдуллаев бир йилда 20-30 та роман ёзганида бизлардан ҳам ойда 4-5 та сценарий ёзадиган ижодкор чиқса яхши-де.
Lutfillo Tursunov
13.09.2010, 16:40
Чингиз Абдуллаев бир йилда 20-30 та роман ёзганида бизлардан ҳам ойда 4-5 та сценарий ёзадиган ижодкор чиқса яхши-де.
Яхши, албатта. Агар кинолар рейтингини тузса, Шоира Ғиёсова нафақат фаоллик, савия борасидаям юқори ўринларни олади (бугунги киночилигимиз ўлчовида). Чунки рақобат унчалик кучли эмасда. Яна шундай фаол сценарийчилардан 10-15та бўлганда эди.
Менга ҳозирги янги киноларимизда сценарийдан кўра кўпроқ тасвир савияси ёқяпти. "Сўнгги лаҳза" филмида тасвир жиҳатдан икки-учта яхши кадрлар бор. Шу йўналишда меҳнат қилингани сезилган.
"Сўнгги лаҳза" филмида тасвир жиҳатдан икки-учта яхши кадрлар бор.Бош ролда Алишер Узоқов ўйнаган фильмни айтаётган бўлсангиз фикрингизга қўшиламан. Яхши кино чиққан.
Lutfillo Tursunov
13.09.2010, 17:24
Бош ролда Алишер Узоқов ўйнаган фильмни айтаётган бўлсангиз фикрингизга қўшиламан. Яхши кино чиққан.
Ҳа, ўша филм. Ёш режиссёр А.Бектурдиев ишлаган.
Ғоя жиҳатдан "Етти ҳайкал" ҳам ёқди (кино номидаги "битта кал" қўшимчаси ортиқча туюлди. Менимча, "Доктор-Д"ни қўшиш учун қилинган иш бу). Аммо, ғоя маромида сайқалланмаган. Воқеаларни анча қизиқарлироқ қилиб ишлаш мумкин эди.
Айтишларича, бу филм ғоясини Россиянинг қайсидир кинокомпанияси сотиб олган. Яқин вақтларда "Етти ҳайкал"нинг русча вариантини кўриб қолсак, ажабмас.
axmedovshuhrat
14.09.2010, 08:41
"Ўзимдан ўзимгача" фильми менга ёқди, лекин фильм қаҳрамонларини яшаш жойига қараб ўзгартириш керак эди. Масалан, тоғли Наримон сал гавдалироқ (мускулистий) жуссаси ҳиёл шаҳарликникидан фарқ қилиши керак эди. Шаҳарлик Даврон эса қўлини совуқ сувга урмаган "оппоққина" бола бўлиши керак эди. Фильм шунда реалистична чиқар эди. Мисол, Ғарб киноларида ёки бўлмаса ҳинд фильми "Криш"да ҳам актёр вазн йиққан, яна озган ва ҳ.к. Суратга тушиш учун актёрлар ўзини ўққа, чўққа ва б... қа уришади. Қойил қолмай илож йўқ, фильм табиий чиқсин учун актёрлар суваракларни еб кўришади, 80 кг дан 65 кг га 1 ойда озишади ва тескариси 2 ойда 30 кг га семиришади. Сочларни гапирмаса ҳам бўлади. Мисол Шон Коннери "Қоя" (Скала) фильми учун атайлаб узун соч ўстирган. Қамоқда 25 йил ўтириб сочи ўсганлигини кўрсатиш учун.
Бизнинг фильмларни яна ўзига хос томони - бу ўзбекни ишни тезлаштириши деб ўйлайман. Қайси янги фильмларимизни кўрманг у албатта 1-1,5 соат давом этади. 2 ёки 3 соатли кино шу яқин йилларда олиндими?
Кейин фильмларни фақат яхшилик билан тугаши бўмабди. Сал фожиали тугайдиган фильмлар яратиш керак. Юракни ларзага соладиган дейман. Кўп ёзиб қўлим оғриб кетди уузр. :)
Суратга тушиш учун актёрлар ўзини ўққа, чўққа ва б... қа уришади. Қойил қолмай илож йўқ, фильм табиий чиқсин учун актёрлар суваракларни еб кўришади, 80 кг дан 65 кг га 1 ойда озишади ва тескариси 2 ойда 30 кг га семиришади. Сочларни гапирмаса ҳам бўлади. Мисол Шон Коннери "Қоя" (Скала) фильми учун атайлаб узун соч ўстирган. Қамоқда 25 йил ўтириб сочи ўсганлигини кўрсатиш учун.Айниқса Том Хенкснинг "Изгой" фильмидаги роли жуда зўр чиққан. Айтишларига қараганда актёр шу фильмда суратга тушиш учун 20 кгга озган экан.
Бош ролда Алишер Узоқов ўйнаган фильмни айтаётган бўлсангиз фикрингизга қўшиламан. Яхши кино чиққан.
Ҳмм... яхши чиққан. Фақат яна ўша Гулчеҳра Эшонқуловани бузилиб қолиши ёқмаганда ;)
Нега шу қиз шунақа ролларга таклиф қилинаверади ва ўзи ҳам рад этмайди?
"Фотим ва Зуҳра"да: Мажбурланади.
"Жаноб ҳеч ким"да: Алданади.
"Сўнги лаҳзада": Яна алданади.
Анави номи эсимга келмаяпти, (Карим Мирҳодиев дадаси бўлиб ўйнаган сериал) "Пушаймон"мидией: Яна алданади.
"Паноҳ" да: Ажрашади
Қисқаси яна топилади... Мана шу йўналишда рол ижро этиши озгина ёқмаяптида ;)
Lutfillo Tursunov
14.09.2010, 16:21
"Мен - бу мен" филмини ким кўрди?
Хорижий киноларга ўхшаб кетади. Ўқимишли талабага ўғри боланинг мияси ўрнатилиши, бир танада икки характернинг тўқнашуви... қизиқ саҳналари бор.
Nigora Umarova
14.09.2010, 17:15
"Мен - бу мен" филмини ким кўрди?
Хорижий киноларга ўхшаб кетади. Ўқимишли талабага ўғри боланинг мияси ўрнатилиши, бир танада икки характернинг тўқнашуви... қизиқ саҳналари бор.
Сюжети ёзувчи Исфандиёрнинг "Қонундаги ўғри" романига ўхшаб кетаркан. Фарқи- қари умри тугаб бораётган қонундаги ўғри-тўдабошига ёш аспирантнинг миясини ўрнатишади. Асар охири фожеа билан тугайди.
axmedovshuhrat
14.09.2010, 21:58
Ҳмм... яхши чиққан. Фақат яна ўша Гулчеҳра Эшонқуловани бузилиб қолиши ёқмаганда
Нега шу қиз шунақа ролларга таклиф қилинаверади ва ўзи ҳам рад этмайди?
"Фотим ва Зуҳра"да: Мажбурланади.
"Жаноб ҳеч ким"да: Алданади.
"Сўнги лаҳзада": Яна алданади.
Анави номи эсимга келмаяпти, (Карим Мирҳодиев дадаси бўлиб ўйнаган сериал) "Пушаймон"мидией: Яна алданади.
"Паноҳ" да: Ажрашади
Қисқаси яна топилади... Мана шу йўналишда рол ижро этиши озгина ёқмаяптида
Режиссёрлар ҳар қайси картинада уни бузилиши-алданишини кўриб кейинги фильмга шундай қаҳрамон тайёрлаб уни фильмга жалб этишади. имхо {:DD
Кейин нимаси ёмон менимча актриса ҳар қандай ролни ижро эта билиши керак, унинг касби бу.
Бир нарса эсга тушиб кетди, бу дунё - театр ундаги одамлар - актёрлар. Ўйлаб қарасангиз нақадар фалсафа, ғиж-ғиж маъно!
axmedovshuhrat
16.09.2010, 08:47
Зебо Наврўзовани фильмларига фикрингиз?
Зебо Наврўзовани фильмларига фикрингиз?
Zebo Navro'zovaning o'ziniyam, o'gliniyam, boshqa atrofidagilariniyam nomini eshitishim bilan maza qilib so'kingim keladi.
Navro'zovaning filmlari bachkana, oldi-qochdi, yengil-yelpi, tuturuqsiz mavzuda. U filmlarni o'g'lini reklama qilish uchun oladi.
Navro'zova qo'lbola "rejissyor" o'zicha. Har kim qo'lidan kelgan, o'z sohasiga tegishli ish bilan shug'ullanishi kerak.
Navro'zova hadeb axmoqona filmlar olavermasdan o'g'lining tarbiyasi bilan shug'ullansin. O'g'li hayotda bilmadim qanaqa-ku, lekin TV va sariq matbuotdagi chiqishlari bo'yicha baho bersa, juda kekkaygan, kalondimog', turqi sovuq, gopnik bola. Koshki bir ishni qotirib qo'ygan bo'lsa.
Qisqasi, g'iybatni boplaymiz...
Lutfillo Tursunov
16.09.2010, 12:55
Зебо Наврўзовани фильмларига фикрингиз?
Охирги кўрганим - "Шаҳарлик олифта" на номига мос, на мазмунга эга. Олифта шаҳардан келган йигитми ёки раиснинг ўғлими, деган савол пайдо бўлади. Воқеалари бирам сохтаки...
Қишлоқнинг 20тача қизи шаҳарлик йигитни кўриш учун навбатда турадимией, бир қараса уни қувиб юришадимией. Комедия деса - беўхшов, жиддий деса - мантиқсиз...
Охирида қизнинг "лоп" этиб фикри ўзгариб, раиснинг ўғлини танлаши эса воқеани қандай тугатишни билмасликдан қилинган чора (балки, ўғлини рекламаси) бўлса керак.
Охирги кўрганим - "Шаҳарлик олифта" на номига мос, на мазмунга эга.
Мен "Қаҳ-қаҳа" ни кўргандек бўлдим. Шунақаям бачкана бўладими?
Воқеалари бирам сохтаки...
Қишлоқнинг 20тача қизи шаҳарлик йигитни кўриш учун навбатда турадимией, бир қараса уни қувиб юришадимией. Комедия деса - беўхшов, жиддий деса - мантиқсиз...
Яхши изоҳ: "Просто мусор"
Охирида қизнинг "лоп" этиб фикри ўзгариб, раиснинг ўғлини танлаши эса воқеани қандай тугатишни билмасликдан қилинган чора (балки, ўғлини рекламаси) бўлса керак.
Ҳммм, реклама денг. Юқоридаги фикрга қўшимча:
Нима рекламада - наркоманиями? Башара ғирт наркўшникику. Узру, қишлоқларда ҳам соқол олиш ускуналари бор. Башарисига қараса, одамнинг кўнгли айнийди. Имиджинг бўлса, уни яшайдиган жойингда қўлла дейдиган нормальный маслаҳатчи топилмадимикан? (starter никига қўшимча)
Эссиз Алишер Узоқовнинг овози...
axmedovshuhrat
17.09.2010, 07:33
"Шаҳарлик олифта"
Менимча қишлоқда эркак зотини қолмаганлигини кўрсатимиз деб қизларни йигитни орқасидан югуртиришган. Яна сирка (уксус) кислотасини нимага ишлатишни билмайдими ёки аҳмоқми негадир қўлини куйдириб бинт билан боғлаб бўлажак қайнонасига кўрсатади. Шундан кейин маълум вақтдан сўнг шу қизни мана ман деган раис она ўзига келин қилади. Раис холага барибир у аҳмоқми, ёки жинними лижби ўғлига олиб берса бўлди. Ўғли ҳам анойи "Ашир маркет" - бу нима шаҳарликка тақлидми? ҳар ҳолда қишлоқда бўлса "маркет"ни ўрнига "бозор" қулайроқ бўлармиди.
axmedovshuhrat
18.09.2010, 08:04
2003 йилда "Муҳаббат синовлари" фильмини фурор ясаши ҳаммани қойил қолдирди (ёшларни). Шундан кейин неча юзлаб фильмлар ишлаб чиқарилди. Шу фильм туфайли ўзбек киносини саноат асосига қуриш мумкинлиги исботланди. Йилиги 50-60 фильм суратга олиш оддий иш бўлиб қолди. Биринчи марта тарихимизда бундай маданий (санъатда) кўтарилиш юз берди. Шунда алоҳида ўринни Рустам Саъдиев эгаллади. Р.Саъдиев дастлаб "Муҳаббатжон" деб номлаган картинаси бадиий кенгаш олдидан ҳам тазйиқларсиз ўтмади ва уни номи ўзгартирилди.
Қисқаси Рустам Саъдиевни янги ўзбек киносига қўшган ҳиссаси беқиёсдир. Нима дедингиз?
2003 йилда "Муҳаббат синовлари" фильмини фурор ясаши ҳаммани қойил қолдирди (ёшларни). Шундан кейин неча юзлаб фильмлар ишлаб чиқарилди. Шу фильм туфайли ўзбек киносини саноат асосига қуриш мумкинлиги исботланди. Йилиги 50-60 фильм суратга олиш оддий иш бўлиб қолди. Биринчи марта тарихимизда бундай маданий (санъатда) кўтарилиш юз берди. Шунда алоҳида ўринни Рустам Саъдиев эгаллади. Р.Саъдиев дастлаб "Муҳаббатжон" деб номлаган картинаси бадиий кенгаш олдидан ҳам тазйиқларсиз ўтмади ва уни номи ўзгартирилди.
Қисқаси Рустам Саъдиевни янги ўзбек киносига қўшган ҳиссаси беқиёсдир. Нима дедингиз?
Shaxsan menga sevgi-muhabbat mavzuidagi asarlarning hech qaysisi yoqmaydi. Kino bo'ladimi, qissa bo'ladimi, ertak bo'ladimi...
"Muhabbat sinovlari" ham tuturug'i yo'q yoshlar uchun mo'ljallangan tuturuqsiz film. Hayotdan uzoq, foydali tarafi yo'q, bu kartina bilan nima demoqchi bo'lishgan tushunarsiz men uchun.
Bu film badiiy kengashdan o'tolmay proval bo'lib ketganida juda zo'r ish bo'lgan bo'lardi.
axmedovshuhrat
18.09.2010, 22:11
Bu film badiiy kengashdan o'tolmay proval bo'lib ketganida juda zo'r ish bo'lgan bo'lardi.
Унда ҳозирги тутутутуруқсиз фильмлар бўлмаган бўларди.
Lutfillo Tursunov
20.09.2010, 11:07
Bu film badiiy kengashdan o'tolmay proval bo'lib ketganida juda zo'r ish bo'lgan bo'lardi.
Унда ҳозирги тутутутуруқсиз фильмлар бўлмаган бўларди.
Бир томондан олиб қараганда, тўғри, бемаза филмлар камроқ бўлар эди.
Лекин ўз вақтида тижорий киноларнинг суратга олина бошлаши киночилигимизни маълум даражада ҳаракатга тушириб берди. Агар кино санъати ва саноатида ҳаракат бўлмаса йиллар ўтиб ҳам яхши филмлар экранга чиқиши даргумон. Ҳаракат туфайли янги режиссёрлар, драматурглар, актёрлар авлодлари етишиб чиқяпти. Бирданига улардан юқори савия талаб қилиб бўлмайдию, аммо рақобат натижасида улар орасидан ҳақиқий талантлар ҳали ажралиб чиқади.
Айрим ёш режиссёрларнинг ишлари таниқли режиссёрларимиз - Мелс Абзалов, Исамат Эргашевларнинг шу кунларда олаётган киноларидан савиялироқ, пишиқроқ чиқяпти...
Томошабин ёшларимиз савияси, уларнинг орасидаги айрим одобсизликларни фақат киночилигимизга боғлаш ҳам тўғри эмас. Шу филмлар чиқмаган тақдирда ҳам тарбия масаласида бугунги аҳволни кузатган бўлардик. Ахир тарбия масаласи эрамиздан аввал ҳам муаммо бўлган, кинолар ишланса ҳам, ишланмаса ҳам бундан кейинам бўлаверади :)
Ёлқин Тўйчиевнинг "Фаришта" картинасини ким кўрди? Шу сценарист ва режиссёрнинг иш услуби ғалати - қандайдир бир битта детал орқали битта кино ишлаворади. Унинг ишларини кузатиб келган хулосам: кинода айнан бир мавзу тугал намойиш қилинмайди, асосан драматизмга эътибор қаратади. Актёрларнинг руҳий ҳолатлари, қандайдир саҳна кўриниши билан томошабинни ларзага солишга ҳаракат қилади. Ўзгача образлар ўйлаб топишга, қидиришга эмас, айнан ўйлаб топишга ҳаракат қилади. Шунда айримлари "ўхшайди", кўпчилиги "ўхшамай" қолади.
Nigora Umarova
20.09.2010, 11:15
"Feride", "TNelba" filmlari insonda tushkun kayfiyatni paydo qiladi. Kino san'at asari ekan insonni oldinga intiltirishga undashi kerak.
Яқинда эшик ҳақидаги бир фильмни қайта кўрсатишди. Иккита актёр (эркак ролини Ҳожиакбар Нурматов ижро этган. Аёл ролидаги актрисанинг исмини билмайман.) билан ажойиб картина суратга олишган. Фильмнинг ҳақиқий номи эсимда йўқ. "Эшик" ёки "Сирли эшик" бўлса керак. Кўрмаганларга кўришни тавсия қиламан.
Nigora Umarova
20.09.2010, 11:24
Томошабин ёшларимиз савияси, уларнинг орасидаги айрим одобсизликларни фақат киночилигимизга боғлаш ҳам тўғри эмас. Шу филмлар чиқмаган тақдирда ҳам тарбия масаласида бугунги аҳволни кузатган бўлардик. Ахир тарбия масаласи эрамиздан аввал ҳам муаммо бўлган, кинолар ишланса ҳам, ишланмаса ҳам бундан кейинам бўлаверади :)
Тўғри, ёшларнинг тарбияси фақат киночилигимизга боғлиқ эмас. Бироқ кинофильмлар ҳам тарбияга таъсир этувчи маълум бир фактор, оммавий маданиятни татбиқ этувчи воситадир.
Масалан, бош ролни Алишер Узоқов ўйнаган "Учрашув" фильмини олайлик. Оила қурмоқчи бўлган йигит ва қизнинг учрашув саҳнаси бор. Иккаласи ҳам "блатной"ча, ҳақоротомуз, "кўча тили"да гаплашишади. Санъат ҳаётнинг бадиий акси, гўзалликни акс эттиради. Бироқ фильмларда "гўзаллик"ни бундай акс эттириш керакмикан?!..
Nigora Umarova
20.09.2010, 11:27
Яқинда эшик ҳақидаги бир фильмни қайта кўрсатишди. Иккита актёр (эркак ролини Ҳожиакбар Нурматов ижро этган. Аёл ролидаги актрисанинг исмини билмайман.) билан ажойиб картина суратга олишган. Фильмнинг ҳақиқий номи эсимда йўқ. "Эшик" ёки "Сирли эшик" бўлса керак. Кўрмаганларга кўришни тавсия қиламан.
Шароф Бошбеков сценарийси асосида олинган "Тақдир эшиги" фильми. Бош ролларни айтиб ўтганингиздек раҳматли актёр Ҳожиакбар Нурматов ва актриса Дилором Қамбарова(актриса "Тўйлар муборак" фильмида дорбоз қиз эпизодини яратган) ижро этишган. Икки инсоннинг психологизми ажойиб тарзда очиб берилган.
Bekmirzo
20.09.2010, 11:43
Шароф Бошбеков сценарийси асосида олинган "Тақдир эшиги" фильми. Бош ролларни айтиб ўтганингиздек раҳматли актёр Ҳожиакбар Нурматов ва актриса Дилором Қамбарова(актриса "Тўйлар муборак" фильмида дорбоз қиз эпизодини яратган) ижро этишган. Икки инсоннинг психологизми ажойиб тарзда очиб берилган.Qambarova xonim o'z vaqtida ja dahshat aktrisa bo'lganlar lekin :) ;)
Lutfillo Tursunov
20.09.2010, 11:50
Бироқ фильмларда "гўзаллик"ни бундай акс эттириш керакмикан?!..
Бунақа ҳолатлар биз истаймизми йўқми киноларда олиб чиқарилаверади. Ҳаммадан бирдек савия талаб қилиш мумкин эмас. Бутун дунё киночилигида шу аҳвол бўлса керак деб ўйлайман.
Бизда ҳозирги бош муаммо кинотанқидчиликнинг йўқлиги. Савиясиз киноларни кучли мутахассислар яхшилаб "пўстагини қоқса", кейинги сафар бошқа ишга қўл урганда мушоҳада қилади.
Савиясиз киноларни кучли мутахассислар яхшилаб "пўстагини қоқса", кейинги сафар бошқа ишга қўл урганда мушоҳада қилади.Ёки меваси бор дарахтга тош отишади қабилида қўл силтаб кетаверишади. 4-5 дақиқалик клипларнинг пўстагини қоқиш(ол)маяпти-ку бир ярим соатлик кинога йўл бўлсин.
Nigora Umarova
20.09.2010, 12:30
Кейинги кки-уч йил мобайнида "Шошмақом" фильмини уман кўрсатишмади. Яхши савияда олинган фильм эди.
Бундан ташқари Абулқосим Фирдавсийнинг "Шоҳнома" асари юзасидан "Тожик фильм"да олинган "Рустам ва Суҳроб", "Сиёвуш ҳақидаги достон" фильмларини ҳам юқори савияда олинган фильм дейиш мумкин.
Ўзимизнинг "Ўзбек фильм"да ишланган "Марғиёна" фильми ҳам шу йўналишда(афсона асосида) ишланган.
"Feride", "TNelba" filmlari insonda tushkun kayfiyatni paydo qiladi.
Uyam mayli "Telba" ga o'xshagan filmlarni beli og'rimagan, tayyoriga o'rgangan, yengil hayotni sevuvchi, "beg'ubor" orzular og'ushida yashovshi qizlar-yigitlar ko'rvolib o'zlarining yaroqsiz hayotiy prinsiplari uchun dastak sifatida foydalanishadi. Mana shunaqa filmlar ishlaydigan rejissyor, ssenaristlarni tomdan tashlab yuborish kerak.
Lutfillo Tursunov
20.09.2010, 14:06
Uyam mayli "Telba" ga o'xshagan filmlarni beli og'rimagan, tayyoriga o'rgangan, yengil hayotni sevuvchi, "beg'ubor" orzular og'ushida yashovshi qizlar-yigitlar ko'rvolib o'zlarining yaroqsiz hayotiy prinsiplari uchun dastak sifatida foydalanishadi. Mana shunaqa filmlar ishlaydigan rejissyor, ssenaristlarni tomdan tashlab yuborish kerak.
Энг ёмони шу - кинодан ҳаёт учун дастак олиш!
Кино одамларга яшашни ўргатмайди! Бу шунчаки асар, ҳаёт эмас. Энг зўр деб ҳисоблайдиган ўзбек ва жаҳон киноларини олайлик, уларнинг бирортасидан ҳаётий дастак олиш мумкинми?! Дейлик, "Ўтган кунлар" қаҳрамонларидан ўрнак олиб яшаб бўладими? Ёки "Оскар"ларни қаторлаштириб олган "Шерюрак", "Форест Гамп", "зуклар ҳукмдори" ёинки бугун аҳолимизнинг тенг ярими бирорта сериясини ўтказиб юбормасдан кўраётган корейс сериаллари қаҳрамонларининг ҳаёти намуна сифатида қабул қилинса бўладими?!
Кино ва бадиий асарлар образлари бизга айрим хулосалар чиқариш, мулоҳаза қилиш учунгина "яратилади". (Мен шундай қабул қиламан)
Агар ёшлар ёппасига кинолардаги қаҳрамонлар ҳаётига тақлид қилиб кетишаётган бўлса, бу фақат сценарийчи ёки режиссёрнинг айби эмас. Агар уларни шу иши учун томдан ташаш керак бўлса, бошқа соҳа вакиллариниям қилган айрим ишлари учун унданам баландроқдан улоқтиришга тўғри келади :)
Nigora Umarova
20.09.2010, 14:15
Энг ёмони шу - кинодан ҳаёт учун дастак олиш!
Кино одамларга яшашни ўргатмайди! Бу шунчаки асар, ҳаёт эмас. :)
Замонавий эртак талқини денг. :)
Яқинда сержантлар мактаби ҳақида ишланган "Сержантлар" телесериалини кўрсатишди. Менга ёқди. Айниқса саундтрэки.
Ватан берган нон-тузинг учун
Шукур айтиб бахтга тўламан
Хизматингга ярай деб бир кун
мен албатта сержант бўламан...
Мудофаа вазирлиги кино ижодкорларига звание берворсаям бўлаверса керак.
Lutfillo Tursunov
20.09.2010, 15:22
Замонавий эртак талқини денг.
Билмадим. Қайтанга эртакларга амал қилиш мумкинроқ бўлса керак, кинога қараганда. Эртаклар асосан халқ ижодиёти саналади. Яъни, маълум халқнинг ҳаётий принципларидан келиб чиқиб тўқилган ҳикоя.
Кино ёки бадиий асарлар эса асосан битта шахснинг қарашлари, фалсафасидан иборат. Дунёни ҳамма ўз кўзи билан кўради. Ижодкор ҳам ўз кўзи билан кўрган "дунё"ни таърифлайди. У "дунё" бошқалар ҳаётий қарашларига зид бўлиши мумкин, бўладиям. Шунинг учун бадиий асарлар (жумладан кино ҳам) ҳаёт йўлимиз учун намуна бўлолмайди. У ким учундир маълум даражада маънавий, бошқа биров учун руҳий, яна кимгадир эстетик озуқа бериши мумкин, холос.
Яқинда сержантлар мактаби ҳақида ишланган "Сержантлар" телесериалини кўрсатишди. Менга ёқди.
Menga bu serial uncha yoqmadi. Biroz zerikarli ekan. Buning ustiga har bitta seriyasida kichkinagina epizod, voqea bo'ladi va shu bilan seriya tamom. Har bitta seriyaning oxirida har gal bitta klip ko'rsatiladi. O'sha klipni hadeb qaytaraverishning nima keragi bor hayronman, koshki qiziq bo'lsa. Qisqasi seriyalar juda qisqa.
Aktyorlar harakati soxta, imillagan. Harbiylarga uncha o'xshamagan. Ayniqsa jang sahnalarida juda imillab harakat qilishgan.
Serial qaxramonlarining o'zaro suhbati, gaplari, dunyoqarashi yosh bolanikiga o'xshab ketadi.
Effektlar, jang sahnalaridagi tezlik borasida "18-kvadrat" filmi yaxshiroq.
Эртаклар асосан халқ ижодиёти саналади. Яъни, маълум халқнинг ҳаётий принципларидан келиб чиқиб тўқилган ҳикоя. Кино ёки бадиий асарлар эса асосан битта шахснинг қарашлари, фалсафасидан иборат.
Шунинг учун бадиий асарлар (жумладан кино ҳам) ҳаёт йўлимиз учун намуна бўлолмайди.
Haqqoniy gap bo'ldi.
Ўзимизнинг "Ўзбек фильм"да ишланган "Марғиёна" фильми ҳам шу йўналишда(афсона асосида) ишланган.
Boshqalarini ko'rmabmanu, lekin "Marg'iyona" menga juda yoqqan. Yaxshi ishlashgan o'sha filmni.
Энг ёмони шу - кинодан ҳаёт учун дастак олиш!
Ha, eng yomoni ham mana shu. Yoshlar kinoni hayot deb o'ylashyapti. Ba'zan ko'chada koreys filmlariga taqlid qilib yurgan yoshlarni ko'rib hayron qolaman.. Uzbek filmlari ham, zamonaviy talqinda ishlagan ayrim kadrlarida koreys filmlariga taqlidi seziladi (hammasimas, ayrimlari)..
Biz koreys kinolaridan olishimiz mumkin bo'lgan bir yaxshigina jihatni ko'raman. Bu o'ta sadoqatlilik va rostgo'ylik. Ko'p filmlarida shablonday, shu xususiyat bor. Bitta qahramoni yolg'on ishlatgisi kelmasa, jim turadi va hkz.
Qolgani, ularning o'zini tutishi, g'arbcha madaniyati, mimikalari bizga uncha yarashmaydi. Afsuski, yoshlar shaklni ko'chirib olishadi birinchi navbatda. :)
Lekin kino - hayot emas, darhaqiqat. Eng katta kamchiligimiz, hayotimizni kinolar bilan o'lchaydigan, kinolashtirib yuboradigan bo'lib bormoqdamiz. Filmlarni qandaydir dam olish uchun ko'rsa bo'ladi, hayotga tadbiq etish uchun emas. Hatto R. Kapurning eng mashhur filmlarini ham (hatto hayotiy voqealar aks etgan bo'lsa-da) hayotimizga olib kiradigan bo'lsak xato qilamiz..
Har bir kishining mustaqil fikri, yashashdan maqsadi bo'lishi kerak.. O'shanda turli ta'sirlarga berilmaydi.. (bu ojiz fikrim)
Yana bir narsa, filmdagi tragediyaga to'xtalmoqchiman. Odatda u badiiy asar bo'ladimi yoki film bo'ladimi, agar fojeaviy yakun toptirishsa yoki shunga o'xshash ko'ngilsiz joylari ko'p bo'lsa go'yoki tragik, ta'sirli asar chiqadigandek o'ylaymiz. Lekin bunday emas, aslida qaysidir bir lahza tragediya bo'la oladi. Masalan, Shoh Edipda Shohning peshanasiga yozilgan shunday qismatning o'zi va bu qismatni bilib qolishi tragediya aslida..
Har qanday odamning hayoti ham tragediya bo'lavermaydi. Odatda buyuk (nisbatan buyuk so'zi olindi) shaxslarning hayoti fojeaga misol qilib olinadi va u tragediyani yarata oladi.
"Telba"dagi yigitning o'limi bu tragediya degani emas, uning g'ururini sindirishga majbur bo'lishi tragediya. Ba'zan yigitni haqoratlarni bir begona xonadonda pul topish uchun eshitib turishga majbur bo'lishi - tragediya. Nima, u inson emasmi, unda yurak, g'urur, or-nomus yo'qmi deb o'ylaysiz...
Qizning esa yolg'izlanib, o'zini halok etishi ham tragediya emas, balki uning haqiqiy (nisbatan shunday olaylik endi) hislari oilasi tomonidan ezilishi, oyoq-osti qilinishi, yaqinlaridan ma'nan ajralib qolishi tragik holat edi.. Bu filmda qizni ham qismatini fojea qilib yakun yasash shart emas edi, menimcha. Lekin D. Kubayeva jonli tasvirlab bera olgan o'sha qahramonini..
Demak, tragik holat deganda umuman dahshatli bir manzarani emas, qaysidir lahzalarni ushlab qolishimiz kerak bo'ladi. (Bunday qarash filolog olim dots. U. Jo'raqulov domlaga tegishli.)
Darhaqiqat, har bitta filmni fojea bilan yakun toptirish - uning ta'sirchanligini oshiradi degani emas. Buning aksi bo'lishi ham mumkin.. Filmning yuksakligi - uning g'oyasida bo'ladi menimcha.
axmedovshuhrat
22.09.2010, 22:34
биринчи "Келгинди куёв" кейин "Келгинди келин" сўнг "Келгинди қайнона" охирида "Келгинди қайнота" бўладими десам "Ўғригина келин" дегани чиқиб қолди бу янги "Ўғригина ..." типдаги киноларни бошлаб беради шекилли.
Яқинда сержантлар мактаби ҳақида ишланган "Сержантлар" телесериалини кўрсатишди.
Sardorlar filmidan keyin bu filmni ancha yaxshi ishlagan bo'lsalar kerak deb bir ikki kun kutib, tamosha qilib yurdim keyin nimagadir zeriktirib yubordi. Filmda asosan bir xonadan boshqa xonaga o'tganda komuflyajlari, birdaniga amerikankaga o'zgarib qoladimiyey. Yoki bo'lmasa tasvirga olish uzoq davom etganmi? Shu sababli hozirgu kundagi armiyada tartib qoida, harakat, formalar va hakozalar takomillashgani sababli, kadrlar tasvirga olish xar hil paytda betartib olinib, montaj jarayonidan keyin shunday holatlar kelib chiqqan bo'lsa kerak.
биринчи "Келгинди куёв" кейин "Келгинди келин" сўнг "Келгинди қайнона" охирида "Келгинди қайнота" бўладими десам "Ўғригина келин" дегани чиқиб қолди бу янги "Ўғригина ..." типдаги киноларни бошлаб беради шекилли. Ha to'g'ri aytasiz men ham adashmasam "Qalbim o'grisi" nomli filmni kinoteatrda tamosha qilganman.
Sardorlar filmidan keyin bu filmni ancha yaxshi ishlagan bo'lsalar kerak deb bir ikki kun kutib, tamosha qilib yurdim keyin nimagadir zeriktirib yubordi.
To'ppa-to'g'ri. Menimcha bu "Serjantlar" filmi shoshmashosahrlikda olingan. Chunki aktyorlar aslo askar rolini o'ynay olishmagan, harakatlari soxta, sekin.
биринчи "Келгинди куёв" кейин "Келгинди келин"
Ikkalasiyam juda bachkana film. Odamlar shunaqa bachkana filmlarni ko'rib o'rganibam qogan, odamlarning vkusi tushib ketgan. Ko'raveradi nimani qo'ysa. Hatto bachkanaligini ham sezishmaydi.
To'ppa-to'g'ri. Menimcha bu "Serjantlar" filmi shoshmashosahrlikda olingan.Фикрингизга қўшиламан. Лекин саундтрэки менга роса ёқди.
To'ppa-to'g'ri. Menimcha bu "Serjantlar" filmi shoshmashosahrlikda olingan.Фикрингизга қўшиламан. Лекин саундтрэки менга роса ёқди.
Saundtrek anovi seriyaning oxiridagi klipga o'xshagan joyimi? O'zi o'sha saundtrekmi klipmi bo'maganida seriyaning davomiyligi 15 minutga tushib qolardi.
Saundtrek anovi seriyaning oxiridagi klipga o'xshagan joyimi? O'zi o'sha saundtrekmi klipmi bo'maganida seriyaning davomiyligi 15 minutga tushib qolardi.Суандтрэкнинг клипи билан ишим йўқ. Қўшиқ яхши ижро этилган.
axmedovshuhrat
27.09.2010, 07:13
"Улфатлар" триквели кимга ёқди?
Ҳазил билан йўғрилган, бир-бирини ноқулай вазиятга қўйиб кулгига қолдирадиган тўрт дўст ҳақида кино. Ҳеч ёшларни "муҳаббати-ю", "ўлдим, куйдим шунга тегаман"лари йўқ. Ҳаммаси катта ёшдаги тўрт оғайни ботирларнинг турли ҳангома-саргузаштларидан иборат.
Мен лекин 3-қисмини кўра олмадим. Кўрганлар бўлса қандай бўлган экан воқеалар?
"Улфатлар" триквели кимга ёқди?
Erkin Komilov yaxshi rol ijro etgan. Mahoratli aktyor.
Lutfillo Tursunov
28.09.2010, 17:20
Мен лекин 3-қисмини кўра олмадим. Кўрганлар бўлса қандай бўлган экан воқеалар?
Учинчи фаслини кўрмасангиз ҳам бўлади. Бир ва иккинчилари олдида анча саёз ва бачкана бўлиб қолган. Зўрма-зўраки ишланган десаям бўлади.
Nigora Umarova
28.09.2010, 17:25
Erkin Komilov yaxshi rol ijro etgan. Mahoratli aktyor.
Rahmatli Ravshan Solihov ham rol o'ynagan.
Мен лекин 3-қисмини кўра олмадим. Кўрганлар бўлса қандай бўлган экан воқеалар?
Birinchi qismini ko'rib ikkinchisi undan ham yaxshiroq ishlangan bo'lsa kerak deb o'ylagan edim, ikkinchisini ko'rib havsalam pir bo'ldi uchunchisini esa ko'rishga intilish ham bo'lmay qoldi.
Abdulaziz Muhammad
11.10.2010, 16:26
“Shunday bir kino bo‘lsaki, ko‘z uzmay tomosha qilsang, yig‘lasang, kulsang, iztirob chekib ham quvonsang”. Bu — ko‘pchilikning ko‘nglidan o‘tadigan gap. Umuman olganda, har qanday asar hayot haqiqatini o‘zida aks ettira olsagina, qalblarni larzaga soladi, boy taassurot beradi va uning ma’naviy olamini boyitadi. Hozir kinosaroylarga tushgan kishi o‘zbek kinolarining ham ko‘payayotganiga tan beradi. Kinoijodkorlarimiz yaratayotgan ekran asarlarida bugungi kun nafasi, zamondoshlarimiz qiyofasi ko‘rsatib berilmoqda.
...zamonaviy filmlarning ko‘pligi yomonmi, degan savol tug‘iladi. Afsuski, “O‘tov”, ”Chashma”, ”Vatan” kabi tomoshabinni o‘ylashga undaydigan filmlarimiz safi ko‘zni quvontirgudek uzun ro‘yxatni tashkil qilmaydi. Savol tug‘iladi: mukammal kino yaratish uchun puxta stsenariy yetishmayaptimi yoki aktyor va rejissyor mahorati?
Kinoshunos Hamidulla Akbarovning “Kino-teledramaturgiya: nazariya va amaliyot” kitobidan: “Stsenariy bo‘lajak filmning ekrandagi umri uzoq yoki qisqa bo‘lishini belgilab beradi. Bir yarim soat vaqt davom etadigan zaif filmni 500-600 ming tomoshabin ko‘rsa, qancha vaqt bekor ketganini hisoblab ko‘ring. Yetuk adiblarimiz bu holni hisobga olib, ijod etganlar yoki kinoni bir olam bilib, stsenariy yozish mas’uliyatini hamisha his etishgan. Ularning kinodagi faoliyati muayyan rejissiyor, aktyor, hatto rassom va operator bilan bog‘liq bo‘lgan.” Demak, kinoning mukammalligi bir kishiga emas, balki ko‘p kishining harakatiga bog‘liqdir.
Jahongir Qosimov, «O‘zbekkino» milliy agentligi direktor o‘rinbosari: — Bugungi kunda yaxshi stsenariyni topishning o‘zi muammo. Stsenariy mualliflari va rejissyorlarning mahorat maktabi ochilsa maqsadga muvofiq bo‘lardi. Eng achinarlisi, aksariyat stsenariylar buyurtma asosida tezkorlik bilan yozil*yaptiki, shu bois ham umr*boqiy kinolar kamdek.
Sunnat Aznarov, «O‘zbekkino» milliy agentligi bosh muharriri: — 2008 yilda 25 ta badiiy film, 10 ta multfilmni suratga olish rejalashtirilgan edi. “Afyun girdobi”, “Telba” kabi film*larimiz tomoshabinlar tomonidan iliq qarshi olindi. Ko‘pchilik muxlislar xususiy kinostudiya bilan davlat kinostudiyasi mahsulotlarini almashtirib qo‘yyapti va natijada har qanday xulosa ikkalasiga ham tegishli bo‘lib qolyapti. Kinoni birinchi marta suratga olayotgan yosh re-jissyorni tushunish mumkin, axir bola ham birdan chopqillab ketmaydi. Lekin faoliyatini ancha avval boshlagan rejissyorlar ham ba’zan yengil-elpi kino ishlayotganini tushunolmayman.
Aslida, kino ham kishiga ma’naviy, ruhiy ozuqa berishi, fikrlashga, izlanish va yaxshilikka intilishga undashi bilan qadrli bo‘lishi lozim emasmi?!
Yuqorida ajratib ko'rsatilgan savollarga javob berasizlar, degan umiddaman, qadrli Forumdoshlar!
Salom Forumdoshlar!
Kinoning ma'naviyat boyitilishidagi xissasi juda katta bo'lishi va shu jarayonda muhim o'rin egalla olishi mumkin.
Albatta, har qayerda bo'lganidek, kinematografiyada ham uning moliyaviy sharoiti kino sifatiga ta'sir etadi, uning sifati esa, aksincha, uning moliyaviy sharoitiga ta'sir etadi.
O'zbekistonda yahshi rejissyor, stsenariy mualliflari, aktyorlar, umuman iste'dodli insonlar kam desak adashamiz, menimcha. Yagona muammo: ular hayot davomida hohlab-hohlamay boshqa sohalarga kirib ketishligidadir. Misol uchun, ikkitadan diplomi bor haqiqiy ziyoli insonlar, matematik-fiziklar, adabiyotchi, tarixchilarimiz, buyuk iste'dodlarimiz g'ish terish, suvoq ishlari, chorvachilik, dehqonchilik, bozorlarda savdo-sotiq (aynan shu sohada aktyorlikka iste'dodi yuqori insonlarni ko'p uchratganman) bilan shug'ullanayotganlarini guvohi bo'lamiz. Aytib o'tay, yuqorida keltirgan sohalarni yerga urayotganim yo'q, balki inson o'zi o'rgangan, o'qigan sohasida emas, boshqa sohalarda faoliyat ko'rsatayotganligiga urg'u berilmoqda. Ishlayotgan sohasining "S" harfini tushunmaydigan insonlarni korhona yoki tashkilot direktorlari bo'lib o'rnashib olganlarini ham ko'p ko'rganmiz. Menimcha, iste'dodlarimizni olamondan ajratib olishimiz ichun oddiy halq orasida ko'proq turli xil musobaqa-konkurslar o'tkazishimiz lozim.
Bugungi kunda, o'zimiz guvohi bo'lyapmiz, ko'pincha o'zbek kinematografiyasida homiylik qilayotgan guruhlar rejissorning yoki stsenariyning tanlanishiga, unga o'zgartirishlar kiritilishiga ta'sir ko'rsatadilar. Aktyorlikka, bosh rollarga o'z nomzodlari (odatda, qarindosh-urug'lar) ni qo'yishga harakat qiladilar. Iste'dodi bo'lsa-ku bunga qarshilik yo'q. Ammo menimcha, qo'pol qilib aytganda, kino sohasidagi 80% ishtirokchilar unga professional yondoshmaydilar. Albatta, qo'l ostida boridan foydalanishga majbur. Natijada, o'sha toz, o'sha tog'ora.
Kinoning sifati oshishida faqatgina rejissor emas, balki stsenariy muallifining, aktyor tanlashning (kasting), mablag'ning (homiylar) o'rni juda katta deb o'ylayman.
Shuning uchunmi, bilmadim, chet mamlakatlarda ishlangan filmlarni o'zbek tiliga tarjima qilish, o'girish kengroq tus olgan.
axmedovshuhrat
12.10.2010, 08:19
ўзбек киноларида ўпишиш сценалари олдинлари яхши йўлга қўйилган эди, масалан, "Ўткан кунлар"да Отабек ва Кумуш учрашуви, "Тўйлар муборак"да куёв ва келин. Умуман бизда нега ҳозирги кунда бундай сценалар қўйилмай кетди?
Lutfillo Tursunov
12.10.2010, 10:05
Умуман бизда нега ҳозирги кунда бундай сценалар қўйилмай кетди?
Ўзи ҳозирги киноларимизга битта шу саҳна етишмай турувди! :)
Кимдир бошлаб берса, роса урф бўлиб кетса керак.
ўзбек киноларида ўпишиш сценалари олдинлари яхши йўлга қўйилган эди, масалан, "Ўткан кунлар"да Отабек ва Кумуш учрашуви, "Тўйлар муборак"да куёв ва келин. Умуман бизда нега ҳозирги кунда бундай сценалар қўйилмай кетди?
Tovba...
Paxtani nojo'ya ta'sirimi bu?
ўзбек киноларида ўпишиш сценалари олдинлари яхши йўлга қўйилган эди, масалан, "Ўткан кунлар"да Отабек ва Кумуш учрашуви, "Тўйлар муборак"да куёв ва келин. Умуман бизда нега ҳозирги кунда бундай сценалар қўйилмай кетди?
Ўзбекчасини кўргингиз келиб қолдими...? :(
axmedovshuhrat
13.10.2010, 21:42
Ўзбекчасини кўргингиз келиб қолдими...?
Иложи борми?
Ўзбекчасини кўргингиз келиб қолдими...?
Иложи борми?
:biggrin: Faqat 2-3 yil oldin ishlangan eskilaridan bor.
Nigora Umarova
14.10.2010, 10:19
- Сизга театр ёқадими, киноми?-деди мухбир.
-Сизга одам ёқадими ё унинг сояси?ғдеди адиб.
- ... Баъзи одамлар бўладики, ўзидан сояси тузук, - деб ҳазил қилди мухбир ҳам.
Кулдилар.
Асқад Мухторнинг "Тундалик"ларидан
Театрга оид ушбу долзарб фикрлар (http://uforum.uz/showthread.php?p=464130&postcount=194)ни кино соҳасига ҳам оид деб ўйлайман.
ўзбек киноларида ўпишиш сценалари олдинлари яхши йўлга қўйилган эди, масалан, "Ўткан кунлар"да Отабек ва Кумуш учрашуви, "Тўйлар муборак"да куёв ва келин. Умуман бизда нега ҳозирги кунда бундай сценалар қўйилмай кетди?
Кинони упишадиган сценалари бумаса кино кизикмас демокчимисиз....хеч хам керакмас....усиз хам яхши кино олса булади.....тугри келмайди узбекчиликка.
axmedovshuhrat
15.10.2010, 05:35
Ким "Илова P.S." фильмини кўрган?
Қандай фильм у қисқача тушунча бериб юборсангиз.
Nigora Umarova
15.10.2010, 09:05
ўзбек киноларида ўпишиш сценалари олдинлари яхши йўлга қўйилган эди, масалан, "Ўткан кунлар"да Отабек ва Кумуш учрашуви, "Тўйлар муборак"да куёв ва келин. Умуман бизда нега ҳозирги кунда бундай сценалар қўйилмай кетди?
Кинони упишадиган сценалари бумаса кино кизикмас демокчимисиз....хеч хам керакмас....усиз хам яхши кино олса булади.....тугри келмайди узбекчиликка.
Машҳур кинорежиссёр Сергей Соловьёв бир фестивал ҳайъатида ўтириб алам билан айтган экан, ҳар нарсани тўғридан тўғри кўрсатавериш санъат эмас, бу ҳол фаҳш, зўравонлик ва қабоҳатни меъёрлаштиришга олиб келади, бундай вазиятда санъат ҳақида сўз бўлиши мумкин эмас, деб...
axmedovshuhrat
15.10.2010, 22:37
Машҳур кинорежиссёр Сергей Соловьёв бир фестивал ҳайъатида ўтириб алам билан айтган экан, ҳар нарсани тўғридан тўғри кўрсатавериш санъат эмас, бу ҳол фаҳш, зўравонлик ва қабоҳатни меъёрлаштиришга олиб келади, бундай вазиятда санъат ҳақида сўз бўлиши мумкин эмас, деб..
Ўткан кунлар киноси демак фаҳш эканми?
Машҳур кинорежиссёр Сергей Соловьёв бир фестивал ҳайъатида ўтириб алам билан айтган экан, ҳар нарсани тўғридан тўғри кўрсатавериш санъат эмас, бу ҳол фаҳш, зўравонлик ва қабоҳатни меъёрлаштиришга олиб келади, бундай вазиятда санъат ҳақида сўз бўлиши мумкин эмас, деб..
Ўткан кунлар киноси демак фаҳш эканми?
Филмни шундай олиш мумкинки.....ундаги упишадиган сценасини амалда курсатиш шарт эмас......уша нарса булганини одамлар курмаса хам тушуниб оладилар......кино санъати бу.
Masud Mahsudov
16.10.2010, 02:25
Машҳур кинорежиссёр Сергей Соловьёв бир фестивал ҳайъатида ўтириб алам билан айтган экан, ҳар нарсани тўғридан тўғри кўрсатавериш санъат эмас, бу ҳол фаҳш, зўравонлик ва қабоҳатни меъёрлаштиришга олиб келади, бундай вазиятда санъат ҳақида сўз бўлиши мумкин эмас, деб..
Ўткан кунлар киноси демак фаҳш эканми?
Nega darrov gapni bir joyini ushlab olib, noto'g'ri xulosa chiqarasiz? O'sha aytilgan ssenalarni ko'rsatilaverishi fahsh..... ni me'yorlashitishiga olib keladi, deyilayapti, yuqorida - bu degani, bu narsa jamiyatda oddiy holga aylanadi, farzandlar ota-onaning oldida o'sha kinolarga qarab termulib o'tiraveradigan holatga olib kelishi nazarda tutilayapti. Adashmasam, o'sha "O'tgan kunlar" asarida ham ochiqdan ochiq yozilgan joyi yo'q. Umuman, ommabop asarlarda (u kino bo'ladimi, romanmi, teatrmi) bunaqa behayo ssenalarning bo'lishi bizning milliyligimizga, e'tiqodimizga umuman to'gri kelmaydi. Bu narsa yoshlar orasida egri fikrlarning yoyilishiga sabab bo'lishi mumkin.
Shomurodov Shohruh
16.10.2010, 02:49
Ўткан кунлар киноси демак фаҳш эканми?
Мен "Уткан кунлар"нинг киносини бошкачасини куриш истагида хамма вакт эдим. Янги ва эски талкинида хам асосий эътибор Отабек-Кумуш-Зайнаб кечинмаларида курилган. Холбуки, асарда бошка жиддий мавзулар хам бор эди. Юсуфбек Хожининг халк кутарилганида айтган сузларини узи бир кино була олади.
Машҳур кинорежиссёр Сергей Соловьёв бир фестивал ҳайъатида ўтириб алам билан айтган экан, ҳар нарсани тўғридан тўғри кўрсатавериш санъат эмас, бу ҳол фаҳш, зўравонлик ва қабоҳатни меъёрлаштиришга олиб келади, бундай вазиятда санъат ҳақида сўз бўлиши мумкин эмас, деб..
Ўткан кунлар киноси демак фаҳш эканми?
Nega darrov gapni bir joyini ushlab olib, noto'g'ri xulosa chiqarasiz? O'sha aytilgan ssenalarni ko'rsatilaverishi fahsh..... ni me'yorlashitishiga olib keladi, deyilayapti...
Menga esa O'tkan kunlar (I) filmidagi o'pishish saxnasi umuman yoqmaydi, qandaydir filmdagi xolga o'xshaydi...
Erkak va ayol o'rtasidagi munosabatlar hammaga ko'z ko'z qilinadigan narsalar emas, deb o'ylayman.
Donolarimiz ham bu haqida ko'p martalab aytishgan.
MS: Alisher Navoiy hazratlari:
Oshiq oni bilki, erur dardnok,
Ham tilu ham ko'ngliyu ham ko'zi pok.
Ўткан кунлар киноси демак фаҳш эканми?
Nega darrov gapni bir joyini ushlab olib, noto'g'ri xulosa chiqarasiz? O'sha aytilgan ssenalarni ko'rsatilaverishi fahsh..... ni me'yorlashitishiga olib keladi, deyilayapti...
Shu o'rinda o'zimni ham qoralamalarimdan:
Bu dunyo g’urbatlaridan qochgim keladi,
Qalbimda muzdek qabr, uni ochgim keladi.
U sovuq qildi jabr, muzla deydi yurakka,
Sendan so’radim sabr, jon bo’g’zimga keladi,
Kitobing bosdim ko’ksimga, tafti orom beradi.
Bu kun Oltinlari o’girlamoq istaydi hushim,
Qalbimning tub tubida yolg’izdir mani Kumushim,
Tanamda titraydi ruhim, seni ko’rmoq istaydi
Ko’zlarim yumdim, charhpalakdek aylandi boshim
Kitobing bosdim ko’ksimga, nuri yo’lim yoritsaydi...
*Sen-Alloh azza va jalla
Erkak va ayol o'rtasidagi munosabatlar hammaga ko'z ko'z qilinadigan narsalar emas, deb o'ylayman. Donolarimiz ham bu haqida ko'p martalab aytishgan. MS: Alisher Navoiy hazratlari: Оффтоп: Oshiq oni bilki, erur dardnok, Ham tilu ham ko'ngliyu ham ko'zi pok.
Umuman, ommabop asarlarda (u kino bo'ladimi, romanmi, teatrmi) bunaqa behayo ssenalarning bo'lishi bizning milliyligimizga, e'tiqodimizga umuman to'gri kelmaydi. Bu narsa yoshlar orasida egri fikrlarning yoyilishiga sabab bo'lishi mumkin.
Fikrlaringizga 100% qo'shilaman. Oshiq va ma'shuq o'rtasidagi mojarolarni bayon etishlik - beadablik ekan. Navoiy hazratlarining qaysidir asarlaridan o'qigandim, manbasini topa olmayapman hozir, uzr.
Намунча axmedovshuhratга бунчалик қарши фикр билдиряпсизлар? Кўргилари келибди ва хоҳлаяптилар... Ундан кўра ёрдам беринглар! ;)
starter, мободо режиссёр Баҳром Ёқубовнинг телефон номерини билмайсизми? :)
Ўзбекчасини кўргингиз келиб қолдими...?
Mana bu yerda hurmatim oshgandi, oxirgi postingizda "Кўргилари келибди ва хоҳлаяптилар... Ундан кўра ёрдам беринглар! ;)
starter, мободо режиссёр Баҳром Ёқубовнинг телефон номерини билмайсизми? :)" esa tanimay qoldim. (hazil deb umid qilaman)
(hazil deb umid qilaman)
Смайлик кўринмаяптими ёки тушунмайсизми? ;)
Nigora Umarova
16.10.2010, 16:26
Ўзбекчасини кўргингиз келиб қолдими...?
Mana bu yerda hurmatim oshgandi, oxirgi postingizda "Кўргилари келибди ва хоҳлаяптилар... Ундан кўра ёрдам беринглар! ;)
starter, мободо режиссёр Баҳром Ёқубовнинг телефон номерини билмайсизми? :)" esa tanimay qoldim. (hazil deb umid qilaman)
Forumimiz bolalari gaplashayotganlarida, mas'umalarimiz jim turishadi, singiljonim... :) ;)
Colorado
16.10.2010, 16:30
Forumimiz bolalari gaplashayotganlarida, mas'umalarimiz jim turishadi, singiljonim...
гендер хукук махаллийча :))
гендер хукук махаллийча :))
Ҳаа, гендер тенглигам хонакилашиб бормоқда. :)
Nigora Umarova
16.10.2010, 16:37
гендер хукук махаллийча :))
Ҳаа, гендер тенглигам хонакилашиб бормоқда. :)
Opasi singlisiga gapirayotganda, qolganlar jim turishadi. :) ;)
Opasi singlisiga gapirayotganda, qolganlar jim turishadi. :) ;)
Сингил тарбиясида ота ва аканинг ҳам роли катта :)
Nigora Umarova
16.10.2010, 16:52
Сингил тарбиясида ота ва аканинг ҳам роли катта :)
Ота ва ака танбеҳ бериши мумкин, бироқ пичинг гап қилишмайди-де :)
Сизлар "қайнота" ва "қайноға"ни "гапи"ни гапирдингиз. :)
Тўлқин Эшбек домла таътилга кетмаганларида ушбу хабарни ўқиб "Қизбола тарбиясида ота ва аканинг роли" мавзусини очган бўлардилар. :)
axmedovshuhrat
17.10.2010, 07:46
умуман жамиятимизни шунга ўхшаш кўп чегаралашлар орқали уни қил, буни қил деб ақл ўргатишга ҳали ўзимиз ҳам ёшлик қилсак керак.
эркак-аёл муносабатлари этаги остидан жамиятимизда кечаётган жараёнларга муносабат билдира билиш ғояси ётган фикримча (файласуфона), ўйлангчи биз агар бугун ҳар нарсага тўсиқ қўйишга ўргансак, ҳар нарсани ўзимизнинг миллийлигимизга ёт деб билсак эртага дунё цивилизациясидан узилиб қолмаймизми?
ўйлашимча болалар мультфильми бўлгани каби катталар фильми бўлиши фожеа эмас.
миллийлигимизга тўғри келмаса нима деб ўйлайсиз, миллийлигимизга нима тўғри келади - жим ўтиришми? "хўп" дейишми? уятми?
бу фикрларим айнан фильм призмаси орқали жамиятдаги бошқа муаммоларга бағишланади.
биз ёшларни ҳар нарсадан асраганимиз сари натижа нима бўлаяпти? эртага уларга нима таклиф қила оламиз? бугун қилган чегаралашларимизга улар эртага нима жавоб қилишади?
умуман жамиятимизни шунга ўхшаш кўп чегаралашлар орқали уни қил, буни қил деб ақл ўргатишга ҳали ўзимиз ҳам ёшлик қилсак керак. buni biz yoshlar emas, ajdodlarimiz, ilm axli, donolarimizni odob ahloq normalarini etarlicha bayon qilib ketgan. Lekin bunga amal qilish majburiy emas, hohla amal qil yaxshi inson bo'l, hohla amal qilma, bizda zo'rlash yo'q (zo'rlaganga 15 yil beradi)
эркак-аёл муносабатлари этаги остидан жамиятимизда кечаётган жараёнларга муносабат билдира билиш ғояси ётган фикримча (файласуфона), ўйлангчи биз агар бугун ҳар нарсага тўсиқ қўйишга ўргансак, ҳар нарсани ўзимизнинг миллийлигимизга ёт деб билсак эртага дунё цивилизациясидан узилиб қолмаймизми? Dunyo olimlari allaqachon o'z fikrlarini bildirishib bo'lgan, MS: Vrachlarning prostata raki haqidagi so'ngi fikrlari, Evropadagi inpotensiya haqidagi fikrlar...
"дунё цивилизацияси" deganda nimani tushunasan?
Dunyo svilizatsiyasi Porno filmlar bilan o'lchanmasa kerak, menimcha...
ўйлашимча болалар мультфильми бўлгани каби катталар фильми бўлиши фожеа эмас.
O'tkan yili shu mavzuda o'zi shov shuvlar bo'lib endi, unut bo'layotgan edi, chimildiq ichididagi masalalar bo'yicha film olishga xarakatlar jamoatchilik tarafidan qattiq tanqidga uchradi. Meningcha sizda talab bo'lsa, nima bo'libdi, kimdadir bunga talab yo'q. Kimdir tanasini ko'rsatgisi keladi, kimdir yo'q. Buning uchun film olish shart emas... Bu meni fikrim...
миллийлигимизга тўғри келмаса нима деб ўйлайсиз, миллийлигимизга нима тўғри келади - жим ўтиришми? "хўп" дейишми? уятми?
бу фикрларим айнан фильм призмаси орқали жамиятдаги бошқа муаммоларга бағишланади. To'g'ri bunday, kishilar ham jamiyatimizda uchraydi, bu dunyo sinovlarga to'la, hohla pok yo'ldan yur, hohla boshqasi,
биз ёшларни ҳар нарсадан асраганимиз сари натижа нима бўлаяпти? эртага уларга нима таклиф қила оламиз? бугун қилган чегаралашларимизга улар эртага нима жавоб қилишади?
Biz yoshlarimizni asray olmaganimizdan shunday narsalar bo'lyapti, aslida hafa bo'lmangu, bu sizni fikringiz, boshqalarni ham o'z fikrlari bor.
Masud Mahsudov
17.10.2010, 12:36
умуман жамиятимизни шунга ўхшаш кўп чегаралашлар орқали уни қил, буни қил деб ақл ўргатишга ҳали ўзимиз ҳам ёшлик қилсак керак.
эркак-аёл муносабатлари этаги остидан жамиятимизда кечаётган жараёнларга муносабат билдира билиш ғояси ётган фикримча (файласуфона), ўйлангчи биз агар бугун ҳар нарсага тўсиқ қўйишга ўргансак, ҳар нарсани ўзимизнинг миллийлигимизга ёт деб билсак эртага дунё цивилизациясидан узилиб қолмаймизми?
ўйлашимча болалар мультфильми бўлгани каби катталар фильми бўлиши фожеа эмас.
миллийлигимизга тўғри келмаса нима деб ўйлайсиз, миллийлигимизга нима тўғри келади - жим ўтиришми? "хўп" дейишми? уятми?
бу фикрларим айнан фильм призмаси орқали жамиятдаги бошқа муаммоларга бағишланади.
биз ёшларни ҳар нарсадан асраганимиз сари натижа нима бўлаяпти? эртага уларга нима таклиф қила оламиз? бугун қилган чегаралашларимизга улар эртага нима жавоб қилишади?
Gapingizda jon bor, ko'pimiz bunday deyishga, balki, yoshlik qilarmiz...
Ta'qiqlangan mevaga intilish kuchli bo'ladi, degan gap bor, to'gri, inson psixologiyasi shunaqa; bir narsani man qilib qo'yilsa, shu narsani qilishga intiladi. Bu insonning nafsi qanchalik kuchli yoki imoni qay darajada butubligini belgilab beruvchi mezon hamdir. Yuqorida gapirilgan muammoga milliy libos bermaylik, mayli, urf-odatlarimizga ham taqamaylik. E'tiqodi bus-butun bo'lgan inson sifatida o'ylab ko'ring, bu qanchalik to'gri yoki noto'gri. Masalan, odamzot o'z farzandiga barcha yaxshiliklarni berishni xohlaydi, shunday emasmi? Yaxshi ota yoki ona sifatida Siz o'z jigarbandingizga o'shanaqa bema'ni ssenalarni ko'rishni tavsiya etarmidingiz? Xudo ko'rsatmasin, qizchangiz yoningizda shunday behayoliklarni ko'rib o'tirsa, yarashadimi?
Biz yoshlarimizni bunday fisqu fujurdan asray ololmayapmiz, eng katta muammo mana shu. Shu paytgacha ota-bobolarimiz bizga taklif qiligan narsalar, nasihatlar, o'gitlar, hadislar orqali biz oq va qorani tanib kelayapmiz va kelgusida o'z avlodlarimizga ham halol va xarom haqida yaxshi maslahatlar berishimiz zarur va shart...
Husniddin
17.10.2010, 16:10
Mening fikrimcha biz o'z ma'daniyatimizdan kelib chiqib kino ishlashimiz kerak
Qanaqadir haykallar to'g'risidagi komediya janridagi filmni ko'ruvdim. Yoqdi. Nomi esimda yo'q.
Kecha TV da "Ko'rgilik" degan film bo'ldi. Filmni tushunmadim. Falsafiyroq ekan shekilli. Sarguzasht film ishlamaydimi undan ko'ra.
"Sevgi fazosi" degan filmni ko'ruvdim 6-7 yillar oldin. Film bilan nima deyishmoqchi bo'lishgan tushunmadim. Hatto uiymdagilar ham tushunishmagan edi. U filmda hatto falsafa ham yo'q.
"O'zimdan o'zimgacha" degan filmni ko'ruvdim. Kulgili joylari yoqdi.
"Osmondagi bolalar" degan filmni ko'ruvdim. Film bilan nima demoqchi bo'lishgan tushunmadim. Nomiyam g'alati.
Mening fikrimcha biz o'z ma'daniyatimizdan kelib chiqib kino ishlashimiz kerak Bizni kino va teatr olamiga ham garbcha madaniyatsizliklar kirib kelishi kuzatilmoqda, bu haqida mana shu erda. (http://uforum.uz/showthread.php?t=12974&page=16)
Lekin madaniyat sohasida o'qib ta'lim olganlarni o'zlari bu masalada qanday fikrdalar? Bu haqida asosiy ma'lumotlar shu erda.
(http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1265&Itemid=314)
Husniddin
17.10.2010, 17:11
Ma'daniyatga qanday va qay ko'z bilan qaramang unda din ustuvor. Shuni hisobga olish kerak.
Ma'daniyatga qanday va qay ko'z bilan qaramang unda din ustuvor. Shuni hisobga olish kerak.
Fikringizni hurmat qilaman, lekin;
Hamma ham bunday o'ylamasa kerak, iltimos fikringizni isbotlashga harakat qilsangiz, bizga ham tushunarliroq bo'lardi...
Ma'naviyat bu dini islomda bo'lishlik ekanligini eshitgandim lekin bunaqasini eshitmabman. Hurmat bilan Fayzbek.
negadir o'zbek seriallari zerikarliroq chiqmoqda. Tutash taqdirlar, keyin o'zi uylanmagan sovchimidi otlariyam g'alati. Serillarimizni hammasi negadir bir xil syujetda..
Menga eng yoqqani bu "Mehmonjonlar" seriali. realroq chiqqan shunisi, ham qiziq.. :)
Mening fikrimcha biz o'z ma'daniyatimizdan kelib chiqib kino ishlashimiz kerak
Siz madaniyat demoqchimisiz yoki ma'naviyat demoqchi edingizmi?
Lutfillo Tursunov
18.10.2010, 14:36
Ким "Илова P.S." фильмини кўрган? Қандай фильм у қисқача тушунча бериб юборсангиз.
Агар Ёлқин Тўйчиевнинг "Илова"сини назарда тутаётган бўлсангиз (P.S. деган жойига кўзим тушмаганди), мен кўрганман.
Бунақа филмларнинг кино тилидаги жанри қанақалигини билмадиму, менга бу тоифа кинолар актёрнинг маҳоратига таянилган услубда ишланадигандек таассурот қолдиради.
"Илова"нинг "қиссадан ҳисса шуки" деб охирида хулоса чиқарадиган жиҳатини сезмадим, аммо актёрларнинг ижро маҳорати, ўзига хос фантазияларнинг ишлатилгани томошабинни филмни кўришга мажбур этади. Бош ролни Нозим Тўлахўжаев "Ўтов"даги каби маромида ижро этган.
Умуман олганда, бу тоифа филмларни томоша қилиб туришнинг ҳам ўзгача гашти бор. Кўришни тавсия этган бўлардим.
Lutfillo Tursunov
18.10.2010, 15:05
бу фикрларим айнан фильм призмаси орқали жамиятдаги бошқа муаммоларга бағишланади. биз ёшларни ҳар нарсадан асраганимиз сари натижа нима бўлаяпти? эртага уларга нима таклиф қила оламиз? бугун қилган чегаралашларимизга улар эртага нима жавоб қилишади?
Агар чекловларга қаршиликни киночилигимиз доирасида муҳокама қиладиган бўлсак, мен шахсан хусусий филмларда ўпишиш саҳналарига мутлақо қарши чиққан бўлардим. Нега?
Биринчидан, аввал "Ўтган кунлар" савиясида кино ишлашсин, кейин қўшишса ярашади. Ҳозирги ҳолатда рухсат берилса киноларимизда асосий урғу ўша саҳнага қаратилади. Шундоғам айрим филмларимиз айнан кўрсатмаса-да шунақа таассурот қолдирадиган саҳналардан фойдаланяпти.
Масалан, "Суперкелинчак"даги келин қайнонани масаж қилаётган ҳолатни эсланг. Уйдан чиқаётган овозга эр (Мурод Ражабов) қандай "реагировать" қилади. Бу ҳолат(овоз, саҳна) биринчи таассуротда "ҳалиги" йўлга етаклайди.
Яна битта филмда (номи эсимда йўқ) бўш-баёв йигит (Улуғбек Қодиров)ни амакиваччаси (Фаррух Соипов) "тарбияламоқчи" бўлади. Уни бир қизникига олиб боради. Кадрда қоронғилик, қизнинг овоз келяпти: "Пастроқ, пастроқ..." Томошабиннинг хаёлига нима келади?! Кейин бирдан свет ёнади, оказывается йигит олижаноблик қилиб "включател"ларни тузатиб юрган экан. Аммо бу саҳналарни кинога киритишдан мақсад нима? "Чёрный юмор"дан фойдаланишми? Аслида бунақа яширин, ненормал фикр уйғотадиган саҳналардан самимий муҳаббат саҳнаси минг марта яхшироқ.
Хусусий филмларнинг аввал бадиийлиги ошсин, кейин ўша "Ўтган кунларда"ги каби саҳналар эриш, бегона туюлмайди.
Яқинда "Воиз"ни кўрдим. Унда ҳам эр-хотинлик муносабатлари, ишқий саргузаштни намоён этадиган айрим саҳналар бор. Лекин кўрганда ёқимсиз таассурот уйғотмайди, чунки филм моҳияти, урғуси бу саҳнага қаратилмаган. Кино профессионал ишлангани учун барча саҳналар табиий равишда ўзаро бир мазмунга сингиб кетган.
Хуллас, профессионалликда гап кўп. Ҳар бир саҳнанинг қандай таассурот қолдириши унинг томошабинга қай даражада маҳорат билан тақдим қилинишига боғлиқ. Асосан ёш режиссёрлар яратаётган хусусий филмларимиз бу даражага чиқиши учун анча қовун пишиғи бор.
бу фикрларим айнан фильм призмаси орқали жамиятдаги бошқа муаммоларга бағишланади. биз ёшларни ҳар нарсадан асраганимиз сари натижа нима бўлаяпти?...
Агар чекловларга қаршиликни киночилигимиз доирасида муҳокама қиладиган бўлсак, мен шахсан хусусий филмларда ўпишиш саҳналарига мутлақо қарши чиққан бўлардим. Нега?
Биринчидан, аввал "Ўтган кунлар" савиясида кино ишлашсин, кейин қўшишса ярашади. Ҳозирги ҳолатда рухсат берилса киноларимизда асосий урғу ўша саҳнага қаратилади. Шундоғам айрим филмларимиз айнан кўрсатмаса-да шунақа таассурот қолдирадиган саҳналардан фойдаланяпти...
... Аммо бу саҳналарни кинога киритишдан мақсад нима? "Чёрный юмор"дан фойдаланишми? Аслида бунақа яширин, ненормал фикр уйғотадиган саҳналардан самимий муҳаббат саҳнаси минг марта яхшироқ...
"Osmondagi bolalar" filmida ham bor bunaqa sahna, adashmasam "Dilhiroj' filmida ham bor nenormal tushunchalar uyg'otadi. Ularni yashirincha uchrashishlari, nikohsiz bo'lgan bola, do'ppi bilan nikoh qilish va boshqalar...
Bu film bn nima demoqchi bizni urf odatlarimiz shunaqa, nikohsiz bolalik bo'lish urf demoqchimi?
Nomi "Begonalar" mi bir film bor unda xolasining qizini kayfda bittasi bilan adashtirib zo'rlaydimiey...
Hullas bu sahnalarni ko'rsatishdan maqsad nima?
Sotsiologlarning kino va multimediya produktsiyalari inson ongiga ta'sir qilshda 1 o'rindaligi haqidagi fikrlaridan kelib chiqsakda, xulosa qilsak; natijada nimaga ega bo'lamiz?
Husniddin
18.10.2010, 23:48
Ma'daniyatga qanday va qay ko'z bilan qaramang unda din ustuvor. Shuni hisobga olish kerak.
Fikringizni hurmat qilaman, lekin;
Hamma ham bunday o'ylamasa kerak, iltimos fikringizni isbotlashga harakat qilsangiz, bizga ham tushunarliroq bo'lardi...
Ma'naviyat bu dini islomda bo'lishlik ekanligini eshitgandim lekin bunaqasini eshitmabman. Hurmat bilan Fayzbek.
Mening fikrimcha ma'naviyat insonni ongi va ruhiyatini yuksaltiradi. Din ham inson ruhiyatiga tasir etadi.
Shuhrat Rizayev
30.10.2010, 12:18
Президентимиз "Юксак маънавият- енгилмас куч" рисолаларида -“... кейинги йилларда миллий кинодраматург ва режиссёрлар тайёрлаш долзарб масала бўлиб турибди. Чунки, буни очиқ тан олишимиз керак – профессионал кино мутахассислари, хусусан, режиссёрлар, сценаристлар тайёрлайдиган том маънодаги миллий мактаб ўзимизда ҳанузгача шакллангани йўқ”-деб ёзган эдилар.
Ўзбек миллий киносининг тақдири ҳақидаги бу фикрлар китобнинг киносанъаткорлари учун дастурий аҳамиятга эга эканлигини намоён этади.
ХХ асрда неча авлодлар кино орқали тарбия топди. Ҳозир эса кинонинг таъсири аввалгидан ҳам кучлироқ. Бутун бир авлод кино билан туғилаб, кино билан ўсяпти. Шундай экан, бу маънавий қуролдан билиб, ақлу фаросат билан фойдаланмоқ керак. Тўғри “Тоҳир ва Зуҳра”, “Ўтган кунлар”, “Сен етим эмассан”, айниқса “Маҳаллада дув-дув гап” фильмлари ҳозир ҳам суюб томоша қилинади. Бироқ энди бундай фильмлар яратиш амри маҳол. Чунки давр, тушунча ва тасаввурлар мутлақо ўзгарди. Лекин юртбошимиз айтмоқчи “мана шундай том маънодаги миллий асарлар” замонавий фильмлар яратишда кўп жиҳатдан сабоқ. Хусусан, фильм адабий материалини танлашда, реал воқеликка бадиий муносабатни белгилашда, профессионал кино актёрларини жалб этишда, ижро ҳаққонийлиги ва аниқлигида, деталлар, кичик эпизодларнинг эътибор билан ишланганида, мусиқа, ранг, либос, жиҳоз, грим каби унсурларнинг жой-жойида, билиб қўлланганлигида ва энг асосийси миллий руҳ ва миллий кайфиятнинг акс этганида. Ана шу жиҳатларнинг етарли эмаслиги, ҳатто йўқлиги, фақат уч-тўрт тангаю яшин тезлигида шон-шуҳрат топиш истаги кино соҳасига билиб-билмай қўл ураётган жуда кўп ёшларнинг оммавий касали – эпидемияга айланмоқда. Шунга муқобил ҳолда айрим замондош йигиту қизларнинг диди савияси ҳам, ҳаминқадар, турли бегона кўча-кўйларда тентираб юрибди.
Ҳозирда Республикамизда ўрта ҳисобда йилига элликта бадиий фильм суратга олинмоқда. Катта рақам. Истиқлолимизнинг яна бир буюк шарофати бир пайтлар, айни Ўзбекистонда катта-катта Халқаро киноанжуманлар ўтказиб юрилган даврларда ҳам “тенглар ичра тенг”, “тўлақонли” иттифоқдош республика киномаҳсулотларининг сони йилига олтитадан ошмас эди. Шунга қиёсан биз келтирган рақам фавқулодда катта. Аммо шу рақамдаги қай бир фильмни ўша саноқдаги тўртта фильмнинг ёнига қўйиб бўларкин?! Давлат маблағлари ҳисобидан, Бадиий Кенгаш чиғириқларидан ўтиб суратга олинган ва катта экранларга чиқарилётган фильмлар турли фестивал ва киноанжуманларининг эътирофини топмоқда, тақдирланмоқда. Бу яхши, албатта. Аммо “яхши”нинг салмоғи қандаю, томошабин қамрови қанча? Таҳлил этсангиз ҳавас қиларлик манзара эмас. Демак йўқотилган ва йўқотилаётган аудиторияни топиш, қолганини сақлаш ва аста кенгайтириб бориш чораларини қилиш керак. Бундай десангиз ҳозирда кинотеатрларга томошабиннинг қайтгани, Тошкент марказидаги киносаройига гурас-гурас ёшларнинг серқатнов бўлиб қолганини қайд этмаслик инсофдан бўлмайди. Бироқ улар афсуски халқ тилида “хонтахта” деб юритилаётган хусусий студияларнинг фильмлари томошабинлари. Тўғри фильм давлат маблағларигами ё хусусий ҳисобдан суратга олинганми, бунинг томошабинга фарқи йўқ. Муҳими қизиқарли, дилтортар, ҳаяжонлантирувчи фильм бўлсин. Минг таассуфки ана шу истак ва иштиёқни жуда яхши ҳис қилаётган “хонтахта”чилар “нақди - асал” дея харидоргир маҳсулот чиқаришда “ким ўзарга” берилиб кетиб, қатрама-қатра, мисқолма-мисқол ўша томошабинга дидсизликни, бемулоҳаза яшаш тарзини, истеъмол кайфиятини, худбинлик, беписандликни сингдириб қўйяпти. Ҳақ рост “ўзингдан чиққан балога, қайга борурсан давога”. Бугун кимлар киночи эмас? Эҳ-ҳе рўйхатини тузсанг меҳнат биржасининг касблар дафтарларидан тополмайсан бундай фаолият турларини. Қўшиқчиман дегани-ку аллақачон киночининг нонини туя қилиб, думини кўрсатмай ютиб юборган. Ҳамма иш шу тахлит чаламулла дилетантлар ё демагоглар қўлига қолганидан кейин дардингни кимга ҳам айтасан. Мана шу ўта қуруқ киноманзарада соҳа мутасаддилари ҳам, мутахассислари ҳам ўз муносабатини аниқ белгилаб олмаса, маънавиятимизнинг замон тақозосига кўра энг муҳим жабҳасида тузалмас хатоликлар содир бўлиши мумкин. Бу соҳадаги давлат сиёсати аниқ ва у демократик-ҳуқуқий давлат тамойиллари асосида давом этмоқда. Ҳамма гап ана шу мустаҳкам ҳуқуқий ва моддий негиз асосида соҳа ва тармоқ йўналишларини тўғри ташкил этиш ва миллий ғоя ҳамда юксак маънавият мезонларига кўра изчил ривожлантириш муттасил такомиллаштириш билан боғлиқ. Бунинг учун эса рисолада таъкидланганидек, энг аввало профессионал миллий кадрлар тайёрлашга зўр бериш зарур. Соҳасини пухта биладиган, бадиий завқи ва мушоҳадаси кучли, диди шаклланган, инсоний муносабатлари аниқ ва касбий малакаси етарли ёшлар тарбияланмоғи лозим. Бу сифатларнинг ёнига, аниқроғи бошига миллий руҳ ва миллий замини барқарор мутахассислар деган жумлаларни ҳам тиркаб, мустаҳкамлаб қўймоқ жоиз. Акси ҳолда китоб муаллифининг теран кузатишларидан келиб чиқиб кўрсатгани – объектив сабаб кўндаланг бўлаверади: “Собиқ марказдаги кино институтларида таълим олган оз сонли ўзбек режиссёрлари ва кинодраматурглари (эса), афсуски миллий руҳ, миллий заминдаг бегона бўлган мутахассислар бўлиб етишар (эди) ва ана шундай ҳоатнинг салбий асорати ва таъсири аксарият киноижодорларимиз фаолиятида ҳозирга қадар сақланиб келмоқда”.
“Собиқ марказдаги кино институтларида таълим олган оз сонли ўзбек режиссёрлари ва кинодраматурглари (эса), афсуски миллий руҳ, миллий заминдаг бегона бўлган мутахассислар бўлиб етишар (эди) ва ана шундай ҳоатнинг салбий асорати ва таъсири аксарият киноижодорларимиз фаолиятида ҳозирга қадар сақланиб келмоқда”.
Мана шу иқтибосдан табиий бир савол туғилади. Унда нега "Тўйлар муборак", "Маҳаллада дув-дув гап", "Мафтунингман", "Суюнчи", "Келинлар қўзғолони", "Чинор остидаги дуэл" каби киноларни севиб томоша қиламиз? Уларда миллийлик йўқми?
Ожиз фикрим: Тўғри, собиқ тузумда асосий эътибор руслаштиришга қаратилган, миллийлигимизга тиш-тирноқ ила қарши турилган ҳолда таълим берилар, асарлар яратилар, фильмлар олинарди. Буни инкор эта олмаймиз. Аммо ўша даврда ҳам, миллий руҳни сақлаб қола олган кинорежиссёрларимиз, адибларимиз бўлишган.
Менимча миллийлик, миллий либосларимизни экранда реклама қилиш билан эмас, халқимизнинг миллий, шарқона одоб-ахлоқи, гап-сўзлари, турмуш-тарзини ифодалай олиш билан белгиланиши керак. Ҳинд фильмларининг миллий руҳи нимада? Уларнинг фақатгина сари либосларида чиқишида эмас деб ўйлайман. Худди шундай, "Маҳаллада дув-дув гап" деган жумланинг ўзи миллий руҳда айтилгандир. Чунки европада билмадим, бунга аҳамият беришмайди. Аммо "Маҳаллада дув-дув гап" иборасини кўпроқ шарқ мамлакатлари, айниқса ўзбек халқи қўллайди. Мана бу ўзбекнинг ўз гапидир. Шу гапнинг ўзида айнан миллий руҳни кўраман. (фақатгина мисол учун оляпман) Агар ҳозирги замонавий кинолардан "Шабнам"ни олсак, Гулчеҳра Эшонқулова яратган қаҳрамон, гарчанд миллий либосларда чиқса ҳам, у қаҳрамоннинг дунёқараши, сўзлари шарқона бўлмас экан, унда бу фильмни биз миллий деб айта оламизми?
Мана шу ҳодисаларнинг фарқига бора оладиган кинорежиссёрга тузумнинг алоқаси йўқ деб ўйлайман. Устоз, шу фикрга қандай қарайсиз?
Masud Mahsudov
31.10.2010, 13:17
“Собиқ марказдаги кино институтларида таълим олган оз сонли ўзбек режиссёрлари ва кинодраматурглари (эса), афсуски миллий руҳ, миллий заминдаг бегона бўлган мутахассислар бўлиб етишар (эди) ва ана шундай ҳоатнинг салбий асорати ва таъсири аксарият киноижодорларимиз фаолиятида ҳозирга қадар сақланиб келмоқда”.[/SIZE]
Shuhrat aka, menimcha ham hamma narsaga sobiq tuzumni ayblashimiz to'gri bo'lmasa kerak. Siz bilan biz ham o'sha tuzum yaratgan kinolarni ko'rib o'sganmiz-ku? Nahotki "O'tgan kunlar", "Yor-yor", "Galatepalik avliyo" filmlari bizga hecham milliylik ruhini baxsh etmagan bo'lsa?
Aksincha, hozirgi kinorejissyorlarga kinolarni pul topish manbai emas balki ijodiy asar ekanligini uqtira olishimiz kerak. Oltinni loyga tashlasak ham o'zligini yo'qotmaydi, lekin misni ming artib tozalasak ham ko'karib qolaveradi... Durdona asarlar esa, zamonga, makonga, tuzumga qaramaydigan oltinga teng ijod mahsuli bo'lib qolaveradi... Ularni yaratish uchun esa mamlakatimizdagi ijodiy muhit saviyasini oshirishni ko'proq o'ylashimiz kerak...
Nigora Umarova
03.11.2010, 15:02
"Qiyos va talqin yoki bu ham kino"-munosabat uchun lavhalar. (http://utube.uz/video/0b238ad603862ac/%D2%9A%D0%B8%D1%91%D1%81-%D0%B2%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%BB%D2%9B%D0%B8%D0%BD-%D1%91%D0%BA%D0%B8-%D0%B1%D1%83-%D1%85%D0%B0%D0%BC-%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%BE)
Lavhalarni taqdim etganliklari uchun domla Shuhrat Rizayevga o'z minnatdorchiligimizni bildiramiz.
Nigora Umarova
03.11.2010, 15:10
"Qiyos va talqin" videolavhalarida "Tohir va Zuhra", "O'tkan kunlar", "Iymon", "Chashma", "O'tov", "Boyvachcha" va yana bir qator kinofilmlarning qiyosiy talqini berilgan. Munozaraga arzigulik ekan.
"Шомурод ва Дурдона" фильми тақдимотидан тайёрланган кўрсатувда фильм режиссёри ҳаддан ташқари ролга киришиб кетгани сабабли бачкана туюлган саҳналардан бирининг кесиб ташланганини таъкидлади ва буни ҳаддан ташқари ролга киришиш бачканаликка олиб келар экан деган фикр билан изоҳлади.
Ушбу фильм ва унинг савияси ҳақида ҳозирча ҳеч нарса демоқчи эмасман. Шунчаки, режисёрнинг фикри бироз ўйлатиб қўйди. Ростдан ҳам, актёр ўз ролига ҳаддан ташқари киришиб кетса бу бачканаликка олиб келадими? Дарвоқе, мен ҳақиқий маънодаги актёрни назарда тутяпман.
Ростдан ҳам, актёр ўз ролига ҳаддан ташқари киришиб кетса бу бачканаликка олиб келадими?
Биринчидан ҳамма режиссёрлар бир хил фикрламайдида, иккинчидан ҳозир бачкана актёрлардан ҳам бебаҳра эмасмиз ;)
Биринчидан ҳамма режиссёрлар бир хил фикрламайдида, иккинчидан ҳозир бачкана актёрлардан ҳам бебаҳра эмасмизУчинчидан: ўша гапни айтган одам режиссиёрмиди?
axmedovshuhrat
11.11.2010, 08:07
ҳозирги кундаги фильмларимизни кўриб фақат фильмлар эмас мусиқа ва ашулага ишланган клиплар ҳам "ажойиб" бўлиб кетяпти.
Масалан, Канизанинг бир клипида у ўзини устига сақич қуйиб суратга тушибди десам, аслида яланғоч баданига шоколад суркаб суратга тушган экан. Кейин эсимга тушиб кетди агар одам баданига шоколад суркалса, у тинчлантириш хусусиятига эга экан. Клипдаги ашула ритми секинлигига қараганда Каниза шоколад билан тинчланиб кайфни устида куйлаган шекилли.
Javohir Mahmudjonov
11.11.2010, 18:50
Bugungi kunda kinolarimiz faqatgina yosh tomoshabinlarni(sevishganlarni) zalga chorlamoqda. Katta yoshdagi kishilarni kinozaldan topishning o'zi mushkul vazifa. Kinolarimizda faqat sevgi, uylanish, boy-kambag'al hayoti. Chet el filmlarida bu mavzular hozirda 2-darajaga tushib qolgan. Fantastik, tragediya, tarixiy filmlarni suratga olishayapti va qancha foyda olishayotganini ommaviy axborot vositalari orqali ham ko'rib, o'qib, bilib turibmiz. O'zbek kinochilariga maslahat bergan bo'lardim:
Siyqasi chiqib ketgan mavzularga hadeb qo'l uravermang-deb. To'g'ri men aql o'rgatayotgan bo'lishim mukin, ammo bu masalaga "real" qarasak yuqorida aytgan gaplarimda jon bordek
Fantastik, tragediya, tarixiy filmlarni suratga olishayapti va qancha foyda olishayotganini ommaviy axborot vositalari orqali ham ko'rib, o'qib, bilib turibmiz.
Bunaqa filmlar byudjeti juda qimmat. Pichoqqa ilinadigan ssenariy topish ham qiyin.
Pichoqqa ilinadigan ssenariy topish ham qiyin.
Пичоққа илинадиган асарларни қидириш учун нега бадиий адабиётга мурожаат қилинмаяпти? Бир-биридан қизиқ роман ва қиссалар ёзилган-ки, бемалол ўткир сюжетли кино учун асос бўла олади!
Бир-биридан қизиқ роман ва қиссалар ёзилган-ки, бемалол ўткир сюжетли кино учун асос бўла олади!
Masalan
Masalan
мана бу ерда (http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=category§ionid=18&id=57&Itemid=228) исталганча топилади... сценарий шаклига келтирилса, бас!
Pfefferminze
19.11.2010, 02:57
Masalan
мана бу ерда (http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=category§ionid=18&id=57&Itemid=228) исталганча топилади... сценарий шаклига келтирилса, бас!
"O'gay Ona" qissasini kino darajasiga moslashtirib yozib bermoqchi bo'lgan paytlarim bo'lgan edi, bundan 3-4 yil oldin, ammo vaqtim yo'qligi sabab, qolib ketgan edi shu ish. Ayniqsa, Ramazon oyida har-xil hind kinolarini o'rniga hech bo'lmasa tarbiyaviy ahamiyatga molik bo'lgan kinolar qo'yishsa degan fikrda bo'lganman o'shanda.
Nimagadir ssenariy yozishga qiziqqanman, ayniqsa, diniy-tarbiyaviy mavzularda.
InshaAllah, vaqt topib bir urunib ko'raman yozishga...yo nasib....
Pfefferminze
19.11.2010, 03:05
Fantastik, tragediya, tarixiy filmlarni suratga olishayapti va qancha foyda olishayotganini ommaviy axborot vositalari orqali ham ko'rib, o'qib, bilib turibmiz.
Bunaqa filmlar byudjeti juda qimmat. Pichoqqa ilinadigan ssenariy topish ham qiyin.
Fikringizga qo'shilaman, qimmat...Shu chiqayotgan oddiy yangi o'zbek filmlarni ham o'zida kamchiligi ko'p, masalan, filmni film qiladigan narsalardan bittasi bu- filmga atab yozilgan qo'shiq. Ba'zida qo'shiqsiz filmlarni uchratamiz, sababi yetralicha pul ajratilmagan bo'ladi, iqtisod qilishadi.
Pfefferminze
19.11.2010, 03:22
“Собиқ марказдаги кино институтларида таълим олган оз сонли ўзбек режиссёрлари ва кинодраматурглари (эса), афсуски миллий руҳ, миллий заминдаг бегона бўлган мутахассислар бўлиб етишар (эди) ва ана шундай ҳоатнинг салбий асорати ва таъсири аксарият киноижодорларимиз фаолиятида ҳозирга қадар сақланиб келмоқда”.
Мана шу иқтибосдан табиий бир савол туғилади. Унда нега "Тўйлар муборак", "Маҳаллада дув-дув гап", "Мафтунингман", "Суюнчи", "Келинлар қўзғолони", "Чинор остидаги дуэл" каби киноларни севиб томоша қиламиз? Уларда миллийлик йўқми?
?
Nea, ularda uyg'onish bor. "Chinor ostidagi duel"da Nortoyni gapipni eslang:
- Urf odatimizni buzib, o'zim sovchilikka keldim deydimi?
yoki "Kelinlar qo'zg'oloni"da:
-Ozodlikka chiqqan Sharq ayollari degan gapni eshitasiz...Yangi 3 kunlik kelinchakni turib olib gimnastika qilishalarida milliylik yo'q.
Maftuningman filmida qanaqa milliylikka xos lavha bor?
-Zamira, Bakirni vals ga taklif qilishi, qizlik uyida valsga tushishi...
Mahallada duv-duv gapda esa umuman milliylik qoralangan...Birgina kinoning nomi shunga sha'ma bo'lsa ajab emas.
Yengil kalaveliyarini o'zi chego stoit. Onangiz deb, O'zingni fikring qani deb yeb tashlaydi bechora yigitni. :-)
Yoki Umarjon, Maskovda Onasiga aytmay uylanib bo'lib, Qizni uyiga yuboradimi?
xullas kalom, milliylik yo'qroq degan bo'lar edim...
Bekmirzo
19.11.2010, 09:09
Tunov kuni "Suv yoqalab" degan kinoni ko'rdim, NTT kanalida qo'yishdi.
Rosti, yaqin orada bunaqa darajada maza qilib, o'zbekcha film ko'rmagandim...
Tunov kuni "Suv yoqalab" degan kinoni ko'rdim, NTT kanalida qo'yishdi.
Rosti, yaqin orada bunaqa darajada maza qilib, o'zbekcha film ko'rmagandim...Ўзиям Эркин Комилов Болта Мардон ролини "синдириб" қўйган.
axmedovshuhrat
02.12.2010, 06:05
Келинг санаб кўрамиз биринчи муваффақиятли тижорат кинофильми "Муҳаббат синовлари"дан бошлаб шу кунгача (2.12.2010) нечта тижорат фильмлари ишлаб чиқарилган (ёки суратга олинган) ва уларни номлари?
1. Муҳаббат синовлари.
2. Фотима ва Зуҳра.
3. Севгинатор.
4. Эркаклар ови.
5. Ўйин.
6. Фериде.
7. Келгинди куёв.
8. Келгинди келин.
9. Келгинди қайнона.
10. Бойвачча.
11. Бойвачча-2.
12. Нортой.
13. Ўйин ичида ўйин.
14. Бегоналар.
15. Жоним сени... ёҳуд эгизаклар.
16. Омад.
17. Тундан тонггача.
18. Уйланиш.
Қайси фильмлар қолиб кетди? Ёзиб юборинг.
Lutfillo Tursunov
06.12.2010, 15:46
Bugungi kunda kinolarimiz faqatgina yosh tomoshabinlarni(sevishganlarni) zalga chorlamoqda. Katta yoshdagi kishilarni kinozaldan topishning o'zi mushkul vazifa.
Бир вақт топиб "Алишер Навоий" кинотеатрига боришингизни тавсия қиламан. Бир нечта кичик заллар деярли лиқ тўлади (айниқса, кечки пайт. Яқинда "Дада" деган филмни кўришга борганимда шунақа эди). Томошабинларнинг 50 фоизи ўрта ва катта ёшлилар. Кино бошланганича ҳатто бўш жой қолмади.
Бу нимадан дарак?
Бунга ўзбек киноларига тушаётган томошабинлар савиясиз, енгил киноларга ўч деб қарамаслик керак. Кино, айниқса, ўзбек киносига чиндан қизиқувчи томошабинлар кўпайяпти. Масалан, чин футбол фанатлари жамоаси ёмон ўйнаган пайтдаям стадионга тушаверади. Кинотомошабинларнинг аксарияти ҳам шунақа. Шахсан мен яхши савияли кино қидириб, ўзбек филмларини деярли қолдирмай (ўртача 50 фоизларини) кўриб бораман. Бу тажрибамдан шундай одат келиб чиқдики, киноларимиздан ўзимда қониқиш ҳис қилиш учун унинг тўлиқ мазмуни эмас, айрим эътиборга арзирли деталлари ҳам етарли бўлиб қолди.
Хуллас, кино, кинотеатрлар ҳақида гапирилганда "фақатгина ёшлар киради, севишганлар кинотеатрларга боради" деган эскидан қолиб кетган гаплар уже ёпишмай қолди.
Lutfillo Tursunov
06.12.2010, 15:50
Қайси фильмлар қолиб кетди? Ёзиб юборинг.
Эҳҳе, 100дан ортиқ кинони номини санаш керакку. Кўпчилигини номини эслашни иложи йўқ. Сифат шунга ярашада.
Bir ikkitasini ko'rganman, xolos. Manimcha yetarli, boshqalarini ko'rishim shart emas. Bu kinolar xuddi 80 yillarda Bollywood saviyasidagi kinolar bo'lib, to'g'risi, bir marta ham korishga arzimaydi (mani didim boy'icha, sizniki albatta boshqacha) Lekin "mashq-usta qiladi" deganlaridek, "Toshlywood" da 20 yillardan keyin ancha-muncha yaxshi kinolar ko'rib qolsak ajabmas, Inshaallah!
Nigora Umarova
06.12.2010, 16:35
80-yillarda Hindiston bilan hamkorlikda "Alibobo va qirq qaroqchi", "Sevgi afsonasi" kabi filmlar yaratilgan edi. Xalq bu filmlarni katta qiziqish bilan tomosha qilgandi.
Keyingi yillarda hamkorlik asosida filmlar olish ishlari to'xtab qolgandek, nazarimda
Қайси фильмлар қолиб кетди? Ёзиб юборинг.
2008 йилда тахминан 35-40 та атрофида, 2009 йилга келиб 50-55 атрофида фильм катта экранга чиққан. Бу йилги кўрсаткичлар ундан ҳам ортиши аниқ. Узундан узоқ рўйхатни келтириб ўтишдан аслида нима наф бор? Аслида, тижорат фильмлар оммалашуви "Мухаббат синовлари"дан эмас, аксинча Отабек Мадраҳииов ва Фаррух Зокировлар иштирокидаги (номланиши эсимда йўқ, "Тақдир"миди-ей...) фильмдан бошланган ва томошабинлар кинотеатрга қайтишни бошлашган эди.
Nigora Umarova
06.12.2010, 17:44
Mana bu ro'yxat (http://www.uzbekkino.uz/node/201) bilan tanishib chiqishga ulgurdingizmi?
Bundan tashqari ko'rishga ruxsat berilgan multfilmlar va filmlar (http://www.uzbekkino.uz/uz/node/212)ro'yxati ham berilgan ekan.
Nigora Umarova
06.12.2010, 17:51
Келинг санаб кўрамиз биринчи муваффақиятли тижорат кинофильми "Муҳаббат синовлари"дан бошлаб шу кунгача (2.12.2010) нечта тижорат фильмлари ишлаб чиқарилган (ёки суратга олинган) ва уларни номлари?
Қайси фильмлар қолиб кетди? Ёзиб юборинг.
Endi ro'yxatni tuzishga qiynalmaysiz. Ushbu ro'yxat (http://www.uzbekkino.uz/uz/node/212)ga ko'ra ro'yxat tuzib chiqishingiz mumkin.
kanishka
06.12.2010, 19:56
Келинг санаб кўрамиз биринчи муваффақиятли тижорат кинофильми "Муҳаббат синовлари"дан бошлаб шу кунгача (2.12.2010) нечта тижорат фильмлари ишлаб чиқарилган (ёки суратга олинган) ва уларни номлари? 1. Муҳаббат синовлари. 2. Фотима ва Зуҳра. 3. Севгинатор. 4. Эркаклар ови. 5. Ўйин. 6. Фериде. 7. Келгинди куёв. 8. Келгинди келин. 9. Келгинди қайнона. 10. Бойвачча. 11. Бойвачча-2. 12. Нортой. 13. Ўйин ичида ўйин. 14. Бегоналар. 15. Жоним сени... ёҳуд эгизаклар. 16. Омад. 17. Тундан тонггача. 18. Уйланиш. Қайси фильмлар қолиб кетди? Ёзиб юборинг.
2007 йилнинг ўзида 70 дан ортиқ фильм чиққан, шу боис қолиб кетгани анчагина.
Colorado
07.12.2010, 04:18
Bugungi kunda kinolarimiz faqatgina yosh tomoshabinlarni(sevishganlarni) zalga chorlamoqda. Katta yoshdagi kishilarni kinozaldan topishning o'zi mushkul vazifa.
Бир вақт топиб "Алишер Навоий" кинотеатрига боришингизни тавсия қиламан. Бир нечта кичик заллар деярли лиқ тўлади (айниқса, кечки пайт. Яқинда "Дада" деган филмни кўришга борганимда шунақа эди). Томошабинларнинг 50 фоизи ўрта ва катта ёшлилар. Кино бошланганича ҳатто бўш жой қолмади.
Бу нимадан дарак?
Кинотеарда кино курмагагимга, айникса Узбекфильм ишлаб чикарган фильмларни, юз ийл булгандир.
Якинда пари билан бир тадбирга "музей кино" ни кидириб, илгариги Дом кино олдида жуда куп томошабинларни учратдик. Хайрон булдим, хозир замонда одамлар кинога хам боришаркан, хаётдан оркада колиб кетибмиз деб уйладим.
Ёки "Дада" фильми бир бошкача, кизикарли фильм эканми деган саволни форумдошлардан сурамокчи эдим, расмга хам олган эдим. https://img.uforum.uz/images/nmwnfhm5533376.jpg
Лекин эриндимми, ёки бошками ....... Карангки, канишка нинг куп фикрлари мени кизиктиргани сабабли шу мавзуга кирсам, Лутфуллони постидан жавоб топдим.
узур у, Навои кинотеатри каерда жойлашкан? иккинчи савол - Амир Темур катта харф билан ёзлса, нега канишка кичик харф билан ......:buba:
Lutfillo Tursunov
07.12.2010, 15:04
Ёки "Дада" фильми бир бошкача, кизикарли фильм эканми деган саволни форумдошлардан сурамокчи эдим,
Бу филмнинг бошқа киноларимиздан яққол ажралиб турадиган устунлиги йўқ. Камчиликлариям кўп. Аммо, дейлик биринчи чиқарилган тижорий филмларга нисбатан озгина савия ошган. Тижорат филмларида савия секин ошяпти, энди-энди уларнинг айримлари кино жанрига тушиб бораяпти. Мени фикрим шундай.
Одамларнинг кинотеатрларга кўпроқ тушаётгани эса эҳтиёждан. Ишдан бош кўтариб бўш вақтда кино, театрга тушишни истовчилар кўпайяпти.
Якшанба, дам олиш куни Миллий театрга спектакл кўришга бордик. Ярим соат аввал билетлар тўлиқ сотиб бўлинган экан. Ташқарида 50 нафарча одам билет топилмаганидан афсусланиб ўтирибди. Жума куни бордик. Бир соатча олдин билет олиб спектаклга тушдим. Зал деярли лиқ тўлди. Бу ерда кино ёки спектаклларнинг "хит"лиги эмас, шунчаки эҳтиёжнинг юқорилиги рол ўйнаяпти. Кинодан ёки спектаклдан бир марта яхши дам олиб чиқдимми, кейинги сафар яна одамнинг боргиси келаверади. Вақти келиб кучли кино ва спектаклларимиз кўпайиб қолар.
kanishka
07.12.2010, 17:58
Бу филмнинг бошқа киноларимиздан яққол ажралиб турадиган устунлиги йўқ. Камчиликлариям кўп. Аммо, дейлик биринчи чиқарилган тижорий филмларга нисбатан озгина савия ошган. Тижорат филмларида савия секин ошяпти, энди-энди уларнинг айримлари кино жанрига тушиб бораяпти. Мени фикрим шундай. Одамларнинг кинотеатрларга кўпроқ тушаётгани эса эҳтиёждан. Ишдан бош кўтариб бўш вақтда кино, театрга тушишни истовчилар кўпайяпти. Якшанба, дам олиш куни Миллий театрга спектакл кўришга бордик. Ярим соат аввал билетлар тўлиқ сотиб бўлинган экан. Ташқарида 50 нафарча одам билет топилмаганидан афсусланиб ўтирибди. Жума куни бордик. Бир соатча олдин билет олиб спектаклга тушдим. Зал деярли лиқ тўлди. Бу ерда кино ёки спектаклларнинг "хит"лиги эмас, шунчаки эҳтиёжнинг юқорилиги рол ўйнаяпти. Кинодан ёки спектаклдан бир марта яхши дам олиб чиқдимми, кейинги сафар яна одамнинг боргиси келаверади. Вақти келиб кучли кино ва спектаклларимиз кўпайиб қолар.
Фикрларингиз тўғри, раҳмат. Бошқалар оғзини кўпиртириб кинематографиямизни ёмонлашдан нарига ўтмасди, сиз холис фикр билдирибсиз. ИМХО, ҳар бир кино саноати шу босқичдан ўтади (Хитой ва Ҳиндистоннинг биринчи фильмлари шу қадар расво сифатда эди-ки...), биз бу соҳада кўп давлатлардан олдиндамиз.
kanishka
07.12.2010, 18:00
узур у, Навои кинотеатри каерда жойлашкан? иккинчи савол - Амир Темур катта харф билан ёзлса, нега канишка кичик харф билан ......
Канишка - буюк шахс, мен эса унинг номини текиндан-текин ўзлаштириб олганман :) . Ўзимни катта ҳарфдан Канишка дейишга тил бормайди. Шу учун камтарона канишка деб аталаман (охирги сўз от эмас, феъл) :) .
Bekmirzo
07.12.2010, 22:14
... ИМХО, ҳар бир кино саноати шу босқичдан ўтади (Хитой ва Ҳиндистоннинг биринчи фильмлари шу қадар расво сифатда эди-ки...), биз бу соҳада кўп давлатлардан олдиндамиз.Xitoy va Hindistondan-chi?
kanishka
08.12.2010, 17:08
Xitoy va Hindistondan-chi?
Улар биздан 50 йил муқаддам кино ола бошлашган. Ҳиндистонда сифатли кино фақат охирги ўн йилликда пайдо бўлди. Унгача фақат бир тийинга қиммат ўлдим-куйдим суратга олинарди. У фильмларда йўл қўйиладиган хатолар эса тилларда достон бўлган :) . Агар собиқ Иттифоқ ҳудудини ҳисобга олсак, Россиядан бошқа давлат кинематографда ўзини кўрсата олгани йўқ (Қозоғистон ҳаракат қилди, лекин тезда ўтирди, саноат яралмай қолди). Мана шулар орасида анча юқори ўриндамиз :) .
Улар биздан 50 йил муқаддам кино ола бошлашган.
Адашасиз, Ўзбекистонда дастлабки кино ўтган асрнинг бошларида олина бошлаган. Айрим манбаларда, ўзбек кинематографияси тарихи 1905 йилдан, Худойберган Девонов Хоразмда биринчи овозсиз фильмни суратга олган пайтдан бошланган дейилади. Бошқа манбаларга кўра (http://www.uzbekfilm.uz/index.php/uz/uzbek-kino-tarihi.html)эса, 1897 йили Тошкент шаҳрида кинофильмларнинг биринчи намойиши бўлиб ўтган. 1925 йили “Бухкино” ўртоқлиги томонидан “Севзапкино” билан ҳамкорликда бир қатор ҳужжатли фильмлар ҳамда “Ўлим минораси” деб номланувчи бадиий фильмини ишлаб чиқарган. Худди шу йили “Мусулмон аёл” бадиий фильми томошабинлар ҳукмига ҳавола қилинган. Миллий киноматографиямизда овозсиз кинонинг ўлмас дурдоналари бор.
Афсуски, миллий кинонинг кейинги тараққиёт йўли дунё киноси билан ҳамнафас кечмагани боис, ортда қолиб кетдик. Киномиз ўтмиши деганда фақат "Маҳаллада дув-дув гап", "Суюнчи", "Тўйлар муборак" ва бошқалар тилга олинади. Аммо, ўйлаб кўринг, 40-йилларда суратга олинган "Тоҳир ва Зуҳра", "Алишер Навоий", "Насриддин Бухорода", 50-йилларнинг ёрқин эсдалиги - "Мафтунингман" фильмлари катта экранга чиққан пайтлар ўзбек томошабини қайси ҳинд ёки хитой фильмини билар эди?
Баъзан форумда ЛС орқали ҳам мазмунли суҳбатлар бўлади-ки, уларни форумдошлар билан ҳам ўртоқлашиш фойдадан ҳоли бўлмаса керак. Қуйида форумимизнинг фахрий меҳмонларидан бири Фахриёр (http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1371&Itemid=210) билан бўлиб ўтган суҳбатча уларнинг розиликлари ила сизга тақдим қилинмоқда:
Ҳурматли Устоз!
Сиз "Сарой жавоҳири" тарихий мавзудаги корейс сериални таржима қилгансиз? Аммо, бугунга келиб тарихий мавзудаги корейс сериалларининг болалаб кетганлигига қандай муносабат билдирасиз? Ёш авлод Жумонг, Жанг Бого деб катта бўлгандан кўр Алпомиш, Жалолиддин ёки Амир Темур деб кўкрак керса яхшимасми?
Азиз дўстим Ҳусен,
Саволингиз учун раҳмат. Ҳозирги кунда ўзбек телеэкранини чет эл сериаллари тўлдириб ташлаётгани рост. Мен ҳам анча-мунча сериалларни таржима қилганман. Бунда ўзимнинг “ҳиссам” борлигидан, тўғриси, баъзан уяламан. Эҳтимол, бунинг ўрганиш жараёнида ҳеч қандай зиёни йўқдир, чунки илгари бизда бундай телесериаллар йўқ эди (бир замонлар олинган видеофильмларни бугун телесериал деб эфирга узатилаётгани одамнинг кулгиси қистатади, холос). Чет эл сериаллари қайсидир маънода бизга мактаб вазифасини ўташи керак эди, лекин, афсуски, шогирдлик жараёни жуда чўзилиб кетяпти.
Билмадим, сизнинг эсингизда борми-йўқми, бундан йигирма йиллар муқаддам Россия телеканалларини ҳам Лотин Америкаси сериаллари тўлдириб ташлаган эди, аммо руслар бундан тезда қутулиб, ўз телеэкранларини ўз сериаллари билан тўлдириб ташлади. Лекин ҳеч бирини миллий сериал деб мақтаётгани йўқ. Улар томошабинини топяпти ҳам, бироқ кўпчилиги саёзлигини, олди-қочди нарсалар эканини ҳам тан олиш керак. Шу билан бирга Достоевский, Толстой, Булгаков сингари классиклар асарлари ҳам 5-10 серия қилиб саҳналаштирияптики, бундан ҳар қанча ўрнак олсак арзийди.
Назаримда, русларнинг шогирдлик жараёни камроқ бўлганига сабаб дунёдаги машҳур телесериалларнинг (масалан, ситкомлар) русча версиясини сотиб олиб саҳналаштиргани ижодий мактаб вазифасини ўтаган бўлиши ҳам мумкин. Биз эса фақат таржима қилиб, энг осон йўлни тутиб ётибмиз. Баҳона осон – маблағ йўқ. Лекин сиз айтгандай фарзандларимиз фақат Жумонг билан Жанг Богона тақлид қилиб ўсса, қизларимиз Кумушга (турк сериали) ўхшаб кийинишдан бошқасини ўйламаса, миллийликни бой бераётганимиз шу эмасми? Эртага шу маънавий зиённи бугунги маблағ йўқлиги билан оқлаб бўлармикан?
Мен бундан буён прайм-тайм вақтидаги экранларимизни чет эл сериаллари банд қилишига мутлақо қаршиман. Бир томондан маънавият ҳақида куйиб-пишиб гапирамиз, иккинчи томондан эса ўзимиз ўтирган шохга ўз қўлимиз билан болта урмаяпмизми?
Ахир, ўша корейс сериалларига “хомашё” бўлаётган тарихга эътибор қилсак, Корея – неча асрлар давомида Хан (Хитой) империясининг бир вассали бўлиб келган мамлакат, яъниким ҳуқуқи ўз қўлида бўлмаган. Биз эса, хоразмча ибора билан айтганда, нақат хонлик, ҳатто империя кўрган миллатмиз. Бинобарин, тарихимизда конфликтлар ҳам, интригалар ҳам, фожиалар ҳам, ғурурланишимизга арзийдиган шону шавкат ҳам, жасорат ҳам, ватанпарварлик ҳам корейсларникидан юз, ҳатто минг чандон ортиқ бўлган. Уни кўрсатиб бера олмаяпмиз, холос. Одам ҳеч қачон қуруқ гапдан ғурурланмайди. Бунинг учун унга ҳиссиёт керак. Ҳиссиётни эса фақат юксак савияли, чуқур драматизм билан йўғрилган, энг муҳими томошабинни ишонтира оладиган фильмлар, телесериалларгина бериши мумкин. Чунки бугун телевидение энг кучли ахборот қуролига айланди, уни ҳар куни томоша қиламиз, таъсири ҳам шунга яраша. Уйимизга ахборотни ҳам, томошани ҳам олиб киради.
Кўпинча бундай фильмлар йўқлиги ҳақида гапирилса, Навоий ёки Улуғбек ҳақидаги фильмлар билан “оғизга урмоқчи” бўлишади. Масалан, мен Ҳусайн Бойқаронинг неварасини, фильмда кўрсатилганидек, фақатгина май ичгани учун ўлдирганига ишонмайман. Саройдаги тахт учун тинимсиз курашлар, интригалар, фожиали зиддиятларни бу қадар жўн талқин қилиш билан ҳеч нарсага эришиб бўлмайди.
Сизга бир фактни келтирай. “Тафаккур” журналида ишлаб юрганимда раҳматли Шариф Юсупов Қўқон хони Худоёрхон тахтдан айрилгандан сўнг генерал Жўрабек унинг рафиқаси Оғоча ойимни хотинликка олмоқчи бўлиб юргани, у эса, аскар менинг тенгим эмас (аслида жавоб жуда қўпол ва дангал бўлган – уни бу ерда келтириб бўлмайди), деб рад жавоби берганини айтиб қолди. Биз у кишидан уни мақола қилиб беришни сўрадик ва мақола журналнинг шу йил 1-сонида босилиб чиқди.
Эри тахтдан айрилгандан сўнг ҳаёти хавф остида турган аёлнинг таъқибу машаққатларга қарамай ғурурини сақлаб қола билгани одамнинг ўмганини кўтарадиган, ўрнак бўладиган нарса эмасми? Тўғриси, шу аёлнинг бир оғиз жавоби менинг хаёлларимни ағдар-тўнтар қилиб юборди, унга бўлган ҳурматим минг чандон ошди. Бир ўзбек аёлининг ғурури шунчалар баланд экан, нега уни бошқаларга намуна қилиб кўрсатмаслигимиз керак?
Шукрки, тарихимизда бундай мисоллар жуда кўп. Шунинг учун сизнинг ташвишли саволингизга тўлиқ қўшиламан. Фарзандларни ҳеч қачон бировнинг тарихини кўрсатиш билан ватанпарвар қилиб тарбиялаб бўлмайди. Ғурур миллатнинг қадриятларини ҳис қилдириш эвазига келади. Бунинг учун бизга ўзбекнинг шавкатини оламга ёйган оталар ҳаёти ҳақидаги бадиий ҳақиқатлар (бадиий асарми, киноми, телесериалми – фарқи йўқ) керак.
Албатта, бу борада муайян ишлар қилиняпти. Яхшими-ёмонми, сериаллар суратга олиняпти, экранга ҳам олиб чиқиляпти, лекин уларнинг маиший даражадан кўтарилиб, ижтимоийлашиши қийин бўляпти. Буни қанча кутамиз – худо билади.
Омон бўлинг.
Фахриддин
kanishka
09.12.2010, 17:04
Адашасиз, Ўзбекистонда дастлабки кино ўтган асрнинг бошларида олина бошлаган. Айрим манбаларда, ўзбек кинематографияси тарихи 1905 йилдан, Худойберган Девонов Хоразмда биринчи овозсиз фильмни суратга олган пайтдан бошланган дейилади. Бошқа манбаларга кўра эса, 1897 йили Тошкент шаҳрида кинофильмларнинг биринчи намойиши бўлиб ўтган. 1925 йили “Бухкино” ўртоқлиги томонидан “Севзапкино” билан ҳамкорликда бир қатор ҳужжатли фильмлар ҳамда “Ўлим минораси” деб номланувчи бадиий фильмини ишлаб чиқарган. Худди шу йили “Мусулмон аёл” бадиий фильми томошабинлар ҳукмига ҳавола қилинган. Миллий киноматографиямизда овозсиз кинонинг ўлмас дурдоналари бор. Афсуски, миллий кинонинг кейинги тараққиёт йўли дунё киноси билан ҳамнафас кечмагани боис, ортда қолиб кетдик. Киномиз ўтмиши деганда фақат "Маҳаллада дув-дув гап", "Суюнчи", "Тўйлар муборак" ва бошқалар тилга олинади. Аммо, ўйлаб кўринг, 40-йилларда суратга олинган "Тоҳир ва Зуҳра", "Алишер Навоий", "Насриддин Бухорода", 50-йилларнинг ёрқин эсдалиги - "Мафтунингман" фильмлари катта экранга чиққан пайтлар ўзбек томошабини қайси ҳинд ёки хитой фильмини билар эди?
Дўстим, мен ҳеч қачон адашмайман :) . Ўзбек киноси тарихидан анчайин хабарим бор. Хатто ўзбек киносининг овозсиз дурдоналарини томоша қилишга ва уларга тақриз ёзишга мушарраф бўлганман. Бу ерда мен попса фильмлар, хонтахта ҳақида (яъни енгил-елпи тўнкафильмлар ҳақида) гапираётган эдим. Бошқача қилиб айтганда, айнан кино санъатининг бир хил штамплар ва сюжетларга тўла (Ҳиндистонда – мухаббат, Хитойда – жанг санъатлари, Амриқода – бемаъни қонкечма ва ҳ.к.) саноатга айланишини назарда тутгандим. Бу ҳолат бизда, адашмасам, 2003-йилдан ёки сал кечроқ бошланди. Ҳиндистон ва Хитойда эса бу ҳолат 60-йилларда бошланганди, агар эртароқ бўлмаса.
Colorado
10.12.2010, 00:47
Амриқода – бемаъни қонкечма ва ҳ.к.)
Ана халос, мен сизни объектив, холис автор деб уйлаган эдим, аттанг...
"Над гнездом кукушки" ёки "The Godfather" сизнингча бемаъни фильмларми?
Френсис Коппола даражасига етадиган режиссер Узбекистонда булганми?
афсус, при такой эрудиции и знании вопроса можно было бы воздержаться от штампов
Pfefferminze
10.12.2010, 09:37
Xitoy va Hindistondan-chi?
Улар биздан 50 йил муқаддам кино ола бошлашган. Ҳиндистонда сифатли кино фақат охирги ўн йилликда пайдо бўлди. Унгача фақат бир тийинга қиммат ўлдим-куйдим суратга олинарди. У фильмларда йўл қўйиладиган хатолар эса тилларда достон бўлган :) . Агар собиқ Иттифоқ ҳудудини ҳисобга олсак, Россиядан бошқа давлат кинематографда ўзини кўрсата олгани йўқ (Қозоғистон ҳаракат қилди, лекин тезда ўтирди, саноат яралмай қолди). Мана шулар орасида анча юқори ўриндамиз :) .
"Daydi" filmi-chi? "Janob-420", "Sangam", Zita va Gita", "Bobbi"....
Bilamdim, sifatli deb siz nimani ,qaysi suyjetni nazarga olayapsiz...
Hindiston filmlari hamisha bir mavzuli, ishq-muhabbatni, Vatanga mehr-sadoqatni, ezgulikni kuylaydi. Shu sabab hamma hind filmlariga qiziqsa kerak.
Feruza Xodjayeva
10.12.2010, 11:12
Hindiston filmlari hamisha bir mavzuli, ishq-muhabbatni, Vatanga mehr-sadoqatni, ezgulikni kuylaydi.
Buni nimasi yomon?
Hindiston filmlari hamisha bir mavzuli, ishq-muhabbatni, Vatanga mehr-sadoqatni, ezgulikni kuylaydi. Shu sabab hamma hind filmlariga qiziqsa kerak.
Shu bilan birgalikda juda bachkana, syujetlar hayotdan juda uzoq, qahramonlar dunyoqarashi, ongi yosh bolanikidan ham battar, arzimagan mayda-chuydalarga ham yig'layverishadi-yig'layverishadi. Ochig'i hind filmlarini jiddiy qabul qilib ularni tomosha qiladiganlarga rahmim keladi (kuzatishlarim bo'yicha qoloqroq, dunyoqarashi uncha rivojlanmagan, sodda xalq ko'radi bu filmlarni). Hind filmlarini hatto biror mavzuga parodiya sifatida ham tomosha qilolmayman.
Ikkinchidan ularning dini boshqa, har bir filmida anavinaqa haykallariga sig'inaverishadi. Musulmon odamga bunday ahmoqona filmlarni tomosha qilmaslik uchun mana shu birgina faktning o'zi yetarli bo'lishi kerak aslida.
Buni nimasi yomon?
Ёмон эмас, мен ҳам яхши маънода айтдим. )
Shu bilan birgalikda juda bachkana, syujetlar hayotdan juda uzoq, qahramonlar dunyoqarashi, ongi yosh bolanikidan ham battar, arzimagan mayda-chuydalarga ham yig'layverishadi-yig'layverishadi. Ochig'i hind filmlarini jiddiy qabul qilib ularni tomosha qiladiganlarga rahmim keladi (kuzatishlarim bo'yicha qoloqroq, dunyoqarashi uncha rivojlanmagan, sodda xalq ko'radi bu filmlarni). Hind filmlarini hatto biror mavzuga parodiya sifatida ham tomosha qilolmayman.
Сиз учун шундай бўла қолсин.
Feruza Xodjayeva
10.12.2010, 11:32
Shu bilan birgalikda juda bachkana, syujetlar hayotdan juda uzoq, qahramonlar dunyoqarashi, ongi yosh bolanikidan ham battar, arzimagan mayda-chuydalarga ham yig'layverishadi-yig'layverishadi. Ochig'i hind filmlarini jiddiy qabul qilib ularni tomosha qiladiganlarga rahmim keladi (kuzatishlarim bo'yicha qoloqroq, dunyoqarashi uncha rivojlanmagan, sodda xalq ko'radi bu filmlarni). Hind filmlarini hatto biror mavzuga parodiya sifatida ham tomosha qilolmayman. Ikkinchidan ularning dini boshqa, har bir filmida anavinaqa haykallariga sig'inaverishadi. Musulmon odamga bunday ahmoqona filmlarni tomosha qilmaslik uchun mana shu birgina faktning o'zi yetarli bo'lishi kerak aslida.
Bu sizni fikringiz!
Nigora Umarova
10.12.2010, 12:57
Shu bilan birgalikda juda bachkana, syujetlar hayotdan juda uzoq, qahramonlar dunyoqarashi, ongi yosh bolanikidan ham battar, arzimagan mayda-chuydalarga ham yig'layverishadi-yig'layverishadi.
Hammasi ham emas. "Dunyo", "Hamroz" filmlari yaxshi olingan.
Hammasi ham emas. "Dunyo", "Hamroz" filmlari yaxshi olingan.
"Оскар" мукофотига номзоди қўйилган фильмларни ҳам инобатга олиш лозим. Хаттоки, "Харобадан чиққан миллионер" фильми менга жуда ёққан ва мазкур мукофот совриндори ҳисобланади.
Bekmirzo
10.12.2010, 16:24
Shu bilan birgalikda juda bachkana, syujetlar hayotdan juda uzoq, qahramonlar dunyoqarashi, ongi yosh bolanikidan ham battar, arzimagan mayda-chuydalarga ham yig'layverishadi-yig'layverishadi. Ochig'i hind filmlarini jiddiy qabul qilib ularni tomosha qiladiganlarga rahmim keladi (kuzatishlarim bo'yicha qoloqroq, dunyoqarashi uncha rivojlanmagan, sodda xalq ko'radi bu filmlarni). Hind filmlarini hatto biror mavzuga parodiya sifatida ham tomosha qilolmayman.
Ikkinchidan ularning dini boshqa, har bir filmida anavinaqa haykallariga sig'inaverishadi. Musulmon odamga bunday ahmoqona filmlarni tomosha qilmaslik uchun mana shu birgina faktning o'zi yetarli bo'lishi kerak aslida.Hind filmlarining aksariyatida bitta narsa bor- ularda yashirin tashviqotlar bor. "Tancor disko" filmini yoshligimda juda yoqtirib tomosho qilganman. Lekin, undagi yashirin belgilar va tashviqotlarni keyinroq anglaganman...
"Baazigar" filmida esa ko'p raqs sahnalarida hindlarning erotika kitobini harakatlar bilan tasvirlab berishgan... :)
Biroq, dunyo kino klassikalari qatoridan joy olgan filmlari ham bor va bizdagiga qaraganda ularda ancha ko'proq...
"Baazigar" filmida esa ko'p raqs sahnalarida hindlarning erotika kitobini harakatlar bilan tasvirlab berishgan...
Ўқимаган китобингиз қолмаган экан ўзиям ;-). Шунақасиям бораканда, а?
kanishka
10.12.2010, 19:12
Ана халос, мен сизни объектив, холис автор деб уйлаган эдим, аттанг... "Над гнездом кукушки" ёки "The Godfather" сизнингча бемаъни фильмларми? Френсис Коппола даражасига етадиган режиссер Узбекистонда булганми?
Вы опять неправильно понимаете меня, дорогой :) . Как себе представляет Голливуд среднестатистический зритель? Боевики. Болливуд? Любовь. Французское кино? Интеллектуальная комедия. Немецкое? ... даже стыдно говорить. А авторские фильмы есть и были всегда и везде. К сожалению, не всегда они делают погоду. Тут я говорю как раз о расхожих штампах. Т.е. размышляю о киноиндустрии, а не киноискусстве. А много ли зрителей смотрели и подобающе заценили "Побег из Шоушенка", "Списки Шиндлера", "Пианист"а, "Мост в Террабитию", "Зелёную милю", "Форест Гамп" и т.д. и т.п.? А кто не смотрел Ван Дамма или Шварценегера? Кто помнит такого талантливого актёра, как Дениэль Дэй-Льюис? А кто не знает Киану Ривза? И который из них талантливее? А теперь подумайте, какой актёр более кассовый - первый или второй? Понимаете, к чему я? Этот смысл вы могли уловить с моего вышеприведённого поста. Я вообще не критикую, а пытаюсь объективно высказаться про попсафильмы. Обратите внимание - ПОПСАфильмы, а не качественное кино. Как раз первая категория и превратила кино в индустрию. Поскольку узбекское кино тоже идёт к этому, я просто обобщил. Но из этого отнюдь не следует, что я все голливудские (к примеру) фильмы воспринимаю через призму штампов. Надеюсь, смог объяснить... Уфф, нафас олволай :).
kanishka
10.12.2010, 19:20
"Daydi" filmi-chi? "Janob-420", "Sangam", Zita va Gita", "Bobbi".... Bilamdim, sifatli deb siz nimani ,qaysi suyjetni nazarga olayapsiz...
Афсуски, сиз тилга олинган кинолар фақат Ҳиндистон доирасидагина катта ютуқ эди, кино санъати (ва саноати) яхши ривожланган давлатлар учун нари борса экзотика ҳисобланиши мумкин. Сифатли фильмда, биринчи навбатда, реализм кучли бўлади (фантастик йўналишдагилари эса муайян мантиққа бўйсунади). Агар Зита ва Гитани реалистик фильм деб ҳисобласангиз, билмадим...
Лекин гап бундамас. Бундан юқоридаги постимни ўқисангиз, сифатли ва мазмунли фильмлар ҳар доим ҳамма жойда бўлганини айтганман. Мен эса умумий гапиряпман. Кино саноатининг шаклланиши ҳақида гапиряпман, кино саноатини эса режиссёрлик фильмлари (сифатли фильмлар) яратмайди, фақат аниқ штампларга асосланган сюжетларга бўйсунувчи сифатсиз ва оммабоп фильмлар яратади. Бу штампларни ҳар бир кино саноатининг ўзига хос бренди деб атаса ҳам бўлади. Бу жиҳатдан ҳинд бренди - ўлдим-куйдим - қадим-қадимда пайдо бўла бошлаган. Ўз-ўзидан, сифатли фильмлар ҳам олинган. Кино саноати ҳақида гапирганимда барчасини қўшиб тушунмаслигингизни илтимос қилган бўлардим. Кино санъати - алоҳида мавзу.
kanishka
10.12.2010, 19:23
"Оскар" мукофотига номзоди қўйилган фильмларни ҳам инобатга олиш лозим. Хаттоки, "Харобадан чиққан миллионер" фильми менга жуда ёққан ва мазкур мукофот совриндори ҳисобланади.
Бу ҳинд фильми эмас. Дэнни Бойл олган. Ҳиндистонда ҳинд актёрлари иштирокида. Дев Пательнинг ҳам биринчи роли, адашмасам, ҳатто актёрликка ўқимаган. Дарвоқе, у ҳинд, лекин британиялик.
kanishka
10.12.2010, 19:25
Ўқимаган китобингиз қолмаган экан ўзиям ;-). Шунақасиям бораканда, а?
Бор. Дунёга машҳур-ку "Кама-сутра" :)
Colorado
12.12.2010, 01:50
Ўзбек киноси тарихидан анчайин хабарим бор. Хатто ўзбек киносининг овозсиз дурдоналарини томоша қилишга ва уларга тақриз ёзишга мушарраф бўлганман.
«Лазги». По легенде наложница так любила своего господина, что исполнила танец со сломанными пальцами рук. Другая, Анаш, была хромая.
Слышал, что существует док.фильм, буду очень признателен за любую информацию об этом фильме.
Лазги». По легенде наложница так любила своего господина, что исполнила танец со сломанными пальцами рук. Другая, Анаш, была хромая.
Мне рассказывали, что танец "Лазги" символизирует как бы "оживление" застывшей куклы.
Ўқимаган китобингиз қолмаган экан ўзиям ;-). Шунақасиям бораканда, а?
Бор. Дунёга машҳур-ку "Кама-сутра" :)
Йўғ-е? ;-)
kanishka
13.12.2010, 20:39
«Лазги». По легенде наложница так любила своего господина, что исполнила танец со сломанными пальцами рук. Другая, Анаш, была хромая.
Слышал, что существует док.фильм, буду очень признателен за любую информацию об этом фильме.
Узр вақтида жавоб бера олмадим, интернетга киришга вақт бўлмади. Бу фильм ҳақида, адашмасам, бир китобда ўқигандим, озгина вақт берсангиз, маълумот қидириб кўраман. Ёки ўзингиз ҳурматли устоз Ҳамидулла Акбаровнинг китобларидан маълумот қидириб кўришингиз мумкин.
kanishka
13.12.2010, 20:40
Йўғ-е? ;-)
Ўлай агар, шунақа эди :-)
Кеча TV markaz да Зебо Наврўзованинг "Йигитлар" номли фильмини мультфильмини кўрсатди. Тавсия қиламан, зўр мусор фильм экан. :)
Ҳайф режиссёрлик! :(
Битта саҳнага эътибор берамиз. Йигит кутилмаганда қизнинг йўлини тўсади ва унга музқаймоқ таклиф қилади. Қиз жон деб рози бўлади. Йигит кўчанинг нарёғидан музқаймоқ олиб келади ва шу орада қизнинг қачонлардир йўқолган зирагини қайтариб беради. Шундан кейингина қиз йигитни қаерда кўрганлигини ва етим эканлигини эслайди-ю, шу ондаёқ ташлаб кетади.
Хулоса: қиз аввалига йигитни эслолмаган бўлса, нега музқаймоқ таклиф қилганда жон-жон деб рози бўлди?! Буни кўрган томошабинда бош қаҳрамонлардан бири - фаришта сифатида тасвирлашга уринилган қиз енгилтак сифатида тасаввур қолдиради.
Шу ўринда Зебо Наврўзова ўз интервьюларидан бирида "Нега фильмларга ўз фарзандларингизни жалб қиласиз?" деган саволга "Бири биридан талантли ўғилларим бўлса, нега мен энди уларни ўз фильмимга таклиф қилмаслигим керак!" деб жавоб берганди.
Наврўзова хоним ҳақиқатданда фарзандларига яхшиликни тиласа, улардаги истеъдодни намоён қилишларига шарт-шароит яратишни истаса эҳтимол уларни профессионал режиссёрлар қўлига топширгани маъқулдир. Ҳозирги шароитда эса у фарзандларига яхшилик қиламан деб ёмонлик қилиб қўймаяптими? Тўғри, бугун уларнинг орқасидан даромад топаётгандир? Аммо, бу кетишда фарзандларидаги бор истеъдоднинг (актёрликни назарда тутяпман) ҳам ўлишига сабабчи бўлиб қолмаса бўлгани!
Шу ўринда Зебо Наврўзова ўз интервьюларидан бирида "Нега фильмларга ўз фарзандларингизни жалб қиласиз?" деган саволга "Бири биридан талантли ўғилларим бўлса, нега мен энди уларни ўз фильмимга таклиф қилмаслигим керак!" деб жавоб берганди.Бошқа бир интервьюсида эса "Менинг олган ҳамма фильмларим фарзандларим учун" деган эди.
Битта саҳнага эътибор берамиз.
Бирор бир яхши саҳнаси йўқ. Яхшиси эътибор бермай қўяқолайлик! :)
Шу ўринда Зебо Наврўзова ўз интервьюларидан бирида "Нега фильмларга ўз фарзандларингизни жалб қиласиз?" деган саволга "Бири биридан талантли ўғилларим бўлса, нега мен энди уларни ўз фильмимга таклиф қилмаслигим керак!" деб жавоб берганди.Бошқа бир интервьюсида эса "Менинг олган ҳамма фильмларим фарзандларим учун" деган эди.
Шунақа ўғилларига аталган мультфильмларини зангори экранга чиқармасдан, дискларга ёзиб ўзлари учун кўрииииб юришсада.
kanishka
27.12.2010, 15:07
Eski taqriz, lekin yaroqli.
СУВ ЁҚАЛАБ КЕЧГАН УМР ҚИССАСИ
Ўзбек киносида янги сўз
Ҳаммаслак дўстларим билан бир орага келганда кино ҳақида соатлаб суҳбатлашамиз. Суҳбат мавзуси эса кенг – кино тарихи, назарияси, охирги премьералар, актёрлар, техник жиҳатлар ва, албатта, ўзбек киносининг ютуқ ва камчиликлари. Суҳбатдошларнинг ҳар бири ўз нуқтаи назарига эга: кимдир сценарий композициясининг номукаммаллигидан нолиса, бошқа биров ёш актёрларнинг сунъийлигидан норози, яна кимдир сифатсиз режиссурани қораласа, бошқа бировни оператор ёки монтажчининг иши ранжитган, кимгадир махсус эффектлар камлик қилади. Баҳс-мунозаралар қизиган чоғда мен ўз фикримни билдираман: “Агар оригинал сюжет ва буюк ғоя бўлса бас, кинони ҳамма кўради”. Режиссёр Жаҳонгир Қосимовнинг Эркин Аъзам сценарийси асосида суратга олган “Сув ёқалаб” янги бадиий фильми фикримни яна бир бора тасдиқлади, назаримда.
Премьера арафасида, Киночилар уйи олдида ҳали деярли ҳеч ким йўқлигида фильмда бош ролни ижро этган Эркин Комиловни учратиб қолдик.
- Қайси фильмга? – сўради устоз санъаткор.
- “Сув ёқалаб” – жавоб бердим.
- Яхши, - ўйчан гапирди Эркин ака: - Бу кинони кўринг. Бу КИНО, хонтахта эмас.
Устознинг насиҳати янги фильмга бўлган қизиқишимизни янада оширди. Секин аста Киночилар уйи олдида чинакам оломон тўплана бошлади. Улар орасида оддий кино мухлислари ва ёш журналистлардан тортиб, тажрибали кино танқидчилари-ю, Ўткир Ҳошимов, Эркин Воҳидов, кинога асос бўлган қисса муаллифи Эркин Аъзам сингари халқ ардоғидаги шоир ва ёзувчиларни учратишимиз мумкин.
Қисқа тақдимот ва кино ижодкорларининг нутқларидан сўнг кино бошланди. Янги фильм ва янги ҳиссиётлар илинжида нафаслар ютилди.
Фильм экспозицияси, асосан техник томонларига эътибор берганлигим учун бўлса керак, бироз ҳафсаламни пир қилди. Барча ўзбек киноларида бўлганидек, узун кадрлар, статик тасвирдаги диалоглар, бироз зерикарли динамика... Эркин Аъзамнинг қиссаси билан таниш бўлмаганим учун сюжетдан бехабар эдим, шу боис воқеаларнинг бир текис ривожланиши секин-аста мени ўз гирдобига тортиб кетди.
Фильмнинг бош қаҳрамони – чекка тоғлик қишлоқлардан бирида бир пайтлар раислик қилган мўйсафид Болта Мардон. Қаҳрамон ноҳуш туш кўради, сўнгра, иримга кўра, уни сувга айтмоқчи бўлади. Аммо, не кўз билан қарасинки, ариқда сув йўқ. Неча йиллар мобайнида кўкартирган боғи ҳам секин-аста қуриб бормоқда. Нуроний чашмадан сув очиб келиш учун икки нафар ўғлини бошлаб тоғ тепасига йўл олади.
Қишлоқ ҳаётида нақадар муҳим аҳамият касб этувчи сув муаммоси бутун фильм мазмунига йўғрилган. Болта Мардон ариқ ёқалаб жонажон қишлоғини кезаркан, турли-туман одамларга дуч келади: чиройли ҳаётдан умидини узган пиёнисталар, жанжалкаш аёллар, хуллас, ўзбек қишлоғида учратиш мумкин бўлган ҳар турли, нодон ва донишманд, бахтли ва бахтсиз инсонларни учратади. Фильмнинг бош мақсади мана шундай шароитда тирикчилик юритувчи инсонларнинг энг муносиби – Болта Мардоннинг кечинмалари, унинг атрофдагиларга муносабати ва атрофдагиларнинг унга муносабатини очиб беришдан иборат.
“Сув ёқалаб”да ижтимоий масалалару, турмуш муаммоларидан тортиб, алоҳида инсон фожиасигача ҳамма нарса бор. Болта Мардон билан сув ёқалаб бораркансиз, тубан ва пасткашлардан нафратланасиз, бахти очилмаганларга ачинасиз, чечак очмай сўлган мухаббат қисматидан йиғлайсиз...
Саҳий Болта бобо бутун қишлоқ аҳлига сув улашаркан, боғлар сув ичгани асносида инсонларнинг зимистонда ётган қалблари нурга қониб боради гўё. Аммо сув унинг ўз боғига етиб келмай қуриб қолади. Яна бир маротаба чашма бошига чиқиш эса насиб қилмайди...
Фильмда бош қаҳрамон образини жонлантирган Эркин Комиловнинг маҳоратига тан бермай иложи йўқ. Унинг ижросидаги Болта бобо жонлилиги ва фожиавий кўлами билан кишини ҳайратга солади. Умуман, актёрлар таркиби шу қадар яхши танланганки, айрим техник муаммоларга қарамай, фильм охирги йилларда ўзбек киносида ишланган энг яхши ва мазмунли фильмлардан бири сифатида таасурот қолдирди. “Сув ёқалаб” бизга нимасми биландир “Муз шамол” сингари воқеалари бир текис ривожланиб бориб, охири фожиа билан тугайдиган Голливуд шедеврларини эслатиб юборди.
Премьерадан сўнг ўтказилган пресс-конференцияда қатнашган журналистлар, танқидчилар ва маданият арбоблари икки гуруҳга бўлиндилар. Биринчи гуруҳ қисса билан фильм орасидаги фарқлар ва ўҳшашликларга диққат қаратган бўлса, иккинчи гуруҳ, табиийки, қиссадан айрича фильмни таҳлил қилишга уринди.
Лекин намойишдан бир олам таасурот билан чиққан лаҳзаларимизда пресс-конференцияда айтилган танқидларга қўшилгимиз келмади. Балки “Сув ёқалаб” йўналишидаги “ақлли” фильмлар киночилимизда жуда камлиги учундир, унинг кичик камчиликлари деярли кўзимизга ташланмади. Шу боис ҳаёлда фақат битта фикр ғужғон ўйнарди: кино ижодкорларига юракдан ташаккур айтиш учун. Яхши фильм учун, фильм улашган ҳаяжон учун...
Азиз кино мухлислари, ўзбек киносида айтилган янги сўз билан танишишни истасангиз, сизни Киночилар уйига таклиф қиламиз. Чинакам фильмдан баҳра олинг!
kanishka
27.12.2010, 17:20
Bu ham eski obzor, lekin mavzuga to`g`ri kelgani uchun keltirayapman.
Йилдан-йилга ўзбек кинолари ёмғирдан кейинги қўзиқоринлар мисол кўпайиб бормоқда. Яхшида – кино ишқибозларини ўз картиналаримиз билан таъминламоқдамиз. Лекин киноижодкорларимиз ҳақида фақатгина мақтовлар эмас, танқидлар, аҳён-аҳёнда хатто қарғишлар ҳам эшитиб турамиз. Мухлисларнинг норозилигига сабаб нима? Балки “гуруч” ичига оралаб қолган “курмак”лар томошабинларнинг асабини бузаётгандир? Киноижодкорларимиз касса ҳисоб-китоблари кетидан қувиб, мухлисларнинг талаби билан ҳисоблашишни унутиб қўйдимикан?
Келинг, халқимизга манзур бўлаётган фильмларни бир назардан ўтказайлик.
Ичкуёв.
Режиссёр Баҳром Ёқубовнинг янги комедияси ўзбек киносида янги рекорд ўрнатди – ичкуёвнинг саргузаштлари бир ҳафтада 48000 нафар мухлисга намойиш этилди. Аммо гап оригиналликда эмас – 2008-йилнинг энг омадли фильми деб тан олинган “Супер келинчак” ўз эгизагига яхшигина имидж яратиб улгурганди. Бош ролларда яна таниш қиёфалар – Адиз Ражабов, Диана Ягофарова, Мурод Ражабов. Баҳром Ёқубов эски муваффақиятни эски жамоа билан биргаликда такрорлашга қарор қилган кўринади.
Нима ҳам дердик, эски омаднинг қайтишини тилаб қоламиз.
Жаноб ҳеч ким.
“Ичкуёв”дан фарқли равишда, “Мухаббат ва дард учрашуви” дея ҳар тарафга бонг урган “Жаноб Ҳеч ким” ҳар куни минг нафардан мухлисини йўқотиб борди. Бир ҳафтада Мирмақсуд Охуновнинг картинаси 28000 мухлисни кинозалга тўплай олди, холос. Ҳар нарсанинг яхши томони бўлганидай, сирли жанобнинг қисматидан киночиларимиз тегишли хулосалар чиқариб олишгани мақсадга мувофиқ бўлади – гап фақат бақироқ рекламада эмаслигини бундай кейин унутишмасин.
Улфатлар 2.
Ажойиб актёрларимиз иштирокидаги “Улфатлар” фильмига ишланган ажойиб сиквел “Жаноб ҳеч ким”га ибрат бўлди, десак янглишмаймиз. Ҳеч қандай рекламасиз барча мухлисларга манзур бўлган ушбу қизиқарли комедия ҳали-ҳануз намойиш этилмоқда. Расмиятчилик учун эмас, албатта.
Энди “томошабинлар қандай фильмларни ёқтирмайди?” деган саволга жавоб берамиз.
Актриса.
Битта актрисанинг кундалик ташвишлари. Қаҳрамон ижро этаётган ролларига шу қадар киришиб кетадики, ўз ҳаётини ишидан ажрата олмай қолади. Қисқаси, Ёлқин Тўйчиевнинг инсон қалбининг қоронғу пучмоқларини тушунишга муваффақиятсиз уриниши.
Шатранж мамлакатига саёҳат.
Ёш шахматчи Илхом муваффақиятлари учун “Лоп-Топ” номли сеҳрли ускуна билан мукофотланади. Унинг ёрдамида яқин ўртоғи Ҳабиба билан биргаликда эртаклар мамлакатига бориб қолади. Улар минг хил саргузаштларни бошдан кечириб, ёвуз подшо Шатраншоҳ салтанатига келиб қоладилар ва унинг қўлида асирликда бўлган шаҳзодани қутқаришга қарор қилишади.
Нега фильм машҳур бўлмади? Ё халқимиз романтикага мойил эмас, ёки бўлмаса оригинал эртак яратиш учун режиссёр Жасур Исҳоқовнинг фантазияси етишмаган...
Хулоса.
Кўпгина фильмларимиз мухлисларнинг кўнглига ўтирмаётганининг сабаби, фикримизча, уларда ижодкорлик руҳининг йўқлигидир. Томошабин эътиборини қозониш учун илгари муваффақиятга эришган мавзуларни такрорлаш эмас, халқнинг дилига яқин янги мавзуни кўтариб чиқиш лозим.
Bobir Samadov
06.01.2011, 11:37
Kino va tomashabin o'rtasidagi masofa yaqinmi yoki uzoq?! Бу мавзунинг номланиши. Агарда гап замонавий узбек кинолари тугрисида кетса, Кино ва томошабин уртасидаги масофа жудаям якин, яъни янги ичккан кино шув этиб овоща булади. буладию дарров йук булади, чунки иккинчи кино дунёга келади, нима килсин, у хам томошабинга якин масофада. Минг якину-узок булмасин, замонавий кинолар бир марталик булмокда (баъзи бирлари мустасно). Кизик бундай киноларнинг дунёга келишига томошабин айбдорми, ёки режиссёр?
kanishka
06.01.2011, 18:41
Кизик бундай киноларнинг дунёга келишига томошабин айбдорми, ёки режиссёр?
Шарт-шароит.
Bobir Samadov
06.01.2011, 19:14
Шарт-шароит. Гапингизда жон бор, аммо томошабинлар хам сифатга эътиборлари сустлашиб колишмаяпдимикан?
kanishka
07.01.2011, 09:21
Гапингизда жон бор, аммо томошабинлар хам сифатга эътиборлари сустлашиб колишмаяпдимикан?
Шарт-шароит деганда шуни ҳам назарда тутгандим. Катта кинотеатрларда ҳар доим қизиқ бир ҳолатни кузатаман. Энг бемаъни, лекин бир қарашда чиройли ва сифатли туюлувчи фильмларга ("Девона фаришта", "Дада"га ўхшаган шедеврнинг антонимларига) энг кўп одам киради (одатда комедия ва "драма"). Томошабинларнинг 95 % и, одатдагидек, кимлардан иборатлиги ўз-ўзидан тушунарли. Бирор-бир оригинал жиҳатга эга ёҳуд бизнинг киномиз учун камёб ҳисобланган йўналишдаги фильмларга деярли қизиқиш йўқ. "7 ҳайкал битта кал"га қизиқиш эса унинг комедиялиги учун. "Илова" ("Постскриптум"), "Йўл бўлсин", "Чашма", "Йўл бўлсин" сингари фильмлар эса тор давраларда намойиш этилади. Жавоб эса битта - кўпчиликка бундай фильмларнинг қизиғи йўқ. Кино ижодкорлари ҳам мухлисларнинг талабига мослашишга мажбур, акс ҳолда пул тополмайдилар. Sad but true.
Янги йил арафасида телеканалларда бир қатор янги филмьларнинг премьераси бўлиб ўтди. "Учар қиз", "Мухаббатнома", "Севгинатор 2" ва ҳоказо... Кимлардир буни байрам туҳфаси сифатида қабул қилди, кино санъатини тушунган озчилик эса байрам кунларида асабини чарчатгани қолди, холос.
Shomurodov Shohruh
07.01.2011, 14:14
Янги йил арафасида телеканалларда бир қатор янги филмьларнинг премьераси бўлиб ўтди.
"Осмондаги болалар" филми жуда ёкиб колган эди, лекин хеч ТВда учрата олмадим (баъзан факат охирини куриб колардим). Шу фильмларни хам курсатиб туришадими узи...Умуман олганда, НТВ+ пакетлари кувонтирмокда шу кунлари, яхши киноларни курсатишмокда.
Bobir Samadov
14.01.2011, 15:46
"Осмондаги болалар" филми жуда ёкиб колган эди, лекин хеч ТВда учрата олмадим (баъзан факат охирини куриб колардим). Шу фильмларни хам курсатиб туришадими узи...Умуман олганда, НТВ+ пакетлари кувонтирмокда шу кунлари, яхши киноларни курсатишмокда.
Очиги "Осмондаги болалар" ва "Осмондаги болалар-2" фильмлари жуда хам яхши чиккан, хам режиссура, актёрлик кобилияти ва сценарийлар узаро уйгунлашиб ажойиб ижод куринишини хосил килган. Ушбу фильмнинг ДВД дикслари сотувда куп.
axmedovshuhrat
16.01.2011, 06:45
Ўзбек фильмларидан машҳур иборалар:
Ўзизни бунча олас, ЛАҒМОНСОЧ!
(Ўхшатмасдан учратмас фильми)
Bobir Samadov
17.01.2011, 16:18
"Телба" ва "Мактуб" фильмлари хам яхши чиккан...
Кизик бундай киноларнинг дунёга келишига томошабин айбдорми, ёки режиссёр?
Шарт-шароит.
"ajoyib" savol ham javob ham bir biriga judayam mos...
O'xshatmasdan uchratmas deb shunga aytishsa kerakda, a?
:???:
axmedovshuhrat
19.01.2011, 07:49
Яхшиям муҳаббат деган нарса бор экан, бўлмаса киночилар нимани мавзу қилган бўларди?
kanishka
19.01.2011, 09:08
"ajoyib" savol ham javob ham bir biriga judayam mos... O'xshatmasdan uchratmas deb shunga aytishsa kerakda, a?
Ha ha naqadar dono fikr, siz dahosiz, birovlarning ustidan kulishga haqqingiz bor.
Хозирда узимизда хам дахшатли фильмлар жанрига мос фильмлар суратга олинмокда. Масалан: "Рух 5:13", "7 инсон чангалда" ... Шу тугрида нима деб фикр берган булардингиз?
Масалан: "Рух 5:13", "7 инсон чангалда" ... Шу тугрида нима деб фикр берган булардингиз?
Тааак, бу тўғрида фикр шундай:
"Рух 5:13" - Андижоннинг киносими? Бир саҳнаси бор, бола севган қизининг қотили кимлигини билгандан сўнг, уйига кириб ўтирганда, атрофидаги одамларга - "Кетиш, ҳамманг кетиш, йўқолишларинг, чиқиб кетишларинг" - деган жойи маза томошани белига тепганди. ;)
"7 инсон чангалида" эса, “Home entertainment” нинг “Wrong turn 2” номли фильмни шундоқ олиб кўчириб қўяқолган. Ваҳоланки, кино мультфилм бўлиб қолган. :(
kanishka
20.01.2011, 18:42
"7 инсон чангалида" эса, “Home entertainment” нинг “Wrong turn 2” номли фильмни шундоқ олиб кўчириб қўяқолган. Ваҳоланки, кино мультфилм бўлиб қолган.
Yo`q. "Wrong turn-2" dan ruslarning "SSD" filmi ko`chirilgan. Rimeyk emas, motiv va asosiy fabula - masalan, kannibalizmni olib tashlashgan. "7 инсон чангалида" boshqa joydan olingan.
kanishka
20.01.2011, 19:00
Хозирда узимизда хам дахшатли фильмлар жанрига мос фильмлар суратга олинмокда. Масалан: "Рух 5:13", "7 инсон чангалда" ... Шу тугрида нима деб фикр берган булардингиз?
Тақриз
7 ИНСОН ЧАНГАЛДА
“Узугимни бер!”
Куёв келинга.
“Тўртинчиси...”
Маҳлуқ Феруза ҳақида.
“Юзинчиси...”
Кассир аёл бир томошабин ҳақида.
“Тоғни елкамнинг чуқури кўрсин...”
Қўрқоқ Анонимус.
Бор экан-у, йўқ экан, Шавкат Жайрон исмли бир режиссёр бўлган экан. Болалигиданоқ кўрпа остига беркиниб олиб даҳшатли китобларни ўқишни-ю, турли-туман қўрқинчли фильмларни томоша қилишни суйган экан, айниқса “Психо” (“Psicho”) ва “Техасслик арракашлар” (“Texas chain saw rage massacre”) жону дили экан. Фақат математикадан бироз оқсар экан. Негадир доим 7 рақамини 9 билан адаштирар экан...
Оббо, чалғиб кетдим.
Ҳурматли киноман. Агар мени триллерлар ишқибози деб ўйласангиз, катта хатога йўл қўймаган бўласиз. Аксарияти бемаъни қонхўрлик ва ваҳшийлик саҳналаридан иборат бўлса-да, муайян ғояга эга бўлмаса-да (жанр дурдоналари бундан мустасно), уста киноижодкорларнинг ноёб топилмалари-ю, ақлни шоширувчи психологик ечимлар кишида беиҳтиёр ҳурмат ҳиссини уйғотади. Ҳарқалай, кўпдан-кўп комедия ва драмалардан фарқли равишда, триллерлар одамни фикрлашга, мия бурмаларини ҳаракатга келтиришга ундайди.
Лекин “7 инсон чангалда” фильми намойишига эстетик завқ қидириб борганим йўқ. Очиғи, маньяклар тўғрисидаги биринчи ўзбек слэшеридан (ҳа, мен кўрган трейлерданоқ слэшер экани маълум эди) унча кўп нарса кутмагандим. Шунчаки, ўзбек кино саноатидаги янгиликларни билиш, ютуқлардан қувониш, камчиликлардан ранжиш эди мақсадим. Қисқаси, фильмни томошабин сифатида эмас, таҳлилчи сифатида кўриб чиқдим.
Сеанс бошланишидан олдинроқ бир қанча таасуротлар олдим. Яхшиси шундан иборат-ки, зал олдида мени фильмда роль ижро этган йигитлардан бири табассум билан кутиб олди. Мана томошабинга ҳурмат!
Ёмон таасурот эса фильмнинг кичик залда намойиш этилаётгани бўлди. Ўн кун ичида-я! Аллақандай “Девона фаришта”га сонмингта одам оқиб келган бир пайтда бизнинг тақриз объектимиз нари борса юзта одамни тўплай олди холос. Халқимизнинг клонлар мисоли бир-бирининг мазмунини такрорловчи севги қиссаларига бўлган иштиёқи менинг учун ҳар доим сир бўлиб келган. Афтидан, гап менталитетда. Яна ким билади дейсиз.
Дарвоқе, намойиш олдидан бизга ҳеч қандай таништирув материаллари тарқатилмади. Интернетда ҳам, сариқ матбуотда ҳам фильм ҳақида на бирорта тақриз, на бирорта тақдимот топа олмадим. Шу боис ижодий жамоа таркиби, фильм бюджети, олиниш муддати, тафсилотлари ҳақида маълумотга эга эмасман. Кўпчилик актёрлар янги бўлганидан, уларнинг ўз исмларини ҳам, қаҳрамонларининг номларини ҳам хотирамда узуқ-юлуқ сақлаб қола олдим. Бу тақриз ёзишни анчайин қийинлаштиради, лекин жараённи бутунлай тўхтатиб қола олмайди, табиийки.
Фильмнинг ўзига келсак.
Томошабинлар уни илиқ табассум қарши олди. Сеанс сўнгига қадар кулгу тинмади (қўрқинчли фильм намойишида-я?). Бунинг боиси балки картинада Санжар Шодиевнинг иштирок этгани, балки ўзбек мухлисининг ушбу жанрга кўникмагани, балки томошабинларнинг умумий аҳлоқий ва интеллектуал даражасидир. Ҳарқалай, бечора қаҳрамонларимиз жонини сақлаш учун ўзларини у ёқдан бу ёққа уриб юрган чоғда “Баҳонада қизнинг елкаларидан ушлаб-ушлаб олди” деб қийқирганлар ҳам топилди. Нима бўлганда ҳам, томошабинлар сеансдан хуш кайфиятда чиқишди.
kanishka
20.01.2011, 19:01
* * *
Ўйлаганимдек, фильм Голливуд слэшерларидан кўчирилган киноштампларга тўла экан. Сюжетнинг ўзиёқ бир қанча номларни ёдимга солди (мени гуноҳга ботирманг-да, Роб Шмидт ижодини эсланг). Лекин фильм ижодкорларининг масъулиятсизлигидан нолиш ниятим йўқ. Аксинча, улар ўзбек киносига олиб кирган янгиликлардан мамнун бўлдим.
Биринчи кадрлар. Тасвир булутлар орасидан тоғ этагигача тушиб келади. Жанр қонунларига кўра, асосий сюжет чизиғига алоқадор бўлмаган қаҳрамонлар – икки нафар “гиолог” (мен саводсизни сўкишга шошилманг, титрларда ҳудди шундай ёзилган) маньякнинг дастлабки қурбони бўлишади. Маҳлуқимиз тўсатдан ҳужум уюштириб, ҳар иккала шўрпешонани бирин-кетин судраб кетади. Эпизод яхши чиққан, динамика ва ҳаяжон бор. Кейин эса “эски тасма” форматида фильтрланган кадрларда намойиш этилаётган оқ оғу фонида Voice Over гиёҳванддан дунёга келган мутант ҳақида ҳикоя қилиб беради (Роб Шмидтнинг беҳаё фантазияларини бироз юмшатишибди, азаматлар). Нима ҳам дердик, бу ҳам бир ечим. Одатда ёвуз қаҳрамоннинг ҳаёт йўли фильм ниҳоясида томошабин ҳукмига ҳавола этилади. Аммо бу ҳолда фильм сўнгида якуний учрашув ва фалсафий суҳбат уюштириб, ё бош қаҳрамоннинг, ё маҳлуқнинг баҳридан ўтишга тўғри келарди. Афтидан, Шавкат аканинг кўзи қиймаган.
Ўша кунларда қўлига диплом, кўксига шамол теккан бир гуруҳ талабалар (тўрт йигит, тўрт қиз) кўп йиллик ўқиш азобидан қутулганликларини тоғда, табиат қўйнида нишонлашга отланади. Кулгили томони шунда-ки, жами саккиз бош... узр, нафар талаба бутун бошли ўттиз икки ўринли автобусни ижарага олади. Ё бу талабалар ортиқ даражада бойликка эга, ё бўлмасам режиссёр кам сонли саёҳатчилар одатда ўн икки-ўн беш ўринли “Раф” гаплашишларини ўйлаб кўрмаган. Nuff said.
Ҳудди шу вақти КУТИЛМАГАНДА тоғда кўчки бошланади ва йўллар беркилади. Автобус ҳайдовчиси орқа йўлдан боришга қарор қилади. Ва яна КУТИЛМАГАНДА автобус ғилдираги тешилади. Энди саёҳатчиларимиз қароргоҳга пиёда етиб боришга мажбур. Дарвоқе, бунга қадар маҳаллий радио орқали тоғда бизга таниш геологлар ўлдириб кетилгани, шу атрофда қўрқинчли маҳлуқни кўришгани эълон қилинади. Лекин бу ҳам болаларни шаштидан қайтармайди – улар йўлида давом этади.
Иккинчи асосий сюжет чизиғига кўра тоғ ёнбағрида клип суратга олинмоқда (яна оригиналдан чекиниш). Клипмейкер кимлигини топинг-чи. Шавкат аканинг ўзлари! Клип ишланаётган қўшиқ муаллифи бўлмиш ҳофиз бола кўчки туфайли назорат постида ушланиб қолиб, талабалар автобуси ортидан заҳира йўлга киради. Барибир улгурмайди – машинаси ишдан чиқади, клипмейкер эса ҳаммани сўкиб-сўкиб, ахийри лаш-лушларни йиғиштиради-да, қайтиб кетади. Бироздан сўнг ҳофиз бола саёҳатчи талабаларга қўшилиб олади.
Кейинги эпизодга баҳо беришга бироз қийналдим. Қаҳрамонларнинг Тоҳир Содиқов хонишлари фонида чакалакзорлар ва тепаликлар аро йўл юришларидан иборат чиройли, динамик, шу жанрга мансуб киноларда кўп учрайдиган анъанавий саҳна (бошқача қилиб айтганда, trip). Лекин Тоҳир Содиқовдан сўнг яна “Биттлз”ни қўйиш шартмиди? Саҳна ортиқ даражада чўзилиб кетгани майли (7-8 дақиқа!), мен Шавкат акани ўйлайман. Копирастлар ажнабий фильмда британиялик ҳофизнинг мусиқасини эшитиб қолишса борми, касса йиғимлари суд ҳаражатларини қоплашга кетади деб қўрқаман.
Дам олиш бир маромда давом этади. Жанр қонуниятларидан чекинилмаган ҳолда, қувончли саёҳат дилҳираликка олиб келади – бир йигит кўтармадан қумалоқ ошиб, оёғини синдириб олади. Кун ботади, қаҳрамонларимиз ўрмон ичида ёқилган гулхан атрофида тўпланишади. Саҳна ўртача, эътирозлар йўқ. Иштирокчилардан бирининг узугини йўқотиб қўйган арвоҳ ҳақидаги бемаъни ҳикоясини айтмаса, албатта. Талабалар бир-бирини қўрқитиш билан кўнгилхушлик қилишади. Воқеаларга авжига яқинлашаётганини билдирувчи таҳликали мусиқалар чалинади, томошабинни янада чалкаштириш учун актёрлар сал нарсага чўчиб тушаверади. Сўнг, анъанага кўра, ҳофиз боладан куйлаб беришни сўрашади. Гитара жўрлигида куйлаган бу қўшиқ ростакамига жазавамни қўзитди. Шавкат ака, шу сатрларни ўқиётган бўлсангиз, илтимос, тушунинг – бу КИНО, клип эмас. Бундай саҳналарда мусиқа садолари асосий аудиқаторга қўшилмайди, гулханнинг чирсиллаши-ю, ёввойи табиат овозлари эшитилиб туриши шарт!
Хуллас, мусиқадан сўнг йигит-қизлар жуфт-жуфт бўлиб “айланиб келгани” кетишади (ҳа ҳа, биз биламиз улар нимага кетганини...) – бу ҳам битта штамп. Тоғни туман қоплайди, гулхан атрофида ўтирганлар ширин уйқуга кетади. Эрталаб туриб не кўз билан кўришсин-ки, уч киши йўқ! Олтовлон икки кишидан гуруҳларга бўлиниб, шерикларини қидира бошлайди. Одатда қийин вазиятларда одамлар бирга бўлишга ҳаракат қилишади. Лекин негадир кинода гуруҳга бўлинишни яхши кўришади, бу 99 % вазиятда оғриқли ўлимга олиб келса ҳам. Голливуддан муваффақият билан ўзлаштирилган навбатдаги штамп.
Тўрт нафар саёҳатчи санғий-санғий бир кулбага дуч келишади. Ичкарида нималар йўқ дейсиз – синиб ётган ноутбук, даста-даста уяли телефонлар (уддабурро талабалардан бири уларни чўнтакка уришга улгуради, тўғри, сценарийга кўра Ҳадрада пуллашга улгурмайди), қонда қайнатилган мазали шўрва, фильм бошида чавақланган геолог аёлнинг кепкаси (менга маъқул тушган топилма), тунда ўғирлаб кетилган талаба қизнинг гримчилар томонидан қўрқинчли аҳволга олиб келинган жасади... Яна бир бор КУТИЛМАГАНДА севимли маньягимиз келиб қолади (ақли туғма ноқис мутант оғир машина ҳайдашни ўрганиб олганига қойил). Ваҳимага тушиб қолган қаҳрамонларимизга сичқон ини минг танга бўлиб кетади – иккитаси қўшни хонага, иккитаси тўшак остига беркинишади. Шу ерда бизга маҳлуқнинг бутун ҳусни жамоли намойиш этилади. Гримчилар “Бужунлар кўчасида ваҳшат” (“The nightmare in elm street”) дан илҳомлангани кўриниб турибди. Ўзбек Фредди Крюгери! Бунақа қисиқ кўзни Чингизхон ҳам орзу қилмаган бўлса керак.
Маҳлуқ навбатдаги ўлжасини судраб келиб, дастурхонга тортади ва қассоб болта билан чамалаб кўради. Нафас ютиб парчалаш саҳнасини кутаётганимда – Таассуф! – маҳлуқ чарчагани ҳис қилади ва ширин уйқуга кетади. Томошабинларимиз ўзбек “Хостел”ига тайёр эмас деб ҳисоблашган кўринади.
Бундан фойдаланган талабалар эҳтиёткорлик билан кулбадан чиқиб, жуфтакни ростлаб қолишади. Аммо иккитаси кўзланган манзилга етолмай бу ғаддор дунё билан хайрлашади – нима деб ўйлагандингиз, маҳлуқ уйғонди! Ҳофиз бола билан Феруза ғорга яшириниб, бир-бирининг оғушида саҳарни пойлашади. Шу ерда ижодкорлар жанр алгоритмидан чекинишган – ғор салқинидаги романтик ва экстримал вазиятга интим саҳна қўшилмаган. Голливуд киночилари фақатгина юзидаги иссиқликларни кетказолмай қийналиб юрган ўспиринлар диққатини жалб этиш учун бундай саҳналарга мурожаат этишади, деб ўйласангиз, янглишасиз. Маълумки, ҳалокатли вазиятларда жон талвасасига тушган инсон томирига адреналин қуйилади. Вазият сокинлашгач, қуйилиб келган қувватни бирор нарсага йўналтириш талаб этилади. Айниқса ғорда, ёлғизликда... Нотўғри тушунманг, киноштампларни беўхшов ҳажв қилдим, холос.
Давоми...ни эса “Панорама”да кўрасиз. Шавкат Жайроннинг продюссерлари томошабинларни йўлдан урган безорини қидириб юришмасин тағин. Фақат битта нарсани айтишим мумкин – охирида, ҳар доимгидек, энг гўзал қиз (Комила) ва энг мард йигит (ҳофиз бола) тирик қолади. Яна бир нарса – фильм якунида маҳлуқнинг кўз очганига, унутилиб кетган учинчи жуфтлик томон қассоб болта учиб келганига қараганда, сиквел кутишимиз мумкин.
kanishka
20.01.2011, 19:03
* * *
Албатта, фильм ёқмади. Ёқиши ҳам шарт эмасди. Муҳими – ўзбек Вес Крейдени киночилигимизга янги ва қизиқарли жанр олиб кирди. Ютуқлари ҳам ўзига яраша. Динамика жойида. Монтаж ва мураккаб саҳналар шубҳасиз муваффақиятли чиққан (ўзбек киноси учун). Энг қувонарлиси – кадрлашда clipper усулидан яхши фойдаланилган. Динамик саҳналар, серҳаяжон диалоглар shuffler-cam да олинган. Статик камерада узундан-узоқ саҳналар-у, ошиқларнинг аянчли қиёфалари суратга олинадиган “хонтахта” жонига текканларга тавсия қиламан.
Камчиликларга келсак. Актёрлар ўз образларини қиёмига етказа олмаган. Тушунаман, барчаси ёш ва тажрибасиз. Бироқ Улуғбек Қодиров сингари анчагина ном қозонган актёрларимиз ҳам оддий маиший фильмларда сохта табассумлари-ю, ёлғон ҳиссиётлари билан одамнинг асаб толаларига зомин бўлади. Триллерда, айниқса унинг энг ваҳший кўринишларидан бири бўлмиш слэшерда суратга тушишдан олдин эса психиатр билан маслаҳатлашиб олган маъқул. Ушбу фильмда актёрлик маҳоратини бор бўйича намоён этиш асосий вазифа бўлмагани кўриниб турибди.
Сценарий мукаммал эмас. Воқеалар тугунга маҳорат билан, қадамма-қадам олиб келинганига қарамай, эскпозиция ортиқча чўзиб юборилган. Ва, аксинча, кульминация қисқа бўлиб қолган. Сюжет мантиқини, ечимнинг қониқарли-қониқарсизлигини таҳлил қилиб ўтириш шартмас, ўз-ўзидан маълум...
Диалоглар содда ва беўхшов, сюжетда сунъийликлар кўп, ортиқча лейтмотивларни-ку (ўзбекчасига “шимдирма” деса бўларкан) айтмаса ҳам бўлади. Масалан, нуқул Ферузадан пул сўраб юрадиган каззоб тирранча ва йигити бошқа қизга уйланган Комиланинг кечинмалари фильмда қандай аҳамият касб этган – буни тушуна олмадим. Аслида бу камчиликлар барча ўзбек фильмларига хос, ҳамма гап соҳа мутахассисларининг камлигида, борлари давлат секторида ишлаши бўлса керак. Лекин бу кенгроқ мавзу, тақризимиз доирасига сиғмайди.
Хулоса қилсак. Баҳо жуда паст, айтишга тил бормайди. Лекин ўзбек киноси учун ютуқ. Шавкат ака, менинг баҳоимдан ранжиманг, мени душман деб билманг. Ишонинг, сиз тўғри йўлдан бораяпсиз, ижод қилишда давом этинг. Меҳнатингизни қадрлайман, олиб кирган янгиликларингиздан миннатдорман. Лекин ҳали бошингиздан мақтов ёғдиришга эрта.
Colorado
21.01.2011, 03:21
ўзбекчасига “шимдирма”
шу жумла менга бирам ёкди :)) а по поводу фильма.... не видел и скорее всего не стану терять время на просмотр. но с большим удовольствием читаю ваши посты о узбекском кино, на них то "аллергии" нет, чего не скажешь о большинстве узбекских фильмов :(
kanishka
21.01.2011, 15:08
ўзбекчасига “шимдирма”
шу жумла менга бирам ёкди :))
Ҳа энди асосий сюжетга "шимдирилади"-да :naughty:
а по поводу фильма.... не видел и скорее всего не стану терять время на просмотр. но с большим удовольствием читаю ваши посты о узбекском кино, на них то "аллергии" нет, чего не скажешь о большинстве узбекских фильмов :(
И правильно сделаете, посмотрите первый "Поворот не туда" - и все дела.
Благодарю, кстати, за внимание. И уже всерьёз подумываю посвятить свободное и не только время написанию рецензий.
Бор экан-у, йўқ экан, Шавкат Жайрон исмли бир режиссёр бўлган экан.Тақриз учун раҳмат. "7 ИНСОН ЧАНГАЛДА"ни кўрмаганман. Негадир уни ўқиётиб "Поворот не туда 1" эсимга тушиб кетди (синган ноутбукларни ҳисобга олмаганда).
ПС: Барча ужас кинолар қатори "Поворот не туда (1,2)" ҳам севимли фильмларимдан бўлиб дискимда алоҳида ҳурматга сазовор :) Учинчиси умуман ёқмади.
kanishka
21.01.2011, 16:38
Тақриз учун раҳмат. "7 ИНСОН ЧАНГАЛДА"ни кўрмаганман. Негадир уни ўқиётиб "Поворот не туда 1" эсимга тушиб кетди (синган ноутбукларни ҳисобга олмаганда).
Офарин, топдингиз :) . Роб Шмидт ижодидан дедим-ку. Ҳудди ўшанинг ўзи-да.
Yo`q. "Wrong turn-2" dan ruslarning "SSD" filmi ko`chirilgan. Rimeyk emas, motiv va asosiy fabula - masalan, kannibalizmni olib tashlashgan. "7 инсон чангалида" boshqa joydan olingan.
Тақриз учун раҳмат. "7 ИНСОН ЧАНГАЛДА"ни кўрмаганман. Негадир уни ўқиётиб "Поворот не туда 1" эсимга тушиб кетди (синган ноутбукларни ҳисобга олмаганда).
Офарин, топдингиз :) . Роб Шмидт ижодидан дедим-ку. Ҳудди ўшанинг ўзи-да.
"Wrong turn" нинг таржимаси бошқачами? ;)
"Wrong turn-2" нинг таржимаси бошқачами?Савол: Шмидт ўзбекчасига нима бўлади :)
Енгиллик:
1) Кийикнинг бир тури.
2) 1998 йиллардаги "Худога солдим" қўшиғи ижрочисининг фамилияси.
[/OFFTOP]Савол: Шмидт ўзбекчасига нима бўлади :)
Енгиллик:
1) Кийикнинг бир тури.
2) 1998 йиллардаги "Худога солдим" қўшиғи ижрочисининг фамилияси.[/OFFTOP]
Роб - Шавкат
Шмидт - Жайрон денг...? ;)
kanishka
22.01.2011, 17:22
"Wrong turn" нинг таржимаси бошқачами?
Siz "Wrong turn-2" ni aytdingiz, bizning filmimiz "Wrong turn-1" dan ko`chirilgan. "Boshqa joy" deganda shuni nazarda tutgandim. 1-sining rejissyori Rob Schmidt, 2-siniki - Jo Linch axir.
Siz "Wrong turn-2" ni aytdingiz, bizning filmimiz "Wrong turn-1" dan ko`chirilgan. "Boshqa joy" deganda shuni nazarda tutgandim. 1-sining rejissyori Rob Schmidt, 2-siniki - Jo Linch axir.
Ҳмммм, мен 1-ни кўрмаган эканман. Лекин 2-га ҳам ўҳшарканда. ;)
Бор экан-у, йўқ экан, Шавкат Жайрон исмли бир режиссёр бўлган экан.Тақриз учун раҳмат. "7 ИНСОН ЧАНГАЛДА"ни кўрмаганман. Негадир уни ўқиётиб "Поворот не туда 1" эсимга тушиб кетди (синган ноутбукларни ҳисобга олмаганда).
ПС: Барча ужас кинолар қатори "Поворот не туда (1,2)" ҳам севимли фильмларимдан бўлиб дискимда алоҳида ҳурматга сазовор :) Учинчиси умуман ёқмади.
Kinoga tushushga A. Navoiy kinoteatriga boribganimizda "7 ИНСОН ЧАНГАЛДА" filmini reklamasini ko'rib, "Поворот не туда" esladik, va hamjihatlikda "Uqubat" filmiga kirib qoya qoldik. :???:
Bobir Samadov
24.01.2011, 18:34
Машхур АКШлик миллиардер Крис Гарнер хаёти хакида 2006 йилда тасвирга олинган "В погоне за счастьем" (The Pursuit of Happyness) фильми жудаям ажойиб чиккан. Кизикувчиларни ушбу фильм хакида батав\фсил маълумотни бу ердан:http://www.kinopoisk.ru/level/1/film/104938/ олишлари мумкинлигини эслатиб утаман.
https://img.uforum.uz/thumbs/ycvietn9960904.jpg (https://img.uforum.uz/images/ycvietn9960904.jpg) https://img.uforum.uz/images/cwwbylt84978.jpeg https://img.uforum.uz/images/choqknt9934346.jpeg https://img.uforum.uz/images/llzflit6469615.jpeg
Lutfillo Tursunov
25.01.2011, 14:18
Машхур АКШлик миллиардер Крис Гарнер хаёти хакида 2006 йилда тасвирга олинган "В погоне за счастьем" (The Pursuit of Happyness) фильми жудаям ажойиб чиккан.
Яхши филм. Таъсирчан саҳналарга жуда бой. Одамни ҳаяжонда ушлаб туради.
Lutfillo Tursunov
25.01.2011, 14:34
Кино - интелектуал салоҳият маҳсули. Бизнинг аксарият филмларда шу салоҳият етишмайди. Буни ортидан савияси ҳаминқадар кадрлар, тугунлар, ечимлар, диалоглар.. тизилиб келаверади.
Замонавий киночилигимизда ижодкорлар олдига бугунги кун қаҳрамонлари образларини яратиш талаби қўйиляпти. Сценарийнавислар ва режиссёрларимиз кун қаҳрамонларини шунчалар юзаки тасаввур қилишяптики, бундан томошаббинни энсаси қотади. Кун қаҳрамони - фақатгина уддабурон ёш йигит ёки тадбиркор, олийжаноб фермер дегани эмас. Исталган касб, исталган ёш вакили қаҳрамон бўлиши мумкин, фақат бу қаҳрамонликни бус-бутунича кўрсата олиш муҳим.
Образларимиз баъзида шунчалар юзаки бўлиб кетадики, оддий бир профессор қиёфасини яратишни билмаймиз: бизни киночиларимиз тасаввурида профессор, албатта, минус-плюслик кўзайнак таққан, озгина телбароқ бўлиши керак. Кўриб ўтирасизу, бу "профессор"нинг билими борлигига шубҳа қила бошлайсиз. Сабаб? Персонаж юзаки ҳосил қилинган, ўрганилмаган, мутахассислар иштирокисиз ўйлаб ёзилган.
Кейин киносаноатимиз вакиллари учун жисмоний камчиликлар устидан кулиш одатий ҳол бўлиб қоляпти. Кўзойнак таққан болани "лупа тақволгин" деб ҳақорат қилишади, дудуқларни комик образ сифатида кинога тиқишади, илмга муккасидан кетган талабаларни бўшанг, довдир қилиб кўрсатишади...
Бунинг ҳаммаси - киночилигимизда интелектуал салоҳиятнинг танқислигидан.
Colorado
26.01.2011, 01:17
Бунинг ҳаммаси - киночилигимизда интелектуал салоҳиятнинг танқислигидан.
Менимча,купрок ижодий эркинлик, молия ва "пипл нимани истайди" да. Мисол - Бекмамбетов.
Bekmirzo
26.01.2011, 09:35
Бунинг ҳаммаси - киночилигимизда интелектуал салоҳиятнинг танқислигидан.
Менимча,купрок ижодий эркинлик, молия ва "пипл нимани истайди" да. Мисол - Бекмамбетов.
Colorado aka,
ijodiy erkinlik bizning kinochilarimizda ular istagancha mavjud. Ya'ni, aynan shu yo'nalishda ularda qandaydir cheklov bor, deb o'ylamayman.
O'tgan yili yoz kunlaridan birida "Ganga" tomonda bir lavashxonada o'tirgandik. Bir mahal Sanjar Shodiev yoshi kattaroq, to'lachadan kelgan bir ayol bilan kirib keldi. Ayolning qo'lida bir dasta qog'oz bor edi. Xayolimga birdan "Aktyor Shodiev hoynahoy yangi scenariya bilan tanishsa kerak" degan fikr o'tdi. Ularga onda-sonda nazar tashlab turdim. Adashmadim shekilli, Sanjar ancha vaqt shu bir dasta qog'ozni o'qish bilan band bo'ldi (biz ketayotganda ham o'qib, fikr bildirib o'tirgandi), ora-sira uning yuzida jilmayish, taajjub kabi emociya belgilari kuzatilardi.
Bu kuzatganlarimdan xulosam shu bo'lgandiki, scenariynavistlarda scenariyni ishlab chiqarish jarayoniga topshirgunlariga qadar ijod erkilnligi yetarlicha darajada bor ekan.
kanishka
26.01.2011, 13:16
"пипл нимани истайди"
Типа пипл хавает?
axmedovshuhrat
06.03.2011, 08:46
актёр ва артист Жаҳонгир Позилжонов ҳақида шахсий фикрингиз.
уни фильмлари сизга ёқадими?
Bobir Samadov
07.03.2011, 21:42
актёр ва артист Жаҳонгир Позилжонов ҳақида шахсий фикрингиз.
уни фильмлари сизга ёқадими?
Шахсан менга йук? Агар комедия жанрига харакат килаётганини инобатга олсак Машхур устоз санхаткорлар Рахим Пирмухаммедов, Соиб Хужаев.. боринг ана "Уткурий" каби эпизодлари билан хамон калбимизда из коладиган ёркин образни намойиш кила олгани йук... "Бойвочча", "Бойвочча-2", "Шомурод ва Дурдона" ва "Али, Вали, Гани-Насиба кани" каби фильмлари умуман саёз чиккан.. Аникроги бир марталик "одноразвый"
kanishka
08.03.2011, 00:14
Шахсан менга йук? Агар комедия жанрига харакат килаётганини инобатга олсак Машхур устоз санхаткорлар Рахим Пирмухаммедов, Соиб Хужаев.. боринг ана "Уткурий" каби эпизодлари билан хамон калбимизда из коладиган ёркин образни намойиш кила олгани йук... "Бойвочча", "Бойвочча-2", "Шомурод ва Дурдона" ва "Али, Вали, Гани-Насиба кани" каби фильмлари умуман саёз чиккан.. Аникроги бир марталик "одноразвый"
ИМХО, бундай фильмлар ҳам керак. Озгина бўлса ҳам замонавий кино саноатига ҳисса қўшаяпди.
Bobir Samadov
09.03.2011, 10:55
ИМХО, бундай фильмлар ҳам керак. Озгина бўлса ҳам замонавий кино саноатига ҳисса қўшаяпди. Камина замонавий киноларга эътирозим йук, Мисол учун "Осмондаги болалар", "Осмондаги болалар-2", "Мактуб" ва "Телба" каби замонавий фильмлар жуда хам яхши чиккан. Лекин юкоридаги саёз кинолар сингари эмас...
kanishka
09.03.2011, 12:41
Камина замонавий киноларга эътирозим йук,
Ҳа энди операторлик иши ва постановкага, оз бўлса-да, янгилик олиб кираётганини назарда тутгандим.
Мисол учун "Осмондаги болалар", "Осмондаги болалар-2", "Мактуб" ва "Телба" каби замонавий фильмлар жуда хам яхши чиккан.
Булар қаторига "Постскриптум", "Суиқасд", "Сув ёқалаб"ни қўшиб, "Телба"ни олиб ташлаган бўлардим :) .
Colorado
10.03.2011, 01:12
Булар қаторига "Постскриптум", "Суиқасд", "Сув ёқалаб"ни қўшиб, "Телба"ни олиб ташлаган бўлардим .
Картина "Луноликая" не достойна внимания совсем, совсем?
kanishka
10.03.2011, 01:51
Картина "Луноликая" не достойна внимания совсем, совсем?
Не смотрел. Вообще, после похода в кинотеатр за "7 инсон чангалда" сбился с графика просмотра фильмов :( .
Bobir Samadov
10.03.2011, 15:18
Замонавий узбек киноси худди "Болливуд" фильмларига ухшаб бормокда, сон куп, маъно-мазмун "0"...
Bobir Samadov
22.03.2011, 11:10
Яратганга шукрлар булсинки, юртимизда хам кино санъати, жумладан киноларимизга компьютер графикаларини кушиб фильм олиш имконияти бор, Бир катор тарихий шахсларимиз хакида янги кинолар олинса яхши буларди. Масал Амир Темур хакида, Тугри сохибкирон бобмиз хакида фильм яратилган, аммо жудаям саёз ва зерикарли, айникса кайсидир бир жанг сахнасида "трактор" балонларини ёкиб думалатишгани яккол куриниб турибди...
Masud Mahsudov
22.03.2011, 12:10
Яратганга шукрлар булсинки, юртимизда хам кино санъати, жумладан киноларимизга компьютер графикаларини кушиб фильм олиш имконияти бор, Бир катор тарихий шахсларимиз хакида янги кинолар олинса яхши буларди. Масал Амир Темур хакида, Тугри сохибкирон бобмиз хакида фильм яратилган, аммо жудаям саёз ва зерикарли, айникса кайсидир бир жанг сахнасида "трактор" балонларини ёкиб думалатишгани яккол куриниб турибди...
Bir necha yillar avval Golivudning mohir bir rejissyori Ami Temur haqida O'zbekistonda fil'm olmoqchi bo'lgan, Temur ro'liga Mel' Gibson roziligini ham olgan ekanligini kino sohasidagi bir-ikki kishidan eshitgandim... Lekin, negadir shu loyiha amalga oshmadi... :(
Colorado
22.03.2011, 20:42
Bir necha yillar avval Golivudning mohir bir rejissyori Ami Temur haqida O'zbekistonda fil'm olmoqchi bo'lgan, Temur ro'liga Mel' Gibson roziligini ham olgan ekanligini kino sohasidagi bir-ikki kishidan eshitgandim... Lekin, negadir shu loyiha amalga oshmadi...
Адашмасам, бу проектни, хозирда Москвада яшаяпкан, Али Хамраев таклиф килган.
Bobir Samadov
22.03.2011, 20:50
Балким узимизникилар кайта ташкил этишар...
kanishka
23.03.2011, 06:43
Bir necha yillar avval Golivudning mohir bir rejissyori Ami Temur haqida O'zbekistonda fil'm olmoqchi bo'lgan, Temur ro'liga Mel' Gibson roziligini ham olgan ekanligini kino sohasidagi bir-ikki kishidan eshitgandim... Lekin, negadir shu loyiha amalga oshmadi...
Бунга ўхшаш лойиҳалар жуда кўп бўлган. Умар Ҳайём ҳақида бир-иккита лойиҳа бошланганди, натижасини кўрмадим. Афсус, ўзимизнинг сценарийларимиз ҳам ётибди, ҳеч кимга керак эмас/пул йўқ/техника йўқ :( .
Nigora Umarova
26.03.2011, 15:39
Кино: ҳикматлар ва иллатлар
(Шоир Муҳаммад Исмоил билан суҳбат.)
─ Муҳаммад ака, сиз ёзувчисиз. Ўнлаб асарларингиз асосида кино ишланган. Бугунги киноларимиз борасида қандай фикр – мулоҳазаларни билдирасиз?
─ Кино кўраётиб, авваломбор бу кино миллатимизга нима беради деган фикр хаёлимдан ўтади. Ватан манфаати учун, эл – юртнинг маънавий тараққиёти учун нима беради, деган фикр хаёлимдан ўтади. Ва бутун филъмни кўриш жараёнида, мана шу саволга жавоб излайман. Агар ёмон филъм ишланган бўлса, томошабинларни бундай зараркунанда филъмдан асраш керак, одамларни эътиборини авайлаш, вақтини беҳуда ўтқазишдан асраш керак деб ўйлайман. Яхши филъм ишланган бўлса, халқимизнинг маънавий хазинасига дуру – жавоҳир қўшилгандай қувонаман. Ҳар бир киномиз авваломбор миллатимизни улуғлайдиган, Ватанимизни шарафлайдиган, ҳар бир ўзбекка тож кийдирадиган дурдона бўлиши керак. Айтайлик, “Терминатор”, “Рембо”, “Универсалъний солдат” сингари филъмлар америкаликнинг қудратини, “Бобби”, “Девдас”, “Вир ва Зара” ҳиндларнинг муҳаббатини, “Адмирал”, “Тарас Бульба” сингари филъмлар русларнинг ватанпарварлигини, “Сарой жавоҳири”, “Қалбим чечаги” корейсларнинг юксак маданиятини кўрсатиб турибди. Булар кино эмас, ўша халқнинг шаънига битилган достон. Ўша халқнинг халқ сифатида етуклиги шаҳодатномаси бўлиб қолди. Мен, ҳар бир ўзбек киносига, мана шу ўлчов билан ёндашаман. Қани, халқимизнинг қайси фазилати, қайси матонати, қайси буюклиги кўрсатилаяпти экан, дейман. Агар бу хусусиятлар бўлмаса, кинони халққа кўрсатишдан фойда йўқ. Вақтни беҳуда ўтқазиш, холос. Қувонарли ҳолат шундаки, кўпгина киноижодкорларимиз мана шу ақида асосида, яъни Ватанимизга, миллатимизга муҳаббат руҳида ижод қилаяптилар. Аммо тижорат учун, сохта обрў топиш учун ҳаракат қилаётганлар ҳам оз эмас.
─ Муҳаммад ака, чет эл филъмларини кўпроқ кўрасизми, ёки ўзимизнинг киноларни?
─ Кино яратиш қийин иш. Яхши кино яратиш янада қийин. Айтайлик, биринчи адабий асар бир неча минг йил олдин яратилган бўлса, биринчи кино асарнинг яратилганлигига бор – йўғи юз йилга яқин вақт бўлди. Лекин, киномотаграфия шу қадар шиддат билан ривожланаяпти-ки, адабиётда бундай тезлик ҳечқачон бўлган эмас. Ҳозир, дунё миқёсида ҳар йили ўнлаб, юзлаб шоҳ киноасарлар яратилаяпти, уларни томоша қилиб, инсон заковатига, ақл – идрокига тасанно айтмай илож йўқ. Мустақиллик йилларидагина бу катта оқим бутун бўйи басти билан юртимизга кириб келди. Ҳозир ўзбек томошабинида катта танлов бор: Хоҳласа Америка, хоҳласа Европа, хоҳласа Осиё, хоҳласа Лотин Америкаси киноижодкорлари асарларини кўради. Лекин, биз учун ўзбек тили янграйдиган, ўзбекнинг ҳаётини кўрсатадиган, ўзбек маданиятини намойиш этадиган – киноларни кўриш, ҳамиша ва ҳамма вақт биринчи ўринда туради – чунки, бу танимизга қон билан кирган бизнинг миллат ҳаёти. Ҳар бир одам ҳамиша ўз ҳаёти билан яшайди. Оёғингдаги этик кичкина бўлса, дунёнинг катталигидан нима фойда деганларидек, ҳар ким авваломбор ўз ҳаётидан роҳатланишни истайди, кейин узоққа қарайди. Ҳар бир инсон аввало ўзига яқин инсон. Мана шу хусусиятларни инобатга олсак, ҳар бир ўзбек, ўзбек киносининг доимий ва ашаддий мухлисидир. Шунинг учун, ҳар йили минглаб чет эл филъми яратилсада, авваламбор ўзбек киносини кўриш мен учун муҳим. Ҳар бир режиссёрга умид кўзи билан қарайман. Ахир битта режиссёрнинг ютуғи бутун киносаноатимизнинг, халқимизнинг ютуғи. Яхши кино яратиш келажакни бугунга олиб келиш, ёмон кино яратиш эса бугунги ҳаётдан орқада қолишдир.
Nigora Umarova
26.03.2011, 15:40
─ Мувоффақиятлар ўзимизники. Уни биздан ҳеч ким тортиб олмайди. Ишимизнинг ривожи учун, келинг камчиликларимиз борасида сўз юритсак. Қандай, танқидий фикр – мулоҳазаларингиз бор?
─ Биринчидан, ҳозирги киноларнинг аксариятини умрида битта ҳикоя ёзмаган, ёзувчиликдан йироқ хаваскор қаламкашлар ёзиб бераяпти. Бунга чек қўйиш керак. Профессионал ёзувчилар билан кинорежиссёрлар ҳамкорлигини кучайтириш керак.
Иккинчидан, адабий тил қонун - қоидаларига риоя қилиниши шарт. У кўпгина киноларда бузилган: “Қувғин”, “Телба”, “Келгинди қайнона”, “Ошиқлар”, “Кўзларинг маъюс” ва б.қ. Бундай киноларни адабий тил қонун – қоидаларига бўйсундириб, қайтадан овозлаштириш – дубляжга тавсия этиш керак.
Учинчидан, киноларимизда жуда қўпол иборалар, қарғишлар, сўкинишлар кўп: “Нима мен бир қоп ахлатман-ми?” (Телба), “Қанжиқ” (Қувғин) сингари ҳатто эсласанг уят бўладиган, қоғозни ранжитадиган сўзлар кўп.
Тўртинчидан, бадиий жиҳатдан камолга этмай, ҳужжатли фильм даражасида қолиб кетган (“Лолақизғалдоқ”) сингари фильмлар кўпайиб кетаяпти.
Бешинчидан, “Кўзларинг маъюс” (М. Ражабов Т. Содиқовдан қизлар билан таништиришни сўраши), “Ошиқлар” (У.Қодировни Ф. Соипов бир кечалик аёлнинг ёнига олиб бориши) сингари бемаза лавҳалар ёшлар тарбиясига салбий таъсир кўрсатади.
Олтинчидан, биргина сарлавҳанинг ўзида (Poyмa Рoy… тўртта хато: дефис қўйилиши, пой сўзи кичик ҳарфда ёзилиши, м ҳарфи лотинчада m шаклида ёзилиши, сўз сўнггида уч нуқта қўйилмаслиги керак.) шунча хато бўлгандан кейин, бу кино бирор Бадиий кенгашдан ўтганлигига шубҳаланади одам.
Еттинчидан, “Тақдир кўприги” фильмини олиб кўрайлик. Филъм номланиши рамзий маънода, яъни тақдирни ҳеч ким ҳеч қачон моддий шаклда кўрмаган, у ҳаёлий тушунча. Демак, тақдир йўллари ҳам кўзга кўринмас нарса. Лекин, “Тақдир кўприги” киносида режиссёр ҳадеб бетон кўприкни кўрсатаверади. Бу, режиссёр фильм моҳиятини тушунмаганидан далолат беради. Эгаси тушунмаган нарсани бошқалар қандай тушунсин?
Саккизинчидан, аксарият филъмларимизда бугунги кун замонавий бойлари кўрсатилади, ва улар аксарият ҳолларда салбий образ сифатида берилади(“Фериде”, “Фарёд”, “Пойма-пой”). Лекин уларнинг ҳеч бирининг қусурлари кўрсатилмайди. Уларнинг ягона айби – улар бой. Шунинг учун улар салбий одамлар. (Мустамлакачилик даврининг сиёсати шундай эди.)
Бой одамни ёмон одам деб, ўйлаш – бургага аччиқ қилиб кўрпа ёқишдай гап. Бой бўлиш ─ айб, камбағал бўлиш фазилат эмас. Айб, ким гуноҳ иш қилса, ким ўғирлик қилса, ким сотқин, ким хиёнаткор, ким жамиятга, миллатга душманлик қилса, ким – порахўр, юлғич, муттаҳам бўлса – бу айб. Аммо, ҳалол йўл билан, пешона тери билан бойлик орттирса, ўз фарзандларини камолини ўйласа, яхши яшашни орзу қилса, ва шу мақсад йўлида ҳаёт кечирса – бунинг нимаси ёмон. Ўзи камбағал бўлса-ю, дангаса, лоқайд бўлса, ўз ҳаёти, келажаги учун курашмаса, боқимандачиликка берилиб, эски замонни қайтиб келишини кутиб яшаса, бунинг нимаси яхши? Бундай камбағал одамларни оқлаб, ижобий қаҳрамон қилиб бўлмайди. Бойнинг ҳам яхши – ёмон томонлари бор, камбағалнинг ҳам, яхши – ёмон томонлари бор. Бойни бой бўлгани учун ёмон, камбағални камбағал бўлгани учун яхши, деб бўлмайди. Уларнинг бойлигини ёки камбағаллигини эмас, феъл – атворини, салбий ёки ижобий дунёқарашини саҳнага чиқариш керак.
Фильмларимизда ота – онага қараб тик гапиришлар, улардан воз кечиш, юз ўгириш, уйдан чиқиб кетиш ҳолатлари (Масалан, “Сизнинг оқ фотиҳангизсиз ҳам яшайвераман” (Телба), “Қалбим ўғриси”, “Ўзимдан – ўзимгача”) жуда кўпайиб кетганки, қуюшқонга сиғмайди, алҳазар бундай боладан, дегинг келади. Бундай болалар киномизда бош қаҳрамон бўлишга нолойиқ.
─ Ҳақиқатдан ҳам, бизда сценарий масаласи оқсаган. Қайси бадиий асарларни сценарийга тавсия этган бўлар эдингиз?
─ Ўзбек адабиёти − бой адабиёт. Унда юзлаб эл меҳру – муҳаббатини қозонган ва кино қилинса арзийдиган дурдоналар кўп. Жумладан, Чўлпоннинг “Кеча ва кундуз”, Шуҳратнинг “Бир кеча фожиаси”, М. Осимнинг “Тўмарис”, Х. Тўхтабоевнинг “Сариқ девни миниб”, Ч. Айтматовнинг “Тоғлар қулаётган замон”, Т. Муроднинг “Ойдинда юрган одамлар”, О. Ёқубовнинг “Қайдасан, Морико”, Н. Аминовнинг “Ёлғончи фаришталар”, Саид Аҳмаднинг “Менга етиб келмаган хат”, Хуршид Дўстмуҳаммаднинг “Бозор”, Ш. Холмирзаевнинг “Ёзувчи”, Ҳабибулло Қодирийнинг “Отам ҳақида”, З. Саидносированинг “Менинг Ойбегим”, К. Қаҳҳорованинг “Чорак аср чорраҳасида” сингари асарларини бемалол кино қилса бўлади.
Яна қайта - қайта таъкидлашимиз шарт бўлган эҳтиёж шуки, киночиларимизнинг олдидаги муҳим вазифалардан бири бу ─ ёзувчилар билан ҳамкорликни йўлга қўйиш. Ишонаманки, режиссёрлар талаб қилган сценарийларни ёзиб беришга қодир, маҳоратли ёзувчилар кўп. Худди, хонандалар, ҳақиқий шоирларнинг шеърини қўшиқ қилганда, яхши қўшиқ яралганидай, кинорежиссёрлар, ҳақиқий ёзувчиларнинг асарларига мурожаат қилсаларгина, тўлақонли, етук киноасарлар вужудга келади. Қолаверса, киноларимизда ўзбек адабий тили қонун – қоидаларига амал қилишимиз шарт. Бу – Мустақиллигимизнинг етук тамойилларидандир.
Ўзбек тили минг йиллардан буён сайқалланиб, жилоланиб, энг тоза инжу каби, ярқираб келаяпти. У ─ ўзбек миллатининг ўзаги. Бўйнидаги шакар қон томири. Юрагидаги ─ жавҳар. Қалбидаги ─ жон. Кўзидаги ─ нур. Вужудидаги ─ руҳ. Шунинг учун, у бу тилни, асрлар давомида ўзидан ўн, юз баробар кучлироқ бўлган босқинчилардан, империалистлардан, диний оқимлардан, буддачилардан, зардуштийлардан, А. Македонский талонларидан, мўғул истилоларидан, рус мустамлакачиларидан жон ҳовучлаб эсон – омон сақлаб келди. У камол топаётган бугунги кунда эса уни пойҳон қилишга, бузишга, ҳурматсизлантиришга, камситишга, эътиборга олмасликка Ер юзида бирор инсоннинг ҳаққи йўқ. Шунингдек, ўзимизнинг киночиларнинг ҳам.
─ Тилакларингиз!
─ Ўзбек киноижодкорларидан, хусусан Ж. Қосимов, З. Мусоқов, Р. Саъдиев, М. Охунов, С. Мухторов, А. Шаҳобиддиновлардан умидим катта. Р. Капур, Б. Ли, А. Довженко, С. Бондарчук, Ж. Камерон, С. Спилъберг, Ф. Феллини ўз мамлакатлари довруғини дунёга олиб чиққани сингари бизнинг киноижодкорларимиз ҳам ўзбек киноси шуҳратини оламга ёйишига ишонаман. Бунинг пайти келди. Энди тижорат учун эмас, халқ учун, эл муҳаббати учун, санъат учун ишлайдиган пайт келди. Халқнинг муҳаббатидан қимматлироқ нарса йўқ эканлигини англайдиган пайт келди. Кинорежиссёрларимизга қарата яна шуни айтмоқчиманки, бугун халқнинг назари сизга қадалиб турган пайт. Бу лаҳзалар, бу кунлар чекингизга тушган экан, тинмай изланиш, фидокорона меҳнат қилиш, жасорат кўрсатиш, иқтидорни бор бўй – басти билан намойиш этиш шарт. Элнинг муҳаббатини қозонишдай буюк тожга эришишингизга муваффақиятлар тилайман. Бу тож бошингизда абадий ярқираб турсин!
Суҳбатдош Назокат Асқархўжаева
Саккизинчидан, аксарият филъмларимизда бугунги кун замонавий бойлари кўрсатилади, ва улар аксарият ҳолларда салбий образ сифатида берилади(“Фериде”, “Фарёд”, “Пойма-пой”). Лекин уларнинг ҳеч бирининг қусурлари кўрсатилмайди. Уларнинг ягона айби – улар бой. Шунинг учун улар салбий одамлар. (Мустамлакачилик даврининг сиёсати шундай эди.) Бой одамни ёмон одам деб, ўйлаш – бургага аччиқ қилиб кўрпа ёқишдай гап. Бой бўлиш ─ айб, камбағал бўлиш фазилат эмас.
100% қўшиламан. Аммо бадавлат одамлар салбий образ сифатида кўрсатилмаса - фильм оммабоп бўлмайди. Ижодкорлар шундан келиб чиқишса керак ;-)
Nigora Umarova
29.03.2011, 14:24
Дарвозасиз қолган дунё ёхуд «кинофуруш»лар
Муаллиф: Абдукарим МИРЗАЕВ суҳбатлашди
Яқинда бир дўстим менга «Яхши нарсалар турганда, ёмонини ўйлаб, гапириб нима қиласан?», деб савол берди. Албатта, яхши нарсаларнинг кўплиги кишини қувонтиради. Лекин, уни мақтайверсангиз, кўкларга кўтараверсангиз, яхши-яхши деб аврайверсангиз яхши деганингиз ҳам бир куни ёмонга айланиши ҳеч гапмас. Бунга ҳаётдан кўплаб мисоллар келтиришимиз мумкин.
Бугун биз шу қадар совуққонлашиб бораяпмизки, ҳатто ўз ҳаётимиз ҳақида ҳам мушоҳада қилмай қўйдик. Бугун ўзимиз учун яхшилари турганда ёмонини афзал билаяпмиз. Энг ачинарлиси, бу ишларни ақлимиз етмай эмас, етиб қилаяпмиз. Биз нима учундир маънавий дарвозаларимизни ланг очиб қўйдик. Очиқ дарвозалардан ит ҳам кираяпти, бит ҳам. Остонамиздан кириб келган бу «касаллик» ташувчилар бизни етарлича касаллантираяпти. Ана шундай «касалли껬лардан бири «кинофурушлик»дир.
Айни масалада мушоҳада юритиш ниятида биз журналист Иқбол Қўшшаева ҳамда файласуф Бахтиёр Каримов билан суҳбатлашдик.
«Бугун кинодан-да ҳаёсизроғини топиш қийин...»
- Эсингизда бўлса, «Илова» («Постскриптум») фильмининг тақдимот маросимида томошабинлар орасида фильм сўнгига етмасдан кинотеатрдан чиқиб кетганлар кўпчилик эди. Буни қарангки, айнан ўша кинофильм нуфузли фестивалларда «энг яхши фильм» деб топилди. Яъни, нима учун бошқаларга кўрсатишдан уялмайдиган киноларимиз қўйилганда томошабин ўрнидан туриб кетади-ю, бировга кўрсатса уят бўладиган кинолар қўйилгудек бўлса, томошабинлар кинотеатрларни тўлдириб ўтиришади?
Иқбол Қўшшаева:
- Бу - фақат бугуннинг гапи эмас. Ёки биргина Ўзбекистонгагина тегишли эмас. Бутун дунёда шу жараён илгари ҳам бўлган, ҳозир ҳам бор ва бундан кейин ҳам шундай бўлаверади, деб ўйлайман. Ҳақиқий, соф санъат асари оммавийлашиб кетмайди. Қолаверса, рус мунаққиди Белинский таъбири билан айтганда, бу ҳол, санъатнинг оломон устидан қозонган чинакам ғалабасидир. Мана яқинда Мирмақсуд Охуновнинг «9 ой» фильми тақдимоти бўлди. Кўнгилга бироз назар ташлашга, тафаккур қилишга ундайдиган фильм, лекин айрим томошабинлар «Бу қанақа кино, нима демоқчи?» деб ўринларидан туриб кетишди.
Бахтиёр Каримов:
- Кино - бу санъат. Санъат бўлганда ҳам ҳақиқий санъат. Зеро, бу моҳият унинг пайдо бўлганига 100 йилдан ошган бўлсада, ўзгармаган. Фақат бугунги кунда «кино санъати» билан «кино саноати» ибораларини фарқлаб, ажрата олсак, ана ундан кейингина унинг санъат сифатидаги эстетик моҳияти англашилади. Кечагина у санъат эди, бугун у саноатга айланди. Кечагина кино ленталарда инсониятнинг ҳақиқий изтиробларини акс этирган бўлса, бугун унда ўрмонга ўт кетганидек ҳўлу-қуруқ баравар ёнмоқда. Кеча кинонинг ҳаёси кучли эди. Бугун ундан-да ҳаёсиз, ундан-да олчоқни топиш қийин. Бугун кино оммавий маданиятнинг қулига айланди. Бугун кино омманинг тизгинсиз эҳтирослари намойишига айланиб қолди. Бу ҳам камдек, инсоният генофондининг ҳали ўзи ҳам тўла англаб етмаган бузуқликлари кино ленталарига кўчиб, бутун оламга ёйилди. Дунёлар торайиб, Одам болаларининг дийдаси қотиб, маънавий меровлик, ўзидан ва ўзгалардан бегоналашиш деган иллатнинг ривожига ҳисса қўшилди.
«Кинолар инсониятни тош даврига қайтармоқчи...»
- Ҳар бир ижодкор ўзи яратаётган асарида ўзининг интеллектуал салоҳиятини намоён қилишга ҳаракат қилади. Демак, биз қайсидир маънода бугунги айрим «фильм»ларда қайсидир «ижодкор»нинг интеллектуал салоҳиятини кўраяпмиз экан-да.
Иқбол Қўшшаева:
- Бу фикр асосан муаллифлик фильмларига тааллуқли. Мисол сифатида Ёлқин Тўйчиевнинг «Сукунат» ёки «Постскриптум» каби фильмини айтишимиз мумкин. Лекин айнан шу режиссёр «ясаган» «Пойма-пой» ва «Учар қиз» томошасига бу мезондан қараш, «скрипка билан мих қоқиш» (Баҳодир Йўлдош таъбири)дек гап. Яъни, Ёлқин Тўйчиев салоҳиятига бу икки фильмнамо томошадан келиб чиқиб баҳо бериб бўлмайди. Ёлқин Тўйчиевнинг тижорат учун ишланган фильмлари князь Андрейнинг (Лев Толстой «Уруш ва тинчлик») бир фикрини ёдга солади. Эсласангиз, у Пьер Безуховга «Сен ўзингнинг оламшумул фалсафаларинг билан бир хизматкорнинг кўзини очмоқчи бўласан. Ахир, сенинг бу ўйларинг унинг яшашига халақит беради. Унинг фақат изтиробини оширасан, холос. Қўй уни ўз ҳолига! Агар билсанг, ундаги бахт сену менда йўқ. У ўзининг ҳақиқий аҳволини билмагани учун ҳам бахтиёр», дейди. Яъни, оғримаган бошини оғритиб нима қиласан, дейди. Назаримда, бугун кинотеатрларни тўлдираётган экран томошалари-ю телевизор экранидан тушмаётган телесериаллар замирида ҳам мана шунақа киноя яшириниб ётгандек. Сиз юқорида назарда тутган томошабин учун «Шомурод ва Дурдона», «Бойвачча», «Тундан тонггача», «Кичкина хўжайин», «Фирибгар», «Севгинатор», «Бўрилар», «Амакиваччалар»у «Қуда-андалар» каби томошалар маъқулроқ. Нима учун? Чунки уларда бошни қашлатадиган нимадир йўқ. Ўйлаш ва бош қотириш шарт эмас. Бу «хонтахта»ларнинг энг зўр таассуроти ҳам «бўза ичдим, бол едим, сал ҳўлланди мўйлабим»дан нарига ўтмайди. Қолаверса, «халқона фильм» деб ҳам айтишади. Гўёки бозор тилидан, жаргонлардан фойдаланилса, халқона фильм бўлиб қоладигандек...
Nigora Umarova
29.03.2011, 14:26
Бахтиёр Каримов:
- Баъзи кино танқидчилар киноларни учга ажратадилар:
1. Яхши кинолар.
2. Ёмон кинолар.
3. Ҳинд кинолари.
Албатта, бу таснифда бироз бўлсада киноя яширинган. Аммо, бугун кино биз азалдан қўллаб келадиган яхши ёки ёмон деган меъёрлар доирасидан чиқиб кетди. Абадиятга дахлдор ахлоқий тош-тарозилар ўз аҳамиятини йўқотиб, кино санъати - инсон беқарорлиги-ю бесаранжомлигининг тамсилига айланди. Бугун кино инсониятни яна тош даврига қайтаришга ҳаракат қилиб, ҳатто бу борада мувафаққиятга ҳам эришмоқда. Бутун инсониятга Голливуддан туриб ҳукм ўқиш фақатгина кинога хосдир. Кино ҳақиқий санъат сифатида инсоният маънавий оламининг фориғланишига ва юксалишига сабаб бўлмоғи керак. Акс ҳолда у санъат эмас балки инсониятнинг шу кунгача эришган бору йўғини таҳқирлашдан ўзга нарса бўла олмайди.
Иқрор бўлиш қийин, аммо тан олиш керакки, кино бугунги кунда ҳақиқий саноат турига айланган. Голливуд ва Болливуд каби кино саноатлари керагидан ортиқ кино маҳсулотлари билан бутун дунёни таъминламоқда. Кино олишдан мақсад асосан пул ишлашдан ўзга нарса эмаслиги бугун барчамизга аён. Бу ҳолатга кўникиб қолганмиз ва бу бизга табиий ҳол сифатида намоён бўлади. Бир қарашда «Ҳа майлида, ҳар ким ўзи хоҳлагандек тирикчилик қилади. Шунга ота гўри қозихонами?», дейиш билан ўзимизга тасалли беришимиз мумкин. Аммо бу тирикчилик ортида Ғарб жамиятларининг ғоявий-сиёсий мақсадлари ётганлигини ҳис қилганимиздан сўнг муаммонинг нақадар долзарблигини ҳис қиламиз.
Бугун бозорларимизнинг тўридан жой олган Ғарбнинг, янада аниқроқ қилиб айтганда, Голливуднинг кино маҳсулотлари энг харидорбоп маҳсулотга айланган. Ўтган асрнинг 90-йилларида бу киносаноат америкача руҳиятни ўзида сингдирган фильмлари билан бутун ер юзини забт эта бошлади. Биз орқа-олдимизга қарамай бу фильмларнинг мухлисига айланиб бордик. Бу даврдаги фильмларнинг бош ғояси асосан Америка давлатининг зўравонлик фаолиятини «халоскор куч» сифатида кўрсатишдан ўзга нарса эмасди. Йиллар давомида бу фильмлар бутун дунёга АҚШ қуролли кучларини ўта инсонпарвар ва мазлумларни ҳимоя қилувчи куч сифатида кўрсатиб келди. Эсласангиз, ҳар бир даҳшат ёки фантастика жанридаги фильмнинг сўнгида америкалик қаҳрамон дунёни қутқариб қолади. Жуда таъсирли лавҳаларни кўз олдингизга келтирдингизми? Барчаси бир хил. Террористларнинг қўлига тушган ядро бомбаси детонаторининг сариқ ёки яшил (балки кўк бўлса керак) симларини узади ва бомбани портлашдан тўхтатиб, миллионлаб одамларнинг ҳаётини сақлаб қолишади. Ана сизга томоша! Бутун Шарқ бу фильмлардан таъсирланиб, ғафлатда қолаверади. Бу фильмлардан томошабинларнинг дийдалари қотиб, лоқайдлик руҳияти шаклланиб бораверади.
Биз қайд этиб ўтган йилларда Голливуд фильмлари айтиб ўтганимиздек, даҳшат жанридаги фильмлар билан бир қаторда ахлоқсизликни тарғиб этувчи зиноий фильмларга алоҳида эътибор қаратди. Бу икки хусусиятни жамлаган кино маҳсули ҳар қандай жамиятнинг маънавий таназзулига сабаб бўлиши шубҳасиздир. Бу ҳолатни Америка жамияти мисолида ҳам кўришимиз мумкин. Чунки ўтган асрнинг 60-70-йилларидаги жинсий инқилоб ва биз назарда тутган Голливуд касофатига қолган жамият ахлоқсизликнинг юқори чўққиларини «забт этди».
Мисол сифатида қуйидаги статистик маълумотларга эътиборингизни қаратаман. Ишонасизми, ҳар куни уч нафар америкалик ўз жинсини жарроҳлик йўли билан алмаштирар экан. Бир йилда 250 000 нафар америкалик аёл ўз турмуш ўртоғига хиёнат қилар экан. Бир йилда АҚШ порнократик фильмлардан 4 миллиард доллар даромад олар экан. Қизиғи, бу маълумотларни улар ҳеч тап тортмасдан эълон қилаверадилар.
Бизнинг бозорларга кириб келаётган АҚШ кино маҳсулотларининг нега жамиятимиз маънавияти учун хавфли эканига бироз бўлсада изоҳ бериб ўтиш керак, деб ўйлайман. Дарҳақиқат, даҳшат ва зиноий фильмларнинг кириб келиши билан бирга кейинги ўн йил ичида Ғарб кино саноатида жуда урфга айланган психологик триллер жанрининг кириб келиши ва унинг таъсири бундан олдинги иккита жанрдан ҳам даҳшатлироқдир. Даҳшат жанридаги фильмлар инсонни тажовузкорлик ва лоқайдлик сари етакласа, зиноий жанрдаги фильмлар ахлоқий қадриятларга қарши қаратилган бўлади. Бу жанрдаги фильмларда асосан оилалардаги хиёнат масаласи ўткир сюжетлар ёрдамида талқин қилинадики, натижада томошабин бу хиёнатни ҳеч қандай наф¬рат ҳиссисиз қабул қилади. Инсонда ахлоқсиз ҳолатларга нисбатан нафратнинг сўниб бориши унинг маънавий фожеасидан ўзга нарса эмас. Ахлоқсизлик инсон қалбини қорайтиради. Балки тарбиявий йўллар билан бунинг олдини олиш мумкиндир, аммо ўткир психологик триллер жанридаги фильмлар асоратини бартараф қилиш жуда қийин масала. Чунки бунда ҳужум инсоннинг онгига бўлади. Зиноий фильмлар ахлоқсизликни кўзимизга жозибали суратда кўрсатиб, жалб қилишга ҳаракат қилса, психологик триллер жанрида инсон ўзидаги ахлоқсизликни табиий равишда қабул қилади ва бу унинг учун ҳаёт мазмунига айланади. Ахлоқсизликнинг киноасар сифатидаги психологик талқини инсон қалбини ва онгини мажруҳ қилишга қаратилган мудҳиш қуролдир! Шунинг учун биз бу каби фильмларнинг тарғиб қилиниши ва тарқалишига қарши кечиктириб бўлмас чоралар кўришимиз шарт.
«Экрандаги Митхун Чакрабортига қараб кўз ёши тўкиб ўтирадиган онанинг боласи нимани ҳам кўрарди!..»
- Бизнинг маънавиятимизга Ғарб фильмларининг, аниқроқ қилиб айтганда, Голливуд фильмларининг салбий таъсири ва унинг хатарли оқибатлари ҳақида изоҳ бердик. Энди ўтган асрнинг 60-йилларидан бугунги кунга қадар бизнинг қалбларимиздан чуқур жой олган Болливуд (ҳинд) фильмларини эсламасак инсофдан бўлмас?..
Бахтиёр Каримов:
- Албатта!.. Бугун Болливуд кинолари айниқса ёшлар орасида, хусусан қизларимиз орасида жуда оммалашган. Аммо бу «беозор» романтик саҳналар аслида жуда моҳирона тарзда ҳаёсизлик пардасига ўралганким, бу бир қарашданоқ аён бўлади. Бугунги кунда Болливуд ҳам Голливуд фильм¬ларига тақлидни кучайтирганидан бўлса керакки ундаги ҳаёсизлик даражаси йилдан-йилга ўсиб бормоқда. Агар кино ҳақиқий санъат сифатида эътироф этилганда эди, балки жамиятимиздаги бу каби Голливуд ва Болливуд монополиясига барҳам бериларди. Шунда ҳақиқий кинолар, балки бизга етиб келарди ва биз бу санъат тури фақат маиший мавзулар-у, даҳшат ва ҳаёсиз лавҳалар билан ўлчанмаслигини англаб етардик.
Иқбол Қўшшаева:
- Маҳатма Ганди Англияга ўқишга кетаётганида онаси қаршисида қасам ичган экан: «Гўшт емайман, ичмайман, аёлларга бормайман, хуллас, оиламиз анъаналарини оёқ ости қилмайман!». Маҳатма Гандининг ўтхўр (вегетериан)лигини гарчи Англиядаги совуқ иқлим кўтармаса-да, у ваъдасида содиқ қолишга ҳаракат қилади. Ҳатто дўстлари унга «Дунёдан мутлақ бехабар, жоҳил хотинга берган сўзингни деб қийналиб юрибсан» дея таъна ҳам қилишади. Тўғри-да, нима қилади бир-икки марта гўшт еса? Лекин ўзликка, қадриятларга нисбатан хиёнат ҳам мана шу тариқа, биз ҳаёт тақозоси, деб хаспўшлайдиган нарсалардан бошланади... Бугун афсуски, Гандининг Ватани Ҳиндистонга ҳам шарқликларга умуман тўғри келмайдиган Ғарбнинг оқавалари кириб келяпти. Буни уларнинг фильмлари фош этиб турибди. Бизнинг уста «хонтахтачи»ларимиз эса ўша оқаванинг етовида...
Лекин унутмаслик керакки, ҳар доим бизда танлаш имкони бор. Биз энг яхшисини танлашимиз мумкин! Бу бозор деганлари харидорга нималарни таклиф қилмайди?! Пулингиз ҳар қанча ошиб-тошиб ётган бўлса ҳам дуч келган нарсани сотиб олавермайсиз-ку. Ўзингизга кераклисини оласиз. Кино ҳам шу. Ҳар ким ўзининг ақли етганини кўради. Кечирасиз-у, Чак Норрис ва Ван Даммнинг кинодаги зўравонлигидан ҳузурланадиган ота билан экрандаги Митхун Чакрабортига қараб кўз ёши тўкиб ўтирадиган онанинг боласи нимани кўради, албатта, «Божалар»ни-да!..
Рус ёзувчиси Распутин ўтган аср саксонинчи йилларининг бошида берган бир интревьюсида айтган: «Пушкиндек даҳоларнинг энди чиқмаслигига сабаб, бугунги кун болалари Ариадна Родионовнанинг эртакларини эшитиб эмас, Алла Пугачёванинг қўшиқларини тинглаб улғайяпти». Инсоф билан айтганда, бугунги шоу-бизнес қутқуси қаршисида ўша Алла Борисовна ҳам фаришта деса бўлади...
Nigora Umarova
29.03.2011, 14:26
«Боғ хаёли боққа элтади...»
- Маълумотларга қараганда, сўнгги йилларда кореялик йигитларга турмушга чиқаётган ўзбек қизларининг сони ортиб бораяпти. Албатта, бошқаларнинг шахсий ҳаётларига аралашиш ниятимиз йўқ-ку, лекин авваллари умуман кузатилмаган бу ҳолатнинг бугун кўпайиб боришига корейс сериалларининг ҳаддан ортиқ кўпайиб кетганлиги сабаб бўлмаяптимикин? Умуман сериаллар борасида ҳам фикрлашсак...
Иқбол Қўшшаева:
- Сериаллар улғайтираётган гўдакларни сиз энди «Онанг магазиндан сенга ука олиб келаркан» деб алдай олмайсиз. Энди бу болаларнинг «ур тўқмоқ»ларга, «учар гиламлар»га ишониши қийин. Борган сари бизни эртаклар тарк этиб боряпти... Эсласангиз, биздаги гўзаллик, эзгулик, комиллик ҳақидаги илк тушунчаларни эртаклар уйғотган. Барибир қадр-қиммати, камолоти қалбида мужассам, оқила малика ҳамда ўз севгиси, ҳақиқати учун, ёрининг шаъни учун бошини кундага ҳам қўйишга тайёр, жўмард шаҳзодадан таъсирланиб улғайган инсон билан аёлнусха «альфонс» йигитлар-у, тантиқ, сатанг хотинларга тақлид қилиб кўзи очилган одам орасида еру осмонча фарқ бор... Тан олиш керак, сериаллар миллионлаб ёрти кўнгилларни овутади. Ҳаётнинг ўзидан-да оғир ўйлардан озми-кўпми чалғитади. Баъзан ўзимча ўйлайман, ҳартугул мана шу сериаллар эвазига миллионлаб одамлар 40-45 дақиқа бўлса-да, фисқу-фасоддан, ғийбатдан, иғводан тийилиб ўтирибди-ку, дейман. Лекин бу ҳам шунчаки бир юзаки қараш... Дунё қонуни шу: танганинг икки томони бор.
Ҳамма нарса инсоннинг ўзига боғлиқ. Мавлоно Румий «Боғ хаёли боққа элтади» деб бежизга айтмаган. Агар кимдир бемаъни сериаллар, фильмлару клиплар таъсирида бузилаётган экан, демак, унинг ичида, аслиятида ўша емирилишга мойиллик бор. Фақат қанақадир бир фильм унинг вужудида мудраб ётган иллатни уйғотган, холос.
Санъат асарлари қанақа савияда бўлмасин, ким¬нингдир тарбиясини (агар бор бўлса) издан чиқариб юбориши ҳам баҳсли масала. Бу ҳол, ношуд фарзанди бор шўрлик онанинг: «Боламни фалончи йўлдан урди ёки болам ёмон болаларга қўшилиб қолибди», қабилидаги дийдиёсини эслатади. Ҳолбуки, ҳеч бир она: «Болам фалончининг боласини йўлдан урди», деб айтмайди...
Агар кимдир қонли манзараларга бой жангари фильмларнинг мухлиси бўлса, демак, у мана шу экран томошаси орқали ўзининг қондирилмаган эҳтиёжларини қондирмоқчи. Ўзи ҳам англаб етмаган шууридаги хоҳиш уни мана шу манзарани кўришга ундаяпти. Менимча, бор гап шу!
«Ҳамма гап одамнинг ўзида қолган...»
- Хулоса ўрнида нима дея оласиз?
Бахтиёр Каримов:
- Бугун, аниқроғи кейинги ўн йил ичида «ўзбек кино санъати» ибораси ёнига «ўзбек кино саноати» қўшилди. Янада аниқроқ қилиб айтганда, «Тошкентвуд» пайдо бўлди. Бу киносаноатнинг олдига қўйган асосий мақсади - ўзбекнинг маиший ҳаётини кино ленталарга муҳрлаб, унинг ортидан катта даромад олишдан иборат. Аммо ҳақиқий ўзбек кино санъати бу ҳолатдан тушкунликда қолса-да, йилда икки ёки учта ҳақиқий фильмлар яратиб турибди. Биз эса борига шукр қилиб, бу фильмларни кўрар эканмиз, ҳарқалай, ўзбекнинг ўғил уйлантириш ва қиз чиқаришдан бошқа ташвишлари ҳам бор экан-ку, деб таскин топаяпмиз.
Иқбол Қўшшаева:
- Биз назарда тутаётган муаммоларнинг олдини олиш учун телевидениеда, кинотеатрларда қандайдир чора-тадбирлар қўллаш мумкиндир, лекин бу уринишларнинг бари дарвозасиз қолган дунё учун «оғилхонагача етиб боролган бузоқнинг югуриши»дан ўзга нарса бўлмаса керак...
Сўнгги умид шуки, неча асрлардан бери сайқалланиб келаётган, қон-қонимизга сингиб кетган тушунчалар ҳам маънавий тажовузлардан бир қадар бўлсин асраб қолади. Ҳар ҳолда ички мувозанатни ушлаган ҳолда узоққа боришимиз мумкин. Бутунлай издан чиқиб кетишга ирсий тарбия, «қонимиз» йўл қўймайди, деб ўйлайман. Лекин бу ирсият ҳам кўмакка, бизнинг иродамизга, руҳий озуқага муҳтож. Ҳамма гап одамнинг ўзида қолган.
www.mgpress.org
Tulqin Eshbekov
30.03.2011, 07:46
Кино ва томошабин ўртасидаги масофа тобора яқинлашиб бораётгани аён ҳақиқатдир. Фақат, чинакам маънавий нур бахшида эта оладиган киноларимиз кўпайса яхши бўларди.
Odil Rasulov
01.04.2011, 20:27
Кинога у тарика кириб кетиш бу виртуаллик киришдир. Жамиятимизда эришган ютукларимизни томоша килиб кулсанг, хурсанд булсанг. Эришолмаган ишларга, йукотган вактларга эслаб изтироб чексанг, умрингни кинолар куришда, дискотекалар боришда, театрларда утказиб хаётда хеч нарсага эришмаганингни кариганда эслаб йигласангчи.
Bobir Samadov
02.04.2011, 21:00
Узбекистон телеканалида бир куни бир кино бериб колди. Тугрси икичикрок кинолар мужассамлашган фильм шекилли. Уша кичикрок фильмлардан биттасининг номи "Кичкина одамнинг "катта" таниши" деб ном олганди. Шунака хаётий кинолар томошабинларни аник узига якинлаштиради...
Tulqin Eshbekov
06.04.2011, 08:47
якинлаштиради..
Санъатлар ичида энг муҳими кино эканлигини яхши биламиз. Миллионлаб томошабинларимиз ҳар куни телевизорда берилаётган сериалларга "михланиб" қолаётган экан, демак, кино ва томошабин ўртасидаги масофа тобора яқинлашмоқда.
Kino biznesmi yoki sa'nat?
Bu savolga bugungi kunda ikkilanmasdan biznes deya javob berish xato sanalmasa kerak deya o'ylayman. Yuqoridan fikrga kelishimdan sabab hozirda yaratilayotgan kinolar buning yaqqol isboti bo'ladi.
Tulqin Eshbekov
16.04.2011, 05:12
biznes
Пул кетидан қувиб яратилган олди-қочди фильмлар ўткинчи, ҳақиқий санъат асарларининг умри боқийдир!
Lutfillo Tursunov
25.04.2011, 14:35
Аюб Шаҳобиддиновнинг янги филми катта экранларда намойиш этилаётгани ҳақида ТВдан хабар топиб, уни томоша қилиш нияти туғилди. Бу режиссёр ишини кузатишга қизиқаман. Сермаҳсуллик борасида бошқа киночилардан ортда турадиган Аюб Шаҳобиддиновнинг киноасарлари анча жиддий, салмоқли чиқади. Сўнгги иши "Кечиккан ҳаёт" ҳам реклама роликларида шундай таассурот қолдирди.
Хуллас, ўтган ҳафта дам олиш учун "Киночилар уйи"га бордим. Бордиму борганимдан кўнглим тўлмай қайтдим. Бунга кинонинг савиясиданам кўра, киносаройнинг хизмат кўрсатиши сабаб бўлди.
"Киночилар уйи"нинг асосий катта залида Жаҳонгир Позилжоновнинг филми намойиш қилинаётган экан. "Кечиккан ҳаёт" эса учта кичик кинозалнинг бирида, киночилар музейи остидаги залда қўйилаётган экан. Кино бошланишига оз вақти қолган бўлса-да, томошабинлар сони саноқли эди. Бу ҳолат хавотир уйғотди. Кечки сеанс (21 00) бўлгани учун ташриф буюрувчилар сони кам бўлса керак, деб ўзимни тинчлартирдим. Намойишга 10 дақиқача қолганда залга кирдим, ҳали бўм-бўш. Шундоқ бўлса-да, бемалол ўтирса бўладиган жой қидиришга тушдим. Ўриндиқлар хароб. Бири сингган, бири қимирлаган... Кино қўйилиши арафасида 10-15 нафарча томошабин йиғилди. Экран жуда хира туюлди, тасвир ва овозидан ўзингизни 15-20 йил аввалги туман кинотеатрларига тушгандек ҳис қиласиз. Буниси ҳам ҳолва экан. Филмнинг ўрталарига келиб, тасвир "қотиб қола" бошлади. Худди dvdда "пиратский" диск кўраётгандексиз. 5 дақиқаликча дифектдан сўнг, тасвир бутунлай қотиб қўя қолди. Кинонинг ярмидан олган таассурот "учиб" кетди. Техниклардан дарак бўлмади. Залдагиларнинг қичқиришиям, ҳуштак чалишиям фойда бермади. Мажбур ташқарига чиқдим. Кино узатиладиган хонада ҳеч ким йўқ экан, масъулни топишга яна бир неча дақиқа кетди. Масъул топилди ва бир амаллаб тасвирни тўғрилади. У ёғига одам кинони кўргандек ҳам бўлмади...
Наҳотки, республикамизнинг энг номдор киносаройи шу аҳволга тушиб қолган бўлса? Томошабинларнинг камлигига сабаб аслида филмлар сифати эмас, сервис ҳам сабабчи экан. Шахсан мен энди қайтиб у залга бормайман.
Жорий йилдан бошлаб Тошкент халқаро кинофестивалга мезбонлик қилади. Унгача кинозалларни тартибга келтиришса яхши бўларди. Акс ҳолда, уятга қоламиз.
Энди филм ҳақида. "Кечиккан ҳаёт"га оддий муҳлис сифатида ўртача баҳо қўяман. Аюб Шаҳобиддинов бу асарида ҳам ўз услубидан воз кечмаган. Филмни бир деталл атрофида қурган. Кастинг, операторлик ва режиссёрлик иши ёмонмас. Актёрлар иши, айниқса, қассоб образини талқин этган Бобур Йўлдошев ижроси яхши таассурот қолдирди. Меҳнати сезилиб турибди. Аммо сценарий бироз бўшроқдек туюлди. Филм якунида узилиш бордай, бус-бутунликни ҳис эта олмадим. Сценарий муаллифи Ёлқин Тўйчиевнинг одати шунақа, баъзида кучли асарлар ("Ўтов", "Илова") тақдим этса, баъзида катта экранларга чиққан асарлари ўзгача ("Учар қиз", "Пойма-пой") таассурот қолдиради.
Нима ҳам дердим, бу икки кучли дуэтдан келажакда салмоқлироқ филмлар кутиб қоламан.
Nigora Umarova
25.04.2011, 16:06
Bugun o'quvchilarim Husan Sharipovdan, "Nega kinoda suratga olishayotganda tushmay qo'ygansiz?"-deb savol berishdi. U kishi, Menga mos keladigan rol yo'q, filmni suratga olayotgan rejissyorlar esa mening darajamda emas,- deya javob qaytardilar.
Qaysidir yoshi katta 60 dan oshgan aktyorni ham qattiq tanqid qildilar: "Krupniy plan"da qurt tishlab, pivo ichib o'tirgan holda tasvirga olishibdi. Axir inson 63 yoshidan keyin yoshlarga ibrat bo'lgulik ishlarni qilishi kerakmasmi. Kinoning tarbiyaviy ahamiyatini buzayotgan narsalar mana shunday kadrlar hisoblanadi. Kino shunday olinaversa unda milliylik qoladimi? U ma'naviyatni rivojlantirishga xizmat qiladimi?"
Аслида кино ва томошабинлар ораси шунақанги яқин-ки... Яқинда Абу-Саҳийга чақалоқ учун коляска олгани боргандим. Уч аёл болалар кровати қидириб юришибди. Кумушнинг боласи ухлайдиган кроватдан қидириб юришган экан (аввалига Отабекнинг Кумуши деб ўйлабман). Ўғил бола учун пушти ранг кровать сотиб олишди. Кроватни ўғил бола учун олишаётганини кўк коляска олишаётганида билдим. Сотувчи таклиф қилган пушти коляскани "Ўғил болага пушти коляска тўғри келмайди" деб рад этишди. Кровать ҳам пушти-ку деса "Кумушнинг қизининг кровати худди шунақада" деб жавоб беришди.
Nigora Umarova
25.04.2011, 18:01
Аслида кино ва томошабинлар ораси шунақанги яқин-ки... Яқинда Абу-Саҳийга чақалоқ учун коляска олгани боргандим. Уч аёл болалар кровати қидириб юришибди. Кумушнинг боласи ухлайдиган кроватдан қидириб юришган экан
Agar buyumlarga nisbatan kinofilmlarning ta'sirini oladigan bo'lsak, ha, haqiqatan ham odamlar film qahramonlaridek kiyinishga, ular ishlatadigan buyumlarni o'zlarida bo'lishiga harakat qilishadi. Kinofilmlar qaysidir jihatdan insonlarning taqlid qilishlari uchun asos yaratib beradi. Eslang, "Cho'ri Izaura" seriali ko'rsatilganda "Izaura", "Boylar ham yig'laydi" serialidan keyin "Marianna"? "Morena Klara" serialidan keyin "Valentin" deb ataluvchi erkaklar ko'ylagi urfga kirgandi.
Seriallarni qo'yish orqali yengil sanoatni rivojlantirish ham kiyim reklamasi ham ketadi.
Agar odamlarning qurbi yetsa uy-joylarini ham serialdaka qilib qurishga harakat qilishadi.
Masud Mahsudov
26.04.2011, 17:41
Bir necha o'n yillar avval milliy kinomizga san'at deb qarashimiz qanchalik to'g'ri bo'lgan bo'lsa, hozirga kelib, ularning aksariyati yosh avlodning tafakkurini zaharlovchi, kitob mutoalasidan chalg'ituvchi, milliyligimizga to'gri kelmaydigan kiyimlarni targ'ib qiluvchi va tilimizni buzuvchi vosita sifatida "shakllanayotgani"ni shuncha afsus bilan tilga olishimiz mumkin...
Томошабиннинг айби йўқ деб кўп ҳолларда айбни фақат драматургияга, кинорежиссурага тўнкашга ўрганиб қолганмиз! Томошабин масъулияти ҳам бор-ку, ахир! Дуч келган кинога (айниқса, рекламаси кучли бўлса) кириб кетаверишдан олдин, сал мушоҳада ҳам қилиш керак. Баъзи киноларнинг рекламасиёқ мазмуни қанақа эканлигини фош қилиб қўяди. Одатда савиясиз кинолар ҳақида гап кетганда унинг режиссёридан ҳам кўра унга кирган томошабиндан кўпроқ жаҳлим чиқади.
vBulletin® v3.8.5, Copyright ©2000-2025, Jelsoft Enterprises Ltd. Перевод: zCarot