Просмотр полной версии : Алвидо, Чингиз ога!
Behzod Sulaymonov
11.06.2008, 11:38
Сешанба куни жахон адабиётининг йирик намоёндаларидан бири, киргиз ёзувчиси Чингиз Айтматов узок давом этган хасталикдан сунг 80 ёшида Германиянинг Нюрнберг клиникасида оламдан утди. Ёзувчи шу йилнинг 16 майда тусатдан буйрак ишламай колиши натижасида касалхонага ёткизилганди.
Батафсил ушбу ерда танишинг "Жахон адабиётида катта йукотиш" (http://qorakul1.zn.uz/133#more-133)
Мунособат билдиринг.... Тахминларга кура, ёзувчи Нобеь мукофотига номзоди куйилган ва кутилмаганда яна олиб ташланганди. Сабаби, нимада булиши мумкин?
Nigora Umarova
11.06.2008, 12:27
https://img.uforum.uz/images/8702787.jpg
Чингиз Айтматов мураккаб дунё фожеаларини буюк каламкашнинг сезгир калби билан сеза олган, тафккурнинг янги кирраларини очган, уни уйга толдирган ва хаттоки идрок этиш кийин булган ходисалар гирдобига ташлаган буюк ёзувчи эди.
Афсуслар булсинким инсон умри шундай: ибтидоси бор дунёнинг, бордир интихоси хам...
Ибтидоий табиат мавжудлигидан буён шундай: хар сафар вакти етганда- эрта хам эмас, кеч хам эмас - инсон борса келмас юртга сафарга отланади. :-(
Илохим, ёзувчининг охирати обод булсин.
Nigora Umarova
11.06.2008, 12:38
Шу уринда ёзувчининг "Утар куш ноласи"асардаги "Турна йигиси" ни келтирмокчиман. Гуё бу йиги ёзувчининг биз инсониятга колдириб кетаётган васиятидек туюлади...
"Бузлаб-бузлаб учаман,
Бузлаб-бузлаб учаман,
Бузлаб-бузлаб учаман,
Зорланаман инсонларга.
Заминни эхтиёт килинг инсонлар,
Эрк берманг вахшиёна эхтиросларга.
Нима бу - хатто турна йигласа,
Йук-йук йигламанг асло.
Ва лекин, бари бир,
Ноинсоний кулфатлардан.
Чексиз ёнгинлардан,
Конли жанглардан.
Панохида асрасин, илохим,
Хай, инсонлар!
Вайрона килиб куймангиз уни ногахон,
Нима бу - пинхона тукилган куз ёшлар.
Кераги йук, йигламанг асло,
Ва лекин, бари бир - бари бир.
Узи панохида асрасин Сизни,
Ноинсоний кулфатлардан,
Панохида асрасин, хай, инсонлар!"
Behzod Sulaymonov
12.06.2008, 13:58
Yozuvchi Chingiz Aytmatov suhbatlaridan birida shunday deydi: “Kishi o`zi bilmagan, his qilmagan narsalarni yozsa na o`quvchini ishontira oladi, na yozganlari uni hayajonga soladi”.
Bu gap zamirida juda katta ma'no yotadi...
Ha,albatta Chingiz Aytmatov juda yetuk qirg'iz namoyondasi edi...
Qirg'iz xalqi Chingiz Aytmatov bilan har qancha faxrlansa arziydi...
Komil Eriev
12.06.2008, 20:19
Alvido, Gulsari deya Oq kemada ketgan Chingiz Aytmatovni Momo Yer o'z bag'riga oldi. Sohil bo'yab chopayotgan olapari mung'ayib qoldi...
Qiyomatda Yuzma-yuz ko'rishguncha, oxirati obod bo'lsin U insonning...
Chingiz Aytmatovning hayoti va ijodi (http://www.samdu.uz/files/web/napr/filologiya/txa/html/15.htm)ni yana bir bor o'qib ko'ring.
Nigora Umarova
13.06.2008, 09:32
Ha,albatta Chingiz Aytmatov juda yetuk qirg'iz namoyondasi edi...
Qirg'iz xalqi Chingiz Aytmatov bilan har qancha faxrlansa arziydi...
Nafaqat qirgi'z xalqi, balki turkiyzabon millatlar faxrlansa arziydi. Chingiz Aytmatovning jasurligi, mardligi, qo'rqmasligiga tan bermay iloj yo'q. U haq so'zni, haqiqatni aytishdan qo'rqmagan adib edi. Ayniqsa, "Asrga tatigulik kun" dagi manqurt, "Oq kema"dagi shoxdor ona bug'u timsollari, "Qiyomat" romanidagi "Ona bo'ri Akbara hamisha erkindir" jumlalari kishini o'ylantiradi.
Nigora Umarova
13.06.2008, 09:39
Birgina "Oltovlon va yettinchi" hikoyasidagi qo'shiq haqidagi fikrni olaylik. Inson umri qo'shiqqa o'xshatiladi. Bu qo'shiq ba'zan mahzun, ba'zan sho'x shodon. Biroq u qanday bo'lmasin, inson umrining mazmunini tashkil etadi. Rivoyat qilishlaricha, insoniyat tomonidan ,kuylangan birinchi qo'shiq- bu Odam ato o'g'li Hobil akasi Qobil tomonidan o'ldirilganida kuylangan marsiya ekan. inson shundan beri inson hayotiga qo'shiq hamohang ekan....
Kimni jondan sevgan eding, kimni titrab-qaltirab kutgan eding, kim seni tashlab ketdi, qanchalar o’rtanding, kuyding , seni tushunmadilar, bundan ko’ra o’lganim yaxshiydi deding, o’lim oldi aytgan so’nggi qo’shig’ingni u eshitishini orzu qilding, onang qanchalar erkalardi seni go’dakligingda , dov va tanti otangning boshi qaylarda qoldi, qanday jang qilishardi jasur do’stlaring, qaysi xudolarga ocharding beg’araz va pok dilingni, o’ylaganmiding hech odam nega tug’iladi-yu, nega o’ladi va nega o’lim doim sen bilan birga, sendan nari jilmaydi va o’lgandan so’ng o’lim yo’q, lekin hayot o’limdan yuqori, dunyoda hayotdan ko’ra yuqori o’lchov yo’q – shuning uchun tirik jonni mahv etma, lekin elingga yov bostirib kelsa, darhol himoyaga otlan, sevganingning nomusini asra xuddi ona- yerni yotlardan asraganday; ayriliqni hech totib ko’rganmisan, bilasanmi ayriliqning dushvorligini, xuddi yelkangga cho’ng tog’larning yuklari ortilganday; suyganing bo’lmasa, hech narsa ko’zlaringni quvontirmaydi: na gullar, na nurlar va na kelajak kunlar – ana, nimalar kuylanmaydi qo’shiqda, aytib ado qilib bo’larmidi barini…
Chingiz Aytmatov
Nigora Umarova
13.06.2008, 10:08
Ibtidoiy tabiat mavjudligidan buyon shunday: har safar vaqti yetganda - erta ham emas, kech ham emas - har yili bir xil vaqtda qushlar uzoq safarga otlanadi. Ular albatta uchib ketadi, uchganda ham faqat ana shu uchar qushlargagina ma'lum o'zgarmas havo yo'llari uchib, dunyoning u chekkasidan bu chekkasiga boradi. Momaqaldiroqlaru bo'ronlardan o'tib, kechayu kunduz qanot qoqib uchadi, hatto uchayotib uxlab ketadi. Ularning tiriklik mohiyati shunda: tabiat dunyosida narsalarning o'zgarmas taribi mavjud. Qush karvonlari shimolga, azim daryolar bo'ylariga, azaldan uya yasab bola ochadigan joylarga uchib boradi. Kuzda esa, voyaga yetgan bolalari bilan janubga uchib keladi, shu zaylda bu jarayon uzluksiz takrorlanaveradi...
Mana, biz qancha kunlardan beri uchib ketyapmiz. Ana shu osmonu falakda, ana shu sovuq hukmron yuksaklikda shamol mangu daryo kabi shovqin solib oqib yotadi. Bu daryo cheksiz Koinotda nozohiriy Vaqtning noma'lum tomonga tinim bilmay qilayotgan harakatidir.
Bizning bo'yinlarimiz kamon o'qi, tanamiz yurak bo'lib charchoq nima ekaninibilmasdan shiddat bilan harakatda. Har safar uzoq, tolmasdan qanot qoqaveramiz, qanot qoqaveramiz...
Biz borgan sari baland ko'tarilib parvoz qilmoqdamiz... Endi tog'lar tekislikdek bo'lib qoldi, keyin esa, umuman ko'rinmay ketdi, kurrai zamin bo'lsa uzoqlashgandan uzoqlashib, yer yuzasi chaplashib ketganday bo'ldi - qayerda Osiyo, qayerda Ovro'pa, qayerda okeanlaru, qayerda quruqlik ekanini farqlab bo'lmay qoldi. Gir-atrofimizda bo'shliq hukmron, cheksiz Koinotda faqat bizning Yer sayyoramizgina cho'lda adashgan bo'taloq kabi olam kezmoqda, sekin suzib onasini qidirib yuribdi. Xo'sh, o'sha ona tuya qani? Savol- javobsiz! Faqat shamol, xilvat yuksakliklarning shamoli g'uvillaydi, faqat Yer kurrasi yosh bolaning boshidek yakka-yolg'iz suzib, chayqalib qo'ymoqda- yerimiz beqaror, yerimiz beqaror. Nahotki, ana shu yer shunchalik Yaxshiliklar maskani, shunchalik Yovuzliklar makoni bo'lsa?! Yo'q, yovuzlikka erk bermaslik kerak, o'tinaman, kadxudolar, so'zamollar, ijodkorlar!
Men ana shu parvoz qilayotgan galada bor-yo'g'i bir qushman. men turnalarga qo'shilib uchib ketyapman va o'zim ham turnaman. Men turnalar bilan birga qorong'u kechada yulduzlarga qarab, kunduzi ekinzorlar va shaharlar ustidan uchayapman. o'ylarga tolaman...
Qushlar galasi uzoqda ko'zda g'oyib bo'ladi. Qanotlari ko'rinmay ketadi. mana, gala osmonda bir kichkina nuqtaga o'xshab qoladi va u ham g'oyib bo'ladi...
Hademay, yana bahor keldi va yana osmoni azimda turnalar "qur-qur"i yangray boshladi..."
Chingiz Aytmatov "Otar qush nolasi"dan"
Чингиз Айтматов махоратли ёзувчи эди. Охирати обод булсин. Унга 90-йилларда Чингиз Туркий деб тахаллус хам куядиган одат чикаришганди.
No Comments
https://img.uforum.uz/images/4702644.jpg
https://img.uforum.uz/images/4393739.jpg
https://img.uforum.uz/images/7761025.jpg
14 июнь. Бишкек. Ата Бейит кабристони
Behzod Sulaymonov
17.06.2008, 18:48
Ёзувчининг дафн маросими тафсилотларига багишлганган махсус фоторепортажни ушбу ерда хам куришингиз мумкин
Фоторепортаж: Киргизистон Айтматов билан видолашди (http://qorakul1.zn.uz/144#more-144)
Негадир мазкур жараёнлар бизнинг матбуотда батафсил ёритилмаяпти.
Хориж матуботи Айматовнинг вафоти тафсилотларини икир-чикиригача ёритаётган бир пайтда нега биз жим туришимиз керак?
Фикрингизни кутамиз.
Nigora Umarova
18.06.2008, 16:22
Ёзувчининг дафн маросими тафсилотларига багишлганган махсус фоторепортажни ушбу ерда хам куришингиз мумкин
Фоторепортаж: Киргизистон Айтматов билан видолашди (http://qorakul1.zn.uz/144#more-144)
Негадир мазкур жараёнлар бизнинг матбуотда батафсил ёритилмаяпти.
Хориж матуботи Айматовнинг вафоти тафсилотларини икир-чикиригача ёритаётган бир пайтда нега биз жим туришимиз керак?
Фикрингизни кутамиз.
Донолар хаётни кузатурлар жим...
Behzod Sulaymonov
26.06.2008, 15:41
Донолар хаётни кузатурлар жим...
Бу билан матбуотимизни донога ухаштяпсизми? Янги конун:матбуот жим турса демак у доно булади, шунаками? У холда улардан янгилик, хабар кутаётган халкни ким уйлайди?
Нахотки, адабиётдаги катта йукотиш хакида матбуотимиз гапириши шарт эмас деб уйласангиз?
Халигача орамизда Саид Ахмад, Шукур Холмирзаевларнинг вафоти хакида эшитмаганлар бор! Бу бугунги матбуотимизнинг шармандали холати эмасми? Журналист хаётни жим кузатдими демак у доно эмас, ахмок!!!
Nigora Umarova
26.06.2008, 16:05
Донолар хаётни кузатурлар жим...
Бу билан матбуотимизни донога ухаштяпсизми? Янги конун:матбуот жим турса демак у доно булади, шунаками? У холда улардан янгилик, хабар кутаётган халкни ким уйлайди?
Нахотки, адабиётдаги катта йукотиш хакида матбуотимиз гапириши шарт эмас деб уйласангиз?
Халигача орамизда Саид Ахмад, Шукур Холмирзаевларнинг вафоти хакида эшитмаганлар бор! Бу бугунги матбуотимизнинг шармандали холати эмасми? Журналист хаётни жим кузатдими демак у доно эмас, ахмок!!!
Бу янги конун эмас!!!...
Агар укиган булсангиз, ёзувчи Уткир Хошимовнинг "Тушда кечган умрлар" романи шундай бошланади. Мен матбуот жим турсин деган гапни ишлатмадим, шекилли.
Бехзодбек Сулаймонов!
Фикрнинг таг маъносини англанг. Адабиёт ва санъат намояндаларинг вафотлари хакидаги таъзияномалар "Халк сузи", "Узбекистон адабиёти ва санъати" газеталарида чоп этилади.
Журналист хаётни жим кузатсин демадим, балки кузатиши оркали фикр билдирилса буларди деган мазмундаги хулосамни келтирдим.
Аюханнос солган билан бир нарсага эришиб булармикан?!..
Инсон фактларни кузатувлари оркалигина салмокли, жуяли фикрни айтмоги даркор.
Огзига келганни демок- нодоннинг иши...
Алишер Навоий
Behzod Sulaymonov
30.06.2008, 12:15
Донолар хаётни кузатурлар жим...
Бу билан матбуотимизни донога ухаштяпсизми? Янги конун:матбуот жим турса демак у доно булади, шунаками? У холда улардан янгилик, хабар кутаётган халкни ким уйлайди?
Нахотки, адабиётдаги катта йукотиш хакида матбуотимиз гапириши шарт эмас деб уйласангиз?
Халигача орамизда Саид Ахмад, Шукур Холмирзаевларнинг вафоти хакида эшитмаганлар бор! Бу бугунги матбуотимизнинг шармандали холати эмасми? Журналист хаётни жим кузатдими демак у доно эмас, ахмок!!!
Бу янги конун эмас!!!...
Агар укиган булсангиз, ёзувчи Уткир Хошимовнинг "Тушда кечган умрлар" романи шундай бошланади. Мен матбуот жим турсин деган гапни ишлатмадим, шекилли.
Бехзодбек Сулаймонов!
Фикрнинг таг маъносини англанг. Адабиёт ва санъат намояндаларинг вафотлари хакидаги таъзияномалар "Халк сузи", "Узбекистон адабиёти ва санъати" газеталарида чоп этилади.
Журналист хаётни жим кузатсин демадим, балки кузатиши оркали фикр билдирилса буларди деган мазмундаги хулосамни келтирдим.
Аюханнос солган билан бир нарсага эришиб булармикан?!..
Инсон фактларни кузатувлари оркалигина салмокли, жуяли фикрни айтмоги даркор.
Огзига келганни демок- нодоннинг иши...
Алишер Навоий
Ихтиёрий одамга мисол тарикасида аввал мени гапимни ва кейин сиз келтирган "донолар хаётни кузатурлар жим" деган жавобни укитинг. Улар хам мен келган фикрга келишади. Яъни журналистикамизга нисбатан доно деган таърифни берибсизми деган хаёлга келишади. Вахолангки, тушунишимча, ушбу жумлани журналистларимизга эмас, менга карата айтган экансиз. Сизнинг сунгги жавобингиздан кейингина нима демокчи эканлигингизни тула англадим.
Барибир, бизнинг матбуотимида пассивлик бор. Адибнинг 80 йиллик юбилейи хакида улгунига кадар хеч ким билмасди. Ёзувчилар уюшмасидан бир ходим билан богландим. Хозиргача адибнинг юбилейи юзасидан бирн тадбир режалаштирилмаган. Вахолангки. йил бошидаёк бу йил кимнинг юбилейи эканлигига караб, тадбирлар режалаштирилади.
Махмуд Кошгарийнинг дунё буйлаб 1000 йиллиги нишонланмокда. Юнеско 2008 йилни "Халкаро Кошгарий йили" деб эълон килди. 24 та туркий давлатлар орасида хикоялар танлови эълон килинди. Афсуски, бугун танловга хикоялар топшириш муддати тугади. Аммо, хозиргача Узбекистонда танлов ишчи органи сифатида бирон тахририят хикояларни кабул килиш билан шугулланмади. Мутассаддилар жим. Мухим танлов, нуфузли анжумандан узимизнинг айбимиз билан чеккада колиб кетдик.
Сизнингча, буларни айтмаслигим керак, доноларча жим кузатишда давом этишим керакми? У холда бунака доноликнинг менга кераги йук! Нодонларча яшаганим маъкул!
Nigora Umarova
30.06.2008, 12:36
Барибир, бизнинг матбуотимида пассивлик бор. Адибнинг 80 йиллик юбилейи хакида улгунига кадар хеч ким билмасди. Ёзувчилар уюшмасидан бир ходим билан богландим. Хозиргача адибнинг юбилейи юзасидан бирн тадбир режалаштирилмаган. Вахолангки. йил бошидаёк бу йил кимнинг юбилейи эканлигига караб, тадбирлар режалаштирилади.
Махмуд Кошгарийнинг дунё буйлаб 1000 йиллиги нишонланмокда. Юнеско 2008 йилни "Халкаро Кошгарий йили" деб эълон килди. 24 та туркий давлатлар орасида хикоялар танлови эълон килинди. Афсуски, бугун танловга хикоялар топшириш муддати тугади. Аммо, хозиргача Узбекистонда танлов ишчи органи сифатида бирон тахририят хикояларни кабул килиш билан шугулланмади. Мутассаддилар жим. Мухим танлов, нуфузли анжумандан узимизнинг айбимиз билан чеккада колиб кетдик.
Сизнингча, буларни айтмаслигим керак, доноларча жим кузатишда давом этишим керакми? У холда бунака доноликнинг менга кераги йук! Нодонларча яшаганим маъкул!
Бехзодбек!
Фикримни англаганингиздан хурсандман. Сизнингча журналистлар пассив экан, бу мухитни жонлантириш ёш журналистларнинг кулида эмасми?! Бизда шароит ундай, бизда шароит бундай деган билан иш битмайди-ку?!..
Махмуд Кошгарийнинг 1000 йиллигини нишонланаётганлиги хакидаги Юнесконинг ишлари Зиёнетнинг маданият булимида (http://madaniyat.zn.uz/371)ёритиб берилган.
Behzod Sulaymonov
30.06.2008, 12:50
Махмуд Кошгарийнинг 1000 йиллигини нишонланаётганлиги хакидаги Юнесконинг ишлари Зиёнетнинг маданият булимида (http://madaniyat.zn.uz/371) ёритиб берилган.
Негадир кириб булмаяпти.... :dash2:
Nigora Umarova
30.06.2008, 13:05
Махмуд Кошгарийнинг 1000 йиллигини нишонланаётганлиги хакидаги Юнесконинг ишлари Зиёнетнинг маданият булимида (http://http://madaniyat.zn.uz/371)ёритиб берилган.
Негадир кириб булмаяпти.... :dash2:
www.madaniyat.zn.uz нинг лотин алифбосидаги узбекча булимига кириб куринг.
Feruza Xodjayeva
25.09.2009, 15:03
Yaqinda matbuotda chop etilgan sevimli adibimiz Chingiz Aytmatov bilan bo'lgan suhbatga ko'zim tushib qoldi. Ushbu suhbatni to'laligicha forumdoshlar e'tiboriga havola qilishni lozim topdim. Chunki bu suhbat (http://uforum.uz/attachment.php?attachmentid=2001&stc=1&d=1253873898) menimcha, hech kimni befarq qoldirmasa kerak.
Nigora Umarova
25.09.2009, 15:06
Yaqinda matbuotda chop etilgan sevimli adibimiz Chingiz Aytmatov bilan bo'lgan suhbatga ko'zim tushib qoldi. Ushbu suhbatni to'laligicha forumdoshlar e'tiboriga havola qilishni lozim topdim. Chunki bu suhbat (http://uforum.uz/attachment.php?attachmentid=2001&stc=1&d=1253873898) menimcha, hech kimni befarq qoldirmasa kerak.
Suhbat matnini qayerdan oldingiz? Manbani ko'rsatib o'tsangiz, iltimos.
Feruza Xodjayeva
25.09.2009, 15:12
Suhbat matnini qayerdan oldingiz? Manbani ko'rsatib o'tsangiz, iltimos.
"Hordiq" gazetasi, 2009 yil 17 sentyabr (payshanba) soni
Фоторепортаж: Киргизистон Айтматов билан видолашди
Айтматовнинг жанозасини ўқиган Қирғизистоннинг собиқ бош муфтийси Муратали хожи Жуманов 37 ёшида вафот этибди. Бугун уни Новқатда дафн этишган.
Ҳа, кимдир олдин, кимдир кейин дейишади-ку..
AbuMuslim
08.07.2010, 21:11
Қирғизистонда бўлиб ўтган воқеалар муносабати билан сайтимизга бир мақола тайёрлаган эдим... Мавзуга алоқаси бор экан... уни сизларнинг ҳукмларингизга ҳавола қиламан...
Асрга татигулик кунлар
Чингиз Айтматовнинг «Асрга татигулик кун» романига кўра, манқурт – асирга олинган, руҳсиз қул бўлиб, хўжайинига сўзсиз итоат қилувчи, хотирасидан маҳрум қилинган одамдир. Айтматовга кўра, асирга тушган тутқуннинг сочини қиртишлаб олиб ташлаб, унинг бошига ҳозиргина сўйилган туянинг бўйин териси кийдирилган. Шундан сўнг унинг қўл-оёғини боғлаб, бошини ерга теккиза олмаслиги учун бўйнига каттакон тахтакач кийдирилган ва шу аҳволда бир неча кун чўлнинг ўртасига ташлаб қўйилган.
Саҳронинг аёвсиз қуёши остида туянинг териси қотиб, тиришиб, бечора тутқуннинг бошини сиқа бошлар, унинг тикандек ўса бошлаган сочлари терисига қадалиб, мисли кўрилмаган оғриқ берар, бунинг устига ташналик азоби чидаб бўлмас қийноққа солар эди.
Маълум вақт ўтгач, тутқун ўлиб кетар ёки хотирасидан буткул маҳрум бўлиб, идеал қулга айланиб қолар эди. Иродасиз, хўжайинига итдек итоаткор манқурт қуллар оддий қуллардан бир неча баравар қиммат турар эди.
«Асрга татигулик кун» романида найман уруғидан чиққан Дўнанбойнинг ўғли, мерган йигит Жўломон жуанжуанларнинг қўлига асир тушиб қолиб, манқуртга айлантирилади. Фарзанд доғида куйиб адо бўлган Найман она узоқ қидириб юриб, ахийри жигаргўшасини топади. Бироқ, манқурт ўғил уни танимайди. Таниш уёқда турсин, манқурт ўзининг мерган қўллари билан хўжайинларининг буйруғини адо этиб, камонни ўз онасининг юрагига бехато уради...
«Манқурт» сўзи кўчма маънода ўз тарихини, ўз наслини, ўзининг томирларини унутган кишига нисбатан ишлатилади. Манқурт сўзи публицистикага урф бўлган лақабга, ўз қадриятларини, ўзининг аслини, ўзлигини унутган, йўқотган одамнинг рамзига айланиб қолди [3].
Шу сўздан олинган манқуртлик (манкуртизм) атамаси ҳам муомалага кириб қолди. Бу атама айниқса Қозоғистон, Қирғизистон, Татаристон, Бошқирдистонда ўз миллий маданиятига бепарво бўлганлар учун ҳақоратли лақабга айланди.
Романда айтилишича, манқуртга «нимани истайсан?» дейишса, «Осмондаги ойни» дейди. Ким биринчи бориб, қўл-оёғини бўшатиб, бошидаги туя терисини ечиб олиб, ўрнига қалпоқ берса, манқуртга айланган тутқун ўша одамни ўзининг хўжайини деб эслаб қолади ва унга умр бўйи итдек содиқ қулга айланади. Унинг учун дунёда энг даҳшатли нарса – ана шу қалпоғидан айрилиш. Жуанжуанлар уни масхара қилиб, анави сени излаб келиб, йиғлаб, атрофингда гирдикапалак бўлаётган хотин сенинг қалпоғингни олиб қўймоқчи, деб қўрқитадилар. Бу гапдан манқуртнинг кўзлари ола-кула бўлиб, қўрқувдан ранги гезариб кетади. Шунда хўжайинлари унинг қўлига ўқ-ёй бериб, ўзининг қалпоғини осмонга отади, манқурт қалпоқни бехато нишонга олади. Демак, унинг хотираси ўчгани билан, қўлидаги қобилияти, истеъдоди сақланиб қолади.
Буюк адиб Чингиз Айтматов бугунги авлоднинг ана шундай ўзлигини йўқотган, лекин қўлидан ҳамма иш келадиган вакилларини манқуртларга ўхшатади. Ўзлигини билмайдиган бу авлод романда ўз миллатдошларини «халқ душмани» сифатида қамаб, ўлдириб юбориб, ҳузур қилади. Унга бу ваколатни, бу мансабни ким берса, ўша унга хўжайин. Хўжайинлари унга нимани буюрса, фақат шуни қилади. Эртаю-кеч ўша хўжайинларига ёқишнинг дардида бўлади.
Бугунги воқеалар ҳам хотирасидан, ўзлигидан маҳрум бўлган давр қурбонларининг кирдикоридир. Бу бечоралар кимнинг қутқусига учиб, кимга қўл кўтараётганлигини ўйлаб ҳам кўрмайди, бу аҳволга келиб қолишига ким сабабчи бўлган, бу қилмишлари билан кимнинг тегирмонига сув қуяётганини ҳам билмайди, унга «осмондаги ой»ни ваъда қилган хўжайинлари нимани айтса, сўзсиз бажариб, заҳри қотилдан сархуш бўлиб юришибди.
Ҳамонки биз «фалончилар фалончиларни бўғизлаяпти» дер эканмиз, бундай қирғинларнинг сабаби бартараф бўлмайди, модомики, биз уларни бошқа-бошқа элат, миллат дер эканмиз, сарҳадларни талашар эканмиз, бундай қирғинлар тўхтамайди. Қачонки мусулмон мусулмонни бўғизлаяпти, дейдиган даражага етсак, бу фикрни каттаю кичик, ёшу қарининг қулоғига қуйиб, қалбига сингдирсак, ана шундагина бу муаммоларнинг сабабини бартараф қилган бўламиз. Акс ҳолда ўзимиз ҳам истар-истамас, билиб-билмай бу машъум тегирмонга сув қуйишда билвосита иштирок этиб қолаверамиз.
манба (http://info.islom.uz/content/view/2119/981/)
vBulletin® v3.8.5, Copyright ©2000-2025, Jelsoft Enterprises Ltd. Перевод: zCarot