Моё меню Общее меню Сообщество Правила форума Все прочитано
Вернуться   uForum.uz > ТЕМАТИЧЕСКИЕ ФОРУМЫ > Образование > ZiyoNET
Сообщения за день Поиск
Знаете ли Вы, что ...
...нарушения правил форума наказываются. Старайтесь их не нарушать.
<< Предыдущий совет - Случайный совет - Следующий совет >>

ZiyoNET Общественная образовательная сеть ZiyoNET


Ответить

 
Опции темы Опции просмотра
Старый 12.08.2008 14:46   #31  
Аватар для Nigora Umarova
Оффлайн
AKA:Nigorabegim
Сообщений: 8,095
+ 8,360  10,318/4,529
– 37  58/50

UzbekistanОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью ICQОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью Skype™Мой КругFacebook
Бугун Узбекистон Республикаси тарих музейида Тошкент шахрининг 2200 йиллик юбилейига багишланган "Чоч-Бинкент- Тошкент" деб номланган илмий конференция булиб утди.

Бу кизик!!! Хаммамиз Тошкент номини Тош шахар деб юрардик. Бирок тарих фанлари доктори, академик Буряков кизик бир янги маълумотни берди. Янги илмий тадкикотларга кура Тошкент сузи Феруза шахри (Бирюзовый город) деган маънони англатар экан. Сабаби Кадимдан Тошкент шахри атрофидан куплаб фируза тошлари казиб олиниб, Буюк ипак йули оркали четга сотилган экан.
Ответить 
Старый 14.08.2008 11:47   #32  
Аватар для Samariddin
Оффлайн
Tarixchi
Сообщений: 66
+ 26  24/19
– 0  0/0

Uzbekistan
Men ak. Buryakov fikriga qo'shilmayman. "Toshkent" toponimi "Chochkat" so'zining o'zgargan shaklidir.
Ответить 
Старый 14.08.2008 12:14   #33  
Аватар для Samariddin
Оффлайн
Tarixchi
Сообщений: 66
+ 26  24/19
– 0  0/0

Uzbekistan
Men to'g'ilib o'sgan qishloq Qorasuv deb ataladi. O'zbekistonda bunday joy nomlari juda ko'p uchraydi,chunki, oqova va yer osti suvlari tashladigan zovurlar o'zbek tilida "qorasuv", tojik tilida esa "siyohob" yoki "suyob" deb nomlangan.Darg'om kanali sug'oradigan maydonlarning oqova suvlari tashlanadigan zovurning Zarafshon daryosiga qo'yiladigan yeriga 14-15 asrlarda odamlar ko'chib kelib qishloq barpo qilishgan va uni "Qorasuv" deb atashgan.
Ответить 
Старый 15.08.2008 12:14   #34  
Аватар для Nigora Umarova
Оффлайн
AKA:Nigorabegim
Сообщений: 8,095
+ 8,360  10,318/4,529
– 37  58/50

UzbekistanОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью ICQОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью Skype™Мой КругFacebook
Цитата:
Сообщение от Samariddin Посмотреть сообщение
Men ak. Buryakov fikriga qo'shilmayman. "Toshkent" toponimi "Chochkat" so'zining o'zgargan shaklidir.
Айнан мана шу "чоч" сузи хитой тилида феруза тошига нисбатан ишлатилар экан-да... Узбекистон Миилий энциклопедиясида хам "Тош шахар" маъносини англатиши хакида ёзилганди, топонимлар лугатида хам. юртимиз тарихини кизикувчиси сифатида Бурюковнинг фикри нихоятда кизик эшитилдименга.
Тарихчи сифатида тарихий манбалар мисолида фикрингизни исботлаб берсангиз, илтимос...
Ответить 
"+" от:
Старый 23.10.2008 15:08   #35  
Real ID Group uParty Member
Аватар для Feruza Xodjayeva
Оффлайн
UZINFOCOM
Сотрудник ZiyoNet при МНО
Сообщений: 243
+ 1,712  447/160
– 4  1/1

Uzbekistan
Rahmat, Nigora opa!
Menimcha juda ham foydali mavzu.
Shu o'rinda men ham o'z tug'ilib o'sgan joyim haqida qisqagina bo'lsada ma'lumot bermoqchiman, ya'ni Sariosiyo tumani.
Sariosiyo so'zi tojik tilidan olingan bo'lib "sar"-bosh,"osiyo"-tegirmon,yani "Bosh tegirmon"ma'nosini anglatadi.Qadimda hozirgi Saroisiyo o'rnida kichik bir qiwloq bo'lib,unda atigi bitta tegirmon mavjud bo'lgan ekan.Atrofdagi barcha qishloq aholisi ushbu tegirmondan foydalanishgan.Keyinchalik atrof qishloqlarda ham tegirmonlar ko'payib ketgandan so'ng bu tegirmon "Bosh tegirmon","Tegirmon boshi" ya'ni fors-tojik tilida "Sari Osiyo"deb atala boshlangan va shundan tuman nomi kelib chiqqan. Hozirda esa 2 ta so'z qo'shilib "Sariosiyo"deb ataladi.Fors-tojik tilida atalishining sababi esa, tuman qo'shni Tojikiston Respublikasi bilan chegaradosh bo'lganligi sababli u yerda asosan tojik millatiga mansub aholi yashaydi.
Ответить 
"+" от:
Реклама и уведомления
Старый 23.10.2008 15:32   #36  
Known ID Group uParty Member
Аватар для Husen
Оффлайн
Erkin ijodkor
Jurnalist
Сообщений: 1,748
+ 2,559  2,642/911
– 20  13/12

Uzbekistan
Кўпчилик мен туғилиб ўсган "Қоракўл" тумани номини қоракўлчиликка даҳлдор деб ўйлашади. Вахолангки, туманимимиз иқтисоди фақат қоракўлчиликка асосланмаган.
Бу ном қадимий бўлиб, Қоракўл туманига қадар бу ерда Қоракўл беклиги бўлган. Мазкур беклик бир пайтлар гуллаб-яшнаган - Пойканд шаҳридан сал жануброқда шаклланган. Маълумки, Пойкандгача Зарафшон дарёсининг сувлари келмай қўйгач, аҳоли бу шаҳарни тарк эта бошлаган. Ва назаримда тарк этаётган аҳолининг бир қисми ҳозирги Қоракўл худуларига келиб қолган.
Қоракўл тепадан кузатилса, қуриб қолган кўлнинг ўзани, тубида жойлашгандек туюлади. Шаҳар атрофлари қумлик тепаликлар билан ўралган. Шу боисдан. олимлар ҳозирги Қоракўл ўрнида қўл бўлган деган тахминни билдиришади. Унинг суви эҳтимол олисдан қорайиб кўринган бўлиши ҳам мумкин. Ҳар ҳолда Қоракўл номининг қоракўлчиликка ҳеч қандай даҳли йўқ. Мендан ҳамиша Қоракўлдан қачон баррача олиб келасиз деб сўрайдиганларга шуни тушунтирганча эсим чиқиб кетади.
Ответить 
2 "+" от:
Старый 30.12.2008 15:54   #37  
Аватар для Nigora Umarova
Оффлайн
AKA:Nigorabegim
Сообщений: 8,095
+ 8,360  10,318/4,529
– 37  58/50

UzbekistanОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью ICQОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью Skype™Мой КругFacebook
Собик Тошкент вино заводининг кесишадиган йулидаги унг кул кучани Первушка деб аташади.
Уйга кайтаётиб кари ёши саксонларга якинлашиб колган рус аёли билан хамсухбат булиб колдим. Сухбат мазмунидан англадимки, аёл Тошкентда тугилиб усган, шахримиз тарихини яхши биларкан.
Юкорида номи келтириб утилган кучанинг номи нима учун бундай аталишини сураганимда у менга куйидаги маълумотларни айтди.
Вино заводи револяциядан олдин граф Первушин томонидан курилган хамда унинг атрофида спиртли ичимликлар сотиладиган майда-майда дукончалар булган. Махаллий ахоли бу жойни Первушка деб атаркан. Кейинчалик дукончалар бузиб ташлангач жой номи сакланиб колган экан.
Ответить 
"+" от:
Старый 07.01.2009 16:29   #38  
Аватар для Calina
Оффлайн
XTV
Erkin foydalanuvchi
Сообщений: 60
+ 1  18/11
– 0  0/0

UzbekistanМой мир
Qoraqalpog'iston Respulikasi Xo'jayli tumani. XO'JAYLI (XO'JALAR ELI yani yurti) Xaqqatdan xo'jalar yashagan va shu nom bilan tumanning nomi Xujayli deb atalgan. Men xam XO'JAMAN.
Ответить 
Старый 08.01.2009 09:35   #39  
Real ID Group uParty Member
Аватар для Tulkin Yusupov
Оффлайн
AKA:iBlogger
Сообщений: 216
+ 263  97/49
– 12  6/3

UzbekistanОтправить сообщение для Tulkin Yusupov с помощью Skype™LiveJournalАккаунт на TwitterМой мирFacebook
Meni ota-onam to'g'ilib o'sgan Samarqandning Zarafshon tog' tizmalari etagida joylashgan Sazag'on qishlog'i (Samarqand viloyati Nurobod tumani) ning nomi haqida eshitganim buyicha, bu nom ancha yillar avval talaffuz orqali shunday holga kelgan ekan.

Xullas, bir vaqtlar o'sha tog'ni etagida uch og'a-inilar yashab o'tishgan ekan. Ular juda inoq, qishloqqa qo'lidan kelguncha yordamlarini ayamas, doim bir-birlari bilan murosada yashashar ekanlar. Shunda qishloq aholisi, ularni olqishlab, "Soz og'a-inilar", "Soz ekanlar" deb atab kelishgan va yillar o'tib, o'sha joyga ham shu iborani ishlatisha boshlashgan. Sekin sekin bu ibora "Sazag'on" holiga kelgan . . .

Shunaqa gaplar . . .
Ответить 
"+" от:
Старый 04.02.2009 13:09   #40  
Аватар для Nigora Umarova
Оффлайн
AKA:Nigorabegim
Сообщений: 8,095
+ 8,360  10,318/4,529
– 37  58/50

UzbekistanОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью ICQОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью Skype™Мой КругFacebook
Цитата:
Икки олмос тарихи

Узбекистон Давлат санъат музейи 1918 йилда княз Николай Константинович Романовнинг шахсий коллекцияси асосида ташкил топган дея эндигина экскурсия бошлаган хам эдимки томошабинлар кетма- кет саволларга мени кўмиб ташладилар. Романов Николай Константинович ўзи ким бўлган? Нима учун Россиядан сургун килинган? Кандай килиб Тошкентга келиб колган? Шу ва шунга ўхшаш саволларга жавоб беришим учун эса мустабид тузимда тарихдан ўчириб ташланган шахс тўгрисида деярли хеч кандай маълумотлар йўклиги туфайли изланишимга тўгри келди.
Тарихий шахслар ва машхур одамларнинг хаёти, фаолияти ва такдири доимо одамларнинг диккатини тортиб, шов-шувларга сабаб бўлиб келган. Ушбу маколада такдир такозоси билан умрининг асосий кисми бизнинг ўлкамизда ўтган ва шу ерда дафн этилган княз Николай Константинович Романовнинг хаёти ва фаолиятига тўхталиб ўтилади.
Бу шахсга нисбатан хаётлигида ва тарихий манбаларда мурожат этилганда Зоти Олийлари, Улуг Княз Николай Константинович Романов дейилган. 1989 йиллардан бошлаб унинг хаёти ва фаолияти хакида жуда кўп кизикарли маколалар чоп этила бошланган. Маколаларда келтирилган далил ва мулохазалар бир бирига зид бўлганлиги сабабли бахс ва мунозараларга сабаб бўлиб келган. Шунга карамасдан княз ўз даврида кўпгина ижобий ишларни амалга ошириб, тарихда ўзига хос из колдирганлигини инкор этиш кийин.
Маълумки Романовлар сулоласи Россияда императорлик бошкаруви вужудга келганидан сўнг 300 йилдан ортик давр мобайнида хукмронлик килган. (1613 - 1917) Биз сўз юритаётган шахс эса император Николай I нинг набираси, улуг княз Константин Николаевичнинг ўгли ва 1855 йилда тахтга ўтирган император Александр II нинг амакиваччаси бўлган.
Ўша пайтларда юкори табакали кишилар ташриф буюрадиган турли хил йигин ва кечаларда ёшларнинг хам, катталарнинг хам эътиборини ўзига торта оладиган, асли француз миллатига мансуб америкалик гўзал ва келишган бир аёл тез-тез пайдо бўлади. Саргузаштларни хуш кўрадиган бу хушчакчак аёлнинг номи Фанни Лир эди. У аёл князнинг хам эътиборидан четда колмайди. Тез орада уларнинг муносабати жиддий тус ола бошлайди ва улар оила куришга карор килишади. Бундан хабар топган сарой маъмурлари уларнинг режаларини барбод килиш чораларини излаб топишади ва князни вактинчалик Италияга юбориб, Фанни Лирни эса Россиядан Францияга чикариб юборишади. Княз Италияда ўзининг Павловскдаги кароргохини безаш учун мармар хайкаллар сотиб ола бошлаганида Фанни Лир хам у ерга етиб боради. Шунда князда бир йўла Фанни Лирнинг хайкалини ясатиб олиш фикри пайдо бўлади ва хайкалтарош Томазо Соларига мурожат килади. Хайкалтарош аёлни Антонио Канов яратган «Венера олма билан» хайкали холатида ўтказиб колип олади. Фанни Лирнинг мармар хайкали 1874 йилда тугатилиб князга юборилади . Кейинчалик Фанни Лир ўзининг княз билан муносабатлари хакида китобча чоп этади ва бу китоб хам анча шов-шувларга сабаб бўлади. Айнан шу аёл туфайли князни саройдан сургун килишган деган тахминлар хам бор.
Фанни Лирни князнинг соф мухаббати эмас балки, унинг оиласи хакидаги маълумотлар хамда бойлик кўпрок кизиктирган эди. Бу гўзал аёлнинг тузогига илинган княз Романовлар сулоласининг мукаддас санамидаги икки олмосни ўгирлаб унга топширган. Булардан ташкари саройда кўплаб майда- чуйда нарсалар хам йўкола бошлайди. Йўколган барча нарсаларда ёш князнинг кўли бор деб Николай Константиновични хибсга олишади ва жандармлар бошлиги граф П.А. Шувалов томонидан сўрок килинади. Буларни барчасини рад этган князга лейб-медик Н. Здекауер рухий касал деб ташхис кўйади.
Бу миш-мишлар тез орада шахарга таркалади. Кимдир нахотки император сулоласининг вакили ўгри бўлса деса, бошка кимдир князни тахт ворислигидан узоклаштириш максадида килинган ишлар деган хулосага келган.
1873 йилга келиб Россияда Хивани босиб олиш режалари етила бошлаган эди. 1874 йилда уруш бошланади ва бу хавфли урушга биринчилар каторида княз хам юборилади. Бахтга карши княз бу урушдан эсон-омон бир неча кўкрак нишонлари, жасорат кўрсатганлиги учун олтин килич хамда полковник унвони билан кайтиб келади. Энди император князни турли бахоналар билан Оренбургга жўнатиб унинг устидан каттикрок назоратни ўрнатишни буюради. Хивани босиб олиш учун юборилган княз у ердан бир олам таассуротлар билан кайтган эди. Унда Ўрта Осиё халкининг бой тарихий мероси, юкори маданияти, ўзига хос миллий анъана ва урф-одатлари катта кизикиш уйготган эди. Ерларни ўзлаштириш, сув захираларидан унумли фойдаланиш оркали катта иктисодий самарага эришиш мумкинлиги унинг хаёлини буткул чулгаб олади. У Ўрта Осиёга, хусусан Туркистон ўлкасига оид илмий адабиётларни синчиклаб ўргана бошлайди. 1877 йилда сугориш тизимини такомиллаштириш ва Ўрта Осиёга Россиядан темир йўл ўтказиш гояларига багишланган бир нечта илмий маколаларни чоп этади. 1878 йилнинг сентябр – октябр ойларида Ўрта Осиёга биринчи экспедицияни ташкил килади ва унинг таркибига Козон университетининг профессори, ботаник Сорокин, темир йўл мухандислари Ляпунов ва Соколовский, топограф Каширин ва бошкаларни жалб этади.
Бирок бу сафардан олдин княз оренбурглик хамда петербурглик бошликларни яна хайратда колдирди. У энди махалий полицмейстрнинг кизи Надежда Александровна Дрейер билан танишиб 15 феврал 1878 йилда яширинча никохдан ўтган эди.
Сафар тугагач князни император буйруги билан Самарага жўнатишади. Бир йил ўтгач Самарада, Ўрта Осиёга иккинчи экспедицияни ташкил этиш гояси тугилади. Бу сафарга олдинги иштирокчилардан ташкари шифокор Валицкий, рассомлар Каразин ва Сумаковлар кўшиладилар.
Экспедиция натижаларига кўра 1878-1879 йилларда «Аму ва Узбой» харитаси билан «Ўрта Осиё дарёлари», «Коракумнинг Ўрта Осиё темир йўлларига алокаси», «Амударёнинг Узбойга бурилиши», «Туркистон темир йўллари» каби макола ва китоблар чоп этилди.
Бу пайтда князни назорат килиб турувчилар орасида келишмовчиликлар юзага келиб у хакида саройга турли уйдурмалар етказишади. Бу зиддиятларга чек кўйиш бахонаси билан князни Петербург якинидаги Пустинка кишлогига кўчириш буюрилади. Николай Константиновичнинг Пустинкадаги осуда хаёти тез орада бузилади. Бунга Император Александр II нинг ўлими ва тахтга князни хуш кўрмайдиган Александр III нинг келиши сабаб бўлди. Энди назоратни янада кучайтирган холда князни аввал Павлоскга кейинчалик 1881 йилда Туркистон ўлкасига сургун килиб уни саройдан улоктиришга карор килинди ва шахсан Александр III томонидан тасдикланган 9 банддан иборат йўрикнома тузилади. Бу йўрикноманинг хамма бандлари князнинг хак – хукукларини чеклашга каратилган эди. Мисол учун йурикноманинг иккинчи бандига асосан княз император хонадонига мансуб шахс эмас, балки оддий фукаро сифатида кабул килиниши керак деб ёзилган бўлса, саккизинчи бандида эса агарда княз махаллий хукумат органларига бўйсунишдан бош тортган такдирда дархол хибсга олиниши лозимлиги кайд этилган. Факатгина йўрикноманинг биргина учинчи банди князнинг кўнгли таскин топишига сабаб бўлган. Бу бандга асосан княз Н.А. Дрейер билан бирга яшашга рухсат берилган эди.
Улар Тошкентга 1881 йилнинг ёзида кириб келишди ва умрининг охирги кунларигача шу ерда кўним топишди. Тошкентга келиши билан княз шахар марказида меъмор В.С. Гейсельманнинг лойихаси асосида чиройли кароргох курдириб унинг атрофида бог яратди (Хозирда Республика Ташки Ишлар Вазирлигининг кабуллар уйи). Бинонинг ичини эса ўзи йигиб юрган ноёб гиламлар, расмлар, хайкаллар хамда Ўрта Осиё худудидан йигиб келинган халк амалий санъти намуналари билан безатади.
Улар Тошкентга ўзлари билан Н.А. Дрейернинг кичик ёшдаги Елизавета исмли жиянини хам олиб келишган эди. Бу киз вояга етгач Бельгия кироличасининг зотига мансуб бўлган номдор йигитга турмушга чикиб Бельгияга кетади.
Тошкентда княз ўз насабини Искандар деб ўзгартиради. Мехмонларни ўз кароргохида миллий кийимларда бошига салла ўраган холда кабул килган. Баъзан шу либосда шахарни сайр килиб юрадиган одати хам бўлган.
Тошкентга келганидан сўнг Оренбургда режалаштириб юрган ишларини бевосита амалга оширишга киришади. Ўз маблаглари эвазига Амударё ўзани бўйлаб Оролгача уч маротаба илмий экспедиция ташкил этиб натижалари хакида Туркистон Генерал Губернаторига хабарномалар такдим этади.
1885 йилга келиб чўлларни сугориш учун Амударёдан Узбойгача канал казиш ишларини бошлайди. Мирза Равошга хам бир неча каналлар казиб ерларни ўзлаштиришга Хива хонини кўндиради. «Хоним» канали хам ўша даврларда куриб битказилган эди. Кўп ўтмай ўзлаштирилган ерлардан мўмайгина даромад туша бошлайди. У шахар ободончилигига ва хайрия ишларига вакт хам, маблаг хам топади. Жумладан хайвонот боги, «Эски Хива» кишки кинотеатри (хозирги Ўзбекистон халклари тарихи музейи ўрнида бўлган), «Янги Хива» деб номланган ёзги ва кишки бинолари (хозирги шахар хокимиятининг янги биноси ўрнида), иккита кариялар ва ногиронлар уйларини курдиради, кўчаларга мослама тошлар ёткизиб симёгочлар ўрнатиб кўчаларни ёритиш учун электрлаштиради.
Н.А. Дрейер билан турмушидан икки ўгил Артемий ва Александр Искандерлар дунёга келади.
1895 йилга келиб княз яна уйланишга жазм килади ва казак Елисей Часовитиннинг 16 ёшли Даря исмли кизига уйланади ва унга шахар четрогидан уй курдиради (Хозирги Хиндистон элчихонаси жойлашган бино). Улар никохсиз яшаган бўлишса хам уч фарзанд кўришган. Кизини исми Даря, ўгиллари Святослав ва Николай бўлган.
Бора бора вакт ўз хукмини ўтказиб князнинг эхтирослари хам сўна бошлайди. Огир дамларида унинг кўнглига доимо никохсиз кизи Даря далда бўлар эди. Ёшлигиданок скрипка чалишга кизикиши сезила бошлагач княз уни Норвегиядаги машхур скрипкачи профессор Ауэрнинг кўлида ўкишга юборади. Князнинг Даряга бўлган мехри хам ўзгача бўлган.
Н.К. Романов кароргохига келиб кетувчиларнинг сони кўпая боради. Тошкентга келадиган хар бир мартабали мехмон унинг уйига ташриф буюришга, санъат ишкибозлари эса ноёб экспонатларни узок вакт томоша килиш ва мухокама килишга кизикар эдилар. Кейинчалик княз санъат асарларини алохида уйда кўргазма килиш режаси хакида ўйлай бошлайди ва Н.А. Дрейерга махсус дангиллама уй курдириб барча ноёб буюмларни у ерга жойлаштиришади. Кўп ўтмай бу кўргазма хакикий музейга айлантирилиб Н.А. Дрейерга хам иш, хам эрмак бўлди. Чунки у музейнинг хар бир жихози тугрисида тўла маълумотга эга бўлган холда томошабинларга улар хакида завк билан, тўлиб тошиб гапириб берар эди. (Бу музей 1966 йилги зилзила натижасида яроксиз ахволга келганлиги сабабли бузиб ташланиб, Ш.Р. Рашидовнинг шахсий ташаббуси билан хозирги музейнинг биноси курилади) . Музейнинг довруги ошган сари унинг экспонатлари хам бойиб боради.
1916 йилнинг охирларида князнинг соглиги ёмонлашиб нафас йўлларининг шамоллаши аникланади. Унинг оёкка туриб кетишига машхур шифокор Боровский катта хисса кўшади ва у тез орада фаол хаётга кайтади.
1918 йил 14 январ куни отасидан хабар олиш учун Норвегиядан етиб келган кизи Даря Чусовитина кўлида княз 68 ёшида оламдан кўз юмади. Князнинг дафн маросими тантанали ўтказилиб унинг хоки Тошкент шахар марказидаги Георгиев черкови ёнига кўйилади.
Унинг васиятномаси хам ўкувчиларни кизиктирса керак. Ўзининг асосий даромадлар манбаи бўлган «Олтин Ўрда» дан хар бири йилига юз минг рубл фойдасини Н.А. Искандер (Дрейер) ихтиёрига колдиради.
Колганини 10 кисмга бўлиб 5 кисмини рус армиясининг уруш ногиронларига ёрдам беришга, шахар электр станцияси ва электр тармокларини таъмирлаб туришга, Тошкент политехника олийгохи ва Тошкент ўкитувчилар (Педагогика) олийгохига кўмаклашишга, янги мактаблар куришга, сугориш иншоатларини таъмирлаб туриш учун ишлатишни васият килади .
Колган беш кисмини Артемий ва Александр Искандерларга, Святослав, Николай ва Даря Часовитиналарга тенг бўлиб беради. Лекин замон ўзгариши натижасида унинг васиятномаси хам ўз кучини йўкотади.
Князнинг хотини Надежда Александровна Тошкентда колиб давлат томонидан Бадиий музейига айлантирилган, бир ўзи яшаб ва ишлаб турган уй музейда дастлаб рахбар кейинчалик эса бош мухофиз вазифасида фаолият олиб боради. 1921 йилда у ишдан бўшатилиб унинг яшаши учун музей коровулхонасидан жой берилади. Бу албатта унинг рухиятига салбий таъсир килмай колмайди. Умрининг сўнгги йилларини ночорликда ўтказган Н.А.Дрейер – Искандер эгасиз колган дайди итларни бокиб олиб, шулар билан ўзини овутиб юради. У 1929 йилда кутирган ит тишлаши окибатида огир касалликка чалиниб оламдан ўтади ва шахар четидаги (хозирги Боткина) кабристонга дафн этилади.
Шундай килиб Романовлар сулоласининг вакили Улуг княз Николай Константинович Романовнинг зиддият ва каршиликлар билан тўлиб тошган хаёти юртимизда якун топади. Дарвоке, 1920 йилларда Георгиев черкови бузиб ташланиши натижасида князнинг кабри хам вайронага айланади.
1958 йил 4 апрелида Тошкентга расмий равишда Бельгия кироличаси бошчилигидаги вакиллар ташриф буюришади. Улар ичида Надежда Александровнанинг жияни Елизавета хам бор эди. Улар Санъат музейи, Мусулмонлар диний идораси хамда Кашшофлар саройини томоша килишганида Елизаветанинг кўзи ёшланиб кетди. Чунки, у качонлардир яшаган уй олдида турар эди.

Камола Нишонова
Камолиддин Бехзод номидаги
МРДИ аспиранти.
Ответить 
Ответить




Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2026, Jelsoft Enterprises Ltd. Перевод: zCarot
Advertisement System V2.5 By Branden
OOO «Единый интегратор UZINFOCOM»


Новые 24 часа Кто на форуме Новички Поиск Кабинет Все прочитано Вверх