|
|
Знаете ли Вы, что ... | |
![]() |
...нарушения правил форума наказываются. Старайтесь их не нарушать. |
<< Предыдущий совет - Случайный совет - Следующий совет >> |
Маърифат Адабиёт, тарих, таълим, маданият, санъат ва ҳоказо |
Ответить |
|
Опции темы | Опции просмотра |
|
![]() |
#1 |
![]() ![]() ![]() ![]() |
Пири комил Боязид Бистомий шаҳар кўчалари бўйлаб ўтиб бораётиб, Шайх Шиблий ҳазратлари истиқомат қиладиган маҳалла томон бурилди. Ул зотнинг хона-донига кириб бир ҳазил-мутойиба қилгиси келди. Остонасига келиб:
—Бормисиз, ҳозиқ табиб жаноблари? — дея ичкарига мўралади. Ичкаридан «кираверинг», деган овоз эшитилди. Ўша дамда Шиблий ҳазратлари жинниларни даволаш билан машғул эди. Бир жинни йўлакдаги темир панжара-ни худди тишлари билан ғажиётгандек қилиқлар қилиб турарди. Боязид Бистомий ҳазратлари унга шунчаки бир назар ташла-ди-да: Шиблий ҳазратларига, гап қотди: —Менга бир дору керак, бемормен, — деди. —Кандай дору? —деса, Бистомий ҳаз-ратлари: —Сизда гуноҳнинг доруси борми? — деди. —Гуноҳнинг доруси? — таажжубланди табиби ҳозиқ. Шу пайт темир панжарага тишларини ботириб, турфа қилиқлар қилиб турган ҳалиги жинни тилга кирди. —Агар гуноҳнинг дорусини сўрасанг, мана мен айтаман сенга. Бистомий ҳазратлари унга қараб. —А-а, хўш-хўш, айтчи, нима экан у? — деса, жиннига жон кириб, жавоб қилди. —¥ар куни тавбанинг томури билан истиғфорнинг япроғини қалбинг ҳавончаси-да тавҳид тўқмоғи билан туй, инсоф элагидин ўтказ, кўз ёшларинг била йўғир, ишқ тандурида пишур, бомдоддин то шомгача тановул қил! Отдай бўлиб кетмасанг мана мен кафил, —деди. Буни эшитган Боязид Бистомий ҳазрат-лари жиннига ҳайрат кўзларини тикиб, —Ё, Ра-а-аб! Эй дунё! Хастахонангда қандай табибларинг бор-а! — дея ҳушидан кетиб, йиқилди... |
|
Ответить |
6 "+" от:
|
![]() |
#2 |
![]() ![]() ![]() ![]() |
Оиша разияллоҳу анҳо ривоят қиладилар: «Ҳамза ибн Амр ал-Асламий Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан «Сафарда бўлганимда ҳам рўза тутаверайинми?» – деб сўради. Жаноб Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Хоҳласанг тут, хоҳламасанг, тутма!» – дедилар» (Муттафақун алайҳ).
*** Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Инсонлар модомики ифторликни тезлаштирар эканлар, яхшиликда давом этадилар» (Муттафақун алайҳ). "Кун ҳадиси"дан Последний раз редактировалось Nigora Umarova; 08.08.2012 в 12:03. |
|
Ответить |
![]() |
#3 |
Andijan JB
Tadbirkor
Сообщений: 31
+ 58
45/20
– 0
0/0
![]() |
Bir hadisni ikki kishi Rasulillohdan eshitsa va bu hadisni eshitgan kishilar rostgo’y bo’lsalar, shunda bu «Hadisi mutovotir» deb ataladi. Imom Nabaviy ayturlarki, bu hadisi sharifni saxobalardan 200 kishi rivoyat qilgan. Ammo, bu kabi mutovotir hadislar juda ozdir.
Bir hadisni ikki nafardan ortiq kishi rivoyat qilgan bo’lsa, bu «Mashxur hadis» deb yuritiladi. Hadis sanadida zikr qilingan barcha kishilarning hammasi mu`tabar, ma`ruf kishilar bo’lsa bu «Hadisi sahih» deb nomlanadi. Hadislarning boshqa qismlari ham mavjud: hadisi mutovotir, mashxur sahih, hasan, solih, zaif, musnad, marfu`, mavkuf, mavsul, mursal, maqtu`, mudallas, musalsal, g’arib va shularga o’xshash. MUHAMMAD SODIQ MUHAMMAD YUSUF. *** Xotinlarni urmanglar. *** «Lo havla vala quvvata billah» degan so’z 99 dardga davodir. U dardlarning eng yengili g’amdir. *** Saxovat (qo’li ochiqlik) jannat daraxtlaridan biriki, uning shoxlari dunyoga osilib turadi, kim uning shoxini ushlasa uni jannatga olib boradi. Baxillik dunyoga shoxlari chiqib turgan do'zax daraxtlaridan biriki, kim uning shoxini ushlasa u do’zaxga olib boradi. *** Salom - bu Allohning ismlaridandir. Alloh uni yerga nozil qildi, uni oralaringizda keng tarqatinglar. Albatta musulmon kishi bir qavm oldidan o’tsa-yu, ularga salom bersa, ular alik olsa, salom bergan kishiga shu qavmga salomni eslatganlik darajasi yoziladi. Agar ular alik olmasalar ulardan afzalroq zotlar (farishtalar) alik olishadi. *** Birodarlaringiz aksa ursa (uch martagacha) «yarkamukalloh» deb ayting (bu Alloh rahmat qilsin degani bo’ladi). Uchtadan ortiq aksa ursa u tumovlangan yoki kasallikka chalingan. (Agar u odam «alhamdullilloh» demasa «yarkamukalloh» aytilmaydi). BALKIZ ALADDIN "Muhammad payg’ambar alayhis-s-salom qissasi" Ingiliz tilidan JAMOL KAMOL tarjimasi *Alloh taolo barchamizni mazkur mavzuda yoritilayotgan Muhammad sallollohu alayhi vasallamning muborak hadisi shariflaridan bahramand bo’lmog’imizni va ularga ba qadri toqat va imkon qadar amal qilmog’imizni nasib aylasin. (Omin!) |
|
Ответить |
3 "+" от:
|
![]() |
#5 | |
Цитата:
«Nabiy (s.a.v): «Allohning to’qson to’qqizta ismi bor. Kim ularni to’liq bilib olsa, jannatga kiradi. U Undan o’zga ilohu ma’bud yo’q Allohdir. Rahmon, Rohiym, Malik, Quddus, Salom, Mo’min, Muhaymin, Aziz, Jabbor, Mutakabbir, Xoliq, Bari’, Musavvir, G’affor, Qahhor, Vahhob, Razzoq, Fattoh, Aliym, Qobiz, Bosit, Xofiz, Rofe’, Mu’izz, Muzill, Samiy’, Basiyr, Hakam, Adl, Latiyf, Xabiyr, Haliym, Aziym, G’afur, Shakur, Aliy, Kabiyr, Hafiyz, Muqiyt, Hasiyb, Jaliyl, Kariym, Raqiyb, Mujiyb, Vose’, Hakiym, Vadud, Majiyd, Bo’is, Shahiyd, Haq, Vakiyl, Qaviy, Matiyn, Valiy, Hamiyd, Muhsiy, Mubdi’, Mu’iyd, Muh’yi, Mumiyt, Hayy, Qayyum, Vojid, Vohid, Somad, Qodir, Muqtadir, Muqaddim, Muaxxir, Avval, Oxir, Zohir, Botin, Voliy, Mutaoliy, Barr, Tavvob, Muntaqim, Afvvu, Ra’uf, Molikul Mulk, Zul Jalol val Ikrom, Muqsit, Jome’, G’aniy, Mug’niy, Mone’, Zorr, Nofe’, Nur, Hodiy, Badiy’, Boqiy, Voris, Rashiyd va Sabur», dedilar». (Termiziy, Ibn Hibbon va al-Hokim rivoyat qilgan.) |
||
|
Ответить |
4 "+" от:
|
![]() |
#6 | ||
Сообщений: 451
+ 1,525
573/266
– 3
7/6
![]() |
Цитата:
Цитата:
Сўров берган кишининг ҳам умри зиёда бўлсин. Последний раз редактировалось Биллур; 08.08.2012 в 17:42. |
||
|
Ответить |
3 "+" от:
|
![]() |
#7 | |
![]() ![]() ![]() ![]() |
Цитата:
|
|
|
Ответить |
2 "+" от:
|
Реклама и уведомления | |
![]() |
#8 | ||
![]() ![]() ![]() ![]() |
Цитата:
Цитата:
|
||
|
Ответить |
"+" от:
|
![]() |
#9 | |
![]() ![]() ![]() ![]() |
Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusufga ham bu borada savol berishgan ekan:
Цитата:
|
|
|
Ответить |
"+" от:
|
![]() |
#10 |
Сообщений: 451
+ 1,525
573/266
– 3
7/6
![]() |
Бир донишманддан шогирди сўради:
- Отам-онам вафот қилганлар. Энди нима қилсам уларнинг ҳақларини тамом адо қиламан? - Ота-онангнинг васиятларини бажо келтир, дўстларини, ёру-биродарларини иззат-ҳурмат қил, ака-укаларингга, қариндош уруғларингга муҳаббат боғла, қўлингдан келганича уларга ёрдам бер, яхшилик қил, ўзинг тарбия, адаб доирасидан чиқма! Фарзанд вояга етиб мустақил турмуш қургунча, ота-она қўлида омонатдир. Ёш бола гавҳарга ўхшаш опппоқ мум каби ҳар нақшни қабул қилади. Шунинг учун ота-она ўз фарзандларини болалик чоғларидан бошлаб аҳлоқ, одоб, тарбия қоидаларига мувофиқ парвариш қилишлари лозимдир. *"Отангнинг дўсти билан дўстлик алоқасини давом эттиришинг отангга қилган яхшилигингдир" (ҳадис). *** Савоб дилинг тўлган, кўнглинг таскин топган нарсадир. Гуноҳ эса хотиринг жам бўлмасдан, дилинг тўлмаган нарсадир (бошқалар бўлаверади, ҳеч нарса қилмайди десалар ҳам). *** Намоз, рўза ва садақа даражасидан ҳам афзалроқ нарса - бузилган орани ислоҳ қилиш, чунки оранинг бузилиши қирувчидир (динни). *** Эй одамлар, ибодатда ўртача бўлинглар, чунки Аллоҳ таолога савоб бериш малол келмайди, сизга малол келмагунча. *** Ибодатнинг энг осони ва баданга енгили, жим турмоқ ва хушхулқ бўлмоқ. ("Ҳадислар"дан) |
|
Ответить |
3 "+" от:
|
|