|
|
Знаете ли Вы, что ... | |
![]() |
...для каждой темы существует свой раздел. Изучите структуру форума. Если соответствующего раздела нет, то всегда есть раздел "Разное" :) |
<< Предыдущий совет - Случайный совет - Следующий совет >> |
ZiyoNET Общественная образовательная сеть |
Ответить |
|
Опции темы | Опции просмотра |
![]() |
#33 |
![]() ![]() Xabar
Сообщений: 1,597
+ 745
1,505/647
– 2
1/1
![]() |
Замонавий журналистикамизнинг муаммолари кўп. Кадрларнинг нафақат сифати, сони ҳам жуда кам.
Аввал ҳам айтганман, журналистикамизда адабиёт йўналиши устунлик қилади, яъни журналистика ва адабиёт қоришиб кетган. Ҳамон адабиёт ва журналистикага бир хил йўналишдек қаралади. "Журналист шеър ёза олмаса, қанақа журналист" деган қарашлар сақланиб қолган. Дейлик, "сариқ матбуот" деб аталадиган йўналишда "турмуш чорраҳалари" рукни кенг урф олган. Бу йўналишда ижод қиладиганлар орасида турли соҳа вакиллари бор, айримлари воқеаларни таъсирли ҳикоя қилиши ҳам мумкин. Аммо, улар журналистми? Кўпчилик шу ерда чалғиб кетади. Журналистика аслида қандай бўлиши керак? Матбуотда қандайдир енгил жанрдаги ҳикояси чиққанлар ҳам журналист бўла олишадими? Бугунги матбуотимиз ўз услуби билан шу каби саволлар юзага келишига сабаб бўляпти ва кўпчиликни чалғитяпти. Ижодкорлик журналистларга бегона хислат эмас, аммо бизда ижод деб ҳиссиётга ҳаддан зиёд берилувчанлик кучли. Журналистикада ҳиссиётнинг устун келиши эса нохолисликни келтириб чиқариши турган гап. Бу ҳолатни ўзгартириш, биринчи навбатда, шу йўналиш таълимига боғлиқ. Яъни замонавий журналистика қоидаларидан хабардор кадрлар етишиб чиқарилиши керак. Бунинг учун эса ўқув тизимида жаҳон тажрибаси билан танишиш, фикр алмашиш долзарб бўлиб қолган. Ўзимиздаги ҳолатдан хабардормиз. Янгилик бўлиши учун эса хорижий таълим тизимлари билан алоқалар бўлиши зарур. Биз ўқиган пайтда факултетда германиялик журналист бир ойча дарс берганди. Ўша қисқа муддатда анчагина янгиликларга эга бўлгандик. Талабалар соҳани замон талаблари асосида эгаллашига хорижлик мутахассисларнинг ўрни жуда катта. Улар янгича "қон" олиб кира олишади. Шу сабабдан, ҳеч бўлмаганда Россиядаги журналистика факултетлари билан яқин алоқалар ўрнатиши керак. Талабага изланишни ўқитувчилар ўргатишади, шу сабабдан ўқитувчиларнинг ўзларидан изланиш талаб этилади. Бугун журналистика ахборот технологиялар билан бирлашиб кетди. Ўқитувчилар шу технологиялар имкониятидан тўла хабардорми? Бугун ахборот технологиялар ёрдамида талабанинг журналистик маҳоратини ошириб боришнинг осон йўллари бор. Масалан, факултет сайтини ташкил этиш ва унда ҳар бир талабанинг блогларини ишга тушириш мумкин. (Албатта, бунинг учун талабалар факултетнинг компютер хоналари ва интернетидан эркин фойдалана олиши шарт. Бизнинг даврда котибалар талабаларни компютер синфига яқинлаштирмасди ![]() Бу услуб талабаларни ахборот технологияларидан фойдаланган ҳолда ижодий муҳитга йўналтиришга қаратилган биргина мисол, холос. Ўқитувчилар изланишса турли усулларни ишлаб чиқиш мумкин. Журналистикада энг асосийси, талабаларни қизиқтира олиш ва тўғри рағбатлантириш. Ўзим ҳам ўқиган пайтимда факултетнинг "Журналист" газетасига бирор нарса ёзмаганман. Сабаби газета мени ўзига қизиқтира олмаган, яъни унинг атрофида ижодий муҳит шаклланмаган эди. Ижодий муҳит шаклланиши учун эса, газета талабалар ўртасида муҳокама қилиб ўқиладиган, баҳслашиладиган минбар бўлиши, мақолалари чиққан талабаларга ўқитувчилар томонидан муносабат зарур эди. Афсуски, факултет ва "Журналист" газетаси ўртасида узвий боғлиқлик таъминланмаган. Шу сабабли ҳам республика матбуотида чиқиш қилиб юрган талабалар ўзининг газетасига эътиборсиз қарайди. Агар чинданда факултет газетаси атрофида ижодий муҳит шакллантирилса, у нафақат ЎзМУда, балки республика миқёсида оммабоп бўла олиш имконига эга. Қизиқ, халқаро журналистика факултетининг ҳам ўз газетаси бормикан? |
|
Ответить |
5 "+" от:
|
![]() |
#37 | |
![]()
Сообщений: 1,253
+ 1,042
1,526/636
– 63
80/43
![]() |
Цитата:
Оффтоп: Siz chalg'imang, taqsir. Kamina ajablangani yo'q. OmoNning savoliga javob berdim xolos. Domlaning taxallus tanlash huquqiga hech kim aralashgani yo'q-ku. Istasalar, "Faylasuf domla", "Domlalarning domlasi" va hokazo shu kabi taxalluslar bilan ijod qilaveradilar. |
|
|
Ответить |
![]() |
#38 | |
![]() ![]() Erkin ijodkor
Jurnalist
Сообщений: 1,748
+ 2,559
2,642/911
– 20
13/12
![]() |
Цитата:
![]() Оффтоп: Шундоқ газетда номимиз чиққан экан-у билмай юрган эканмиз ![]() Ҳурматли Олим! Бу ерда ҳеч қанақа адоватни кўрмаяпман. Қайтангга, сизнинг бу тахлитдаги доимий ёзувларингиз катализаторлик ролини ўйнаб қолиши мумкин. Ундан кўра, ЎзМУдаги жараёнларнинг ичида қанаётган бир ходими сифатида ўз мулоҳазаларингизни ўртоқлашсангиз яна ҳам яхши бўларди. Последний раз редактировалось Husen; 15.02.2010 в 11:58. |
|
|
Ответить |
![]() |
#39 | |
![]()
Сообщений: 1,253
+ 1,042
1,526/636
– 63
80/43
![]() |
Цитата:
Оффтоп: Gazetaning bu parchasidan quyidagi xulosalarni chiqarish mumkin:1. Husen Tangriev uforum.uzning faol muxbiri, umidli jurnalist (jurnalist uchun zap antiqa sifat ekan); ![]() 2. Ushbu faol muxbir askar kuchukka tenglashtirilib, mazax qilingan anavi otkritkani "Jurnalist" tahririyatiga jo'natgan, tahririyat a'zolari o'z navbatida askarlarning mazax qilinganini anglamagan. ![]() |
|
|
Ответить |
![]() |
#40 | |
![]() ![]() |
Цитата:
Bitta narsaga hayron qoldim. „Talabalarning o'quv gazetasi“ nega kirill yozuvida? Hozir universitetda o‘qiyotgan barcha talabalar maktabning boshlang‘ich sinfidan boshlab lotin yozuvida yozishadi shekilli? |
|
|
Ответить |
3 "+" от:
|
|