![]() |
Цитата:
|
Цитата:
Бизда 2006 йилда Салима Рустамийнинг "Девони луготи-т-туркда"ги лингвистик атамалар" деган китоб чиккан экан. |
Цитата:
|
Цитата:
|
Nega endi bexabar ,bo'lar ekanmiz?! Mana xabrdor bo'ldik hamda ushbu fikrni aytamiz. Hozirgi kunimizning yoshlari ya'ni tengdoshlarimiz, ba'zan o'zbegimning badiiy san'atini qay darajada hurmatga ega ekanligini unutib qo'yishayotgandur,ammo adabiyotni " dil torlarini chertuvchi so'z kalitlarini o'rgatadurg'on ilm " deb ataguvchi yoshlar ham bor. Shu fikrimga qarshi chiqmasangiz kerak ,aziz yurtdosh va forumdosh!
|
савол-жавобларимизни давом этирсак...
Хазрати Алишер Навоийнинг "Садди Искандарий" достонида шох Искандар тахтга кандай эришади...? 1. Маликага уйланиб (шох бўлади) 2. Сарой тўнтариши оқибатида... 3. Отасини ўлдириб... 4. Халк талаби бўйича 5. Искандар шох бўлмаган... 6. Бу ерда тўғри жавоб йўк... "Обид кетмон" қиссасининг муаллифи ким? 1. Тоҳир Малик 2. Ғофур Ғулом 3. Эркин Воҳидов 4. Фитрат 5. Абудлла Қодирий 6. Айний 7. Чўлпон 8. Хамза 9. Пирмқул Қодиров 10. Муҳаммад Юсуф |
Цитата:
Bu asar G'arb va Sharqdagi eng mashhur siymo jahongir Iskandarga bag'ishlangan. Iskandarni G'arbda Aleksandr makedonskiy deb atashgan. 336 -yilda otasi Filipp o'ldirilgach, taxtga chiqadi. Dostonda filippning nomi Faylaqus deyiladi. 330-yilda iskandar 26 yoshida Doro III ni yengib, Eronni egallaydi. 329-yilda Markaziy Osiyoga kirib keladi. U 323-yilda 33 yoshida vafot etadi. Faylaqus Tangridan farzand so'raydi. Bir kuni ovdan qaytarkan, shaharga kiraverishdagi vayronada yangi ko'zi yorigan ayolga duch keladi. Chaqaloq o'g'il bola bo'lib, sergak, ona esa o'lib qolgan ekan. Unga iskandar deb nom qo'yib, uning tarbiyasi bilan shug'ullanadi. O'limi oldidan esa uni valliahd etadi va o'z o'rniga shoh qilib qo'yadi. 2. "Obid ketmon" asarini "Adabiyot" kitobimdagi manbalardan bilaman, biroq kitobni o'qimaganman. |
Хали жавоб тўлиқ бўлмасада яна кўшимча савол бериб ўтсам...
Мумтоз адабиётимиздаги Искандар "обрози" бу Александр Македонскийми ёки бошка Искандарми? |
Цитата:
|
Искандарнинг тарихий шахс дейишга асосий омиллар куйидагилардир: Шаркда у Искандар Зулкарнайн дейилган. "Зулкарнайн" сузининг икки хил маъноси бор: биринчи маъноси шохли дегани. Хозиргача хам гап орасида, "Бошингда шохинг борми" ибораси кулланилади. Искандар Мисрни босиб олганида Мисрликлар узлари сигинадиган худолари, маъбудлари Амон Ранинг угли деб Искандарни эълон килишади ва бошига худди Амон Ра каби шохли тож кийгизишади. Шарк халклари бунга асосланиб , уни "шохли Искандар" деган ном билан аташган. Агар эсласангиз, "Искандарнинг шохи бор" деган эртак хам бор.
иккинчи маъноси- кун чикиш ва кун ботиш хукмдори дегани. Унга "сохибкирон", яъни "Кирон сохиби" унвонининг берилиши эса, Искандар Кирон ходисаси булганида тугилган. Кирон ходисаси ер юзида хар саккиз юз йилда бир булиб, бу ходиса даврида Искандар, Мухаммад С.А.В. хамда Амир Темурлар тугилишган. Бу ходисада Зухал ва Муштарий юлдузлари туташади хамда шу пайтда дунёга келган бола ер юзида уз хукмронлигини маърифий жихатдан утказа олади. "Садди Искандарий"да тарихий шахслар Искандарнинг устози- Арасту(Аристотель), отаси- Файлакус(Филипп), Эрон шохи Доролар катнашганлигини инобатга олиб уни тарихий шахс дейишимиз мумкин. |
Текущее время: 11:58. Часовой пояс GMT +5. |
Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2025, Jelsoft Enterprises Ltd. Перевод:
OOO «Единый интегратор UZINFOCOM»