|
|
Знаете ли Вы, что ... | |
...инструкция по установке аватара описана в Правилах форума. | |
<< Предыдущий совет - Случайный совет - Следующий совет >> |
Маърифат Адабиёт, тарих, таълим, маданият, санъат ва ҳоказо |
Ответить |
|
Опции темы | Опции просмотра |
15.10.2011 23:14 | #11 | |
Сообщений: 769
+ 2,104
1,209/531
– 1
2/2
|
Цитата:
Мунахон Холмуродова таржимаси.
__________________
Necha insonlar ko'rdim, siyrati bor surati yo'q. Rumiy |
|
|
Ответить |
6 "+" от:
|
01.11.2011 04:34 | #12 |
Сообщений: 769
+ 2,104
1,209/531
– 1
2/2
|
Ҳикояти ҳазрати Луқмон
Насиҳат қилди фарзандиға Луқмон: "Санга жоҳил киши баҳс этса, эй жон! Жавоб айғил анга ширину юмшоғ, Магар бўлғай жаҳолат хамридин соғ. Агар нафъ этмаса, қилма иъода, Бўлур айғон сари жаҳли зиёда. Анга суд этмаса аймоғ савоби, Сукут этмактур андин сўнг жавоби". Сўфи Оллоёр. "Саботул ожизин" асаридан.
__________________
Necha insonlar ko'rdim, siyrati bor surati yo'q. Rumiy |
|
Ответить |
5 "+" от:
|
10.11.2011 12:14 | #13 |
SQBNMF
Сообщений: 212
+ 3,689
244/106
– 89
1/1
|
Азизе комилени жоҳили хом,
Қабиҳа лафзи бирлан берди дошном. Тутуб соқолини ул марди хушрў, Дер эрди ўз-ўзига: эй хунук рў! Санинг расволиғингни эртаю кеч, Ўзум айғонға бовар қилмадинг ҳеч. Бу мўминдин эшитиб келтур инсоф, “Некулар аҳлиман”, деб урмағил лоф! Ана инсоф, ана хулқ, эй биродар, Ўзингни айбинга сан ёпма чодар. Агар сан қилмасанг нафсинг шикасти, Етар соқолинга ҳар кунда дасти. Сўфи Оллоёр. "Саботул ожизин" асаридан. |
|
Ответить |
3 "+" от:
|
10.11.2011 12:48 | #14 | ||
Opajon zo'r sahifa ochibsiz Menga yoqdi
Iltimos shu sahifayizni boyitib boring
__________________
JAVOBLAR.UZ |
|||
|
Ответить |
"+" от:
|
Реклама и уведомления | |
16.11.2011 15:35 | #15 |
Freelancer
consultant
Сообщений: 1,749
+ 4,053
3,248/1,245
– 266
151/145
|
Шоир, таржимон Жамол Камолдан эшитган ривоятим
“Маснавийи маънавий”да юзлаб ҳикояту ривоятлар бор. Биттасини айтиб берай. Бир дарвеш узоқ бир шаҳарда машҳур авлиё яшашини эшитиб, унинг зиёратига отланибди. Йўл юриб, йўл юрса ҳам мўл юриб, дашту саҳролар оша авлиёнинг манзилига етиб, унинг эшигини қоқибди. “Ҳай, ким?” овоз берибди болахона даричасидан аёл киши. “Мен фалон юртдан ҳазратимнинг зиёратларига келган дарвешман” дебди мусофир. “Овора бўлибсан, дарвеш, — дебди аёл. — Мен унинг хотиниман. Дунёда иккита аблаҳ бўлса, биттаси ўша. Дунёда иккита беномус, алдоқчи бўлса, биттаси ўша шайтони лаин. Зиёратингга арзимайди у”, дея бор ҳақорату маломатларни ёғдириб, эрининг бошига мағзава тўкибди. “Келган йўлингга қайт” деб гапини тугатибди. Дарвеш ҳанг-манг бўлиб қолибди. Эътироз этмоқчи бўлиб оғиз жуфтлабдию яна ўзини тийибди. “Майли, нима бўлса ҳам кўрай, чақиринг” деб оёқ тирабди. “У уйда йўқ, чиқиб кетган” дебди аёл. Шунда дарвеш чор-ночор эшикдан йироқлашиб, тўрт-беш қадам нари кетибди. Бир одам учрабди. “Мабодо фалон авлиёни кўрмадингизми?” сўрабди дарвеш ундан. “Кўрдим, — дебди ҳалиги киши, — ўтин тергани ўрмонга кетди”. Дарвеш ўрмонга қараб юрибди. Бир пайт ўрмондан авлиё чиқиб келибди. Арслонга ўтин ортиб, устига ўзи ўтириб олганмиш. Йўғон бир илонни қамчи қилиб, боши узра айлантириб келаётганмиш. “Ҳай, дарвеш! — дебди йироқдан. — Кўнглингдан нима гаплар кечганини айтайми?” “Айтинг” дебди дарвеш. “Шундоқ авлиё одам шундай жоҳил хотин билан қандай тирикчилик қиларкин?” деб ўйладинг. “Тўғри” дебди дарвеш. “Ўйлаб қара, бир хотиннинг жаврига чидай олмасам, нечук авлиё бўлдим? Ўшанинг жаврига чидадимки, арслонни эшшак қилиб, устига ўтин ортиб, илонни қамчи қилиб юрибман” дебди авлиё. Хўш, бу ривоят билан Мавлоно нима демоқчи? Ҳалиги аёл – шунчаки аёл эмас, дунё. Мавлоно айтмоқчики, бу дунёга келдингми, бас, у сени аяб ўтирмайди. Машаққатларга дучор қилади, бошингга таҳқиру ҳақоратлар ёғдиради. Ана шунга чидай олсанг, марра сеники, бир нимага эришасан. Чидамасанг, нарёғини ўзингдан кўр. Ҳа, дунёни чидаганга чиқарган. Мана, сизга ривоят замиридан келиб чиқадиган ҳикмат. (c) Нигора Умарова
__________________
Мой ЖЖ |
|
Ответить |
"+" от:
|
16.11.2011 16:00 | #16 | |
|
Цитата:
|
|
|
Ответить |
16.11.2011 16:41 | #17 |
Заблокирован(а)
Сообщений: 116
+ 121
118/71
– 1
2/2
|
Laylining hajrida cho‘llarga chiqib ketgan Majnun bir itni silab siypab ko‘zlaridan o‘pardi. itga bo‘lgan sevgisi va iltifoti shu darajada kuchaydiki, bu holni ko‘rgan bir kishi chidab turolmadi, Majnundan so‘radi:
— Ey aqlsiz Majnun, bu esankirash, bu devonalik nimasi? Sen sevib erkalayotgan, yuzu-ko‘zlarini o‘payotganing it iflos bir hayvon bo‘lsa, nega uni bunchalik erkalaysan? Majnun javob berdi: — Sen nimani ham tushunarding, ey jismdangina iborat bechora. Kel, mening ko‘zlarim bilan bir qara. Bu it, Layli mahallasining qo‘riqchisiku... Ko‘ngliga, joniga, ongiga, didiga e’tibor ber, qaerni tanlabdi! Laylining mahallasi makon tutgan itning oyog‘i tekkan tuproq ham men uchun azizdir... Jaloliddin Rumiyning “Masnaviy”sidan |
|
Ответить |
21.11.2011 02:39 | #18 |
Заблокирован(а)
Сообщений: 116
+ 121
118/71
– 1
2/2
|
Bir ot va uning bolasi daryodan suv ichayotgan edi. Otboqar boshqa otlarni ham hushtak chalib suv ichishga chaqirdi. Toychoq hushtak ovozidan cho'chib, atrofga qaray boshladi.
Ona ot: - Bolajonim, nega suv ichmayapsan?-deb so'radi. Toychoq esa: - Hushtak ovozidan qo'rqib ketdim. Otboqarning hushtak chalishidan juda qo'rqaman,-dedi. Ot bolasining bu holini ko'rib: -Dunyo shunday yaratilgan. Agar bundan cho'chib suvingni ichmasang, keyin qattiq pushaymon bo'lasan,-dedi. Rumiydan javohirlar, Toshkent-2010 |
|
Ответить |
|