Моё меню Общее меню Сообщество Правила форума Все прочитано
Вернуться   uForum.uz > ТЕМАТИЧЕСКИЕ ФОРУМЫ > Образование > ZiyoNET
Сообщения за день Поиск
Знаете ли Вы, что ...
...до того как открыть новую тему, стоит использовать поиск: такая тема уже может существовать.
<< Предыдущий совет - Случайный совет - Следующий совет >>

ZiyoNET Общественная образовательная сеть ZiyoNET


Ответить

 
Опции темы Опции просмотра
Старый 02.03.2009 09:34   #11  
Аватар для AbdulAziz
Оффлайн
www.ziyouz.com
Главный редактор
AKA:AbdulAziz
Сообщений: 1,932
+ 273  2,100/980
– 3  0/0

UzbekistanОтправить сообщение для AbdulAziz с помощью MSNОтправить сообщение для AbdulAziz с помощью YahooОтправить сообщение для AbdulAziz с помощью Skype™LiveJournalFacebook
Otaga vafo qilmagan, farzandlarga nasib etmagan yurt boyliklari


Buxoroning so‘nggi amiri yiqqan shuncha xazina, boyliklar uning farzandlariga nasib etganmi yoki yo‘qmi degan savol tug‘iladi. Haydarali Uzoqov va Sotimxon Xolboev «Buxoro amirligining oltinlari» nomli nufuzli maqolasida Buxoro amirligi xazinasida to‘plangan behisob oltin, kumush va boshqa qimmatbaho boyliklar to‘g‘risida ishonchli hujjatlar asosida fikr yuritadilar.

Kuybishev Buxoroga kelgan kunining ertasi amir xazinachisi otib o‘ldirildi. Biz hayratga tushdik. Bu voqea Frunze bilan Kuybishev xazinani aylanib yurganida sodir bo‘ldi. Xazinachi o‘ldirilgach, xazina kaliti Frunze bilan Kuybishev qo‘liga tegdi. Shu kuni Fayzulla Xo‘jaev ichki ishlar nozirligiga: «2-3 kishi Ark atrofini kuzatib yursin, shu kecha nimadir bo‘ladigandek ko‘rinadi», - deydi. Menga esa yaqin oradagi majlisda orden ta'sis etish to‘g‘risida taklif kiritgin, deb buyurdi. Frunze Buxoroga kelgan kunidan boshlab Ark ichida yashayotgan edi. Kuybishevga ham yashash uchun Ark ma'qul bo‘ldi. Biz ularga xizmat uchun odam bermoqchi edik, negadir rad qilishdi. O'zlariga sodiq askarlardan birini tanlab olishdi. Ertasi kuni Fayzulla Xo‘jaev ichki ishlar noziri bilan uzoq vaqt suhbatlashdi. Keyin mening oldimga kelib; «Kecha men o‘ylagan voqea yuz berganga o‘xshaydi», - dedi. U odatiga ko‘ra yuzma-yuz gaplashdi. Men undan: «Qanday voqea yuz berishi mumkin?», - deb so‘rasam: «Kechasi Arkka «cherniy zona»dan bir necha bo‘sh arava kelib, yuk bilan chiqib ketibdi.

Xazinani o‘marishganga o‘xshaydi, - dedi. Shu kuni biz Frunzedan ordenga ishlatish uchun tilla kerak, deb xazinaning kalitini oldik. Kirsak, bir kechada xazinaning qariyb hammasini gumdon qilishibdi. Qaerga, nima uchun olib ketishganini bila olmadik». (I. Xudoyor. Fayzullaning armoni. «Xalq so‘zi», 1992 yil 23 may).

davomi...
__________________
www.ziyouz.com | www.ziyouz.uz - Зиё истаган қалблар учун!
Ответить 
Старый 02.03.2009 19:08   #12  
Аватар для Nigora Umarova
Оффлайн
AKA:Nigorabegim
Сообщений: 8,095
+ 8,360  10,318/4,529
– 37  58/50

UzbekistanОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью ICQОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью Skype™Мой КругFacebook
Бухоронинг асл фарзанди

Ўзбек миллатининг асл фарзанди Файзулла Хўжаев 1896 йилда Бухоро хонлиги даврида Бухорода йирик савдогар оиласида дунёга келади. Унинг отаси Убайдуллахўжа Косимхўжаев Москвада хусусий савдо махкамасига эга бўлиб, Россиянинг ўзида хамда хорижий бозорларда коракўл тери билан кенг микёсда савдо-сотик юргизар эди. У келажакда ўглини ўзига ўхшаган эътикодли, илмли, мусулмон бўлиб етишишини истар эди. 1907 йилда ўн бир ёшли Файзуллани отаси Москвага олиб кетади. Москвада у беш йил давомида уйда ёлланган рус ўкитувчиларидан сабок олади. Бирок Файзулла ўн олти ёшга хам тўлмасданок отаси оламдан ўтди. Шундан сўнг Файзулла Хўжаев тарбияси камбагал дехкон оиласидан чиккан онасига колади. Унга онаси хаётдаги барча яхши-ю ёмон томонларни уктириб, кизикувчан, зийрак йигитчанинг хаёт хакидаги тушунчалари шаклланишида катта роль ўйнаган биринчи омил онанинг таъсиридир. Файзулла Хўжаев 1913 йилда жадидлар харакатига кўшилади. Бу харакат Бухоро шароитида маълум тараккиёт ахамиятига эга эди. Ёш Файзуллада тараккийпарвар гояларнинг шаклланишида Бухоронинг дастлабки маърифатпарварларидан бири Абдулвохид Бухоновнинг сезиларли таъсири бўлган.
Бухорода демократик харакат ахоли ўртасида маърифат ва маданият таркатиш учун курашдан бошланади. Бу янги усул мактаблари (мактаби усули жадиди) очишдан бошланди. Мазкур мактабларда диний таълим асослари билан бир каторда математика, география, табиатшунослик каби дунёвий ва ижтимоий фанлар хам ўкитилади. Янги усул мактаблар Бухорода аввалдан мавжуд бўлган мактабларга (мактаби усули кадими)га карама-карши йўсинда ташкил этилади.
Миллий зиёлилар ва махаллий хукуматнинг маорифни ислох килиш харакатига етакчилик килган айрим вакиллари мавжуд тузумга ва Бухородаги мустабид бошкарув усулига танкидий назар билан караганларнинг барчасини янги усул мактаблари атрофига бирлаштира бошлади. Бухоро ўша йиллари мусулмон динининг бешиги, ислом динининг таянчи хисобланар эди. Шахардаги 364 энсиз ва тор кўчаларда 360 мачит ва хаммаси бўлиб 20 мингга якин талабага эга бўлган 138 мактаб ва мадраса бўлиб, талаба ларнинг аксари кўпчилиги рухоний, савдогар, амир амалдорлари ва бой табака вакилларининг болалари эди.
Файзулла Хўжаев ўз мамлакатининг иктисодий, ижтимоий-сиёсий ва маданий сохалардаги колоклигига бархам бериш, халк оммасининг турмушини яхшилаш йўлларини кидирди. Бу борада Файзулла Хўжаев ва ёш бухороликлар хам бир масалада – Бухорони тараккиёт йўлига олиб чикиш масаласида бир хил фикрда эдилар.
Жадидлар дастлаб маданий-окартув ишлари билан шугулландилар, кейинрок эса унча-мунча демократик озодлик хакидаги талаблар билан чика бошладилар. Жадидлар харакатида фаол катнашган Файзулла Хўжаев Бухорони тараккий эттириш учун хам айрим ўзгартишлар киритиш лозимлигига тобора кўпрок ишонч хосил кила бошлади. У жадидлар орасидан ўз гояларига тарафдорларни хам топди ва улардан бошка сафдошлари билан биргаликда, 1917 йилда Ёш бухороликлар партиясини тузди. 1917 йил апрелда Ёш бухорликлар Файзулла Хўжаев бошчилигида халкка баъзи бир демократик эркинликларни бериш кераклиги тўгрисидаги талаблар билан амирга мурожаат килдилар. Аммо амир ёш бухороликларга ён босмади, улардан каттик ўч олди. 1918 йилда вужудга келган Бухоро Коммунистик партияси халк оммасининг туб манфатларини ифодалар эди.
Файзулла Хўжаев халк ишига шижоат билан киришиб хормай-толмай иш олиб бориб, БХСР (Бухоро Халк Совет Республикаси) Халк Нозирлари Советининг раиси лавозимида харакат килди.
Файзулла Хўжаев 1920 йил январда Тошкентда ташкил топган инкилобчи ёш бухороликлар партияси Марказий бюроси раиси бўлиб ишлай бошлади. 1920 йил 14 сентябрда Бухоро халк Нозирлар кенгаши тузилди. Файзулла Хўжаев ташки ишлар нозири лавозимида ишлай бошлади. Бухоро Республикаси давлат арбоби бўлган Файзулла Хўжаев биринчи кунданок мустакил сиёсат юргазишга, Россия ва хорижий давлатлар билан тенг хукукли алокалар ўрнатишга харакат килди. У ўзбек халкининг фарзандлари илм олиши йўлида анча ишларни амалга оширади. Талабаларни хориж мамлакатларига жўнатиб ўкитиш ташаббуси билан чиккан.
Файзулла Хўжаев маърузаларидан бирида халкига карата шундай деган эди: «Барча фикр ва барча билимлар ягона олий максад – бизнинг буюк Ватанимизни барча чоралар билан мустахкамлашга йўналтирилиши лозим».
Файзулла Хўжаев ўзининг халк олдидаги бурчини бажаришда куч ва соглигини аямасди. У хатто беморлигига карамасдан Москвада ёш республиканинг иктисодий ва маданий курилишига доир жуда кўп масалаларни хал килди. Файзулла Хўжаев БХСР хукуматининг бошлиги лавозимида тўрт йил ишлади, бу давр давлат арбоби бўлган Файзулла Хўжаев учун катта мактаб, хўжалик-ташкилотчилик ишлари мактаби бўлди.
Файзулла Хўжаевнинг Ўзбекистонни намунали республикага айлантириш тўгрисидаги эзгу нияти рўёбга чикди. У факат ўзбек миллатининг равнаки учун эмас, балки ўнлаб турли миллат фарзандлари мехнат килаётган Ўзбекистон Республикасининг равнаки учун, шу республикада яшаётган барча миллатларнинг бахтли хаёти учун курашди.
Файзулла Хўжаев рахбарлигида 1923 йилдаёк ахолига медицина хизмати кўрсатиш, умумий таълим мактаблари, билим юртлари ва курслар тармогини кенгайтириш сохасида анчагина амалий чоралар кўрилди. Ахолига – ишчилар, хизматчилар, хунармандлар, ерсиз ва кам ерли дехконларга давлат хисобидан медицина хизмати кўрсатиш, мехнат, ижтимоий таъминот хамда согликни саклаш нозирлиги томонидан йўлга кўйилди. Эски Бухорода 200 ўринлик дастлабки шахар касалхонаси, 12 та даволаш-амбулатория пункти очилди.
Халк маорифи хам анча ривожланди. 1923 йилда Бухоро республикасида 32 та бошлангич ва ўрта мактаб, тўртта мусика мактаби, иккита педагоглар тайёрлаш институти, 11 та болалар уйи, хунар мактаби ташкил этилди.
Халк маорифи, согликни саклаш сохасида эришилган дастлабки натижаларда Файзулла Хўжаевнинг салмокли хиссаси бор.
Ана шундай юксак, олижаноб ма?садларга интилган Файзулла Хўжаев ўзининг халк олдидаги бурчини жўшкин гайрат билан адо этди.
Аммо 1937 йил 9 июлда Файзулла Хўжаев Москвада камокка олинди.
Унга «Ўнг троцкийчи блок» фаолиятига кўшилганлиги, «Миллий иттиход» ташкилоти фаолиятига рахбарлик килганлик, «босмачилик» харакати кўрбошиларини кўллаб-кувватлаганлик, Фитрат, Чўлпон, Абдулла Кодирий, Бехбудий ва бошка ўзбек зиёлиларига гамхўрлик кўрсатганлик каби айблар кўйилган холда отишга хукм килинган. Шу тарика ўзбек халкининг оташ калб фарзанди Файзулла Хўжаев катагонлар курбонига айланган.
1965 йил 6 мартда Олий суд Харбий коллегияси Файзулла Хўжаевни айбсиз деб топди ва оклади.
Ответить 
"+" от:
Старый 02.03.2009 19:17   #13  
Аватар для Nigora Umarova
Оффлайн
AKA:Nigorabegim
Сообщений: 8,095
+ 8,360  10,318/4,529
– 37  58/50

UzbekistanОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью ICQОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью Skype™Мой КругFacebook
Цитата:
Биз нафакат Бухорони ёки Ўзбекистонни, балки Ўрта Осиёнинг мустакиллигини таъминлаш хакида ўйлашимиз керак.


Эркинлик тўгрисида тантанавор гапириш бошка-ю, бу эркинликларни амалда бериб кўйиш бошка, бу эркинликларни имтиёзли бир ховуч кишиларгагина бермасдан, балки бутун халкка, ишчилар, дехконлар ва мехнаткашларга, хуллас, халкнинг ўзига бериб кўйиш бошка.
( Файзулла Хўжаев«Озод халкнинг буюк хартияси» асаридан парча)
Аскад Мухторнинг «Бухоронинг жин кўчалари» киссаси, Комил Яшиннинг «Инкилоб тонги» драмаси, Н.Наимовнинг «Мен яшашни истайман» роман-хроникаси Файзулла Хужаевнинг хаёти хакида маълумот беради. Ундан ташкари Шахидлар хотираси фонди тарафидан чикарилган "Кор куйнида колган лолалар" китобида Файзулла Хужаевнинг оиласи ва кизи кай тарзда шимолий улкаларга сургун килинганлиги хакида ёзилган.
Ответить 
2 "+" от:
Старый 02.03.2009 19:27   #14  
Аватар для Nigora Umarova
Оффлайн
AKA:Nigorabegim
Сообщений: 8,095
+ 8,360  10,318/4,529
– 37  58/50

UzbekistanОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью ICQОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью Skype™Мой КругFacebook
Файзулла Хўжаев бой илмий мерос колдирган. У «Бухоро инкилобининг тарихига материаллар» асарини 1926 йилда ёзган.
1932 йилда «Бухородаги революция ва Ўрта Осиёнинг миллий чегараланиши тарихига доир» китоби босмадан чиккан.
Ўзбек халкининг оташкалб фарзанди, атокли давлат арбоби Файзулла Хўжаев «Ўзбекистон юксалиш йўлида» асарини 1936 йилда ёзган.
Файзулла Хўжаевнинг 3 жилдлик танланган асарлари 1970-1973 йилларда «Фан» нашриёти томонидан нашр этилган.
Ответить 
3 "+" от:
Реклама и уведомления
Старый 03.03.2009 07:06   #15  
Аватар для AbdulAziz
Оффлайн
www.ziyouz.com
Главный редактор
AKA:AbdulAziz
Сообщений: 1,932
+ 273  2,100/980
– 3  0/0

UzbekistanОтправить сообщение для AbdulAziz с помощью MSNОтправить сообщение для AbdulAziz с помощью YahooОтправить сообщение для AbdulAziz с помощью Skype™LiveJournalFacebook
Istilo: uni amalga oshirganlar va ahli donish nazdida


Bu xalqqa (o‘rta osiyoliklar — turkistonliklarga) iloji boricha, mumkin qadar ko‘proq paxta ektirish, ularni tinimsiz ishlashga majbur etish kerak, toki bu xalqning boshqa narsalarni o‘ylashga, siyosiy voqealarni anglab yetishga bir zum ham vaqti, xohishi qolmasin...
Amir isyonkorlaridan birortasi ham asir olinmasin, qulga tushganlarning hammasi, hattoki yaradorlar ham otib tashlansin!...
Biz xon bilan emas, balki xalq bilan to‘qnashdik. Uni bostirish oson bo‘lmadi, Ruslar O’rta Osiyoda bunday (Qo‘qondagidek) uzoq va qattiq qarshilikka duch kelmagan edilar...
Ulug‘ rus podshohi bizga qo‘shni davlatlarda xon va xalq o‘rtasida nizo chiqishiga yo‘l qo‘ymasligiga inonchimiz komil...
Fon Kaufman, Turkiston general-gubernatori.

Qo‘zg‘olonchilar (Dukchi Eshon boshliq 1898 yildagi qo‘zg‘olon) bizning uyquda yotgan 22 soldatimizni o‘ldirganliklari uchun buning xuniga isyonchilardan 22000 kishiga o‘lim jazosi berilib, 300 kishi Sibir surguniga hukm etildi. Qo‘zg‘olonchilar rahbari Dukchi Eshon yashagan joy. — Mingtepa tep-tekis qilinib, u yerga 200 oilali rus qishlog‘i qurildi...
Islom o‘z qiyofasida nufuzli bir kuchdirki, u bilan biz, ruslar, uzoq davrlargacha, muqarrar ravishda hisoblashishga majburmiz..."
Buyuk olampapoh, Siz boshqarayotgan hozirgi bug‘ va zlektr asrida hamma milliy nifoqlarni tekislaydigan, o‘zaro nizolardan kuchlangan umumiy tinchlik g‘oyasi va bunga qanday qilib bo‘lsa ham intilish chuqur mulohazali ish bo‘lur edi.
S. M. Duxovskiy, Turkiston general-gubernatori (Imperator Nikolay II ga yuborgan axborotnomasidan).

davomi...
__________________
www.ziyouz.com | www.ziyouz.uz - Зиё истаган қалблар учун!
Ответить 
Старый 05.03.2009 07:26   #16  
Аватар для AbdulAziz
Оффлайн
www.ziyouz.com
Главный редактор
AKA:AbdulAziz
Сообщений: 1,932
+ 273  2,100/980
– 3  0/0

UzbekistanОтправить сообщение для AbdulAziz с помощью MSNОтправить сообщение для AbdulAziz с помощью YahooОтправить сообщение для AbdulAziz с помощью Skype™LiveJournalFacebook
«Kurashmoq uchun o‘rganmoq kerak»

Rossiya imperiyasining yirik harbiy mutaxassisi, mashhur tarixchi, 1830-1840 yillarda Xivani zabt etish uchun yuborilgan harbiy ekspeditsiya qatnashchisi general-leytenant Mixail Ignatovich Ivanin (1801 -1874) ruslarning Sharqqa dastlabki yurishlaridagi muvaffaqiyatsizliklari sababini bu o‘lkalardagi xalqlarning buyuk sarkardalari harbiy mahoratini, usul va uslublarini o‘rganmasdan ishga kirishilganlikda ko‘radi. Shu boisdan u eng avvalo Chingizxon va Amir Temurning harbiy strategiyasi va taktikasini, ko‘zlangan maqsadga erishish yo‘llarini puxta o‘zlashtirishni tavsiya kilib hamda Rossiya hukumati bu borada amalga oshirishi zarur bo‘lgan va amalga oshirgan ishlarni yoritib, kitoblar (Dva polkovodtsa: Chingisxan i Mir Temur. S-Peterburg, 1874; Zapiski o gosudarstvennnx i obshestvenno-ekonomicheskix nujdax Turkistanskogo kraya. S-Peterburg, 1906) yozdi. Bu kitoblar o‘quvchida turli fikr-mulohazalar va xulosalar uyg‘otadi. Quyida ulardan ayrim parchalar keltiriladi.

davomi...
__________________
www.ziyouz.com | www.ziyouz.uz - Зиё истаган қалблар учун!
Ответить 
Старый 06.03.2009 08:18   #17  
Аватар для AbdulAziz
Оффлайн
www.ziyouz.com
Главный редактор
AKA:AbdulAziz
Сообщений: 1,932
+ 273  2,100/980
– 3  0/0

UzbekistanОтправить сообщение для AbdulAziz с помощью MSNОтправить сообщение для AbdulAziz с помощью YahooОтправить сообщение для AbdulAziz с помощью Skype™LiveJournalFacebook
O’rta Osiyoning bosib olinishi to’g’risida tarixiy tadrijiy ma’lumotnoma

TURKISTON-HARBIY OKRUGI SHTABINING NASHRI

Toshkent
Turkiston harbiy okrugi tipolitografiyasi
1909 yil

* Ilovaning 1-bo‘limidan boshqa bo‘limlarini rus tilidan Sh. Xolmurod tarjima qilgan.

HINDISTON BILAN SAVDO ALOQALARINI KENGAYTIRISH HAMDA XIVA BILAN TOTUV MUNOSABATLAR O’RNATISH MAQSADIDA IMPYERATOR PYETR BIRINCHI YERKYENT VA XIVAGA OTRYADLAR YUBORDI.

1715 yilda Buxgoltsning to‘rt yarim minglik otryadi Balxash ko‘ligacha yetib keldi va u yerda qal’a bunyod etdi, biroq chekinishga majbur qilindi.
1717 yili knyaz Bekovich-Cherkasskiy otryadi 3727 piyoda, 617 otliq dragun, 2000 kazak, 230 dengizchi askar va 22 ta to‘p-zambarak bilan Xivaga yo‘l oldi.
9 iyunda otryad Gurev shahridan chiqib, qumli dasht va sahrolar osha 2 oy yo‘l bosgach, Xivaga kirib keldi.
Xivaliklar avval to‘la tobeliklarini bildirdilar va joylashtirishga qulay bo‘lsin uchun knyaz Bekovichni o‘z otryadini kichik qismlarga bo‘lishga ko‘ndirdilar, shundan keyin Bekovichning ehtiyotsizligidan foydalanib, ruslarga qo‘qqisdan xiyonatkorona hujum qilib, o‘larni batamom qirib tashladilar.

davomi...
__________________
www.ziyouz.com | www.ziyouz.uz - Зиё истаган қалблар учун!
Ответить 
"+" от:
Ответить




Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2024, Jelsoft Enterprises Ltd. Перевод: zCarot
Advertisement System V2.5 By Branden
OOO «Единый интегратор UZINFOCOM»


Новые 24 часа Кто на форуме Новички Поиск Кабинет Все прочитано Вверх