|
|
Знаете ли Вы, что ... | |
...до того как открыть новую тему, стоит использовать поиск: такая тема уже может существовать. | |
<< Предыдущий совет - Случайный совет - Следующий совет >> |
Ижод хусусида сўз Ижод аҳли, уларнинг ғояси, ҳаёт қараши, мақсадлари, ютуқлари, орзу ва армонлари.... (Все о творчестве, о людях творчества, их идеях, взглядах, достижениях и целях, мечты…) |
Результаты опроса: 2011 йил, 10 июнда бўлиб ўтадиган ижодий мулоқотда қатнашасизми? | |||
Ҳа | 10 | 90.91% | |
Йўқ | 1 | 9.09% | |
Голосовавшие: 11. Вы ещё не голосовали в этом опросе |
Ответить |
|
Опции темы | Опции просмотра |
06.06.2011 13:49 | #1 | ||
|
Шоир бўлсанг бўлсин қалбинг
Элга қурбон бўлгуликШоир бўлсанг, бўлсин халқинг Сенга қалқон бўлгулик. Эркин Воҳидов. Эл суйган шоир Эркин Воҳидов қўлига ижод қаламини олганига ҳам олтмиш йилдан ортиқ вақт ўтди. Устоз шоирнинг шеъриятга ошно бўлишларида Ғайратий тўгараги, Миртемир семинари, Ўзбекистон Миллий университетидаги ижодий муҳит катта таъсир қилганлигини қўп марта эътироф этганлар..Эркин Воҳидов Эркин Воҳидов шоир сифатида шаклланган эллигинчи йиллар ўрталари, 60 -йиллар бошлари жамиятда янги руҳ, янгича қарашлар қарор топаётган давр эди; адабиёт ва санъатда ҳам янгиланиш белгилари пайдо бўлди, ижод заминий ҳисларга, ҳақиқатга, инсон қалби манзараларига яқинлаша бошлади. Бироқ бу жараён осонликча кечгани йўқ. Шоирнинг шеърлари 50-йиллар бошида ёзган табиат манзаралари ҳақидаги болаларча содда масъум сатрларидан тортиб, 1992 йили чоп этилган мардона, шафқатсиз ҳақиқат ёғдулари билан йўғрилган, ўзини чуқур тафтиш этган қалб туғёнидан иборат шеърларига қадар босиб ўтган ижодий йўлига назар ташланганда, бунга яна бир бора иқрор бўласан киши. Муҳтарам форумдошлар! Навбатдаги суҳбатдошимиз Ўзбекистон халқ қаҳрамони, Ўзбекистон халқ шоири, халқимизнинг ардоқли фарзанди Эркин Воҳидовдир. Последний раз редактировалось Nigora Umarova; 06.06.2011 в 13:51. |
||
|
Ответить |
06.06.2011 14:18 | #2 |
Vatanimiz boshiga musibatli kunlar tushganida ham o'z istiqloli uchun qalbdagi tuyg'ularini baralla ayta olgan bu shoirimizga tasannolar aytsak arziydi. Uning har bir she'rlarida insonning yuragida his uyg'otadigan kuch mavjud.
O`ZBEGIM Qasida Tarixingdir ming asrlar Ichra pinhon, o‘zbegim, Senga tengdosh Pomiru Oqsoch Tiyonshon, o‘zbegim. So‘ylasin Afrosiyobu So‘ylasin O’rxun xati, Ko‘hna tarix shodasida Bitta marjon, o‘zbegim. Al Beruniy, Al Xorazmiy, Al Forob avlodidan, Asli nasli balki O’zluq, Balki Tarxon, o‘zbegim. O’tdilar sho‘rlik boshingdan O’ynatib shamshirlarin Necha qoon, necha sulton, Necha ming xon, o‘zbegim. Tog‘laring tegrangda go‘yo Bo‘g‘ma ajdar bo‘ldi-yu, Ikki daryo - ikki chashming, Chashmi giryon, o‘zbegim. Qaysari Rum nayzasidan Bag‘rida dog‘ uzra dog‘, Chingizu Botu tig‘iga Ko‘ksi qalqon, o‘zbegim. Yog‘di to‘rt yondin asrlar Boshingta tiyri kamon, Umri qurbon, mulki toroj, Yurti vayron, o‘zbegim. Davr zulmiga va lekin Bir umr bosh egmading, Sen - Muqanna, sarbador - sen, Erksevar qon, o‘zbegim. Sen na zardusht, sen na buddiy, Senga na otash, sanam, Odamiylik dini birla Toza imon, o‘zbegim. Ma’rifatning shu’lasiga Talpinib zulmat aro, Ko‘zlaringda okdi tunlar Kavkabiston, o‘zbegim. Tuzdi-yu Mirzo Ulug‘bek Ko‘ragoniy jadvalin, Sirli osmon tokiga ilk - Qo‘ydi narvon, o‘zbegim. Mir Alisher na’rasiga Aks-sado berdi jahon, She’riyat mulkida bo‘ldi Shohu sulton, o‘zbegim. Ilmu she’rda shohu sulton, Lek taqdiriga qul, O’z elida chekdi g‘urbat, Zoru nolon, o‘zbegim. Mirzo Bobur - sen, fig‘oning Soldi olam uzra o‘t, Shoh Mashrab qoni senda Urdi tug‘yon, o‘zbegim. She’riyatning gulshanida So‘ldi mahzun Nodira, Siym tanni yuvdi ko‘z yosh, Ko‘mdi armon, o‘zbegim. Yig‘ladi furqatda Furqat Ham muqimliqda Muqiym, Nolishingdan Hindu Afg‘on Qildi afg‘on, o‘zbegim. Tarixing bitmakka, xalqim, Mingta Firdavsiy kerak, Chunki bir bor chekkan ohing Mingta doston, o‘zbegim. Ortda qoldi ko‘hna tarix, Ortda qoldi dard, sitam, Ketdi vahming, bitdi zahming, Topdi darmon, o‘zbegim. Bo‘ldi osmoning charog‘on Tole xurshidi bilan, Bo‘ldi asriy tiyra shoming Shu’la afshon, o‘zbegim. Men Vatanni bog‘ deb aytsam, Sensan unda bitta gul, Men Vatanni ko‘z deb aytsam, Bitta mujgon, o‘zbegim. Faxr etarman, ona xalqim, Ko‘kragimni tog‘ qilib, Ko‘kragida tog‘ ko‘targan Tanti dehqon, o‘zbegim. O’zbegim deb keng jahonga Ne uchun madh etmayin! O’zligim bilmoqqa davrim Berdi imkon, o‘zbegim. Men buyuk yurt o‘g‘lidurman, Men bashar farzandiman, Lek avval senga bo‘lsam Sodiq o‘g‘lon, o‘zbegim. Menga Pushkin bir jahonu Menga Bayron bir jahon, Lek Navoiydek bobom bor, Ko‘ksi osmon, o‘zbegim. Qayga bormay boshda do‘ppim, G’oz yurarman, gerdayib, Olam uzra nomi ketgan O’zbekiston, o‘zbegim. Bu qasidam senga, xalqim, Oq sutu tuz hurmati, Erkin o‘g‘lingman, qabul et, O’zbegim, jon o‘zbegim. |
|
|
Ответить |
6 "+" от:
|
06.06.2011 14:19 | #3 |
|
Шоирнинг бутун ижод йўли баҳс-мунозаралар ичида кечди. Шоир ўз қўлига қурол-шеър, унинг табиати, шоирнинг бурчи, масъулияти хусусида қўп ўйлайди, шеър ва шоир ҳақидаги қарашларини баён этади. У шеър ва шоир хусусида сўз очганида, ҳар доим ижод машаққатларини, шоир учун осон эмаслигини алоҳида таъкидлайди. "Шоирлик-бу ширин жондан кечмакдир", шоир инсон ва жамият, инсоният яшайдиган заминдаги ҳамма воқеалар учун ниҳоятда масъул шахс; "Инқилоб зилзиласининг марказида шоирлар қалби", у "Ҳақ йўлда фидойи аскар", "Шоирнинг дарди-халқнинг дарди". "Агар ҳар бир сўзи халқнинг, даврнинг нидоси бўлса, у шоир-бахтли", дейди у. Шоир халқнинг, даврнинг нидоси бўла оладиган асарлар яратгунга қадар ҳар хил кўчаларга кириб чиқди.
|
|
Ответить |
7 "+" от:
|
06.06.2011 14:25 | #4 | |
|
Цитата:
Последний раз редактировалось Nigora Umarova; 10.06.2011 в 18:24. |
|
|
Ответить |
7 "+" от:
|
06.06.2011 15:59 | #6 | |
|
Цитата:
|
|
|
Ответить |
8 "+" от:
|
06.06.2011 21:02 | #7 |
Ассалом алайкум муҳтарам устоз ! Авваломбор Форумимизга хуш келибсиз! Иштирок этишга розилик билдирганингиздан беҳад хурсандмиз.Сизга савол билан эмас, илтимос билан мурожаат қилмоқчиман. Ҳали ҳеч жойда чоп этилмаган энг янги шеърларингизни Форумга тақдим этаоласизми ?
|
|
|
Ответить |
Реклама и уведомления | |
07.06.2011 10:12 | #8 |
Erkin ijodkor
Jurnalist
Сообщений: 1,748
+ 2,559
2,642/911
– 20
13/12
|
Бу каби учрашувларнинг тез-тез уюштириб турилаётганлиги учун ташкилотчиларга чексиз миннатдорчилик билдирамиз!
Аммо, учрашувда иштирок этолмаганлар ёки иштирок этишга имкони йўқларнинг қизиқишларини ҳам унутиб қўймаслик керак. Одатда бу каби учрашувлардан сўнг фоторепортаж тақдим қилиш билан кифояланиб қолинмоқда. Учрашувда қандай саволлар ўртага ташланди, жавоблар қандай бўлди батафсил репортажлар, имкони бўлса учрашувнинг тўла матн версияси тақдим қилинса яна ҳам аъло бўларди. Акс ҳолда бу каби учрашувларнинг унда иштирок этган саноқли кишилардан ташқари кенг жамоатчиликка нафи тегмай қолади! Ҳурмат билан... |
|
Ответить |
"+" от:
|
07.06.2011 11:20 | #9 | |
Сообщений: 1,253
+ 1,042
1,526/636
– 63
80/43
|
Цитата:
Оффтоп: Husenga shunaqa ijodiy uchrashuvlarda stenograflik (yoxud protokol) vazifasini yuklashni taklif qilaman. |
|
|
Ответить |
"+" от:
|
07.06.2011 11:33 | #10 |
Сообщений: 1,253
+ 1,042
1,526/636
– 63
80/43
|
1) Yohann Volfgang fon Gyote o'zining "Faust" tragediyasini 1770-yilda yozishni boshlagan. Hurmatli shoirimiz Erkin Vohidov esa ushbu asarni O'zbek tiliga tarjima qilishni 1970-yilda boshlagan ekan.
Savol: Erkin aka, oradagi ushbu 200 yillik farq tasodifmi yoki tarjima asar yozilishining 200 yilligiga bag'ishlab boshlanganmi? 2) Erkin aka Vohidov Gyotening "Faust" tragediyasini tarjima qilish uchun 5 yil vaqt sarflagan ekan. Buning uchun Erkin aka tarjima jarayonida g'oyibdan bo'lsa-da, asardagi muhit bilan tanishgan. Savol: Erkin aka, siz Germaniyada bo'lganmisiz? Agar Germaniyaga borgan bo'lsangiz (balki, bir necha marotaba), Weimar shahrida Gyotening uy-muzeyida bo'lganmisiz? Javob ijobiy bo'lsa, uy-muzeydan olgan taassurotlaringiz bilan o'rtoqlashsangiz. Rahmat! Quyidagi rasm Gyotening Weimardagi uy-muzeyidan olingan (Rasm muallifi men emas. Lekin, men 2004 yil noyabr oyida ushbu uy-muzeyda bo'lgandim...). Gyote janoblari rasmdagi kresloda o'tirgan joyida bu foniy dunyoni tark qilgan ekan. |
|
Ответить |
|