Просмотр полной версии : "Шайтанат"да ижобий қаҳрамон ким?
AbuMuslim
04.03.2011, 08:48
Тоҳир Маликнинг "Шайтанат" китобида ижобий қаҳрамон ким?
Алишер Ашуров
04.03.2011, 09:06
Аввало "Ҳозирги пайтда мукаммал (ижобий, ҳеч қандай камчиликлари йўқ маъносида) инсоннинг ўзи борми?" деган саволга жавоб олиш керак, менимча.
Бу асарда ҳаётимизда учрайдиган барча қусуру камчиликлар бор бўй-басти билан тасвирланган. Деярли ҳеч бир қаҳрамон камчиликсиз эмас. Шунинг учун, менимча, ҳар бир ўқувчи ўзига нисбатан яқинроқ бўлган асар қаҳрамонини ижобий деб баҳолайди.
Rifat Irmukhamedov
04.03.2011, 09:38
ундай кахрамон булиш шартми асарда?
Masud Mahsudov
04.03.2011, 10:12
ундай кахрамон булиш шартми асарда?
Ha, bo'lishi shart.
Inson qanday asar o'qimasin, undan nimadir olishga, nimadandir xulosa chiqarishga harakat qilishi kerak. Quruq, shunchaki ma'lumot beradigan, faqat qotilliklarni-jinoyatni tasvirlaydigan asarda o'rnak oladigan deyarli hech nima bo'lmaydi. O'quvchini o'ylantirishga majbur qiladigan, yig'latadigan, kuldiradigan, o'zining bir qismini topa oladigan asargina chin asar hisoblanadi. Bundan kelib chiqqan holda, o'sha asardagi voqealarda yaxshilikka chorlovchi qahramon obrazi bo'lishi maqsadga muvofiq bo'ladi, deb o'ylayman...
Ha, bo'lishi shart.
Inson qanday asar o'qimasin, undan nimadir olishga, nimadandir xulosa chiqarishga harakat qilishi kerak. Quruq, shunchaki ma'lumot beradigan, faqat qotilliklarni-jinoyatni tasvirlaydigan asarda o'rnak oladigan deyarli hech nima bo'lmaydi. O'quvchini o'ylantirishga majbur qiladigan, yig'latadigan, kuldiradigan, o'zining bir qismini topa oladigan asargina chin asar hisoblanadi. Bundan kelib chiqqan holda, o'sha asardagi voqealarda yaxshilikka chorlovchi qahramon obrazi bo'lishi maqsadga muvofiq bo'ladi, deb o'ylayman...Менимча "Шайтанат"нинг ўзгачалиги ҳам мана шунда. Ёзувчи салбий қаҳрамонларнинг ҳам ижобий томонларини яхши очиб бера олган. Аслида Асадбек, Маҳмуд, Жамшидларни ижобий қаҳрамон деб бўлмайди. Лекин унинг бир қанча ижобий томонлари кўрсатилган. Шайтанатдаги энг ижобий қаҳрамон Абдураҳмон табиб, Муҳиддин ота, Манзуралар бўлса керак менимча. Лекин улар асосий қаҳрамонлар бўлмагани учун орқа планда қолиб кетишган. Янги қўшилган қаҳрамонлардан Фазлия ёки Афрузани ҳам ижобийлар қаторига қўшиш мумкин (энг камида салбий қаҳрамонлар эмас). Лекин улар ҳам орқа пландаги қаҳрамонлар. 5-китобни ҳам тугатсам кейин батафсил фикримни ёзарман...
kanishka
04.03.2011, 10:45
Ha, bo'lishi shart.
Shart emas.
Камолиддин Зайнутдинов
04.03.2011, 11:07
5-китобни ҳам тугатсам кейин батафсил фикримни ёзарман...
дунёдан орқада қолиб кетибманку. 5-китоб қачон чиқди? яқинда Навойи кўчада китоб қаровдим. кўринмовди.
Rifat Irmukhamedov
04.03.2011, 11:13
Ha, bo'lishi shart. буни хаёт дейдилар
дунёдан орқада қолиб кетибманку. 5-китоб қачон чиқди? яқинда Навойи кўчада китоб қаровдим. кўринмовди.Ўтган ҳафта "Мерам букс"дан олдим. Нашрга чиққанига 1 ойча бўлиб қолди.
Masud Mahsudov
04.03.2011, 11:58
Umuman olganda esa, men "Shaytanat"ni yuqori saviyada yozilgan asar deyolmayman... Asarning 4-kitobigacha o'qiganman. Bu to'grida, muallif bilan ham ko'p suhbatlarda bo'lganman, fikrlashganman. Kamchiliklari ko'p, faqat o'zbek adabiyotida unga raqobat bo'lmagani va o'quvchilarning boshqa shu janrdagi o'zbekcha asarlar bilan tanishmaganliklari uchun bo'lsa kerak, uni eng yaxshi asarlar ro'yxatiga kiritishadi...
Тоир Маликнинг "Шайтанат" китобида ижобий арамон ким?
Avtorning o'zlari.
Nigora Umarova
04.03.2011, 15:21
Adabiyotning "adabiyot"(odobiyot)ligi uning ezgulikka undashidadir. Yaqin 60-70 yillar ichida biz qahramonlarni salbiy va ijobiy qahramonlarga ajratib keldik. Zero, beayb parvardigor deydilar. Shunday ekan biz adabiy qahramonlarni salbiy yoki ijobiy deb baholamay ularning qilgan ezgu amallaridan ibrat olishimiz, kamchiliklari va nuqsonlarini takrorlamasligimiz darkor. Inson hayoti davomida bilib-bilmay gunoh qiladi.
German Stimban
04.03.2011, 16:14
Салом алейкум.
Кимда "Шайтанат" фильми бор, илтимос беринг.
Кимда "Шайтанат" фильми бор, илтимос беринг.Бозорда дисклари сотилаётганини кўрдим (20 та серия). Лекин фильм китобидай қизиқ чиқмаган. Анча қисқартирилган. Кинобоп ҳолга келтирилган.
Камолиддин Зайнутдинов
04.03.2011, 16:53
Герман, лучше прочитайте книгу. он интереснее.
German Stimban
04.03.2011, 17:00
Бозорда дисклари сотилаётганини кўрдим (20 та серия). Лекин фильм китобидай қизиқ чиқмаган. Анча қисқартирилган. Кинобоп ҳолга келтирилган.
Рахмат.
Герман, лучше прочитайте книгу. он интереснее.
Мен хали узбек тилини ёмон тушунаман, китобини уч ой муддатда укийман. Кино куриш тезрок булади.
Nigora Umarova
04.03.2011, 17:05
Bir yaxshining bir yomon tomoni bo'ladi. Fikrimning isboti sifatida mana bu maqola bilan tanishib chiqsangiz. (http://fikr.uz/posts/335.html)
Faylasuf Greg Evans, "Ideal hayotning yo'qligi aniq, ammo baxtli hayot kechirsa bo'ladi",-degan edi. Asadbekning bolaligida ko'p baxtsizliklar bo'ldi. Bunga esa atrofidagi insonlar sababchidir. Shunga ko'ra u baxtni o'zini yaxshi kutib olgan qimorbozlaro orasidan qidirdi. Bu esa uning katta baxtsizligi edi.
Asadbek-yomon emas- jinoyat olamining vakili bo'lgani bilan agar u "bo'ri" bo'lmasa, u yashayotgan olamdagi "bo'rilar" uni "yeb qo'yishardi". Uning yovuzligi "yashash ichun kurash"ning bi turi. O'zlarini "yaxshi" deb bilgan insonlar orasida, "ideal jamiyat"da ko'p turtki yeganligi uchun ham Asadbek o'zini himoya qilish uchun yovuzlik niqobini kiyishga majbur bo'ldi.
AbuMuslim
04.03.2011, 17:28
Asadbekning bolaligida ko'p baxtsizliklar bo'ldi. Bunga esa atrofidagi insonlar sababchidir. Shunga ko'ra u baxtni o'zini yaxshi kutib olgan qimorbozlaro orasidan qidirdi. Bu esa uning katta baxtsizligi edi. Asadbek-yomon emas- jinoyat olamining vakili bo'lgani bilan agar u "bo'ri" bo'lmasa, u yashayotgan olamdagi "bo'rilar" uni "yeb qo'yishardi". Uning yovuzligi "yashash ichun kurash"ning bi turi. O'zlarini "yaxshi" deb bilgan insonlar orasida, "ideal jamiyat"da ko'p turtki yeganligi uchun ham Asadbek o'zini himoya qilish uchun yovuzlik niqobini kiyishga majbur bo'ldi.
Сиз Асадбекнинг асли "яхши" демоқчимисиз?
Nigora Umarova
04.03.2011, 18:12
Сиз Асадбекнинг асли "яхши" демоқчимисиз?
Bandasining yaxshi yoki yomonligini ajratish bandasining emas, Haqning ishi. Asadbekning palagi toza edi. U "ko'cha tarbiyasi"ni olmaganida yoki uni kimdir farzand qilib olganida hamma nomini eshitganida titraydigan "Asadbek" bo'lib yetishmas edi.
Мен хали узбек тилини ёмон тушунаман, китобини уч ой муддатда укийман. Кино куриш тезрок булади.Я уже 5 месяцев читаю "Преступление и наказание". Еще не закончил :)
Alisher Asror
15.03.2011, 10:11
Asarning bosh qahramoni - yozuvchining o`zi degan fikrga qo`shilgan bo`lar edim, chunki asarda yozuvchining insonlarni astoydil ezgulikka yetaklash niyati yaqqol ko`rinadi, lekin unta alohida ijobiy obraz (qahramon) yo`q.
Avtorning obrazidan tashqari Asadbekning otasi, onasi, ukasi yoshlikdan birga o'sgan do'sti, afsuski ismlari yodimda yoq - bularning bari oddiy xalqimiz vakillarining obrazlari aynan ijobiy obrazlar deb hisoblayman.
AbuMuslim
19.05.2011, 02:27
Avtorning obrazidan tashqari Asadbekning otasi, onasi, ukasi yoshlikdan birga o'sgan do'sti, afsuski ismlari yodimda yoq - bularning bari oddiy xalqimiz vakillarining obrazlari aynan ijobiy obrazlar deb hisoblayman.
Тўғри, аммо асосий қаҳрамонлардан бири ижобий бўлиши шарт эмасми?
Тўғри, аммо асосий қаҳрамонлардан бири ижобий бўлиши шарт эмасми?
Миф, эртак ёки романтик асар ҳақида сўз юритсак унда шундай шарт бўлиши мумкин, реализм бундан йироқ, ИМХО.
Abdusalim Nursaidov
19.05.2011, 07:35
Манимча бу Асадбек ва унинг бир дусти бор насихат килувчи хозир исми эсимда йук шу иккаласини ижобий кахрамон деса булади
Masud Mahsudov
19.05.2011, 10:01
Манимча бу Асадбек ва унинг бир дусти бор насихат килувчи хозир исми эсимда йук шу иккаласини ижобий кахрамон деса булади
Do'stining ismi Jalil - u ijobiy qahramon bo'lishi mumkin, lekin Asadbek emas.. Asadbek xarom yo'lga kirgan, odam o'dirishdan qaytmaydigan, jinoyatchi, jinoiy guruh boshlig'i - u qanday qilib ijobiy qahramon bo'lsin?
Жалил, Собитхон кори, Мухиддин ота, Абдурахмон табиб ..... мани назаримда шулар ижобий кахрамонлар
Жалил, Собитхон кори, Мухиддин ота, Абдурахмон табиб ..... мани назаримда шулар ижобий кахрамонлар
менимча, мавзуни кутарган Абу Муслимни тугри тушунмаяпмиз. Шайтанатдаги
ижобий кахрамонларнинг бари "майда-чуйда". лекин хамма ижобий кахрамонларни Асад ва унинг манфур олами босиб кетган. салбий ё ижобий кахрамонга ажратиш яхшимас деган фикрлар хам булди. унда энг севимли асаримиз "Утган кунлар"да Хомиднинг кандай ижобий характери бор? Кумушнинг салбий жихатларини курганмисиз?
"Шайтанат"нинг бадиий кийматини адабиётшунослар белгилаб берар, лекин китобхон сифатида, айнан Тохир Маликнинг мухлиси уларок баъзи танкидий фикрларни билдирсам, жоиздир. Асарнинг машхурлигига сабаб менимча куйидагилар: уша асар тили билан айтганда "шайтанат дунёсининг коронгулиги", яъни мафия хакидаги маълумотларнинг тахчиллиги, шу билан бирга, айрим кахрамонларнинг хаётдаги баъзи шахсларга УТА ухшашлиги. Асадбек, табиб, хофиз, Собит кори ва хк.
Тохир Маликнинг асардан максади менга коронгу, аммо ачинарлиси шундаки кейинги 10-15 йил ичида юртимизда асадбек исми "болалаб кетди". аслида Жалил (Асадбекнинг болаликдаги дусти) энг "тоза" образ. "Уткан кунлар"ни укиган йигитлар Отабекдай мард ва жасур, кизлар эса Кумушдай хаё ва фасохатли булишга интилиши канчалик бор булса, "Шайтанат" мутолаасидан кейин йигитлар мафиоз булишни, аникроги бошкаларга хукмини утказадиган куч эгасига айланишни орзу килиши табиий. менимча "Шайтанат"нинг минуси хам айнан шу!
Адолат юзасидан битта фикримни хам кайд этиб утсам: "шайтанат" асари купчиликни, оммани десак тугри булса керак, китоб укишга кайтарди. Яккаю ягона пилюси хам шу булса керак асарнинг.
Абу Муслим, Сизни тугри англаган булсам, бу мавзу борасида ёнингиздаман.
AbuMuslim
19.05.2011, 19:50
Хурматли мафтун, жавобингиз учун миннатдорман... сиз айни бор гапларни гапириб ўтдингиз... "Шайтанат"даги бош ижобий қаҳрамонни излаб топсак асарнинг бош ғоясини ҳам топамизми, дейман-да... Асарнинг "асосий ғояси" нималардан иборат... Билишимча бош ғоя езгулик, ва бу ғояга етказувчи воситалар, қаҳрамонлар ҳам эзгу, ижобий бўлиши шартми? Тўғри олий мақсадга етиш учун баъзан "салбий" йўллар танланади, яъни ёмонлик орқали яхшиликка етиш, ёки асарда ёмонлик оқибатда мағлуб бўлиши кўрсатилади... шу услуб "замонавий реализм"ми?
Хурматли мафтун, жавобингиз учун миннатдорман... сиз айни бор гапларни гапириб ўтдингиз... "Шайтанат"даги бош ижобий қаҳрамонни излаб топсак асарнинг бош ғоясини ҳам топамизми, дейман-да... Асарнинг "асосий ғояси" нималардан иборат... Билишимча бош ғоя езгулик, ва бу ғояга етказувчи воситалар, қаҳрамонлар ҳам эзгу, ижобий бўлиши шартми? Тўғри олий мақсадга етиш учун баъзан "салбий" йўллар танланади, яъни ёмонлик орқали яхшиликка етиш, ёки асарда ёмонлик оқибатда мағлуб бўлиши кўрсатилади... шу услуб "замонавий реализм"ми?
Тўғри олий мақсадга етиш учун баъзан "салбий" йўллар танланади, яъни ёмонлик орқали яхшиликка етиш, ёки асарда ёмонлик оқибатда мағлуб бўлиши кўрсатилади... шу услуб "замонавий реализм"ми?
Менимча, асардаги салбий кахрамонларнинг биринчи планга чикиши хеч качон эзгуликка хизмат килмайди. Н.Умарова тугри эътироф этганидек, адабиёт, бу--ОДОБиётдир. факат суз санъати эмас. айникса, бизни миллат учун. масалан битта чиройли шеър ёззам, у кофия ва суз танлашда бекаму куст булса-ю, фахшни таргиб килса, бу адабиёт булмайди-да. асар кандай жанрда булсасин--хох замонавий реализм, хох мистик ё фантастик булсин, энг аввало укувчининг маънавиятини юксалтириши керак.
"Дайди кизнинг дафтари" деган "асар"га кузи тушганлар бордир. бир фохишанинг автобиографияси шунаканги майдаланиб таърифланганки, рости уни адабиёт деганларни биттаям тушунмайман. фарзандларимнинг китобхон булишини жудуям хохлайман, аммо бунака "фахшномаларни келажакдаям якинигк йулашидан худо асрасин, дейман.
"Замонавий реализм"га келсак, хозирги кунда миллатимиз учун, мустакил юрт учун фидоликлар курсатаётган замондошларимиз камми. Наманган вил. Туракургон туманида бир тадбиркор касалхонани капитал таъмирлаб беряпти. Лоф деманг, нак уч юлдузли мехмонхона дейсиз. Замонавий диогностик ва даволаш технологиялари билан. янги жихозлар билан. энг асосийси бу хусусий эмас. шунчаки халк фойдаланиши учун. бунакалар камми?
дарвоке, бу масала энг аввало Президент томонидан олга сурилган. адабиёт ва кино ахли олдига айнан шу вазифа куйилган. шайтанат, чархпалак сингари бош кахрамонлари мафиоз ё лули булган фильмларнинг "ярим йулда" колиши хам бежиз эмас.
AbuMuslim
20.05.2011, 01:44
ва яна...
Янги адабиётимизда миллат учун "жон фидо" қилаётган "қаҳрамонлар" йўқ ҳисоби... аммо ҳаёт уларга тўла... уларни адибларимиз маҳоратли қаламлари ила талабгорларга тақдим эта олмаётганинг асл сабабини ўзимиздан излаб кўрсакимкан-а... бу талабга кўра таклиф эмасмикан..? Ўзимиз қандай бўлсак адибларимиз ҳам шундайдир, балки..?
Шахсий ҳаёт, шахсий туйғуларга "ўралашиб" қолаётганлар, оилавий "икир-чикирлар"дан чиқа олмаётган "ижобий қаҳрамонлар" эса бисёр... Нега адибларимиз "жуда майда" мақсадларни нишон қилган тушуна олмайман... Соф муҳаббат, асл муҳаббат тараннуми фақат жинслар ароми энди...? Қани ҳақиқий муҳаббат, қани ҳақиқий мардлик... муҳаббат учун курашчи, қани у..? Ростан ҳам адибларимиз ҳақиқий муҳаббат, деганда бир фақир йигитнинг бой қизга бўлган севгисиними англайди... "арзимаган" севги учунми, ота-оналарга, урф-одатларга қарши боришни, қардриятларга қарши туришни жасорат ҳисоблайди... Асарларида бош ғоя сифатида соҳта идеаларни шаккиллантириб, ёшларга кўрсатма беришади... Бу нима ахир..?
Ватан, Миллат, Динга холис хизмат ҳақида гапирилса "энсаси қотадиган"лар ҳали ҳам орамизда бор... буни биламан... аммо юксак туйғулар кўпчиликка бегона эмаслигини улар ҳам билсин...
балки биз излаётган нарсаларга ҳали бордир... яна билмадим...
мавзу нима ҳақида эди... ҳа, "Шайтанат" ҳақида экан, узр... чалғиб кетибман...
мавзу нима ҳақида эди... ҳа, "Шайтанат" ҳақида экан, узр... чалғиб кетибман..
Сира чалғиганингиз йўқ, муҳтарам Абумуслим. Жиддий саволларни олиб чиққансиз, бу ерда биринчи галда сўзларнинг асл маъносига эътибор бериш керак деб ўйлайман:
қаҳрамон, ҳақиқий муҳаббат, инсон, оила ва ҳ.қ.
Масалан бир ярим ойча олдинги гаплар:
Сообщение от Hero
Ohirini o'ylagan qahramon bo'lmaydi
Оҳирини ўйламайдиган инсон бизга қаҳрамон бўлаолармикан, ўйланиб қолдим...
Ҳозирда эса мен "Оҳиратини ўйламайдиган инсон бизга қаҳрамон бўлаолармикан?" деган бўлардим.
адиблар, умуман зиёли ахли замондан камида бир кадам олдинда юриши шарт. якинда Хазрат Навоийнинг кароматлари хакидаги бир тадкикокни укиб колдим. энг замонавий кашфиётларни башорат килганлар. Биздаям кусур борлигига шубхам йук. аммо Уткан кунлар"дек асар ёзиш учун адиб камида Кодирийнинг "ярмича" булиши керак.
Ҳозирда эса мен "Оҳиратини ўйламайдиган инсон бизга қаҳрамон бўлаолармикан?" деган бўлардим.
Хурматли bekww. бу ерда максад бошкача: ушбу ибора Пулат Аламдарга тааллукли ва у кахрамонлик курсатиш учун иккиланмаслик керак, деган маънода айтган. биздаги куз куркок, кул ботир, деганга ухшаш.
Шайтанатдаги
ижобий кахрамонларнинг бари "майда-чуйда"
Рус тилида ибора бор: "За деревьями не видеть леса". Ижобий қаҳрамонлар ҳам майда-чуйда бўладими? Агар сиз айтган "майда-чуйда" одамлар бўлмаганида ҳеч қандай Шайтанат бир дақиқа ҳам туролмасди.
"Уткан кунлар"ни укиган йигитлар Отабекдай мард ва жасур...
Мен ҳам шундай ўйлардим, лекин бундан анча йил олдин бир форумда Отабекка қарши билдирилган фикрни ўқигандим, Кумушнинг ўлимига у сабабчи , мўмин-мусулмон киши хар бир аҳду аёлига бирдай қараши керак эди деган. Шундан кейин амин бўлдимки адабиётда инсон образи фақатгина ижобий бўлиши мумкин эмас экан.
Хурматли bekww. бу ерда максад бошкача
Раҳмат, ҳурматингиз учун! Одам эканмиз - "Мақсадимиз бир, йўлларимиз фақат ҳар хил", авторини афсус билмайман...
анча йил олдин бир форумда Отабекка қарши билдирилган фикрни ўқигандим, Кумушнинг ўлимига у сабабчи , мўмин-мусулмон киши хар бир аҳду аёлига бирдай қараши керак эди деган.Балки Отабек мусулмондир-у мўминмасдир, балки биз билмаган бошқа бир сабаби бордир... Аслида бу тортишувнинг ўзи аҳмоқлик. Тўқима образни муҳокама қилиш кулгили эмасми?
Баъзан ҳайрон қоламан. Нега диний илми борларнинг кўпчилиги бошқаларнинг ҳатти-ҳаракатларини фақатгина ўз дунёқараши доирасида баҳолаб, уни нотўғри ҳатти-ҳаракатларда айблашади? Нега энди бошқаларни ҳам айнан ўзи тўғри деб билган принциплар асосида яшаши шарт деб ҳисоблашади?
ПС: Чунки бу энг тўғри йўл деган жавоб олишимни биламан ва тан оламан. Лекин нега энди бошқалардан ҳам ўзидагидай тақвони талаб қилишларига тушунмайман холос. Зиёли инсон ҳақидаги мавзудага тортишувлардан кейин шу нарсага аҳамият берадиган бўлиб қолдим.
ППС: Диний таълимотларни ҳам, Отабекнинг ишини ҳам, бошқа форумни ҳам бу ерда муҳокама қилмоқчимасман. Савол ҳеч кимга қаратилмаган. Уни риторик деб қабул қилиш мумкин.
AbuMuslim
20.05.2011, 18:26
Аслида бу тортишувнинг ўзи аҳмоқлик. Тўқима образни муҳокама қилиш кулгили эмасми?
Сўзда савоб бордир, сўзда гуноҳ бор,
Ботил сўз —хатокор, Ҳақ сўз—халоскор.
Манзурлик истасанг замонлар оша
Сўзга ҳақ тафаккур тафтиши даркор.
AbuMuslim
20.05.2011, 18:40
Тоҳир Малик «Шайтанат» қиссасининг муқаддимасида шундай ёзади:
«Ҳаёт турфа ранг. Кўзни яшнатиб, дилга қувват бергувчи чиройли ранглар ҳам, кўнгилни вайрон қилгувчи қора ранг ҳам бор. Авваллари қора рангни ишлатишга бир томондан ижозат, иккинчи томондан журъат йўқ эди. Қоранинг ёнида албатта оқ, пушти, зангори... ранглар бўлиши шарт эди. Замона берган эркинликдан фойдаланиб, турмушимизнинг қора кўчаларига киришга жазм этдим...»
Кодирий бобонинг максади Отабекни "оппок" килиб курсатиш эмас, балки у оркали тахликали Туркистоннинг йигитларини урисга карши курашга чорлаш эди. Устозимиз фф номзоди Рахмон Кучкоров таъкидлаганидек, асардаги "кипчок киргини"дан сунг Юсуфбек хожи "остонада урус килич кайраб турганда биз гофиллар бир-бирмизни кириб ётибмиз" (маъносини келтирдим) дейди. Мана шу гаплар Кодирий хазратларининг "хукмини укийди". Майда детал - Отабекнинг Зайнабга адолат килмай, Кумушнинг улимига сабаб булиши, АСОСИЙ детал эса --асар охирида -- бош кахрамоннинг урусга карши жиходга кетиши эди.
Асар муаллифи факат такдирлардан суйламайди. Балки асарлари оркали нимадир демокчи булади. Демокчи булгани холис булса, эзгуликка каратилган булса, шунга яраша деталлар, кахрамонлар танлайди. Кодирий бобони Аллох рахмат килсин, у киши халкини озод куришини истаган ва шу дард билан "Уткан кунлар"ни ёзган. "Мехробдан чаён"да эса, хатто хон устидан галаён кутариш муваффакиятга эришиш мумкинлигига ишора килганлар. яъни демокчи булганлар. У киши машхур ёзувчи булишни таъма килганларида "кизилларга" "пахта куйиб", СССР халк ёзувчиси деган унвонлар олиб, "люкс" шароитларда яшаган булардилар. валлоху аълам.
бундан анча йил олдин бир форумда Отабекка қарши билдирилган фикрни ўқигандим, Кумушнинг ўлимига у сабабчи , мўмин-мусулмон киши хар бир аҳду аёлига бирдай қараши керак эди деган. Шундан кейин амин бўлдимки адабиётда инсон образи фақатгина ижобий бўлиши мумкин эмас экан.
Кодирий Отабекни ёзишдан максади кушхотинликни коралаш ёки хар бир аёлига адолат килишни курсатмокчи (демокчи) булганларида, шундай хулосага келиш тугри буларди. (деганига эмас, демокчи булганига эътибор каратиш керак. (МЕНИМЧА)
Сообщение от bekww
Балки Отабек мусулмондир-у мўминмасдир, балки биз билмаган бошқа бир сабаби бордир... Аслида бу тортишувнинг ўзи аҳмоқлик.
Риторик жавоб: ҳеч ким билан тортишмадим, айниқса сиз билан, омон бўлсинлар! :)
Тўқима образни муҳокама қилиш кулгили эмасми?
Кимга кулги, кимга фожиа... Баъзи шеърлар, куй-қўшиқларни тинглаб одамлар йиғлаганини кўрмаган экансизда, ман кўрганман. Киноларни-ку гапирмайман, айтганча Абдулла Қодирийнинг ўзлари ҳам йиғлаган эканлар "Кумуш ўлди" деб, дарвоқе, булар бари "тўқима" образлар...
Мени нотугри тушунибсизлар шекилли...
Асардаги вокеаларга асар кахрамонини сабабчи/айбдор килиб курсатиш кулгили(факат тарихий асарларда эмас) эмасми демокчийдим.
Кодирий бобонинг максади Отабекни "оппок" килиб курсатиш эмас, балки у оркали тахликали Туркистоннинг йигитларини урисга карши курашга чорлаш эди.
Отабекга ҳеч қандай даъвом йўқ, бир йигит бўлса шунчалик бўлар, деб ўйлайман. Фақат уни ёки бошқа образни идеаллаштирмаган бўлардим, холос.
Асардаги вокеаларга асар кахрамонини сабабчи/айбдор килиб курсатиш кулгили(факат тарихий асарларда эмас).
Ҳамма гап муносабатда, баъзи одамлар образларга юзаки қарашади, баъзилар худди ҳаётдагидай ўзига яқин олади (албатта, гап гениал асарлар ҳақида).
Тьмы низких истин мне дороже
Нас возвышающий обман...
Оставь герою сердце!
Что же Он будет без него? Тиран...
Из стихотворения «Герой» (1830) А. С. Пушкина
AbuMuslim
22.05.2011, 18:53
Ҳидоятнинг машаққатли йўли
(Тоҳир Маликнинг «Шайтанат» асари: эътиқод ва ахлоқ)
http://www.e-adabiyot.uz/adabiyotshunoslik/adabiy-suhbatlar/545-shaytanat.html
Тоҳир Маликнинг "Шайтанат" китобида ижобий қаҳрамон ким?
ИМХО: "Шайтанат"да ижобий образлар куп, лекин ижобий кахрамон йук. Шу билан бирга, салбий образ хам куп, лекин салбий кахрамон йук. Фикримча, асарнинг ютуги хам шунда: хар ким уз дунёкарашига яраша хулоса чикариб олаверади. Кимдир Асадбекка ухшашни орзу килиб сулаги окади, кимдир майор Солиевга... Лекин асарда "драйв" кучли (Эдуард Тополь асарлари каби). Фикримни куполрок килиб айтсам, "Бригада" телесериалига ухшайди: банда бошлиги Саша Белый милициядан кочиб кетса, томошабин негадир Сашка учун ичидан хурсанд булаверади ;-).
PS: Барчага салом! Форумни имкон кадар кузатиб турибман, лекин хабар колдиришга илож йук. Хозир интернет кафедан ёзаяпман (шахарга айлантиргани олиб чикишди;-)), шунинг учун харфларнинг элементлари йук (урнатилмаган экан, админ рухсати хам йук). Лотин графикасида хам ёзсам буладику-я, бирок нисбатан секинрок тераман (хуллас, текин пул йук ;-). Так что, мегакорректор акалар-у укалардан ва тилимизнинг гипержонкуярларидан таажубдан бугилмасликларини сураб коламан:-). "Нерв катакчалари тикланмас эмиш" (с).
шахарга айлантиргани олиб чикишди;-)
Айтинг, шунақа тез-тез олиб чиқиб туришсин... ;)
Nigora Umarova
03.06.2011, 09:55
шахарга айлантиргани олиб чикишди;-)
Айтинг, шунақа тез-тез олиб чиқиб туришсин... ;)
Tezroq chiqarib yuborishsin, deng.:)
ИМХО: "Шайтанат"да ижобий образлар куп, лекин ижобий кахрамон йук. Шу билан бирга, салбий образ хам куп, лекин салбий кахрамон йук.
Санъатда "образ" билан "қаҳрамон" сўзларининг асл маъноси деярли бир эмасми? Фарқи асар қаҳрамони - шу асардаги асосий образлардан бири эканлиги. ИМХО.
Салбий қаҳрамон асар номидаги салтанатнинг Эгаси, ижобий қаҳрамонни ҳам айтардимку, яна амру-маъруфми деб юборишадида...
Alisher Asror
06.06.2011, 07:08
Менимча, асардаги ижобий қаҳрамон ҳам, салбийси ҳам - Асадбек.
Ҳаёт қийинчиликларига бардош билан курашгани - ижобий.
Қандай курашгани - салбий.
Шу саволларни авваламбор муҳтарам адибимиз Тоҳир акага берсак бўларкан...
Nigora Umarova
06.06.2011, 10:29
Шу саволларни авваламбор муҳтарам адибимиз Тоҳир акага берсак бўларкан...
Тоҳир ака бу саволларга ўзга мавзуда (http://uforum.uz/showthread.php?p=508841&postcount=320)жавоб бериб ўтганлар.
AbuMuslim
07.06.2011, 23:16
Бир ҳафтача олдин Тоҳир ака билан учрашган эдим... форумдаги ушбу мавзу ҳақида гапириб бердим... : ))
ва айтдимки, сиз ўқувчиларингизга нисбатан "зулм" қилгансиз... Ўқувчи Асадбекни яхши кўради, аммо шу ўринда у салбий қаҳрамон... салбий қаҳрамонни ёмон кўришимиз керак эмасми, дедим...
Тоҳир ака кулиб қўйдилар...
Ҳаёт қийинчиликларига бардош билан курашгани - ижобий.
Шу яхши жавоб бўлибди... Чингиз Айтматовннг "Плаха"сини ўқиганлар ҳам.... асар қаҳрамонларининг "қийинчиликлар" билан турли йўллар билан курашганини пайқаб олишади... Битта қаҳрамон ёмонликни ёмонлик билан, иккинчиси эса ёмонликни яхшилик блан даф қилишга уринади...
Шайтанатни кайта вараклаб, бир нарсага эътибор бердим. Бу асарда гуё давлат, хокимият йукдай туюлади. Хамма нарсани Асадга ухшаган шайтанат беклари хал киладигандай. Кашкирлар макони хам шунга ухшаш сериал. аммо турклар хокимиятнинг хам урнини, кучини тасвирлашни унутмаган.
(Илтимос, фикр булса, мархамат, ёзинг. аммо курук тортишиш учун гап котадиганлар булса, олдиндан айтай: енгилдим.)
Шайтанатни кайта вараклаб, бир нарсага эътибор бердим.
Қизиқтириб қўйдингиз, кутубхонадан олиб ўқиб кўрайлик, иннайкейин фикрлар билан алмашармиз, иншаалоҳ...
Биринчи жилдни ўқиб иккинчисига ўтдим, афсуски, вақт масаласи етишмай турибти.
Ижобий каҳрамон олдин ҳам ёзгандим, авваламбор авторнинг образи. Китоб тили жуда ҳам бой, бу ҳол киносида тушиб қолган, шу билан бирга Анвар образи ҳам кинода кўпроқ комедияга хос бўлиб қолган, яна нимагадир Анвар онасининг образи ҳам кинога умуман тушмай қолган...
Nigora Umarova
18.07.2011, 09:00
Биринчи жилдни ўқиб иккинчисига ўтдим, афсуски, вақт масаласи етишмай турибти.
Ижобий каҳрамон олдин ҳам ёзгандим, авваламбор авторнинг образи. Китоб тили жуда ҳам бой, бу ҳол киносида тушиб қолган, шу билан бирга Анвар образи ҳам кинода кўпроқ комедияга хос бўлиб қолган, яна нимагадир Анвар онасининг образи ҳам кинога умуман тушмай қолган...
Кино ёки театрнинг сценарийси романдан кескин фарқ қилади. "Шайтанат"нинг бадиий фильмида бир қанча янги образлар киритилган, асарда бу қаҳрамонларни учратмаймиз. Кинофильмда эса воқкалар ривожининг айримлари ўзгартирилган. Масалан, Ҳосилбойвачанинг ўлими.
Кино ёки театрнинг сценарийси романдан кескин фарқ қилади. "Шайтанат"нинг бадиий фильмида бир қанча янги образлар киритилган, асарда бу қаҳрамонларни учратмаймиз. Кинофильмда эса воқкалар ривожининг айримлари ўзгартирилган. Масалан, Ҳосилбойвачанинг ўлими.
Бундай ҳолат кино учун табиий албатта. Кино билан китобни солиштиришимга сабаб: китобда ўзга сайёраликлар билан боғлиқ воқеалар киритилган, нима учунлиги менга ҳозирча номаълум. Киносини кўрган одам эса бу 80-нчи йиллардаги ҳаётдан олинган дейиши тайин.
AbuMuslim
24.01.2013, 22:11
Нима бўлган тақдирда кўпчилик ўз фарзандларига Асадбек деб исм қўйишмоқда экан...
Бу нимадан дарак? Бу ниманинг белгиси?
Nigora Umarova
25.01.2013, 10:00
Нима бўлган тақдирда кўпчилик ўз фарзандларига Асадбек деб исм қўйишмоқда экан...
Бу нимадан дарак? Бу ниманинг белгиси?
Асад исми азалдан қўйилган, "йўлбарс" маъносини билдиради. Бунинг қандай ёмон тарафи бор? Ўғил болаларга мард, жасур, йўлбарсдек шиддатли бўлсин деб қўйилади-ку...
Биргина "Шайтанат"даги адабий қаҳрамон ёмонликлар қилгани учун Асад исмини қўйишдан тийилиш керакми?
Nargiza Saidova
25.01.2013, 10:34
ва айтдимки, сиз ўқувчиларингизга нисбатан "зулм" қилгансиз... Ўқувчи Асадбекни яхши кўради, аммо шу ўринда у салбий қаҳрамон... салбий қаҳрамонни ёмон кўришимиз керак эмасми, дедим...
Тоҳир ака кулиб қўйдилар...
савол кулгили булгани учундир. Салбий кахрамонни яхши куриш укувчи учун оддий холат, шунинг учун хеч бир хаттоки болалар байрамлари биз ёктирган салбий кахрамонларсиз (аждахо, ялмогиз кампир ва хоказо) утмайди. Асадбекка келсак, тугриси менга кахрамон унчалик ёкмайди, лекин уни тула салбий образ деб булмайди - бу куп киррали мураккаб образ. Баъзи кирралари одамни хайратга солади, баъзилари эса аксинча ва бу билан у реал хаётга якин - хар бир инсоннинг яхши ва ёмон тарафлари бор, беайб парвардигор, романда эса факатгина шу мураккаб инсон кирралари яхши тахлил билан курсатилган. Бу кучли персонаж, шуниси билан укувчини кизиктиради. Ва албатта унинг бошига тушган савдолар, бахтсизлиги унга нисбатан ачиниш хисини уйготади.
Менимча хозирги давр адабиёти анча мураккаб, 100 фоиз ижобий ва салбий кахрамонлар примитив, бу факат эртакларга хос. Асарни укиганда эса купрок персонаж кизикми, яхши тасвирланганми, хаётга якинми, укувчини уйлашга мажбур этадими - шуниси мухимрок.
Асад исми азалдан қўйилган, "йўлбарс" маъносини билдиради. Бунинг қандай ёмон тарафи бор? Ўғил болаларга мард, жасур, йўлбарсдек шиддатли бўлсин деб қўйилади-ку...
Биргина "Шайтанат"даги адабий қаҳрамон ёмонликлар қилгани учун Асад исмини қўйишдан тийилиш керакми?
+100500
АСАД (а.) — Шер. Асад ойида туғилган бола ёки Шердек кудратли, қўрқмас, довюрак бўлсин.
АСАДУЛЛОҲ (а.) - Аллоҳнинг шери ёки Аллоҳнинг шердек қудратли, довюрак, жасур бандаси.
Nigora Umarova
25.01.2013, 12:26
ва айтдимки, сиз ўқувчиларингизга нисбатан "зулм" қилгансиз... Ўқувчи Асадбекни яхши кўради, аммо шу ўринда у салбий қаҳрамон... салбий қаҳрамонни ёмон кўришимиз керак эмасми, дедим...
Тоҳир ака кулиб қўйдилар...
савол кулгили булгани учундир.
Инсон фаришта эмаски, уни яхши ёки ёмон десак. Ҳар қандай авлиёлар ҳам хато қилиб хатосини тўғрилаган. Инсон қилган хато ва камчиликларини ақли орқали тўғрилаш имконига эга. Асадбекнинг БЕКлиги ўз хатоларини кўриб, англаб уларни тўғрилашга ҳаракат қилганлигида. Шахс сифатида ҳурмат қиламан. Риёкор бўлиб ўзини гуноҳлардан фориғ тутгандек, тақво йўлинида юргандек гуноҳлар қилиб юрганлар қанча?!..
Асадбек риёкор шахс бўлмаганлиги учун ҳам асар ўқувчисида ҳурмат уйғотган бўлса керак...
Тоҳир аканинг кулгуларида истеҳзо мужассамлашган фикри ожизимча.
Anvar Atakhanov
25.01.2013, 17:13
Асад исми азалдан қўйилган, "йўлбарс" маъносини билдиради. Бунинг қандай ёмон тарафи бор? Ўғил болаларга мард, жасур, йўлбарсдек шиддатли бўлсин деб қўйилади-ку...
АСАД (а.) — Шер. Асад ойида туғилган бола ёки Шердек кудратли, қўрқмас, довюрак бўлсин.
U yoqqa ag'daring - bu yoqqa ag'daring baribir bu ism serialdan keyin birdaniga ko'paydi. Yana shunga o'xshab bironta УБОЙНЫЙ serial yaratilsa va qaxramonning ismi Eshmat yoki To'lqin bo'lsa ana ko'ravering, Eshmat yoki To'lqinlar ko'payib ketishadi :-)
Бу нимадан дарак? Бу ниманинг белгиси?
Bu televizorga qul bo'layapganimizning belgisi
Nigora Umarova
25.01.2013, 17:34
U yoqqa ag'daring - bu yoqqa ag'daring baribir bu ism serialdan keyin birdaniga ko'paydi. Yana shunga o'xshab bironta УБОЙНЫЙ serial yaratilsa va qaxramonning ismi Eshmat yoki To'lqin bo'lsa ana ko'ravering, Eshmat yoki To'lqinlar ko'payib ketishadi :-)
O'g'limga "Asad" deb ism qo'yish uchun serialni ko'rish asos bo'la olmaydi-ku...
:) ;)
Ota-ona farzandiga ism qo'yayotganda kelajagini, ismning uning taqdiriga ta'sirini o'ylab ism qo'yadi, hech bir ota-ona o'g'lini qimorboz bo'lishini orzu qilmasa kerak.
Mening o`g`limning ismi Asadxon, rahmatli amakimizning ismlari shu bo`lgani uchun qo`yganmiz. 30 yoshdan oshgan Asadbek ismli yigitni bilardim, uyiga qo`ng`iroq qilib "Asadni mumkinmi?" desam otasi "U Asadmas, uning ismi Asadbek" degan javob olgandim. U paytlarda Shaytanat seriali hali hech kimning hayolida ham yo`q edi.
Anvar Atakhanov
25.01.2013, 18:18
Men Asad degan ism "Shaytanat"dan keyin chiqdi deyapganim yo'q, u ism oldin xam bo'lgan, lekin absolyut ko'pchiligi shu filmdan keyin qo'yildi. "Qumorboz" deyapsilar, lekin shu qumorbozni butun O'zbekiston yahshi ko'rib qolgandi :-) ishonavering.
Nargiza Saidova
27.01.2013, 20:53
lekin absolyut ko'pchiligi shu filmdan keyin qo'yildi.
статистика борми? Менимча бу шунчаки "гяп". Атрофда бирорта Асад исмли болани билмаман, лекин адамларнинг рахматли булиб кетган бир дустлари бор эди исмлари Асад эди. Уларнинг ота-оналари "Шайтанат"ни укишганлигига шубхам бор :)
Anvar Atakhanov
27.01.2013, 21:32
статистика борми?
Яхши хазил, рахмат :-)
Атрофда бирорта Асад исмли болани билмаман, лекин адамларнинг рахматли булиб кетган бир дустлари бор эди исмлари Асад эди. Уларнинг ота-оналари "Шайтанат"ни укишганлигига шубхам бор
Ман бу гапларни ён атрофимга: махалла куй, кариндош уруг, таниш-билишларга караб, куриб билганимни ёздим. Ман статистикага умуман ишонмайман.
Masud Mahsudov
28.01.2013, 08:11
статистика борми?
Яхши хазил, рахмат :-)
Атрофда бирорта Асад исмли болани билмаман, лекин адамларнинг рахматли булиб кетган бир дустлари бор эди исмлари Асад эди. Уларнинг ота-оналари "Шайтанат"ни укишганлигига шубхам бор
Ман бу гапларни ён атрофимга: махалла куй, кариндош уруг, таниш-билишларга караб, куриб билганимни ёздим. Ман статистикага умуман ишонмайман.
+1
:)
Инглизларда бир гап бор:
"Существуют три вида лжи: ложь, наглая ложь и статистика"
(Уч турдаги ёлғон мавжуд: ёлғон, сурбетларча ёлғон ва статистика)
Nargiza Saidova
28.01.2013, 09:08
Ман статистикага умуман ишонмайман.
Тушунаман, но не разделяю ;). Менда эса "хамма" сузи доим шубха уйготади
vBulletin® v3.8.5, Copyright ©2000-2025, Jelsoft Enterprises Ltd. Перевод: zCarot