|
|
Знаете ли Вы, что ... | |
...инструкция по установке аватара описана в Правилах форума. | |
<< Предыдущий совет - Случайный совет - Следующий совет >> |
Ўзбекистон ва дунё янгиликлари Дунёда бўлаётган воқеаларга оид янгиликлар, хабарлар ва тафсилотлар |
Ответить |
|
Опции темы | Опции просмотра |
14.04.2010 08:25 | #512 | |
Сообщений: 1,253
+ 1,042
1,526/636
– 63
80/43
|
Bu forum bitta xalqni ustidan kulib yozayotganlarga hech qanaqa chora ko'rmaydi shekilli... Men moderatorlik qilgan forumda bunaqa dulatbaylarni tagi bilan supurvorgan bo'lardik...
A tak, qozoq atamasining kelib chiqishi haqida Behbudiy janoblari shunaqa zo'r gap qoldirgan-ki, uni bu forumda yozish uchun men uyatni bir chetga surib turishim kerak... Цитата:
Esda tutinglar, "sart" so'zi Turkistonda yashagan mahalliy aholiga, jumladan o'zbek va tojiklarga, nisbatan qozoq, rus va boshqa millatlar tomonidan qilinadigan haqorat, kamsitish hisoblanadi. Bu narsani bizning milliy intelligenciyamiz (Behbudiy. Keyinchalik Ismoil G'aspirali ham Behbudiyning gaplarini qo'llab-quvvatlab chiqqan) o'tgan asrning boshida qizg'in muhokama qilishgan va bizga nisbatan shu so'zni ishlatuvchilardan bu bema'ni harakatni bas qilishni talab qilib kelishgan. Eh, moderatorlik qo'limda bo'lganida edi... Последний раз редактировалось Bekmirzo; 14.04.2010 в 08:37. |
|
|
Ответить |
2 "+" от:
|
14.04.2010 11:39 | #514 |
|
XVI асрдан кейин ўзбекларнинг маълум бир қисми-шаҳар аҳолиси сарт деб аталадиган бўлди.
Сарт сўзининг маъноси ҳақида турли қарашлар мавжуд. Айрим манбаларда сарт атамаси ўзбек ва тожиклардан бошқа алоҳида элатни ифодалайди деб таъкидланса. бошқа манбаларда бу сўз маҳаллий халқни камситиш учун рус мустамлакачилари томонидан ўйлаб чиқарилган-ҳақоратни билдирувчи сўз дейилади. Тилшунос олим академик А. Алиевнинг фикрича, сарт атамаси алоҳида элатнинг номини билдирган эмас. Шунингдек, ўзбекларни таҳқирлаш учун ҳам ишлатилмаган.(умуман, мустамлакачи амалдорлар маҳаллий халққа паст назар билан қараганлиги тарихий ҳақиқат). XVI асрдан бошлаб, Чирчиқ, Оҳангарон, Қорадарё ва Норин дарёси водийсида яшовчи аҳоли, уларнинг қайси тилда сўзлашишларидан қатъий назар, сартлар дейилган. Бундан сўнгроқ Зарафшон водийси ва Хоразм воҳасидаги ўтроқ деҳқон-косиб, ҳунарманд аҳоли ҳам сарт номи билан юритила бошлаган эди. Демак, сарт атамаси этник маънони эмас, кишиларнинг касби, хўжалиги, турмуш тарзини англатган. |
|
Ответить |
4 "+" от:
|
14.04.2010 11:57 | #515 |
|
Сарт атамаси биринчи марта Юсуф Хос Ҳожибнинг "Қутадғу билиг" асарида учрайдиЖ Эшиткил наку тар бу сартлар баши. Бунда сартлар алоҳида бир гуруҳ бўлиб, уларнинг бошлиқлари ҳам бўлганлиги хусусида гап боради. Маҳмуд Қошғарийнинг "Девони луғотит турк" асарида ҳам сарт сўзи "савдогар" маъносида қўлланган.
Рашидиддиннинг "Жоме- ут-таворих" китобида мўғуллар қарлуқларни сарт деб атаганликлари тўғрисида маълумот берилган. Араблар эса Марказий Осиёдаги мусулмонларни сарт номи билан аташган. Навоий ва Бобур сарт атамасини тожик-форсларга нисбатан қўллаганлар. Умуман, XVI асргача Марказий Осиё шаҳарларида яшовчи тожикларни сарт дейишган. Шайбоний истилосидан кейин бу ерлардаги ўтроқ туркий аҳоли ҳам кўчманчи ўзбеклар томонидан сарт деб юритилгани маълум. Венгер олими Вамбери "Ўрта Осиё бўйлаб сайёҳат"(1965 йил) асарида сарт сўзи шаҳарлик маъносини билдиради деб ёзган эди. М.Қодиров(Қодиров М. Сўз мулкига сайёҳат. "Меҳнат ва турмуш", 4, 1972 йил, 20-21-бетлар) бу фикрни таъкидлаб ёзади: "Ҳақиқатан ҳам, шаҳар сўзидаги ш қипчоқлар талаффузида с га ўтган бўлиши мумкин: яъни шаар-саар шаклида. Сўз ўртасидаги Ҳ товушининг тушиб қолиши тилимизда ҳозир ҳам учрайди". Сарт атамаси аслида санскрит тилида олинган бўлиб, "карвонбоши, савдогар, шаҳарлик" маъноларини англатган. Кейинчалик, хусусан, XIX аср II ярмидан кейин сарт атамаси ўзбек маъносида ишлатиладиган бўлди: сартия эли, сартия лисони(лисони сартия, сарт иборати, сарт қавмлари, "Сартча-русча сўзлук ва шу каби.") |
|
Ответить |
3 "+" от:
|
14.04.2010 12:25 | #516 | |
Сообщений: 1,253
+ 1,042
1,526/636
– 63
80/43
|
Цитата:
Hurmatli Nigora, bu yerda bahslashib o'tirishdan foyda yo'qqa o'xshaydi. Nega axir sart so'zini boshqalar bizga nisbatan kamsitish, mazax qilish, haqoratlash ma'nosida ishlatishlarini tushunmaysizlar? So'zning kelib chiqishi har xil bo'lishi mumkin. Ayni paytda ishlatilayotgan ma'nosi esa umuman boshqacha bo'lishi mumkin. Misollar keltiraymi? Uzr, qo'pol misol keltiraman (barchaga yetib birishi uchun): - "J....b" so'zi arab tilida asli "jalb qiluvchi" ma'nosini beruvchi fe'ldan kelib chiqqan, deyishadi. Biz ham ruslarni masalan inglizlarga o'xshab "raski" deb chaqirishimiz mumkin, ammo, bunda biz ruslarga nisbatan haqoratlashni nazarda tutgan bo'lamiz. Sart so'zining ishlatilishiga norozi bo'lib chiqqan Mahmudxo'ja Behbudiy bizni ruslarga sart deb tanishtirgan qozoqlarga nisbat bera turib, qozoq so'zining etimologiyasi haqida "qozoq atamasi 'qizil ...' dan kelib chiqqan", mazmunida gapirib yuboradi. Ya'ni, bir xalqni haqorat qilayotgan boshqa xalqni ham bemalol haqorat qilish mumkin, degan fikrni ilgari surgan holda. Yoki, qozoqqa nisbatan "mambet" deyish. Mambet - haqorat qilish, kamsitish, yerga urish maqsadida ishlatiladigan so'z. Misollar juda ko'p... Последний раз редактировалось Nigora Umarova; 14.04.2010 в 12:34. |
|
|
Ответить |
2 "+" от:
|
|