![]() |
Ўзбек мумтоз адабиёти
Ўзбек мумтоз адабиётига оид сайтлар, маколалар, расм+видео ва бошка мавзуга оид ресурслар бўлса шу мавзуда бир бирларимиз билан бахам кўриб борсак... яъни шу бўлимда барчасини жам килсак... Мумтоз (классик) адабиётимиз хакида фикр алмашсак... дардларимиз бўлса дардлашсак...
яна бир таклиф иложи борича шу мавзуда туркий (эски ўзбек тилида) постлар килсак... : ) (лекин бу таклиф мажбурий эмас... ) P.S Раббано, ато этган лафзларинг бунчалар барно, бунчалар зебо, бир-биридан бунчалар хам тамонноли бўлмаса тассанолар сенгаким, илло турк алфози бунчалар хам раъно бўлмаса. Боболарим форсийда шеър битмиш, нечукким туркийнинг ўзи шеър. (Исроил С.) |
Юсуф Хос Хожибнинг кутадғу билик асарини интернетдан топса бўладими?
|
Захириддин Мухаммад Бобурга оид маколалар керак эди... интернетда у хакида каердан маълумот топа оламан...
|
Цитата:
|
кеча келгумдур дебон... мир алишер навойининг ажиб байтларини шу пайтга қадар ҳамма хар ҳил тушуниб келган. шу боис, собиқ иттифоқ даврида ҳам бобомиз томонидан қолган меросларни тузумлаштириб олганлар бўлди. Ҳатто «келмади» деб номланмиш машҳур ғазални ҳам ўша пайтнинг юксак севгиси тариқасида талқин этишди. навоий даврида йигит ва қиз ўртасидаги муҳаббат илоҳий даражага кўтарилган, деб иддао қиладиганлар ҳали ҳам орамизда топилади. аммо минг таассуфки, аслида мир алишер навоийнинг байтларида умуман бошқа маънолар акс этган эди. Ҳозир биз собиқ иттифоқ даврида «ёр севгиси» деб таърифланган «келмади» ғазалини тасаввуфий руҳда шарҳлашга уриниб кўрамиз. кеча келгумдур дебон ул сарви гулрў келмади, кўзларимга кеча тонг отгунча уйқу келмади. ўзингиз ўйлаб кўринг, навоий яшаган даврда бир қиз ҳозиргидек йигитнинг кўзига тик қараганмикан? ёки ҳаё ва андишали замон вакилаларининг «севгилиси»га қарата: кечқурун келаман, мени кутинг» дейишига ишонасизми? йўқ, навоий бобомиз бу ерда йигит ҳамда қиз ўртасидаги ишқий муносабат ҳақида гапирмаяптилар. «ул сарви гулрў» аслида биз тушунаётгандек маъшуқа эмас, балки тунда уйқуларни ҳам бузиб юборадиган кўз ёшдир. Ҳа, кўз ёш. навоий ҳаддан ташқари ҳассос инсон бўлгани боис, ҳар бир мисраларида аллоҳга бўлган муҳаббатни изҳор қиладилар. яратганга бўлган чексиз қуллик ул зотни қўлга қалам олишга мажбур айлаган. шу боис, «кеча келгумдур» деб ваъда қилган кўз ёшни, аллоҳ учун сажда пайтида тўкиладиган кўз ёшни тунги ибодатлари даврида кутганликларини айтадилар. аммо инсон ҳар доим ҳам йиғлай олмайди, ҳеч кимнинг кўзи тушмайдиган, қоп-қоронғу кечада биргина ғофил бўлмаган зот - аллоҳ учун йиғламалик бахтини ҳақиқий солиҳ инсонлар тушуниб етадилар. алишер навоий шундай инсон бўлгани туфайли ҳам, аллоҳ таоло учун йиғламаликни «сарви гулрў» деб атамоқдалар. аммо... одамлар учун риё қиладиган инсонларнинг қалби қотиб кетади, ҳеч ким кўриши мумкин бўлмаган тунги кечада йиғлолмай қолади экан. шундай надоматни одамларга эслатиш ниятида навоий «ҳар кеча келаман, деб ваъда айлаб, ул сарви гулрў келмади» демоқдалар. ғазалнинг давомида ундан-да ҳайратлари сатрлар оқиб келади: тонг отгунга қадар уни кутдим, аммо унинг келмагани сабабли кўзларимга уйқу ҳам келмади! лаҳза-лаҳза чиқдим-у, чекдим йўлида интизор, келди жон оғзимга-ву, ул шўҳи бадҳў келмади. Ҳар лаҳзада уни, яъни ҳеч ким кўриши мумкин бўлмаган қоп-қоронғу кечада кўзимдан тинмасдан оқадиган кўз ёшни кутдим, кутишим асносида унинг йўлига кўзларимни интизор қададим. Ҳатто жон халқумдан ўтиб, оғзимга ҳам келди, аммо ул ёмон феъллик маъшуқам келмади. ёмон феъллик маъшуқа- кўз ёш мени алдаб кетди, агар у яна бир неча кун келмаса, менинг дунёда яшамакликдан маъним ҳам қолмайди. оразидек ойдин эркан-да, гар етти эҳтиёт рўзғоримдек ҳам ўлғонда қоронғу келмади. фақат аллоҳ учун ҳолис тўкиладиган кўз ёшни жуда кутдим, аммо унинг келмаслиги тобора ойдинлашиб борарди. Ҳаттоки, унинг юзини эслагим келади, «оразидек ойдин эркан-да» деб кечани ёритгувчи юзини эслаб ўтади тунларим. Ҳудди рўзғорим, тирикчилигим сингари уни кундузлари кўриб қоламан, негадир у қоронғу кечада келмайди. ул париваш хажриниким, йиғладим девонавор, кимса бормуким анча кўрғонда кулгу келмади. энди мен кўз ёшларимни париваш деб номлаяпман, мен уни жуда соғиндим, негадир у мени узоқ-узоқларга ташлаб кетгандек туюлмоқда. унинг ҳажрида девоналарга ўхшаб йиғладим, аслида аллоҳ учун тўкишим керак бўлган кўз ёшимни соғиниб йиғладим, бундоқ йиғламакликдан аллоҳнинг ўзи асрасин. кўз ёшини соғиниб йиғлаётган кишини кўрганлар бу ҳолнинг моҳиятини тушуниб қолиб, ҳатто кулишмади ҳам. менинг девонавор йиғлаётганлигимни кўриб ул бечораларнинг юзларига кулгу келмади. кўзларингдан неча су келғай, деб ўттирманг мени, ким бори қонерди келган бу кеча су келмади. тўғри, кўзларимдан кўз ёш, сув оққан. аммо аллоҳ учун йиғламаклик ҳақиқий обидлар учун насиб этади экан. мени маломат қилаверманг «кўзингдан кўп сув оққан» деб. бу кеча аллоҳ учун бир йиғлай деб эдим, кўзларимга умуман сув келмади. нақадар даҳшат! толиби содиқ топилмас, йўқсаким қўйди қадам, йўлғаким, аввалқандам маъшуқи ўтру келмади. мен барибир кўз ёшларимни топиш учун сафарга чиқаман. ул сафар муборак бўлади. кўз ёшларимни топишга уринаман. бу йўлда устоз топаман, унинг ҳар бир топшириғини бажараман. Ҳатто бу йўлда менга толиби содиқ топилмасада, маъшуқимни топиш учун йўлга чиқаман. эй навоий, бода бирла хуррам эт кўнглунг уйин, не учун ким, бода келган уйга қайғу келмади. бода сўзи мумтоз адабиётда «аллоҳга бўлган муҳаббат» деган маънода ишлатилади. шунинг учун ҳам ғазалларнинг аксарида шу сўзни ўқисак, уни мажозий маънода тушунишимиз керак. навоий ҳазратларига ўзларига ўзлари мурожаат айлаб: эй навоий, аллоҳга бўлган ибодатингни кучайтиравер, зеро, бу амал билан ҳар қандай уйни гўзал айламоқ мумкин. Ҳақиқий муҳаббат кирган уйларга ҳеч қачон қайғу келмади. айнан шу жиҳат билан «ул сарви гулрў»ни уйга таклиф айламакнинг йўли бордир. навоийнинг хитоби охирлаганда, ғазалдан олинадиган фойдаларни ҳам келтириб ўтамиз: инсон тунги ибодатида йиғламакликни талаб этсин. кўзлари ёшланмаса, кўзлари ёшланмаётгандан йиғласин. Қалби қотиб кетганидан йиғласин. Ҳамма нарса учун ёшланган кўзлари бутун оламларни яратган зот учун ёш тўка олмаганидан йиғласин. бошқа ёшларни эмас, балки аллоҳ учун йиғлаган кўз ёшини «сарви гулрў», «маъшуқи ўтру», «шўҳи бадҳў» сингари эъзозласин, уни суйсин ва ана шу учун ҳам йиғласин. чунки аллоҳ таоло қуръони каримда ўз бандаларига «намоз ўқинглар» деб эмас, балки намозни барпо қилинглар, деб амр этган. яъни, инсон намозни шундоқ ўқиб қўйиши эмас, балки ихлос билан барпо қилмоғи, қурмоғи лозим. шундагина намоз аллоҳ таолонинг ҳузурида хусни мақбул бўлади. аллоҳ таоло ўзи учун тўкилган бир қатра ёш ҳурмати бандасини дўзахдан озод этади. бу ҳақда муборак ҳадислар ворид бўлган. шундай экан, келинг, жаноби Ҳаққа йиғлайлик, фақат унинг ўзигагина муножот айлайлик. навоийнинг ғазалидан илҳом олиб ёзилган сатрларни ўқиб, мир алишер бобомизнинг руҳларига хайри дуо қилайлик. |
Газални жуда гузал шархлабсиз. Мен узгача услубда шархлагандим. Ушбу газалнинг Нусратхужа Жумахужаев ва Алибек Рустамий шархлаган вариантлари хам бор эди.
Сизнинг шархингиз Ишки Хак юзасидан булибди. |
Цитата:
|
Цитата:
Нусратхужа Жумахужаев ва Алибек Рустамийларнинг шархларини келтирсангиз "хўб" иш бўларди... |
Цитата:
|
Ungacha mana bu go'zal satrlarni o'qishni taklif etardim. G'oyat go'zal va insonni ko'ngil xotirjamlikka, go'zallikni his qilishga undaguvchi satrlar.
Internet olamiga hali qo'yilmagan. Цитата:
|
Цитата:
|
Цитата:
|
Цитата:
Келинглар, ушбу газални хар ким билганича шархлаб курсин. Мумтоз адабиётнинг газал жанри буйича фикр алмашиб, тафаккуримизни чархласак... |
Цитата:
Оффтоп: Нигора опа, илтимос, ў,қ,ғ,ҳ ҳарфлари борку клавиатурада. Нега ишлатмайсиз? Ғазални ўзи, тушуниш қийин. Ҳарфларни алмаштириб ёзганда айтмаса ҳам бўлади. Куз - кўз, ун - ўн... булар бошқа бошқа сўзлар бўлса... Агар "ў,қ,ғ,ҳ" ҳарларнини ишлатиш муаммо бўлса, уларни ўрнатиш ва ишлатиш бўйича қўлланма ҳам ёзиб беришим мумкин. ;) |
Цитата:
Оффтоп: Behzodjon!Kompyuterimda O',Q, G' harflari bor, bir-ikki marta qo'llaganimda boshqa kompyuterda to'rtburchak holidagi ko'rinishini ko'rib jig'ibiyronim chiqqan edi. Shunga....:icon_redface: Mayli unda lotin alifbosida sharhlab beraman... |
Цитата:
|
Ёрдам тарихасида лугат келтирираман.
Цитата:
|
Цитата:
|
Оффтоп: Behzod Saidovning e'tirozlariga ko'ra(o', q, g', h haqidagi) ruxsatingiz ila g'azal matnini va sharhini lotin alifbosida keltururmen.G'azal usluban ta'rif-tavsif turida yaratilgan. Asarning maqsad-mohiyati o'n sakkiz yoshdagi manzur(nazarda tutilgan muayyan siymo) malohatini vasf etishga qaratilgan/ Lekin bu vasf inson umrining navqiron pallasi hamda husnu jamol haqidagi falsafiy mushohadalar bilan yo'g'rilgan. Chunonchi g'azalning birinchi baytida o'n sakkiz yoshli dilbarning sarvinozligidan ko'ra, uning shu yoshdagi ma'naviy-ruhiy ahvoli tasviriga kuchli urg'u berilgan. "On sakkiz ming olam" - badiiyatda timsolga aylangan turg'un so'z birikmasi bo'lib? u butun borliq o'n sakkiz ming olamdan iborat, Tangri taollo olamni O'n sakkiz ming qilib yaratgan degan tasavvurlardan kelib chiqqan. |
Undan avval g'azal terminalogiyasiga oid ba'zi so'zlarni izohini ko'rib chiqsak.
Цитата:
|
Shoir "Sarvinozimning boshida o'n sakkiz ming olam g'avg'osi bor, ammo bunga ajablanmaslik kerak, chunki u o'n sakkiz yoshdadur", der ekan, birgina sarvinoz ahvoliga emas, umuman, insonning o'n sakkiz yoshiga ta'rif beradi. Ta'rif umuminsoniy bo'lganidek, nazarimizda, o'n sakkiz yashar sarvinoz ham umumlashma obraz.
Navoiy insonda ilohiy yetuklikni, Ilohda insoniy go'zallikni ko'rgan. Mutafakkir o'zi sig'ingan ilohiy qudrat, navqironlik, barkamollik, hayratomuz sehru sinoatni, jismoniy va aqliy tengsizlikni o'n sakkiz yoshli inson siymosida tajassum ettirgan. G'azalning yaratilishiga o'n sakkiz ming olamni mushohada etishga qodir, o'n sakkiz ming olamning dardi bilan yashaydigan, aqlu zakovati o'n sakkiz ming olam tilsimlarini yeacha oladigan, husni o'n sakkiz ming olamni lol qoldiradigan, hayajon va ehtiroslari o'n sakkiz ming olamni o'rtaydigan o'n sakkiz yoshli inson siymosi sabab bo'lgan. Ehtimol, bu navoiy orzusidagi komil insondir. Darvoqe, o'n sakkiz ming olam tashvishlari bilan yashaydigan yosh zamondoshlarimiz ham yo'q emas. Esli-hushli, zakovatli, g'ayrat-shijoatli yigit-qizlarimiz oldida shunday ulkan muammolar, vazifalar, orzular turadiki, ularning ko'lami o'n sakkiz ming olam oshubidan kam emas. Chinakam inson uchun o'n sakkiz yosh- shunday mas'uliyatli davr, aslida. |
Keyingi baytlarda matla'dagi g'oyaviy mazmun tadrijiy takomillashtiriladi, 2-3- baytlar matla'da vasf etilgan darajadagi kamolotga erishgan inson yetukligining yashovchanligi haqida bahs etadi:
Цитата:
G'oyaviy mazmunning baytlarda tadrijiy rivojlanishiga tadrij usuli bilan birga ruju' san'ati ham ko'maklashgan. Shoir ikkinchi baytda, "Sarvinoz o'n sakkiz ming olamga tatiydigan husnu jamolni zohir etgan ekan, o'n sakkiz ming olam mojarolarini boshiga sig'dirolgan ekan, undagi bu qobiliyat yana o'n sakkiz yil bemalol saqlanadi", der ekan, uchinchi baytda bu fikrdan qaytadi. O'z-o'zini "O'n sakiz yil dema" so'zlari bilan inkor etib. "Yana yuz sakson yil o'tsa ham, ko'zu qoshida turfa balolar jilva qilar ekan, ul sarvinoz husn shohi sifatida hukmfarmolik qilaveradi" degan xulosaga keladi. Ruju' mohiyati mana shu o'z-o'zini inkor etib, fikrni kuchaytirishdadir. Sarvinozning "ko'zu qoshida"gi balolar sehriga kelsak, bunda Sharq g'azaliyotida ko'z va qosh madhida aytilgan (masalan, ko'zning xunxorligi, jallodligi, fitnagarligi; qoshning shamshir kabi qattolligi, birining imo qilib, birining jon olishi va hokazo) hamma sifatlar nazarda tutiladi. |
Shoir aql bovar qilmaydigan darajadagi husn sohibini tasvirlayotgan bo'lsa-da, uning qonuniy va tabiiy hol ekanligini iqror etadi:
Цитата:
|
Navbatdagi bayt sarvinozning nihoyatda go'zal, ammo beqiyos bag'ritoshligiga kinoya tarzida yaratilgan:
Цитата:
|
Bu g'azalda ham, an'anadagidek, maqta'dan oldingi baytda baytda mayfurushga murojaat qilinadi:
Цитата:
|
Maqta'ga kelib, ta'rif-tavsif oyga, quyoshga qadar ko'tariladi.:
Цитата:
Ushbu g'azalni Berta Davidova mumtoz qoshiq-maqomga solib kuylaganlar. |
Цитата:
|
Нигора опа, шархларингиз учун катта рахмат. Эсимдан чикаёзган адабиёт назариясини кайта жонлантирдингиз:) Хазрат Навоийнинг "Мехр куп кургуздим, аммо мехрибоне топмадим" матлали газалларини хам шархлаб ёинки оммага хавола этиб берасизми ??
|
Цитата:
Навоийшунос эмаслигимни назарда тутиб, баъзи бир камчиликлар булса, маъзур тутгайсизлар.:icon_redface: |
Цитата:
|
Оффтоп: Нигора опа, Бахру Байтдаги масала юзасидан, айнан мен курсатган мисрадаги ортикча кисм вазнга тушмаган эди, яъни, 6та бугин булиши керак, "Ул гулгун" эса 3 та... |
Цитата:
Цитата:
|
Цитата:
|
Эсланг:
Цитата:
|
Цитата:
Оффтоп: Sinchkovligingiz uchun rahmat.Haqiqatan ham, Ul orazi gulgun ekan. Ba'zan ko'p narsani yod olgandan ko'p she'rlar quvvai hofizaning ostki qatlamida qolib ketadi. |
Цитата:
Цитата:
|
Алишер Навоий узининг "Махбуб ул-кулуб" асарида ишкни ишки авом, ишки мажоз ва ишки Хакка булади. Ушбу газал ишки мажоз йуналишида ёзилган.
Цитата:
Цитата:
Цитата:
Цитата:
Цитата:
Цитата:
Цитата:
Сирларимни айтишга нозикфахм инсонни топа олмадим. Цитата:
|
Nigora opa, yaxshiyam siz borsiza... Qancha odamlarga o'zlari xohlagan ma'lumotlarni berib, rosa savobga qolayapsiz.
[GLOW="365kun.zn.uz - hamma narsa haqida..."][/GLOW] |
Цитата:
|
Цитата:
Adabiyotshunos va tarixshunos olimlar bu borada ko'plab bahs-munozara yurgizganlar. Kinofilmdagi, Izzat Sulton hamda Uyg'un yozgan dramada Guli obrazi keltiriladi. Biroq Guli bu xalq rivoyatlari asosida asarga kiritilgan badiiy to'qima obrazdir. Tarixchi olim Umid Bekmuhammadning ilmiy maqolasida keltirilishicha Alisher Navoiy Sulton Husayn Boyqaroning rafiqasi Xadichabegimga o'smirlik davrida ko'ngil qo'ygan. Abulqosim Bobur vafotidn keyin taxt uchun bo'lgan kurashda Abusaid Mirzo Xuroson taxtiga chiqadi va 12 yoshli Xadichabegimni o'ziga g'unchachi qilib oladi. Alisher Navoiy Sulton Husayn Boyqaroning yaqin do'sti bo'lgani uchun Hirotda isyon uyushtirishidn qo'rqib, uni Samarqandga surgun qilib yuboradi. Chunki yosh Sulton Husayn Boyqaro bir necha bora Abu Said Mirzoga qarshi isyon ko'targan edi. Bir oz vaqt o'tgach Husayn Boyqaro Xuroson taxtini qo'lga kiritadi hamda Abu said Mirzoning haramidagi Xadicha Begimni o'ziga nikohlab oladi. Navoiyni Samarqanddan Hirotga chaqirtirib keladi. Navoiy Hirotga qaytgach, sevgilisini do'stining nikohida ko'rib hech narsa deya olmaydi. U umrbod toq o'tishga ahd qiladi. Shunga ko'ra Alisher Navoiy ishqni "Mahbub ul-qulub" asarida uchga bo'ladi: Ishqi avom, ishqi majoz va ishqi Haq. Navoiyning ishqi ishqi majozdan ishqi Haqqa o'tadi. |
| Текущее время: 11:32. Часовой пояс GMT +5. |
Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2026, Jelsoft Enterprises Ltd. Перевод:
OOO «Единый интегратор UZINFOCOM»