Просмотр полной версии : Замонавий ўзбек журналистикаси. Таълим ва амалиёт
Bekmirzo
08.02.2010, 15:16
Hurmatli To'lqin aka,
sizga bir savolim bor edi: UzMU jurnalistika fakultetida "Jurnalist" gazetasining bosh muharrirligiga munosib, o'sha ishni eplaydigan birorta nomzod talaba chiqsa, unga o'sha o'rinni bo'shatib berarmidingiz?
Javob uchun oldindan rahmat.
Bekmirzo
08.02.2010, 22:50
Hurmatli To'lqin aka,
sizga bir savolim bor edi: UzMU jurnalistika fakultetida "Jurnalist" gazetasining bosh muharrirligiga munosib, o'sha ishni eplaydigan birorta nomzod talaba chiqsa, unga o'sha o'rinni bo'shatib berarmidingiz?
Javob uchun oldindan rahmat.Uzr, xato ketibdi,
muharrir, demoqchi edim.
Tulqin Eshbekov
09.02.2010, 04:10
Hurmatli To'lqin aka,
sizga bir savolim bor edi: UzMU jurnalistika fakultetida "Jurnalist" gazetasining bosh muharrirligiga munosib, o'sha ishni eplaydigan birorta nomzod talaba chiqsa, unga o'sha o'rinni bo'shatib berarmidingiz?
Javob uchun oldindan rahmat.Uzr, xato ketibdi,
muharrir, demoqchi edim.
Талаба аввал ўқисин, ўргансин, улғайсин. Келажакда нафақат "Журналист", бошқа газеталар ҳам уларники-да. :187:
Ўтган йили бир-иккита ёш талабаларимиз ўзларича газета чиқаришга ҳаракат қилишди, ёшлигига яраша тажрибасизлиги кўриниб турибди. Барибир, ҳаракати жуда яхши. Улғаяверсин-чи. Муҳаррирликка муносиб бўлган куни шу вазифа улардан айлансин!:187:
Tulqin Eshbekov
09.02.2010, 04:35
Uzr, xato ketibdi,
muharrir, demoqchi edim.
Кўрдингизми, журфакда аллақачон таҳсил олиб кетган, демак ёши ва тажрибаси ҳам шунга яраша бўлган сиздек одамнинг икки энлик хатида ҳам хато кетибди. Газета - икки энлик хат эмас. Масъулияти ўзига яраша!
Хуллас, камолга етган талабалар вақти келиб албатта ўрнимизни эгаллайди. Ўқитишдан, ўргатишдан мақсад ҳам шу!
Bekmirzo
09.02.2010, 08:42
Талаба аввал ўқисин, ўргансин, улғайсин. Келажакда нафақат "Журналист", бошқа газеталар ҳам уларники-да. :187:
Ўтган йили бир-иккита ёш талабаларимиз ўзларича газета чиқаришга ҳаракат қилишди, ёшлигига яраша тажрибасизлиги кўриниб турибди. Барибир, ҳаракати жуда яхши. Улғаяверсин-чи. Муҳаррирликка муносиб бўлган куни шу вазифа улардан айлансин!:187:Eeeeh, domla, domla!
Ikki haftacha oldin siz bilan shu mavzuda bahslashganimizda, talabalaringizning naqadar iqtidorli ekanliklarini aytib maqtangan edingiz. Qani ular?
Men fakultetga borib, hayron qolganim, binoga kirish joyida osilgan "Jurnalist" gazetasida ana o'sha talabalar iqtidorlarining, mahoratlarining aksini ko'rmadim...
Yana demoqchi bo'lganim, gazeta fakultetning o'quv gazetasi hisoblanadi. Hozirda atigi 100 nusxada chop etilyapti ekan. Gazetadagi materiallarning 60 foizi To'lqin Eshbekovning maqola va bitiklari emas, balki kamida 95 foizi talabalarniki bo'lishi kerak. Muharrirlikni ham talaba qo'lga olishi, ishni talabaligidan o'rganaverishi kerak.
Fakultetning o'quv gazetasi talabalarning amaliyotiga yo'naltirilgani sezilmadi...
Men ta'lim olgan Yevropa oliygohida o'qituvchilar o'quv gazetasining tahririyat ishiga deyarli aralashishmasdi. O'quv radiosi va TVsida ham xuddi shunday hol. O'zbek talabalarimizni yevropalik tengdoshlaridan nima kam joyi bor?
"Ўтган йили бир-иккита ёш талабаларимиз ўзларича газета чиқаришга ҳаракат қилишди, ёшлигига яраша тажрибасизлиги кўриниб турибди." - Bu juda noto'g'ri yondoshuv, domla. Ular yosh bo'lishsa, magistr talabalar qani unda? Ularda ham tajriba yetmaydimi bitta o'quv gazetasini tuzuk qilib chiqarishga?
Yana tanqidga berilib ketdim-da...
Bekmirzo
09.02.2010, 08:51
Uzr, xato ketibdi,
muharrir, demoqchi edim.
Кўрдингизми, журфакда аллақачон таҳсил олиб кетган, демак ёши ва тажрибаси ҳам шунга яраша бўлган сиздек одамнинг икки энлик хатида ҳам хато кетибди. Газета - икки энлик хат эмас. Масъулияти ўзига яраша!
Хуллас, камолга етган талабалар вақти келиб албатта ўрнимизни эгаллайди. Ўқитишдан, ўргатишдан мақсад ҳам шу!Mening yoki sizning yoshimizga yetganidami?
To'lqin aka, mening bu yerda tuzatsa bo'ladigan kichik xatoimdan ochko olmoqchi bo'lyapsiz-a :)
Adashasiz. Gazeta - bosib chiqariladi. Demak, bosmaga berishdan avval, kamida ikki marta xatolari tekshirilib, o'qib chiqiladi.
Nima, sizlardagi A4 formatdagi atigi 4 sahifali gazetachani korrekturasini ko'rishga nahotki hafsala bo'lmasa?
Fakultetga kirish joyidagi Universitet yubileyiga bag'ishlangan stendni (http://www.uforum.uz/showthread.php?p=357226#post357226) ko'rib, odam yiqilib tushayozdi...
Domla, talabalarga baribir ko'proq va kengroq imkoniyat berish kerak. Ular fakultetda mavjud ijodiy imkoniyatlardan to'liq foydalana olishlari lozim.
Tulqin Eshbekov
10.02.2010, 01:39
Eeeeh, domla, domla!
Ikki haftacha oldin siz bilan shu mavzuda bahslashganimizda, talabalaringizning naqadar iqtidorli ekanliklarini aytib maqtangan edingiz. Qani ular?
“Ээээҳ, домла, домла!
Икки ҳафтача олдин сиз билан шу мавзуда баҳслашганимизда, талабаларингизнинг нақадар иқтидорли эканликларини айтиб мақтанган эдингиз”,– деган гапингизданоқ ҳар бир масалага қанчалик ичиқоралик билан қарашингизни кўрсатибсиз. Биринчидан, устоз мақтанмайди, талабалари билан фахрланади!
“Қани улар?”,– деган саволингизга уларнинг ўнлаб газета-журналларимизда ёритилаётган мақолаларидан, телекўрсатувлар ва радиоэшиттиришларидан бемалол жавоб топишингиз мумкин. Аксарият иқтидорли талабаларимиз ўша ижодий даргоҳларда маҳорат сирларини ўрганиш баробарида ўз иқтидорларини ҳам намоён этишаётир!
“Мен факултетга бориб, ҳайрон қолганим, бинога кириш жойида осилган "Журналист" газетасида ана ўша талабалар иқтидорларининг, маҳоратларининг аксини кўрмадим...”– дейсизми? Келинг, кўзингизга тил теккизмайлик. Бироқ, қалб кўзлари кўр бўлмаган одам айнан ўша газетада суратлари билан ёритилган ёш иқтидор соҳиблари Элдор Асанов, Азиза Халилова, Албина Ражабова, Нодира Ваҳобова, Гулноза Алимова, Марям Наврўзова каби талабаларнинг долзарб мавзудаги суҳбату мақолаларини, шунингдек, шу қутлуғ даргоҳдан етишиб чиққан таниқли шоирлар Анвар Обиджон, Хуршид Даврон, Азиз Саидларнинг шеърларини ўқимаслиги мумкин эмас-ку!
“Яна демоқчи бўлганим, газета факултетнинг ўқув газетаси ҳисобланади. Ҳозирда атиги 100 нусхада чоп этиляпти экан. Газетадаги материалларнинг 60 фоизи Тўлқин Эшбековнинг мақола ва битиклари эмас, балки камида 95 фоизи талабаларники бўлиши керак. Муҳаррирликни ҳам талаба қўлга олиши, ишни талабалигидан ўрганавериши керак”,– дея бекорларни айтганингизни ўзингиз чиройли ифода этибсиз! Яъни, “ўқув газетаси” эканлигига эътибор берибсиз-у, бу талабалар амалиёт мактабини ўрганадиган нашр эканлигига ақлингиз етмабди-да. Талаба аввал мусаҳҳиҳликни, оддий мухбирликни, масъул котибликни ва бошқа ижодий ходимларнинг вазифаларини ўргансин. Ёзиш сирларини ўргансин, ижодий маҳоратини оширсин! “Журналист” ўқув газетаси талабаларга соҳамизнинг шу нозик жиҳатларини ўргатиш учун ташкил этилганини бегона эмас – “журфакда ўқиган Бекмирзо” билмаса-я?! Уят!!
Ит ҳурар, карвон ўтар, деган мақолнинг ҳаётдаги исботини салкам қирқ йилдан бери кўриб келяпман. 1973 йилда “Текинхўрнинг жазоси” сарлавҳали бир эртагим илк бор республика болалар ва ўсмирлар газетасида ёритилганида кўпчилик табриклаб, қувончимга шерик бўлган. Бироқ, бир қарғабашара кимса “газеталарнинг бошқа иши қолмабди-да” деб қағиллагани сира ёдимдан чиқмайди. Ўшандан буён қанча газета-журналларда асарларим, мақолаларим ёритилса, ўнлаб тоза қалб, теран фикрли инсонлар, мухлислар гўзал фикрларини билдирадилар ва албатта битта-яримтаси “нега Тўлқин Эшбекнинг мақоласи чиқаверади?” дея итдек акиллаб қўяди. Бир сиз эмас, Бекмирзожон, республика газеталарида Тўлқин Эшбекнинг номини кўрибоқ ғингшийдиганлар анча-мунча учраб қолади. Ҳа, битта-яримта итлар ҳураверараркан, биз эса ижод карвонимиз гулдурос солиб бораётганидан шукрона айтиб, яна ёзаверамиз, ёритаверамиз! Энди, “Журналист” ўқув газетасида ҳам талабага қалам тебратиш сирларини ўргатиш мақсадида ёритган мақола ва битикларимиздан бўлғуси журналистларимиз тўғри хулоса чиқарса бўлди-да! Қанийди, улар ҳам устозларидан ибрат олиб ранг-баранг мавзуларда ёзиб келишаверса! Аввал талабаларнинг ижодларини жон-жон деб ёритардик! Оқ қоғозда очиқ қолган жойларнигина муҳаррирнинг ўзи тўлдираётганини талабалардан иборат таҳрир ҳайъати аъзолари жуда яхши биладилар.
“Факултетнинг ўқув газетаси талабаларнинг амалиётига йўналтирилгани сезилмади...”– дейдиган кимсага озгина сезги органи етишмаса начора…
“Мен таълим олган Европа олийгоҳида ўқитувчилар ўқув газетасининг таҳририят ишига деярли аралашишмасди. Ўқув радиоси ва ТВсида ҳам худди шундай ҳол”,– деб ёзганингиздан кейингина нега бунчалик айниган гапларни ёзишингиз сабабини англагандек бўлдик. Ўша ёқларда баъзи айниб келаётганларнинг вужудидан хавфли вируслар чиқиб кетиши бироз қийин кечишини тушунамиз.
“Ўзбек талабаларимизни европалик тенгдошларидан нима кам жойи бор?”– деб савол қўйишдан илгари ёшларимизнинг ҳеч кимдан кам эмаслиги ва ҳеч кимдан кам бўлмаслигини билмадингизми?
“Бу жуда нотўғри ёндошув, домла. Улар ёш бўлишса, магистр талабалар қани унда? Уларда ҳам тажриба етмайдими битта ўқув газетасини тузук қилиб чиқаришга?”– деб сиз ёзғирмангиз ҳам бўлади. Улар чиндан ҳам ёш ва албатта сиздақа “европакўрган”лардан анча истеъдодли, маънили, фикри терандир. Биз эса шу тариқа муносиб ўринбосарларимизни тайёрлаяпмиз.
“Яна танқидга берилиб кетдим-да...”– деб ўзингизни юпатманг, ҳеч қанақа жўяли танқид айта олганингиз йўқ. Булар тирноқ орасидан кир қидирадиган ғийбатчининг жавраши…
“Менинг ёки сизнинг ёшимизга етганидами?”– дея сирли гап қилманг. Сизнинг на ёшингиз, на фамилиянгиз, на тайинли иш жойингиз ҳақида форумимизда маълумот топиб бўлади. Бироқ, талабаларимиз йигирма ёшлар атрофида бўлсаларда фикрлари сизникидан теран, юраклари тоза, нигоҳлари ўткир, мақсадлари нақадар эзгу ва олижанобдир!
“Тўлқин ака, менинг бу ерда тузатса бўладиган кичик хатоимдан очко олмоқчи бўляпсиз-а”– деган фикрингизга қўшилмайман. Ҳаётда бировнинг хатосидан очко ютишга ҳаракат қилмаганман. Менинг сўзларимни яна тескари бурманг. Имловий, услубий хато ҳар қандай қаламкашдан ўтиши мумкин, ижод, қалам тебратиш машаққатларидан бири ҳам шунда. Гоҳо ўзимдан ҳам шундай имловий ё услубий хато ўтса дангал тан олиб кетавераман-ку.
“Факултетга кириш жойидаги Университет юбилейига бағишланган стендни кўриб, одам йиқилиб тушаёзди...”– дейсизми? Ахмоқ йиқилади, ақлли эса кўрган хатосини тузатишга ёрдам беради. Модомики, ўзингиз таҳсил олган жойингизда бирор хатоликка кўзингиз тушган бўлса, шуни устозларингизга бир оғиз айтсангиз оламгулистон-ку. Йўқ, сизга хатолик тузатилиши шартмас, ўз иборангиз билан айтганда “очко” ютишингиз муҳимроқ. Туз ичган жойига тупуриш нонкўрлик бўлишини ўргатишимнинг сиз учун фойдаси бўлмаса-да, бошқаларга ибрат бўлиши учун ёздим.
“Домла, талабаларга барибир кўпроқ ва кенгроқ имконият бериш керак. Улар факултетда мавжуд ижодий имкониятлардан тўлиқ фойдалана олишлари лозим”– дейишга маънавий ҳаққингиз йўқ. Бу билан гўё баъзи соддадил, ишонувчан укаларимизга ўзингизни “талабапарвар” қилиб кўрсатманг. Улар сизнинг нағорангизга ҳеч қачон ўйнамайди! Таълим тизимимиз жаҳон андозаларига қанчалик мос эканлигини “европакўрган” Бекмирзо кўролмаса кўролмабди! Баркамол ёшларимиз оқ билан қорани яхши ажратадилар!
Бекмирзожон, битта илтимос, жонажон факультетимизга ахборот хуружи қилманг, турли вилоятлардан келишган соддадил талабаларни чалғитманг, онгини заҳарламанг, уволига қолманг!
Шуни унутмангки, ҳар бир қилиғингиз, ножўя қадамингиз, ўзингизга ўринлидек туюлаётган нақадар ноўрин гапларингиз учун ҳаётда жавобини олаверасиз.
Nigora Umarova
10.02.2010, 14:21
"Тўлқин Эшбек ижодидан" (http://uforum.uz/showthread.php?p=357884#post357884) мавзусида ўринсиз баҳс-мунозаралар борганлиги боис ушбу мавзуни очишга эҳтиёж сезилди.
"Тўлқин Эшбек ижодидан" (http://uforum.uz/showthread.php?p=357884#post357884) мавзусида ўринсиз баҳс-мунозаралар борганлиги боис ушбу мавзуни очишга эҳтиёж сезилди.
Шахсий фикрим:
Тагинам билмадимку-я, лекин юкоридаги постлар мазмун - мохиятан алохида мавзу булишга "тортмайди". Балки мен галчадирман, лекин уларни укиб "УзМУ журналистика факультети. Таълим ва амалиёт"га тегишли хеч нарсани англаганим йук. Форумдошимиз Олим бошка топикда айтганларидек, юкоридаги каби фикрларни "Шахсий хабарлар" оркали алмашишса булади. Ёки "К барьеру" булимида бахслашишса булади. Кимдир кизикаётган булса, уша булимда укиб олаверади...
Айтдим куйдимда энди ;-)
Шахсий фикрим:
Тагинам билмадимку-я, лекин юкоридаги постлар мазмун - мохиятан алохида мавзу булишга "тортмайди". Балки мен галчадирман, лекин уларни укиб "УзМУ журналистика факультети. Таълим ва амалиёт"га тегишли хеч нарсани англаганим йук. Форумдошимиз Олим бошка топикда айтганларидек, юкоридаги каби фикрларни "Шахсий хабарлар" оркали алмашишса булади. Ёки "К барьеру" булимида бахслашишся булади...
Айтдим куйдимда энди ;-)
Meni to'g'ri tushunadiganlar xam bor ekanku, raxmat sizga Maestro.
Nigora Umarova
10.02.2010, 15:30
... укиб "УзМУ журналистика факультети. Таълим ва амалиёт"га тегишли хеч нарсани англаганим йук. Форумдошимиз Олим бошка топикда айтганларидек, юкоридаги каби фикрларни "Шахсий хабарлар" оркали алмашишса булади. Ёки "К барьеру" булимида бахслашишса булади. Кимдир кизикаётган булса, уша булимда укиб олаверади...
Айтдим куйдимда энди ;-)
Ҳурматли Maestro!
Билдирган мулоҳазангиз учун раҳмат.
Мавзунинг номини "Замонавий ўзбек журналистикаси. Таълим ва амалиёт" деб ўзгартирдим. Доим ўқитувчи-ю ўқувчилар, домла-ю талабалар ҳақида баҳс-мунозаралар кетаверадими? Ўз соҳасининг билимдони бўлган икки етук журналистнинг баҳс-мунозараси ушбу мавзуни йўлга қўйишга асос бўлди. Тўғри, мавзунинг бошланғич хабарларининг пойдевори мустаҳкам эмас, фикри ожизимча. Бироқ кейинги хабарлар бугунги кундаги замонавий ўзбек журналистикасининг фаолиятини ёритиб берса ажаб эмас.
Мавзунинг ривожланишини кузатайлик-чи...
Мавзу номини "Тўлқин Эшбек vs Бекмирзо" деб ўзгартиришни таклиф қиламан.
Талаба аввал ўқисин, ўргансин, улғайсин.
Ўтган йили бир-иккита ёш талабаларимиз ўзларича газета чиқаришга ҳаракат қилишди, ёшлигига яраша тажрибасизлиги кўриниб турибди.
Устоз, хафа бўлманг-у шу икки оғиз сўзингиз талабага бўлган "меҳр"ингизни намоён қилиб турибди. Содда қилиб айтсак, "талабага газет чиқаришни пишириб қўйибдими, аввал ўқишини эплаб олсин" деган оҳанг яширингандек...
Сизга бир савол: "Журналист"нинг ҳеч бўлмаса, факультетнинг ўша пайтдаги талабаси Нурбек Саломов муҳаррирлигидаги 2001-2002 йиллардаги сонларини бир варақлаб қўйинг. Талаба ҳам газет чиқаришни эплаши исботлаб қўйилган. Ҳар ҳолда анчагина ўқишли эди...
....қанчалик ичиқоралик билан қарашингизни кўрсатибсиз.
.....Келинг, кўзингизга тил теккизмайлик. Бироқ, қалб кўзлари кўр бўлмаган одам...
.... дея бекорларни айтганингизни ўзингиз чиройли ифода этибсиз! Яъни, “ўқув газетаси” эканлигига эътибор берибсиз-у, бу талабалар амалиёт мактабини ўрганадиган нашр эканлигига ақлингиз етмабди-да.
.... “журфакда ўқиган Бекмирзо” билмаса-я?! Уят!!
Бироқ, бир қарғабашара кимса “газеталарнинг бошқа иши қолмабди-да” деб қағиллагани сира ёдимдан чиқмайди.
...албатта битта-яримтаси “нега Тўлқин Эшбекнинг мақоласи чиқаверади?” дея итдек акиллаб қўяди.
...дейдиган кимсага озгина сезги органи етишмаса начора…
... Ўша ёқларда баъзи айниб келаётганларнинг вужудидан хавфли вируслар чиқиб кетиши бироз қийин кечишини тушунамиз.
... Улар чиндан ҳам ёш ва албатта сиздақа “европакўрган”лардан анча истеъдодли, маънили, фикри терандир. Биз эса шу тариқа муносиб ўринбосарларимизни тайёрлаяпмиз.
“Яна танқидга берилиб кетдим-да...”– деб ўзингизни юпатманг, ҳеч қанақа жўяли танқид айта олганингиз йўқ. Булар тирноқ орасидан кир қидирадиган ғийбатчининг жавраши…
Туз ичган жойига тупуриш нонкўрлик бўлишини ўргатишимнинг сиз учун фойдаси бўлмаса-да, бошқаларга ибрат бўлиши учун ёздим.
Журналистиканинг ўлмас қонуни холисликни қўлдан бермаслик! Аммо, сиз эса... э, йўқ, ёзсам мени ҳам туз еган жойига тупурганликда айблашинингиздан қўрқаман!
Nigora Umarova
10.02.2010, 16:15
Мавзу номини "Тўлқин Эшбек vs Бекмирзо" деб ўзгартиришни таклиф қиламан.
Имкони йўқ. Форумдаги бошқа журналистлар мавзуда бизнинг номимиз йўқ деб хафа бўлишади.
Илтимос, ҳурматли журналистлар, бир-бирингизнинг муносабатингизни эмас, мавзуда журналистикага оид фикрларингизни қолдиринг.
Огоҳлантириш!
Шахсий масалаларни ҳал қилишга ҳаракат қилганларга жарима солинади.
Бироқ, қалб кўзлари кўр бўлмаган одам айнан ўша газетада суратлари билан ёритилган ёш иқтидор соҳиблари Элдор Асанов, Азиза Халилова, Албина Ражабова, Нодира Ваҳобова, Гулноза Алимова, Марям Наврўзова каби талабаларнинг долзарб мавзудаги суҳбату мақолаларини,
Баҳсга аралашаётганим учун аввало узр сўрайман. Лекин, причем тут қалб кўзи? Номи келтирилган талабаларингизга эса омад тилайман.
шунингдек, шу қутлуғ даргоҳдан етишиб чиққан таниқли шоирлар Анвар Обиджон, Хуршид Даврон, Азиз Саидларнинг шеърларини ўқимаслиги мумкин эмас-ку!
Бир ўқитувчи ўқувчисининг пўстагини қоқаётиб "Искандар Зулқарнайн сендай пайтида дунёни босиб олган эди" деса ўқувчиси "Чунки унинг устози Арасту бўлганда" деган экан.
Gazetadagi materiallarning 60 foizi To'lqin Eshbekovning maqola va bitiklari emas, balki kamida 95 foizi talabalarniki bo'lishi kerak.
Оқ қоғозда очиқ қолган жойларнигина муҳаррирнинг ўзи тўлдираётганини талабалардан иборат таҳрир ҳайъати аъзолари жуда яхши биладилар.
Агар Бекмирзо рост гапирган бўлса қоғознинг 60%и очиқ қолаётган экан. Агар ёлғон гапирган бўлса талабалардан кимдир "Тўлқин Эшбек" тахаллуси остида газетада мақолаларини чоп эттиряпти шекилли.
Ит ҳурар, карвон ўтар, деган мақолнинг ҳаётдаги исботини салкам қирқ йилдан бери кўриб келяпман. 1973 йилда “Текинхўрнинг жазоси” сарлавҳали бир эртагим илк бор республика болалар ва ўсмирлар газетасида ёритилганида кўпчилик табриклаб, қувончимга шерик бўлган. Бироқ, бир қарғабашара кимса “газеталарнинг бошқа иши қолмабди-да” деб қағиллагани сира ёдимдан чиқмайди. Ўшандан буён қанча газета-журналларда асарларим, мақолаларим ёритилса, ўнлаб тоза қалб, теран фикрли инсонлар, мухлислар гўзал фикрларини билдирадилар ва албатта битта-яримтаси “нега Тўлқин Эшбекнинг мақоласи чиқаверади?” дея итдек акиллаб қўяди. Бир сиз эмас, Бекмирзожон, республика газеталарида Тўлқин Эшбекнинг номини кўрибоқ ғингшийдиганлар анча-мунча учраб қолади. Ҳа, битта-яримта итлар ҳураверараркан, биз эса ижод карвонимиз гулдурос солиб бораётганидан шукрона айтиб, яна ёзаверамиз, ёритаверамиз!
Ҳурматли домла, сизни шахсан танимасам ҳам барча ўқитувчилар қаторида ҳурмат қиламан. Нега танқид қилганларни шунчалик ёмон кўрасиз? Агар танқид бўлмаса ижод ҳам ўлади-ку. Ижодингиз ҳақида билдирилган салбий муносабат ўз-ўзидан "итнинг акиллаши"га ёки қарғанинг "қағиллаши"га айланиб қолаверадими?
...
Илтимос, ҳурматли журналистлар, бир-бирингизнинг муносабатингизни эмас, мавзуда журналистикага оид фикрларингизни қолдиринг.
Огоҳлантириш!
Шахсий масалаларни ҳал қилишга ҳаракат қилганларга жарима солинади.
Nigora opa forumdosh do'stlarimiz mavzu yuzasidan jurnalistikaga oid fikrlarni bildirishadilar. Aks holda moderatorlar tomonidan jazo olishlarini bilishadilarku.
Shaxsiy masalalarini faqatgina ЛСda hal qilishadilar.
Bekmirzo
10.02.2010, 23:13
...
Ит ҳурар, карвон ўтар, деган мақолнинг ҳаётдаги исботини салкам қирқ йилдан бери кўриб келяпман. 1973 йилда “Текинхўрнинг жазоси” сарлавҳали бир эртагим илк бор республика болалар ва ўсмирлар газетасида ёритилганида кўпчилик табриклаб, қувончимга шерик бўлган. Бироқ, бир қарғабашара кимса “газеталарнинг бошқа иши қолмабди-да” деб қағиллагани сира ёдимдан чиқмайди. Ўшандан буён қанча газета-журналларда асарларим, мақолаларим ёритилса, ўнлаб тоза қалб, теран фикрли инсонлар, мухлислар гўзал фикрларини билдирадилар ва албатта битта-яримтаси “нега Тўлқин Эшбекнинг мақоласи чиқаверади?” дея итдек акиллаб қўяди. Бир сиз эмас, Бекмирзожон, республика газеталарида Тўлқин Эшбекнинг номини кўрибоқ ғингшийдиганлар анча-мунча учраб қолади. Ҳа, битта-яримта итлар ҳураверараркан, биз эса ижод карвонимиз гулдурос солиб бораётганидан шукрона айтиб, яна ёзаверамиз, ёритаверамиз!
To'lqin Eshbekov, og'zingizga qarab gapiring.
Men ham sizni hozir bemalol "Siz o'zingiz itga o'xshab g'ingshiysiz" deyishim mumkin edi. Lekin men sizni haqorat qilmadim, nega haqoratlashga o'tyapsiz? Men sizni orqangizdan masalan talabalaringiz aytib yuradigan laqab bilan haqoratlamayapman-ku!
O'zi sizdek odamlar shunaqa bo'ladi, tarozi bosadigan argumenti qolmagach, birdan shaxsiyatni haqoratlashga o'ta qoladi-qo'yadi.
O'zingizni bosib oling, iltimos.
“Мен таълим олган Европа олийгоҳида ўқитувчилар ўқув газетасининг таҳририят ишига деярли аралашишмасди. Ўқув радиоси ва ТВсида ҳам худди шундай ҳол”,– деб ёзганингиздан кейингина нега бунчалик айниган гапларни ёзишингиз сабабини англагандек бўлдик. Ўша ёқларда баъзи айниб келаётганларнинг вужудидан хавфли вируслар чиқиб кетиши бироз қийин кечишини тушунамиз. Domla, tanqidga, yangi narsaga bunchalar dushman bo'lmang!
Meni vujudimdan qanday xavfli virus chiqibdi?
Men sizga o'zim tahsil olib kelgan o'sha Yevropa oliygohidan gaplashilayotgan mavzu bo'yicha asosli misol keltirdim. Bu misoldan fakultetni rivojlantirish yo'lida unumli foydalanish o'rniga, menga loy otyapsiz.
Gaplarimni nimasi aynigan ekan? Men yosh jurnalistlarning bugungi kundagi ahvoliga befarq bo'lmaganim uchun, o'zim o'qigan dargohga befarq bo'lmaganim uchun tanqidiy fikrlar qoldiryapman. Bularning asosli ekanligini rad etishda bemalol davom etaverishingiz mumkin.
Siz va siz kabilar konstruktiv tanqidlarni to'g'ri qabul qilolmas ekansizlar, ijobiy o'zgarish bo'lishi qiyin.
Yaqin kelajakda, balki keyingi 10 yil ichida, UzMU jurnalistika fakultetidagi talabalar gazetasi, radiosi va TVsi men ta'lim olgan chet el oliygohidagi darajaga chiqib olishini men juda ham hohlayman. Aynan mana shu istak amalga haqiqatda amalga oshishiga umid qilib, o'rni kelgani uchun tanqidiy fikr bildiryapman.
“Бу жуда нотўғри ёндошув, домла. Улар ёш бўлишса, магистр талабалар қани унда? Уларда ҳам тажриба етмайдими битта ўқув газетасини тузук қилиб чиқаришга?”– деб сиз ёзғирмангиз ҳам бўлади. Улар чиндан ҳам ёш ва албатта сиздақа “европакўрган”лардан анча истеъдодли, маънили, фикри терандир. Биз эса шу тариқа муносиб ўринбосарларимизни тайёрлаяпмиз.Domla,
men Yevropada yurganimda, u yerdagi taniqli banklardan birining jurnalini chiqarib berganman, bir professorning ilmiy-falsafiy kitobiga muharrirlik qilganman. Yevropalik kursdoshlarim bilan birgalikda o'quv jurnallari chiqarganman. Jurnalist talabalar tomonidan butun hudud uchun efirga uzatiladigan, aslida o'quv telekanali bo'lgan, bosh muharrirdan tortib eng oddiy texnikkacha faqat talabalardan tashkil topgan fakultet TVsida har xil tele-loyihalarda faol ishtirok etganman v.h. Tahsil olgan oliygohimda O'zbekistonning nomini o'z misolimda ijobiy taassurotlar bilan muhrlab kelishga erishganman.
Bizdaqa "yevropako'rgan"lardan ancha iste'dodli, ma'nili va teran fikrli jurnalist talabalarimiz kelajakda bizdanda muvaffaqiyatli bo'lishlarini samimiylik bilan istab qolaman.
____________________________________
Forumdoshlardan iltimos, bu mavzuga nisbatan salbiy munosabatda bo'lmang. Men tilga olayotgan muammolar bugungi kunda doimgidek dolzabr bo'lib turibdi va bu faqat jurnalistika sohasida emas. Faqat maqtov gaplardan iborat mavzularni istasangiz, unda bilmadim...
Bekmirzo
11.02.2010, 00:18
“Ўзбек талабаларимизни европалик тенгдошларидан нима кам жойи бор?”– деб савол қўйишдан илгари ёшларимизнинг ҳеч кимдан кам эмаслиги ва ҳеч кимдан кам бўлмаслигини билмадингизми?
Kengroq fikrlashni boshlashingiz kerak, domla.
Masalan, jurnalist talabalarimiz o'zlarining yevropalik yoki amerikalik tengdoshlariga nisbatan juda kam imkoniyatlarga ega. Buni aynan UzMU jurnalistika fakulteti misolida ko'rsatib berish mumkin:
1) Internet - yevropalik (deylik, Angliya yoki Frantsiya) talaba fakultet binosida ham, yotoqxonasida ham internetdan foydalanish uchun kuniga 24 soatlik imkoniyatga ega. Darsdan bo'shadimi, fakultet ichida joylashgan va internetga uzluksiz ulangan kompyuterxonaga kirib, ishlashi mumkin. Universitetga o’qishga qabul qilingan talabaga birinchi kundanoq Username va Password (foydalanuvchi nomi va parol) beriladi, bu paroldan talaba nafaqat o’zi o’qiydigan fakultetdagi kompyuter xonasida, balki universitetning barcha fakultetlaridagi kompyuter xonalarida internetdan, va umuman komputerdan foydalanishi mumkin. Bunaqa imkoniyat bizning jurnalist talabalarimizda yo'q. Boshqa vaqtlarni qo'ying, hattoki, internet jurnalistikasi haqidagi darsda ham internetga ulangan kompyuterdan muntazam foydalanilishiga shubha qilaman. Gaplarimni rad etadigan, qarshi argumentingiz bo’lsa, marhamat.
Aksiga olib, butun dunyoda axborot xurujlari kuchayib ketayotgan bugungi kunda milliy ta’lim tizimimizda internetning qanchalik kerakli va dolzarb narsa ekanligini anglab yetgan bo’lishingiz kerak.
2) O’quv gazetasi – yevropalik (deylik, Angliya yoki Shveytsariya) jurnalist talaba matbuot, tipografiya kabi fanlardan olayotgan bilimlarini fakultetning o’zida amaliyotda qo’llab ko’rishi uchun uning ixtiyorida redaksiya, bosmaxona va fotostudiya bor. Redaksiya ham boshqa kompyuter xonalari kabi internetga kuniga 24 soat - uzluksiz – ulangan. O’quv gazetasi tahririyatining barcha a’zolari talabalardan iborat, redaksiya yig’ilishlarida ham faqat talabalar. O’quv gazetasi shu qadar sifatliki, uni nafaqat oliygoh talabalari va o’qituvchilari, balki shahar aholisi ham o’qishadi. O’quv gazetasi bo’lishiga qaramasdan, u atigi 100 nusxada emas, bir necha ming nusxada chop etiladi. Oyda bir emas, haftada bir marta chiqarilgani uchun, shahar aholisidan ham tez-tez reklamalar tushib turadi. Bu esa jurnalistika iqtisodiyoti, marketing kabi fanlarni o’zlashtirayotgan talabalar uchun kichik bir amaliyotga imkoniyat beradi. Marketing bo’yicha o’z salohiyatlarini talabalar o’quv radiosi va TVsida ham amalda ko’rsatish imkoniyatiga egalar. Professional redaksiyalardagi imkoniyatlarni-ku, aytmasa ham bo’ladi.
Xo’sh, bizning jurnalist talabalarimizda shunaqangi imkoniyatlar bormi? Argumentlar bo’lsa, marhamat!
3) O’quv radiosi – radioni ham nafaqat Universitet hududida, balki butun shahar va deylik, viloyatda FM to’lqinlarida tinglash mumkin. Tahririyat yuqoridagilar kabi, faqat talabalardan tashkil topgan. Faqat texnik muammolar yuz bersagina, texnik kurator talabalarga yordam berishi mumkin. Radio-studiya gazeta tahririyatidagi kabi kerakli professional va zamonaviy texnikalar bilan jihozlangan. Texnik ta’minoti masalan Toshkentdagi Oriat-FMning texnik ta’minotidan qolishmasa kerak. Eshittirishlar sifati umuman chakki emas, professional radiolardan atigi bir pog’ona pastroq yuradi. Formati professional radiolar formatidan andaza oladi. Kuniga 24 soat efirda. Har soatda yangiliklar efirga uzatiladi. Radio-muharrirlarining barchasi bizning journalist yoshlarimiz bilan tengdosh. Lekin, bizning talabalarimiz o’zlarining yevropalik tengdoshlaridagi kabi o’quv amaliyoti uchun fakultet yoki universitetning o’zida imkoniyatlarga egami?
4) O’quv TVsi – o’quv radiosi haqidagi gaplarni TVga moslab qaytadan o’qib olish mumkin.
Fakultet binosiga kichikroq hajmdagi professional-o’quv telestudiyasi tutashib ketgan. Texnik imkoniyatlar a’lo darajada. Talabalardan iborat tahririyat bundan 5-6 yil oldinlari haftada 3 kun, 3 soatdan universitet vakillari va shahar aholisi uchun qiziqarli teleko’rsatuvlarni tayyorlab, efirga uzatishardi. Talabalar tomonidan bir yilda ikki marta, jonli efirda, har safar 1,5 soat davom etadigan katta teleshou efirga uzatiladi. Yevropalik talabalarda o’qish maskanida o’quv amaliyoti uchun shunday imkoniyatlar bor. Bizning jurnalist talabalarimizda-chi? Argumentlaringiz bo’lsa, marhamat!
Ko’ryapsizmi, men o’zimizning o’zbek talabalarimiz ham o’qish vaqtidayoq, o’quv maskanining o’zidayoq shunday imkoniyatlarga ega bo’lishlarini chin dildan istayman. Bu istakni izhor etish uchun men yo’q narsani bor demayman. Masalan, journalist talabalarimizda hozirda afsuski, chet ellardagi tengdoshlaridagi kabi imkoniyatlari yetarli emas.
Siz esa mening sizga bergan retorik savolimdan meni izza qilishga urinasiz.
Axir, Respublikamiz Prezidenti o’tgan yillarda “bizning yoshlarimiz hech kimdan kam bo’lmasliklari kerak” qabilida gapirganlarida, yoshlarimiz ta’lim sohasining hech bir joyida, masalan, o’qishga kerakli texnik ta’minot masalalarida o’zlarining chet ellik tengdoshlaridan also kam bo’lmasliklari kerakligini ham nazarda tutmaganmilar?
Nega unda talabalarimizga texnik imkoniyatlar yaratishda oqsayapmiz? Nega yetarlicha, chet elliklarnikidan kam bo'lmagan imkoniyatlarni yaratib bermayapsizlar?
Bilimni qabul qilish va ilmni o’zlashtirish salohiyatida, aql-idrok borasida biz o’zbek yoshlari chet ellardagidan zarracha kam joyimiz yo’q. Faqat, texnik imkoniyatlarda hali juda orqadamiz. Bu muammo esa o'z navbatida yoshlarimizdagi mavjud iste'dodni, qobiliyatlarni to'la namoyon etishga to'sqinlik qilaveradi. Fakultetda mavjud bo’lgan imkoniyatlardan esa talabalar to’la-to’kis foydalanmayaptilar, foydalanolmayaptilar yoki boridan ham foydalanishga ularga to’laligicha imkoniyat berilmayapti. Talabaga nisbatan ishonch juda zaif. Ishonch zaifligini esa siz o’z misolingizda ko’rsatib turibsiz, domla.
Bekmirzo
11.02.2010, 00:32
“Факултетга кириш жойидаги Университет юбилейига бағишланган стендни кўриб, одам йиқилиб тушаёзди...”– дейсизми? Ахмоқ йиқилади, ақлли эса кўрган хатосини тузатишга ёрдам беради. Модомики, ўзингиз таҳсил олган жойингизда бирор хатоликка кўзингиз тушган бўлса, шуни устозларингизга бир оғиз айтсангиз оламгулистон-ку. Йўқ, сизга хатолик тузатилиши шартмас, ўз иборангиз билан айтганда “очко” ютишингиз муҳимроқ. Туз ичган жойига тупуриш нонкўрлик бўлишини ўргатишимнинг сиз учун фойдаси бўлмаса-да, бошқаларга ибрат бўлиши учун ёздим. O'sha atrofda yurgan bir talabadan so'raganimda, stend anchadan beri osig'liq turganini aytdi. O'quv ishlari bo'yicha dekan muovini xonasida yo'q ekan, bo'lmasa, obchiqib ko'rsatardim. Dars vaqtida borib qolganligim uchun, domlalarni bezovta qilgim kelmadi.
Siz ham, domla, haftada ikki marta fakultetga borar ekansiz. Nega bunday qo'pol xatoni bartaraf etmay yurganingizga, to'g'risi, hayron qolmadim. Stend sizning ko'rigingizdan o'tib, keyin bosmadan chiqarilgan bo'lsa, umuman ajablanmasdim, ammo, bunday emasligiga umid qilaman. Nima bo'lganda ham, JurFak devorida bunday savodsiz stendning anchadan beri osig'liq turishi fakultet o'qituvchilarining ham, talabalarining ham loqaydligiga bir misol. Nega sizning zukko talabalaringiz bu muammoli stendni ko'rmay kelishyapti? Falonchi stendda juda ko'p qo'pol xatolar bor ekan, deyishsa, tuz yegan joyingga tupurma, qabilida gap eshitishdan hadiksirashsa kerak-da...
Xullas, yaqin kunlar ichida stend muammosi bartaraf etiladi, degan umiddaman. To'g'ri, stendga pul sarflangan. Ammo...
Bekmirzo
11.02.2010, 00:54
“Домла, талабаларга барибир кўпроқ ва кенгроқ имконият бериш керак. Улар факултетда мавжуд ижодий имкониятлардан тўлиқ фойдалана олишлари лозим”– дейишга маънавий ҳаққингиз йўқ. Бу билан гўё баъзи соддадил, ишонувчан укаларимизга ўзингизни “талабапарвар” қилиб кўрсатманг. Улар сизнинг нағорангизга ҳеч қачон ўйнамайди! Таълим тизимимиз жаҳон андозаларига қанчалик мос эканлигини “европакўрган” Бекмирзо кўролмаса кўролмабди! Баркамол ёшларимиз оқ билан қорани яхши ажратадилар!
Qattiq adashasiz, domla.
Bunday deyishga menda ham, boshqada ham ma'naviy haq bor.
Bugunimiz va kelajagimiz uchun ta'lim dargohlarini har tomonlama yetuk, ilmli, kasbga tayyor talabalar bitirib chiqishlarini istash va bunday natijani ta'lim dargohlaridan talab qilishga davlatning har bir fuqarosida ma'naviy haq bor.
Bekmirzo talabalarni o'z nag'orasiga o'ynatgani yo'q. Bekmirzo o'zining yurtdosh talabalarining nazariy va amaliy ilmlari mukammal bo'lishi uchun ularda rivojlangan davlatlar yoshlaridagi kabi keng qamrovli, professional, ijodiy hamda texnik imkoniyatlar bo'lishini istamoqda. Buni esa ko'rish, tan ola bilish kerak.
Bekmirzo
11.02.2010, 00:58
Оқ қоғозда очиқ қолган жойларнигина муҳаррирнинг ўзи тўлдираётганини талабалардан иборат таҳрир ҳайъати аъзолари жуда яхши биладилар.
Агар Бекмирзо рост гапирган бўлса қоғознинг 60%и очиқ қолаётган экан. Агар ёлғон гапирган бўлса талабалардан кимдир "Тўлқин Эшбек" тахаллуси остида газетада мақолаларини чоп эттиряпти шекилли.
Ertaga Qoraqamish tarafda ishim bor edi. Yo'l-yo'lakay fakultetga kirib, "Jurnalist" gazetasidan fotonusxa olib kelishga harakat qilaman. Gaplarim isbotini shunda ko'rasiz.
Birato'la, gazetani tahlil qilib beraman. Jurnalist talabalar o'qib qolishsa, ularga foyda bo'lishi mumkin.
Shomurodov Shohruh
11.02.2010, 02:00
Bekmirzo, катта рахмат айтилган фикрлар учун. Бизда таълим сохасида айнан янги моделлар киритиш муаммо булиб колмокда. Балки хаммаси хам булар вакти келиб...Бир домламиз айтган эдилар: "Новая идея воплотиться в жизнь тогда, когда уйдут со сцены приверженцы старой".
Кейин, "европакурган"ларнинг билими, дунёкараши, савияси УзМУ студентларидан кура анча баланд, буни хохлаймизми ёки йукми. Хозирда биздаги таълимнинг жуда куп нуксонлари бор. Шундай малакага эга кишининг берган маслахатларига кулок солмаслик ахмокликдир. Ахир канча курсатишади ахборотлардан, "чет эллик мутахассислар келиб янги методларни урнатишмокда" деб. Тайёр мутахассис вактини бериб холис фикрлар билдирганда бунака ёндашиш, билмасам. "Приключение Шерлока Холмса и Доктора Ватсона"да бир серияси бор, "XX век начинается" деган, 21 аср бошланиб булди. Олдинги укув методикалари уз актуаллигини йукотиб хам булди, уша мутахассислар хам кетиб колди.
Шахсан мен ўқиган 2001-2006 йилларда факультетда ўз ТВ, радио ва газетасини тайёрлаш учун барча шароитлар бор эди. 2005-2006 ўқув йилига қадар факультет Бешёғочдаги бинода (Пойафзал фабрикасининг рўпарасида) фаолият юритар эди. Бир йили “SOROS”нинг кўмагида факултетимизнинг 3-қаватида студия ташкил этилди. Тан олиш керак, студия энг сўнгги ва қимматбаҳо замонавий технологиялар билан жиҳозланди.
Кейинчалик “SOROS” қандайдир сабаблар ортидан юртимиздаги фаолиятини тўхтатди. Мазкур жамғармага Грузияда рангли инқилобларда қўли бор деб айб қўйилган эди. Эҳтимол, грузин ёшларига жамғарма таъсир ўтказишга ҳаракат қилгандир. Аммо, факультетдаги студиядан фойдаланишда жамғарманинг бирон вакили келиб, “ундоқ дема, бундоқ де” деб ақл ўргатганини, таъсир ўтказмокчи бўлганини шахсан мен кўрмаганман.
Хуллас, студия хусусида... биз талабалар мазкур янгиликни хурсанд бўлиб қарши олдик. Айниқса, фақатгина бино ичида фаолият юритса-да, факультет радиоси очилганидан хурсанд эдик. Дастлабки кунлар танаффуслар пайтида тўлқинларда фақат ҳориж мусиқалари жаранглаб турди. Шунда уч-тўртта талаба минг бир ҳаяжон ва хадик билан студияга йўл олдик, эшиттириш тайёрлаш ниятимиз борлигини маълум қилдик. Студия маъсули Саид ака бизни хурсанд бўлиб кутиб олди ва сценарийлар тайёрлаб келишимизни айтди. Шу билан 20 минутлик вақт учун хар хил лойиҳаларни тайёрладик – дастлаб кунинг муҳим янгиликлари, кейин кўнгилочар йўналишдаги лавҳалар... Илк бора эшиттиришимиз эфирга кетди...
Ҳаммаси ана шундан сўнг бошланди. Йўлаклар бўйлаб жаранглаётган радио тўлқинларга талабаларнинг бепарво ўтиб кетишлари, ҳаттоки яхши ёки ёмон чиқибди дея муносабат ҳам билдирмаслигидан ажабланардик. Шу зайлда бир кун ўтди, икки кун ўтди, бир ҳафта ўтди – аммо, ҳеч қандай муносабат йўқ! Тўғри, биз ҳамманинг оғзига тушишни, домлаларнинг эркатойига айланишни истаётганимиз йўқ эди, эҳтимол, тайёрлаётган материалларимиз ҳам бир тийинга қиммат бўлгандир. Аммо, биз бошқа нарсани кутгандик – бошқа курслар ҳам, бошқа талабалар ҳам студияга ёпирилишини, улар ҳам ўз лавҳаларини тайёрлашларини, факультетда қизғин рақобат муҳити шаклланишини кутгандик, холос.
ТВ хусусида... илк маротаба устозимиз Анвар Каримов студияда талабаларга ўз имкониятлари асосида кўрсатувлар тайёрлашни ўз дарсларида қўллаб кўрди. Бир хонада бир гуруҳ талабалар ток-шоу қилишар, бошловчи курсдошимиз уларни йўналтириб турар – бошқа хонада эса ток шоуни кузатиб ўтирган ўқитувчимиз ва қолган талабалар курсдошларининг ишларини таҳлил қилиб ўтиришарди. Илк маротаба эфирда, интервью, суҳбат, ток-шоу каби жанрларни қўллаб кўрдик. Фойедаги ягона телевизорда тайёрлаган ишларимиз намойиш қилинар экан, муносабат ҳамон ўша-ўша эди... на рахмат эшитасан ва на танқид!
Буёғига ўзимиздаги “табиий тоза дангасалигимиз” сабаб, бошлаган ишларимиз секин-аста тўхтаб қолди.
Демак-ки, имкониятнинг мавжудлиги бошқа, ундан фойдалана билиш бошқа масала экан. Шахсан мен факультетда журналист бўламан деган талаба учун мавжуд имкониятларни етарли деб билардим. Аммо, ҳамма гап ўқитувчида, факултетдаги ижобий муҳитда!!! Устозлар, факультет раҳбарияти талабани фанга, амалиётга қизиқтира олмас экан, тўғри йўналишга йўналтириб турмас экан барибир ижобий натижага эришиш қийин бўлади.
Факультет 2005 йилнинг кузида ЎзМУнинг физика факультетига кўчирилгач, студияга бу ердан жой етмади, шекилли, бошқа бир ўқув биносига жойлаштиришди. Бугунги талабалар ўша студиядан фойдаланишяптими-йўқми, бунисини билмадим!
Хуллас, юқоридаги мулоҳазалар билан кимнидир айбдор қилиб кўрсатиш истагида эмасман. Факультетда имкониятлар етарли эканлигини таъкидламоқчиман, холос!
Shokirbek
11.02.2010, 11:17
Chindan ham bunday tashabbuslarning rivojlanib ketishida reklama-e'lonlar, qiziqtirishlar katta rol o'ynaydi. O'qituvchilar birinchi navbatda bunaqa tadbirlarni olqishlab, mavjud sharoit doirasida bo'lsa ham talabalar ichida qiziqarli konkurslar, musobaqalar tashkil qilishsa yaxshi bo'lsa kerak. Kishi bir kechada olim bo'lib qolmaganidek, bu sohada ham birinchi qadam baribir nuqsonga to'la bo'ladi. Ana shunday paytda o'qituvchilarning talabalarni qo'llab-quvvatlashlari, ularga yetarli sharoit yaratib berishlari nihoyatda hal qiluvchi ahamiyat kasb etadi. Biz ana shu nuqtada ancha oqsoqmiz shekilli.
Bekmirzo
14.02.2010, 20:26
Агар Бекмирзо рост гапирган бўлса қоғознинг 60%и очиқ қолаётган экан. Агар ёлғон гапирган бўлса талабалардан кимдир "Тўлқин Эшбек" тахаллуси остида газетада мақолаларини чоп эттиряпти шекилли.
Aytganimdek, o'sha kuni yo'lakay fakultetga kirib, gazetadan fotonusxa olvoldim.
Marhamat, "Jurnalist" o'quv gazetasi nusxasini quyidagi ilovadan olib, qarab chiqishingiz mumkin...
Ilk kamchilik gazetaning "shapkasi"da. Gazetaga talabalar ijodidan material yetishmayotganidan, gazeta nomi bo'yiga cho'zilgan bo'lsa, ajabmas...
Tanlangan rang - umuman to'g'ri kelmaydi. Nomni bo'yiga biroz qisqartirib, bir tondagi rang ishlatilsa, "shapka" biroz epaqaga kelib qoladi.
3-sahifadagi "Farishta omon derkan..." maqolasiga qarang. To'lqin Eshbek domla maqolasini yolg'on bilan boshlagan. Aziza Halilovaning shu forumda ochilgan "Mening fantaziyam" nomli mavzusi aslo shov-shuvga sabab bo'lmagan. Atigi 7 kishi ishtirok etgan, ular yozgan jami 10 ta mavzuning yarmi boshqa tarafga burilib ketgan mavzuni qanaqasiga shov-shuvga sabab bo'ldi, deyish mumkin. Endi, To'lqin domla bu maqolasida bozor (reklama) uslubini qo'llagan, maqsad - talabalarni uforum.uzga qiziqtirish bo'lsa, ajabmas. Ammo, yolg'on gapirib nima kerak?..
O'sha mavzuda kimningdir "20 yildan keyin yo'q bo'lamiz" degan javobini esa umuman o'qimagan ekanman.
Umuman, bu maqoladan talaba nima o'rganishi mumkin, hayronman...
"20 yildan keyin hayotni qanday tasavvur qilasiz?" mazmunidagi savol 3-sahifada ikkita maqolada yozilgan. Shu tariqa professionallik o'rgatilmoqda shekilli...
Aziza Halilovaning maqolasidagi shu savol keltirilgan oxirgi gapni olib tashlash kerak edi, To'lqin aka.
4-sahifa turgan-bitgani komediya. "S prazdnikom" degan tabriknomaning kelib chiqishini, ortida qanday ma'no borligini gazeta tahrir hay'ati bilarmikan?
Keyin, Anvar Obidjon, Aziz Said va Xurshid Davronlarning she'rlari o'rniga talabalar ijodidan namunalar chiqarilsa bo'lmasmidi?
Suv ustida suzib yurgan gullarga esa qoyil qolmasdan iloj yo'q.
"Askar yigit maktubi"ni Donish domla rus tiliga tarjima qildirib, chiqartirmasa, nima bo'larkin? "Maktub"ni rosti miriqib o'qidim. Ammo, to'g'risi, bir sonning o'zida uni tarjimasini keltirish ortiqcha.
Buning ustiga, bo'sh joy qolib ketayotganidan, yechim sifatida kichikroq biror matn emas, balki xo'rsinib va jilmayib turgan "Smilik"ni qo'yish ma'qul ko'ringan...
Bunaqa o'quv gazetasidan talabalar jurnalistika sohasining nozik jihatlarini hali-beri o'rganishmaydi, o'zlashtirishmaydi.
Аввал талабаларнинг ижодларини жон-жон деб ёритардик! Оқ қоғозда очиқ қолган жойларнигина муҳаррирнинг ўзи тўлдираётганини талабалардан иборат таҳрир ҳайъати аъзолари жуда яхши биладилар.Talabalarning o'quv gazetasida ancha-muncha joyning ochiq qolib ketayotganini achinarli holat, deb bilaman.
Talabalarning o'quv gazetasida ancha-muncha joyning ochiq qolib ketayotganini achinarli holat, deb bilaman.
Газета ҳақида умуман тушунчам бўлмаса ҳам газетанинг саҳифалари жудаям оздай туюляпти. Менимча факультетда камида 700-800 талаба ўқиса керак. Шунча талаба ижоди учун 4 бет А4 қоғоз камлик қилса керак.
Bekmirzo
15.02.2010, 09:24
"XXI-asr" gazetasi O'zLiDePning nashri hisoblanadi. "Xalqaro hayot" rubrikasida Abduvali Soibnazarovning tahliliy chiqishlarini muntazam kuzatib borishga harakat qilaman (birda to'liq o'qib chiqaman, birda yarmini o'qishga ham ulgurolmayman).
Hozir aytmoqchi bo'lganim gazetaning 11-fevralda chiqqan soni haqida. Ma'lumki, o'tgan hafta nihoyasida Prezident Karimov Janubiy Koreada bo'ldi.
Gazeta muqovasida berilayotgan quyidagi ikki xabarga qarang:
Президент Сеулга жўнаб кетди
O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Islom Karimov Koreya Respublikasi Prezidenti Li Myon Bakning taklifiga binoan 10 fevral kuni davlat tashrifi bilan Koreya Respublikasiga jo‘nab ketdi.
Tashrif chog‘ida O‘zbekiston-Koreya hamkorligini yanada kengaytirish va rivojlantirish masalalari, tomonlarni qiziqtirgan mintaqaviy va xalqaro ahamiyatga oid dolzarb muammolar muhokama qilinadi.
Muzokaralar yakunida ikki davlatning turli sohalardagi hamkorligini yanada rivojlantirishga qaratilgan qator ikki tomonlama hujjatlar imzolanishi rejalashtirilgan.
Ислом Каримов Сеулга келди
O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Islom Karimov Koreya Respublikasi poytaxti Seul shahriga yetib keldi.
Tashrifning asosiy voqealari 11 fevralga belgilangan. O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Islom Karimov va Koreya Respublikasi Prezidenti Li Myon Bak O‘zbekiston-Koreya munosabatlariga oid masalalar, o‘zlarini qiziqtirgan mintaqaviy va xalqaro muammolar yuzasidan fikr almashadilar.
Muzokaralar yakunida ikki mamlakat o‘rtasida turli sohalardagi hamkorlikni yanada kengaytirishga qaratilgan qator hujjatlar imzolanishi rejalashtirilgan.
Bu ikki xabar (UzA xabari) muqovaning chap tomonida ustma-ust berilmoqda. Ikkala xabarning mazmuni bir xil. Tahririyatni ko'zi qayoqda? Bitta chiroyli xabar qilib bersa bo'lardi-ku...
Bekmirzo
15.02.2010, 09:31
Talabalarning o'quv gazetasida ancha-muncha joyning ochiq qolib ketayotganini achinarli holat, deb bilaman.
Газета ҳақида умуман тушунчам бўлмаса ҳам газетанинг саҳифалари жудаям оздай туюляпти. Менимча факультетда камида 700-800 талаба ўқиса керак. Шунча талаба ижоди учун 4 бет А4 қоғоз камлик қилса керак.To'lqin akaning gaplaridan xulosa chiqarsak, talabalar mana shu A4 formatdagi 4 sahifani ham o'zlari to'ldirisha olmayapti ekan... Agar gazeta sahifalari soni 8 ga oshsa, unda kamida 3-4 sahifasida talabalar "Quvnoq gaplar" va "To'g'ri gapning to'qmog'i" turkumidan o'qib, malaka oshirib borishsa kerak...
Avval ham aytganimdek, talabalarga to'liq ishonch bildirilishi kerak. Gazetani boricha ularga topshirish kerak.
Gazeta muharrirligiga oldinlari yarim yoki to'liq stavka oylik chiqardi. Hali ham shunaqa bo'lsa, ana boring, shu lavozimni ham talabaga berib yuborish kerak.
Husen Tangrievning kursdoshi gazetaga muharrirlik qilganida, gazeta qancha sahifada chiqqanini bilmadim-ku, ammo, bizning bir guruhdoshimiz gazetaga muharrirlik qilgan vaqtda, u gazetani A3 formatda 4 sahifada chiqarib boshlab, to'rtta sondan keyin linotipdan komputer bosmasiga ("Jurnalist" tarixida ilk marta) o'tkazib, har sonini 16 sahifadan chiqargan edi.
Gazeta muqovasida berilayotgan quyidagi ikki xabarga qarang:
Мен учинчисини ёзиб берайми :)
Bekmirzo
15.02.2010, 09:42
Gazeta muqovasida berilayotgan quyidagi ikki xabarga qarang:
Мен учинчисини ёзиб берайми :)Uchinchisi ko'zlarimdan yosh chiqardi.
Xuddi, "Jurnalist" gazetasida Aziza Halilovaning gapini bir sahifaning o'zida To'lqin Eshbekov ham takrorlagandek holat bo'libdi. :shok:
Bitta gapning o'zini uchta xabarda takrorlashsa-ya...
Aytmoqchi, yuqoridagi holat nafaqat "XXI-asr" gazetasi, balki "Xalq so'zi", "Narodnoe slovo", "Pravda vostoka" kabi qator gazetalarda ham kuzatiladi...
Talabalarning o'quv gazetasida ancha-muncha joyning ochiq qolib ketayotganini achinarli holat, deb bilaman.
Газетанинг 4-саҳифасидаги "Дил дафтаридаги битиклар"нинг муаллифи "Дониш домла" кимнинг тахаллуси?
Bekmirzo
15.02.2010, 10:56
Газетанинг 4-саҳифасидаги "Дил дафтаридаги битиклар"нинг муаллифи "Дониш домла" кимнинг тахаллуси?
Ul taxallusning o'sha bitiklarni uforum.uzda ham joylashtirg'on To'lqin Eshbekov domlag'a tegishli ekanlig'ig'a aslo shubhamiz yo'qdur, mavlono. :)
Lutfillo Tursunov
15.02.2010, 11:04
Замонавий журналистикамизнинг муаммолари кўп. Кадрларнинг нафақат сифати, сони ҳам жуда кам.
Аввал ҳам айтганман, журналистикамизда адабиёт йўналиши устунлик қилади, яъни журналистика ва адабиёт қоришиб кетган. Ҳамон адабиёт ва журналистикага бир хил йўналишдек қаралади. "Журналист шеър ёза олмаса, қанақа журналист" деган қарашлар сақланиб қолган.
Дейлик, "сариқ матбуот" деб аталадиган йўналишда "турмуш чорраҳалари" рукни кенг урф олган. Бу йўналишда ижод қиладиганлар орасида турли соҳа вакиллари бор, айримлари воқеаларни таъсирли ҳикоя қилиши ҳам мумкин. Аммо, улар журналистми? Кўпчилик шу ерда чалғиб кетади. Журналистика аслида қандай бўлиши керак? Матбуотда қандайдир енгил жанрдаги ҳикояси чиққанлар ҳам журналист бўла олишадими? Бугунги матбуотимиз ўз услуби билан шу каби саволлар юзага келишига сабаб бўляпти ва кўпчиликни чалғитяпти.
Ижодкорлик журналистларга бегона хислат эмас, аммо бизда ижод деб ҳиссиётга ҳаддан зиёд берилувчанлик кучли. Журналистикада ҳиссиётнинг устун келиши эса нохолисликни келтириб чиқариши турган гап.
Бу ҳолатни ўзгартириш, биринчи навбатда, шу йўналиш таълимига боғлиқ. Яъни замонавий журналистика қоидаларидан хабардор кадрлар етишиб чиқарилиши керак. Бунинг учун эса ўқув тизимида жаҳон тажрибаси билан танишиш, фикр алмашиш долзарб бўлиб қолган. Ўзимиздаги ҳолатдан хабардормиз. Янгилик бўлиши учун эса хорижий таълим тизимлари билан алоқалар бўлиши зарур.
Биз ўқиган пайтда факултетда германиялик журналист бир ойча дарс берганди. Ўша қисқа муддатда анчагина янгиликларга эга бўлгандик. Талабалар соҳани замон талаблари асосида эгаллашига хорижлик мутахассисларнинг ўрни жуда катта. Улар янгича "қон" олиб кира олишади. Шу сабабдан, ҳеч бўлмаганда Россиядаги журналистика факултетлари билан яқин алоқалар ўрнатиши керак.
Талабага изланишни ўқитувчилар ўргатишади, шу сабабдан ўқитувчиларнинг ўзларидан изланиш талаб этилади. Бугун журналистика ахборот технологиялар билан бирлашиб кетди. Ўқитувчилар шу технологиялар имкониятидан тўла хабардорми?
Бугун ахборот технологиялар ёрдамида талабанинг журналистик маҳоратини ошириб боришнинг осон йўллари бор. Масалан, факултет сайтини ташкил этиш ва унда ҳар бир талабанинг блогларини ишга тушириш мумкин. (Албатта, бунинг учун талабалар факултетнинг компютер хоналари ва интернетидан эркин фойдалана олиши шарт. Бизнинг даврда котибалар талабаларни компютер синфига яқинлаштирмасди :)) Ҳар бир талабанинг блог юритиши, уни доимий мақолалар, хабарлар билан янгилаб бориши назорат қилиниши, умумий тарзда муҳокама қилиниши керак. Нима учун айнан бу йўлни мисол келтиряпман? Сабаби ёшлар компютерга, интернетга қизиқади. Шунчаки реферат ёзишдан кўра, интернетда ўз блогига эга бўлиши ва уни материаллар билан тўлдириб боришга қизиқиши, иштиёқи кўпроқ бўлиши турган гап. Кейин блоглар орқали талабаларда рақобат, ўзаро куршувчанлик ҳисси уйғониши ҳам мумкин, унда улар янада интилувчан бўлишади.
Бу услуб талабаларни ахборот технологияларидан фойдаланган ҳолда ижодий муҳитга йўналтиришга қаратилган биргина мисол, холос. Ўқитувчилар изланишса турли усулларни ишлаб чиқиш мумкин. Журналистикада энг асосийси, талабаларни қизиқтира олиш ва тўғри рағбатлантириш.
Ўзим ҳам ўқиган пайтимда факултетнинг "Журналист" газетасига бирор нарса ёзмаганман. Сабаби газета мени ўзига қизиқтира олмаган, яъни унинг атрофида ижодий муҳит шаклланмаган эди. Ижодий муҳит шаклланиши учун эса, газета талабалар ўртасида муҳокама қилиб ўқиладиган, баҳслашиладиган минбар бўлиши, мақолалари чиққан талабаларга ўқитувчилар томонидан муносабат зарур эди. Афсуски, факултет ва "Журналист" газетаси ўртасида узвий боғлиқлик таъминланмаган. Шу сабабли ҳам республика матбуотида чиқиш қилиб юрган талабалар ўзининг газетасига эътиборсиз қарайди. Агар чинданда факултет газетаси атрофида ижодий муҳит шакллантирилса, у нафақат ЎзМУда, балки республика миқёсида оммабоп бўла олиш имконига эга.
Қизиқ, халқаро журналистика факултетининг ҳам ўз газетаси бормикан?
Ul taxallusning o'sha bitiklarni uforum.uzda ham joylashtirg'on To'lqin Eshbekov domlag'a tegishli ekanlig'ig'a aslo shubhamiz yo'qdur, mavlono.
Бунинг нимаси ажабланарли, ўз вақтида Навоий бобомиз ҳам икки тахаллусда, Қодирий бобомиз эса 30 га яқин тахаллусларда ижод қилганлар-ку!
Ul taxallusning o'sha bitiklarni uforum.uzda ham joylashtirg'on To'lqin Eshbekov domlag'a tegishli ekanlig'ig'a aslo shubhamiz yo'qdur, mavlono.
Агар Тўлқин домла Дониш домла бўлсалар...
Hurmatli forumdoshlarimizga mavzudan chetlashmasliklarini, shaxsiy adovatlarni ЛСda hal qilishlarini istardim. Moderatorlardan mavzuni qattiq nazoratga olishlarini so'rab qolaman.
Bekmirzo
15.02.2010, 11:28
Ul taxallusning o'sha bitiklarni uforum.uzda ham joylashtirg'on To'lqin Eshbekov domlag'a tegishli ekanlig'ig'a aslo shubhamiz yo'qdur, mavlono.
Бунинг нимаси ажабланарли, ўз вақтида Навоий бобомиз ҳам икки тахаллусда, Қодирий бобомиз эса 30 га яқин тахаллусларда ижод қилганлар-ку!
Siz chalg'imang, taqsir. Kamina ajablangani yo'q. OmoNning savoliga javob berdim xolos.
Domlaning taxallus tanlash huquqiga hech kim aralashgani yo'q-ku. Istasalar, "Faylasuf domla", "Domlalarning domlasi" va hokazo shu kabi taxalluslar bilan ijod qilaveradilar.
4-sahifa turgan-bitgani komediya. "S prazdnikom" degan tabriknomaning kelib chiqishini, ortida qanday ma'no borligini gazeta tahrir hay'ati bilarmikan?
https://img.uforum.uz/images/wndwklh4146104.jpg
Шундоқ газетда номимиз чиққан экан-у билмай юрган эканмиз :)
Hurmatli forumdoshlarimizga mavzudan chetlashmasliklarini, shaxsiy adovatlarni ЛСda hal qilishlarini istardim. Moderatorlardan mavzuni qattiq nazoratga olishlarini so'rab qolaman.
Ҳурматли Олим! Бу ерда ҳеч қанақа адоватни кўрмаяпман. Қайтангга, сизнинг бу тахлитдаги доимий ёзувларингиз катализаторлик ролини ўйнаб қолиши мумкин. Ундан кўра, ЎзМУдаги жараёнларнинг ичида қанаётган бир ходими сифатида ўз мулоҳазаларингизни ўртоқлашсангиз яна ҳам яхши бўларди.
Bekmirzo
15.02.2010, 12:13
4-sahifa turgan-bitgani komediya. "S prazdnikom" degan tabriknomaning kelib chiqishini, ortida qanday ma'no borligini gazeta tahrir hay'ati bilarmikan?
https://img.uforum.uz/images/wndwklh4146104.jpg
Шундоқ газетда номимиз чиққан экан-у билмай юрган эканмиз :)Gazetaning bu parchasidan quyidagi xulosalarni chiqarish mumkin:
1. Husen Tangriev uforum.uzning faol muxbiri, umidli jurnalist (jurnalist uchun zap antiqa sifat ekan); :)
2. Ushbu faol muxbir askar kuchukka tenglashtirilib, mazax qilingan anavi otkritkani "Jurnalist" tahririyatiga jo'natgan, tahririyat a'zolari o'z navbatida askarlarning mazax qilinganini anglamagan. :(
Behzod Saidov
15.02.2010, 12:23
Talabalarning o'quv gazetasida ancha-muncha joyning ochiq qolib ketayotganini achinarli holat, deb bilaman.
Bitta narsaga hayron qoldim. „Talabalarning o'quv gazetasi“ nega kirill yozuvida? Hozir universitetda o‘qiyotgan barcha talabalar maktabning boshlang‘ich sinfidan boshlab lotin yozuvida yozishadi shekilli?
anavi otkritkani "Jurnalist" tahririyatiga jo'natgan,
Вахолангки,мен таҳририятга ҳеч қанақа откритка жўнатмаганман! Шу учун қуйидагича жавоб қолдиргандим.
Шундоқ газетда номимиз чиққан экан-у билмай юрган эканмиз
Қолаверса, бу откритка таҳририятга йўлланмаган. Шунчаки, форумга жойлаштирилган, холос, шунда ҳам мен томонимдан эмас!
https://img.uforum.uz/thumbs/vntujta6822330.jpg
Ҳурматли Олим! Бу ерда ҳеч қанақа адоватни кўрмаяпман.
Husan aka www.uforum.uz ni barcha mavzularini qarab chiqsangiz bu fikrga kelmas edingiz?
қанаётган ?
Бу ишорангиз билан сиз ҳам тирноқ ичидан кир қидиряпсизми ёки ҳақиқатдан ҳам тушунмадингизми?
Айрим тушиб қолган ҳарфлар устида ҳам шунақа ўйин қилинаверса, ўз-ўзидан адоват келиб чиқаверадида дўстим!!! :)
қанаётган ?
Бу ишорангиз билан сиз ҳам тирноқ ичидан кир қидиряпсизми ёки ҳақиқатдан ҳам тушунмадингизми?
Айрим тушиб қолган ҳарфлар устида ҳам шунақа ўйин қилинаверса, ўз-ўзидан адоват келиб чиқаверадида дўстим!!! :)
Tirnoq ichidan kir qidiradigan odatim yo'q, Jasurbek!!! Tushunmaganim uchungini so'ragan edim xolos. Sizning yozganlaringiz Husan aka bilan o'rtamizga adovat keltirib chiqarmasmikan-a? Men forumdoshlarni hurmat qilaman.
Журналистика факультети газетаси ҳақида бир-иккита фикр келиб қолди. Агар қарши бўлмасангизлар шу ерда ёзиб қўя қолсам.
1) Газета саҳифаларини кўпайтириш керак.
2) Газетани талабаларнинг(ҳеч бўлмаса ЎзМУ талабаларинг) ҳаётига чуқур кириб бориши учун нимадир қилиш керак. Бўлажак журналистларнинг газетасин 100 та ададда чоп этиш менимча издевательство. Менимча бу адад факультетнинг ўзигаям етмаса керак.
3) Факультет талабаларининг газетага бўлган эътиборини кучайтириш керак. Бунинг учун:
- Ҳар бир талабанинг мақола/очерк/ҳикоя/фельетонини газетанинг сонларида чоп эттириб бориш керак. Керак бўлса айрим дангача талабаларни мажбур қилиш керак.
- Ҳар бир сонда талабалар тайёрлаган фельетонларни бериб бориш керак. Талабаларни фельетон ёзишга ўргатиш керак. Шунда талабаларда айтган гапига жавобгарлик ҳисси кучаяди. Журналистларга ҳалақит берадиган ҳис туйғуларни енгиб ўтишни ўрганади. Масалан биронта домлани кўришга кўзи йўқ талаба шунчаки ёмон кўргани учун далилларсиз фельетон ёзса ҳолига вой. Ана шу фельетонни ёзиш учун далиллар йиғишни ўрганади. Талабаларни баъзи дарсларда бошқа факультетларнинг аудиториясига кириб материал тайёрлашини таъминлаш керак. Агар ўша аудиторияда дарс бераётган домланинг камчиликлари бўлса аямасдан фельетон ёзиши керак. Албатта бу ҳолда талабаларни кимдир ҳимоя қилиши керак.
3-шарт бажарилса менимча 2-шарт ҳам ўз-ўзидан амалга ошса керак.
Бу фикрларим учун журналистиканинг "Ж" ҳарфини ҳам тушунмайдиган одамни қаттиқ тепмассизлар деб умид қиламан.
Bitta narsaga hayron qoldim. „Talabalarning o'quv gazetasi“ nega kirill yozuvida?
Яна бошланди... Ҳозир яна ў, қ, ғ, ҳ лар ҳақида тортишишни бошлаймиз :)
Bekmirzo
15.02.2010, 13:56
Вахолангки,мен таҳририятга ҳеч қанақа откритка жўнатмаганман! Шу учун қуйидагича жавоб қолдиргандим.
Шундоқ газетда номимиз чиққан экан-у билмай юрган эканмиз
Қолаверса, бу откритка таҳририятга йўлланмаган. Шунчаки, форумга жойлаштирилган, холос, шунда ҳам мен томонимдан эмас!
Unda, fakultet gazetasining 4-sahifasida ham yaxshigina yolg'on aralashgan ekan-da...
Bu mas'uliyatsizlikdan boshqa narsa emas.
Gazetaning 1-sahifasida "Vatanga qasamyod" yodgorligidagi O'zbekiston bayrog'ini tutib turgan askar tasviri bosilgan. Teskari sahifada esa tank ustida o'tirgan kuchuk-soldat.
Ijodingga barakalla, tahririyat!
______________
Hurmatli Olim,
agar shaxsiy adovat haqidagi gaplaringizda meni nazarda tutayotgan bo'lsangiz, adashyapsiz. Men To'lqin Eshbekovni u menga nisbatan ishlatgan so'zlar bilan haqorat qilganim yo'q. Men konstruktiv tanqid qilib kelyapman, agar mening gaplarimga qarshi asosli, argumentli gaplari bo'lsa, marhamat, yozsin.
Agar bu forumga faqat maqtovlardan iborat gaplar kerak bo'lsa, tortinmasdan aytingizlar, shunda forumni ixtiyoriy ravishda tark etishni o'ylab ko'rardim.
Xo'sh...Juda ko'p va xo'p gaplar aytilibdi..
Men sobiq xalqaro jurnalistika bitiruvchisi va O'zMUning magistranti sifatida jurnalist va jurnalistikaga befarq bo'lmagan forumdoshlarga fakul'tet gazetasi uchun bildirilgan fikrlarga rahmat aytmoqchiman.
"Jurnalist" gazetasi bevosita To'lqin Eshbek domlamizning sa'y-harakatlari asosida ishlangan. Gazeta juda shoshilinchda tayyorlangani uchun ham unda kamchiliklar ko'p. Domla nima qilsin, talabalar maqola bermaydi, yoz desa yozmaydi. Yozadiganlar esa ishini topib bo'lgan)) O'rtoqlar, o'zi shundoq ham muammolar ko'p, qachonlardir o'zingiz o'qib ketgan o'qishga nisbatan hurmat saqlanglar.
Xalqaro jurnalistika fakul'tetida esa gazeta chiqarish ishlarini uzoq vaqt kuzatganman, ishtirokchisi bo'lganman. Buning uchun hozirda 3-4kursda oqiyotgan talabalarga va Diyor Imomxo'jayevga rahmat aytmoqchiman. Xalqaroda o'qigan talabalar 1-kursda Halim Saidov beradigan topshiriqni yaxshi eslashadi. Har hafta har bir guruh o'z gazetasi-brendini chorshanba kuni devoriy gazeta sifatida osib qo'yishi kerak. Payshanba 1-parada Halim Saidov gazetalarni olib, har birini tahrir qilar, guruhlarga baho qo'yar, yaxshi maqolalarni "Ma'rifat" yoki boshqa davlat nashrlariga tavsiya qilardi. Talabalar gonorar ham olishardi.
Keyinchalik H. Saidovning darsi tugagandan so'ng ham bizning koreys guruhi va kursdoshimiz Olimning tashabbusi bilan devoriy gazeta chiqarishda davom etdik. Talabalar gazetamizni devorga osib qoyishimizni kutib turishardi. O'sha vaqtdagi senzor o'qituvchilar(hozir ular ishdan bo'shashgan) gazetamizdagi ba'zi gaplarni zamaskada o'chirtirishar, ba'zan gazetani devordan ko'chirib o'g'irlab ham ketishardi(buni kim qilganini haliyam bilmaymiz).
Har xil tazyiqlar bo'lavergach va 4-kurs boshlangandan so'ng, gazetani tayyorlamay qo'ydik, lekin bizdan kichik guruhdagilar gazetani chiqaringlar deb talab qilaverishdi, bizdan sado bo'lmagach, ularning o'zi "Ko'zgu" degan komedik-satirik-kritik yo'nalishdagi gazeta chiqara boshlashdi. Bu gazetani oynali tabloga joylashtirishdi. Oxirgi marta o'qishga borganimda bu gazetaga raqobatdosh gazetalar ham boshqa kichik guruhlar tomonidan tayyorlana boshlanganini ko'rgandim.
Bundan tashqari, 2-3-kursda o'qib yurganimizda yutib olingan grant byudjetida "Intellekt" degan chinakam A3 formatdagi 16 sahifali gazeta chiqarila boshlandi. U yerda ham o'z maqolalarimiz bilan qatnashib turardik. Gazeta kioskaga sotuvga chiqarilgan. Seminarlarda o'qigan maqolamizni domlalar "Intellekt"da chiqargin deb qiziqtirishardi. Bu rangli gazeta keyinchalik tipografik muammolar tufayli chiqmay qo'ydi, talabalardan ixtiyoriy-majburiy obunaga pul yig'i olinsa ham muammolar hal etilmay qolib ketdi..
"Jurnalist" gazetasini gazeta qilish unchalik qiyin ham emas, oson ham emas. Magistrantlarni bilasiz, deyarli hammasi ishlaydi, (tan olish kerak, buyam bir bahona) ular bu gazetani rivojlantirishga vaqt va xohish topadi, deyish qiyin....(balki unday emasdir)
yechim topgandekman: Balki talabalarni gonorar bilan qiziqtirish kerakdir.:)
Tanqid kelajak mevasi lekin uning asosida boshqa maqsad yotmasligi kerak.
yechim topgandekman: Balki talabalarni gonorar bilan qiziqtirish kerakdir.
Кимнинг ҳисобидан?
Lutfillo Tursunov
15.02.2010, 15:50
O'rtoqlar, o'zi shundoq ham muammolar ko'p,
Ҳақиқатан ҳам, биринчи муаммо - ўқитувчилар маошининг нисбатан камлиги. Фақат фидойилик билан натижага эришиш қийин. Дейлик, журналистика йўналиши бўйича катта малакага ва ёшларга чуқур таълим бера оладиган салоҳиятга эга мутахассис бугунги кунда университетда дарс беришни маъқул кўрадими ёки бирор таҳририятда бош муҳаррир бўлиб ишлашними?
Албатта иккинчиси молиявий жиҳатдан маъқулроқ вариант бўлгани учун ҳам факултетга таниқли журналистларни дарс бериш учун жалб қилиш қийинроқ, шунингдек, факултетни тамомлаётган иқтидорли талабалар ичида педагоглик йўлини танлаётганлар сони жуда кам.
Истаймизми йўқми, интелектуал салоҳиятига яраша моддий рағбат бўлиши керак, акс ҳолда, у мутахассис ўз иш жойини ўзгартириб юбораверади - бу унинг ҳуқуқи.
Таълим тизимидаги муаммолар ҳам кўп жиҳатдан шу масалаларга боғлиқ, деб ўйлайман.
Lutfillo Tursunov
15.02.2010, 16:06
"Jurnalist" gazetasini gazeta qilish unchalik qiyin ham emas, oson ham emas. Magistrantlarni bilasiz, deyarli hammasi ishlaydi, (tan olish kerak, buyam bir bahona) ular bu gazetani rivojlantirishga vaqt va xohish topadi, deyish qiyin....(balki unday emasdir) yechim topgandekman: Balki talabalarni gonorar bilan qiziqtirish kerakdir.
Гонарар берилсаку, яхши ечим бўлиши мумкин, лекин яна битта йўли бор.
Ҳали айтганимдек, талабалар ўртасида ижодий муҳитни, кейин рақобатни шакллантириш керак. Бунинг учун бир йил давомида (ёки камроқ вақтдир) газетанинг ҳар сонини (ёки битта сон ўтказиб) битта курс талабалари ижодига бағишлаш керак. Шундай йўл танлансинки, бу - курслар ўртасидаги баҳсга айлансин. Янги сони чиққанда декан, зам декан ва курс раҳбарлари газетани муҳокама қилишсин, камчилик ва ютуқларини таҳлил этишсин. Ўзининг яхши мақолалари билан чиқиш қилганларни қандайдир рағбатлашсин, "рақиб курс"дагилардан қолишмаслик учун кураш ҳиссини уйғотишсин.
Ишонаман, шуни тўғри йўлга қўйишса, яхши мақолалар ёзадиган талабалар ҳам, газетанинг ўқувчилари ҳам кўпаяди. Бунинг учун аввало шу муҳитни шакллантириб олиш керак.
Bekmirzo
15.02.2010, 16:20
"Jurnalist" gazetasi bevosita To'lqin Eshbek domlamizning sa'y-harakatlari asosida ishlangan. Gazeta juda shoshilinchda tayyorlangani uchun ham unda kamchiliklar ko'p.Shu yerda bir savol: - biz ko'rib turgan son gazetaning To'lqin Eshbek domla rahbarligida chiqayotgan nechanchi soni o'zi?
Domla nima qilsin, talabalar maqola bermaydi, yoz desa yozmaydi. Yozadiganlar esa ishini topib bo'lgan)) Demak, domla talabalarni qiziqtira olish usulini hali topa olmabdi...
Istak bo'lsa, muammoni yechish mumkin har doim.
Gazetaning barcha tashkiliy ishlarini talabalarga berish kerak. Yuklatilgan mas'uliyatdan talabaning o'zi ruhlanib ishlashi mumkin. Hattoki, ishini topib bo'lgan yozadiganlar ham jon-jon deb, fakultet gazetasiga maqolalar beradigan bo'lishadi.
- Gonorar masalasi ham hal qilsa bo'ladigan masala. Yuqorida aytganimdek, avvallari gazetada muharrir va korrektor lavozimlari bo'lar, ularga 0,5 yoki 1,0 stavkali oylik yozilardi. Bu stavkalar hali ham mavjud bo'lsa, unda oylikni gazetaning tashkiliy/ijodiy guruhi orasida taqsimlash mumkin.
- Yozma matbuot, jurnalistika janrlariga oid darslarda o'qituvchilar talabalarga "Jurnalist" o'quv gazetasida yaxshi-yaxshi maqolalar bilan chiqishlar qilishsa, bu ularning tegishli fanlardan yakuniy baholariga 1-2 ochko qo'shimcha keltirishini va'da qilishi mumkin. Natijada, darsning nazariy qismi bilan amaliyot fakultetning o'zida uzvyi bog'lanishi mumkin.
Garchi, ba'zi talabalar faqat baho uchun yozishlari ehtimoli bo'lsa-da, bu yechim gazeta atrofida ijodiy raqobat keltirib chiqarishi mumkin.
- Ijodkor talabalar uchun gazetada o'zi tanlagan mavzu bo'yicha muntazam ravishda blog yozib borish uchun imkoniyatlarni taklif qilish mumkin. Ko'p hollarda o'zi istagan mavzuda yozganini akaxon gazetalarda chiqarolmay yuradigan, muharrir aka-opalarning kayfiyatiga qarab yuradigan talabalar uchun bu ham bir imkoniyat bo'ladi.
Shu va shu kabi yechimlar haqida sizlar ham o'ylagan bo'lsalaringiz, ajabmas. Axir, bularni amalga oshirish qiyin emas-ku...
Xalqaro jurnalistika fakul'tetida esa gazeta chiqarish ishlarini uzoq vaqt kuzatganman, ishtirokchisi bo'lganman. Buning uchun hozirda 3-4kursda oqiyotgan talabalarga va Diyor Imomxo'jayevga rahmat aytmoqchiman.Futbol sharhlovchisi Axbor Imomxo'jayevning nevarasi bo'lgan Diyorni rostdan ham faol yoshlardan biri, deb bilaman.
Bekmirzo,
siz o'zi gazetani tahlil qilyapsizmi yoki domlamizni?
Men gazetaning domla To'lqin Eshbek muharrirligigdagi 3 ta sonini ko'rganman. Avval ham gazeta chiqqanmi-yo'qmi, bundan xabarim yo'q.
Avval ham gazeta chiqqanmi-yo'qmi, bundan xabarim yo'q.
Газетанинг мана бу жойига кўзингиз тушмадими?
https://img.uforum.uz/images/vczkxfh7679688.jpg
Bekmirzo
15.02.2010, 20:21
Bekmirzo,
siz o'zi gazetani tahlil qilyapsizmi yoki domlamizni?
Men gazetaning domla To'lqin Eshbek muharrirligigdagi 3 ta sonini ko'rganman. Avval ham gazeta chiqqanmi-yo'qmi, bundan xabarim yo'q.
Gazetani tahlil qilyapmiz-ku. Bu jarayonga gazeta tahririyati ham qo'shilyapti, tabiiyki, domlangiz ham chetda qolmayapti.
Bitta narsaga hayron qoldim. „Talabalarning o'quv gazetasi“ nega kirill yozuvida? Hozir universitetda o‘qiyotgan barcha talabalar maktabning boshlang‘ich sinfidan boshlab lotin yozuvida yozishadi shekilli?[/FONT]
Талабалар ўқиши учун лотин ёзувда ёзилган сўзлар ҳам турибдику :)
ТЎҒРИ ГАПНИНГ ТЎҚМОҒИ
Тўлқин ака, "тўғри гапнинг тўқмоғи" сизгаям жуда қаттиқ тегдими дейман. :(
Минг афсуски, ўша мушрикларнинг авлоди бугун ҳам орамизда ивирсиб юрганини жажжигина “Журналист” ўқув газетасига (интернетни ҳам булғалаб) лой чаплаётганидан билса бўлади…
Кечиразизу, бу ерда сизнинг ҳақиқатдан ҳам таҳлилга арзирлик газетангизни таҳлил қилишиб интернетни булғаб, лой чапланмаган, аксинча сиз "гўзал", "самимий" ва "ўта нозик" фикрларинигиз билан балчиқ чаплаяпсиз.
Бир вақтлар қайсидир мавзуда ўқитувчини хатосини тўғирлаш мумкин ёки мумкинмаслиги тўғрисида фикр алмашгандик. Аслидаку бу ерда сизнинг хатоингизни тўғирлаб, сизнинг нозик кўнглингизни ҳеч ким оғритиш нияти йўқ, аксинча газетангиз янада оммабоп бўлиши учун бир-иккита маслаҳатлар бўляпти холос назаримда.
Қаердан форумдошларни бунчалик "меҳр" билан кимларга ўҳшатяпсиз ҳайронман. Тушунишимча сиз "Журналист" газетасининг ҳозирги ҳолатига қаттиқ меҳр қўйгансиз ёки ўзингизни форумга кирганингизда университет аудиториясидаман деб ҳис қиляпсиз. :).
Нима бўлганда ҳам, қаерда ва қай ҳолатда бўлмайлик, оғзимизга келган гапни ёпиштираверишимиз ҳам ....
Bekmirzo
19.02.2010, 11:54
"Matbuot tahlili" dasturimiz davom etadi :)
Bugungi qurbonimiz - "Jamiyat" ijtimoy-siyosiy gazetasining "To'rtinchi hokimiyat" rubrikasi.
Gazetaning bugun, 19-fevral kuni chiqqan sonining ushbu rubrikasida huquqshunos Muzaffar Soliyevning "Qonun ijodkorligi samarasi" va tadqiqotchi (qaysi sohada?) Maqsud Do'stmetovning "Fuqarolik jamiyatining faol ko'makchisi" maqolalari e'lon qilingan.
Gazeta tahririyatining bu rubrikadagi xatosi: yuqoridagi ikkala maqolada ham mazmuni bir xil bo'lgan shapka berilgan.
Qonun ijodkorligi samarasi
Bugungi axborot-kommunikaciya texnologiyalari, axborot vositalari yuksak rivojlangan davrda fuqarolarning siyosiy madaniyatini oshirishda OAV faoliyati tobora muhim ahamiyat kasb etib bormoqda. Ta'kidlash joiz, mamlakatimizda OAVning erkin va samarali faoliyat yuritishi uchun keng huquqiy asoslar yaratilgan.
..........
Fuqarolik jamiyatining faol ko'makchisi
Jamiyatda oshkora fikr almashinuviga erishish va fuqarolarning axborot olish imkoniyatlari kengayishida, shuningdek, jamoatchilik nazoratini ta'minlashda OAV faoliyati muhim ahamiyat kasb etadi. Mustaqillik yillarida mamlakatimizda erkin, adolatli va farovon hayot qurish jarayonida OAV faoliyatini rivojlantirishga alohida e'tibor qaratib kelinmoqda.
Ikkala muallif o'z maqolalariga shunday shapka yozib yuborgan bo'lishi mumkinligini tushunish mumkin, ammo, tahririyat shulardan hech bo'lmasa bitta umumiy shapka yozsa bo'lardi-ku...
Sahifaga mas'ul muharrirning ko'zi qayoqda ekan? (gunohga qolishimga sababchi gap aytmadim, deb umid qilaman...)
Яхшиси, форумдошларимиз фаолият юритадиган нашрлар ҳақида тўхталсак, самаралироқ бўлади.
Камина Лутфилло акага "тош" отмоқчиман!
"Хабар"нинг 19 феврал 8 сонида эълон қилинган Собит Аҳадовнинг "Давлат ахборот ресурслари: уларнинг веб-сайтлари бугунги кун талабларига жавоб берадими?" номли мақоласи сарлавҳасидан чуқур таҳлилий мақоладек туюлди. Чунки, ростдан ҳам давлат идоралари веб-сайтларининг аҳамиятини тобора кучайтириб боришни замон талаб этмоқда.
Аммо, сарлавҳага жиддийроқ эътибор берайлик. Давлат бошқарув идораларининг ахборот ресурслари хилма-хил ва у катта тушунча ҳисобланади. Веб-сайтлар эса шунчаки уларнинг таркибига киради, холос. Шу боисдан сарлавҳани бошқачароқ қўйиш мумкин эди:
Давлат ахборот ресурслари, хусусан веб-сайтлари бугунги кун талабларига жавоб берадими?
Мақолага газета саҳифаларидан (бош саҳифани ҳам инобатга олсак) жуда катта жой ажратилган - деярли А3 форматда 1.5 саҳифа. Аммо, муаллиф асосий мақсадга кўчиш ва ўртага қўйиладиган саволни ташлаш учун қисқаси кириш сўзи учун (www.uz (http://www.uz) даги тайёр маълумотлардан фойдаланган ҳолда) мақолага ажратилган жойнинг деярли 50 фоизини (суратларни чиқариб ташласак, албатта)"сарфлашига тўғри келган".
Сарлавҳадаги савол турли шаклларда мақолада 3 маротаба такрорланган?
...бу борада давлат органлари фаолиятларини ўз веб-сайтларида тўлақонли намоён этишяптими?
...давлат органлари веб-сайтлари интернетдан фойдаланувчилар орасида қандай мавқега эга?
...давлат органлари веб-ресурслари мавжуд талаб-эҳтиёжни қондира оляптими....
Тўғри, саволлар бир-бирига ўхшамаган тартибда ўртага қўйилган, Аммо тан олайлик уларнинг мазмуни, жавоби деярли бир хил-ку!
Эътироф этамиз, муаллиф мақоланинг мақсадини таққослаш орқали қизиқарли тарзда очиб берган. Аммо, ўзи томонидан ўртага қўйилган юқоридаги саволларга батафсил жавоб бера олмаган, назаримда. Мақоланинг охирги устунидагина асосий мавзуга кўчилади ва атиги биттагина муаммога нисбатан кенгроқ урғу берилади - сайтлардаги тил масаласига! Наҳотки, давлат бошқарув идоралари веб-сайтлари фаолиятининг оммалашувига фақатгина шу муаммо тўсқинлик қилаётган бўлса? Шунингдек, қуйидагиларни ҳам атрофлича муҳокама қилиш мумкин эди.
- сайтларнинг техник имкониятлари, дизайни
- сайт орқали онлайн тарзда йўлга қўйилган хизматлар
- сайт фаолияти ва маълумотлар янгиланишининг тезкорлик даражаси
- Давлат бошқарув идораларининг Gov.uz билан ҳамкорлиги ҳолати ва бошқалар...
Назаримда, бу йўналишдаги маълумотларни топиш катта муаммо эмас - тадқиқот обеъкти қилиб танлаб олинган бир нечта сайтларни кузатиб чиқиш кифоя эди.
Шунингдек, бош саҳифадаги суратдан ичкарида ҳам фойдаланиш қанчалик зарур эди? Ўрнига, мақола мазмунини бойитадиган бошқа суратлардан фойдаланилса яхши бўларди. Қолаверса, WWW.UZ (http://www.UZ) маълумотлари асосида тайёрланган жадваллар учун ҳам жуда катта жой ажратилган.
Камина Лутфилло акага "тош" отмоқчиман!
"Гадонинг душмани гадо бўлади" деб нақадар тўғри айтишган доно аждодларимиз... :)
"Гадонинг душмани гадо бўлади" деб нақадар тўғри айтишган доно аждодларимиз..
Лутфилло ака! Омон ака сизни бир тийини йўқ гадо дедилар! :)
Bekmirzo
19.02.2010, 19:36
Yana "Jurnalist" o'quv gazetasiga qaytishga to'g'ri kelyapti...
Respublika oliygohlaridan birida tahsil oladigan bir yigitdan menga bitta shaxsiy xabar kelibdi. Mazmuni quyidagicha:
- Bekmirzo aka, "Jurnalist" gazetasi haqida ketayotgan qizg'in gap-so'zlarni o'qib chiqayotgandim. Bir savol paydo bo'lib qoldi. O'sha UzMU jurnalist talabalari chiqargan gazetalarni internetda davomiy ravishda ko'chirib olsak, ko'rsak bo'ladimi?
Yangi tanishuv, yangi tajribalar, albatta, zarar qilmasdi. Bu To'lqin Eshbekovga kerak bo'lmasa ham, biz yoshlarga kerak.
Javob uchun oldindan rahmat!
Xullas, konstruktiv bahs-munozaralarga yoshlarimizda qiziqish katta (Xudoga shukr!). Bu narsa bog'ilmasligi kerak. Aksincha, unga ijobiy turtki berilib, rivojlantirilib, kerakli joyda u to'g'ri yo'lga yo'naltirilishi kerak.
Bekmirzo
19.02.2010, 23:44
...
Har xil tazyiqlar bo'lavergach va 4-kurs boshlangandan so'ng, gazetani tayyorlamay qo'ydik, lekin bizdan kichik guruhdagilar gazetani chiqaringlar deb talab qilaverishdi, bizdan sado bo'lmagach, ularning o'zi "Ko'zgu" degan komedik-satirik-kritik yo'nalishdagi gazeta chiqara boshlashdi. Bu gazetani oynali tabloga joylashtirishdi. Oxirgi marta o'qishga borganimda bu gazetaga raqobatdosh gazetalar ham boshqa kichik guruhlar tomonidan tayyorlana boshlanganini ko'rgandim.
...O'zDJTU Xalqaro jurnalistika fakultetini eslatib o'tganingiz uchun rahmat, Aziza!
Bugun menga yuqorida Aziza tomonidan ta'rif berilgan "Ko'zgu" devoriy gazetasidan ikkita nusxa yetib keldi. 2009 yil 25 sentyabr va 21 oktyabr kunlarida chiqqan sonlari. A4 formatida chiqadigan gazeta layouti (tashqi ko'rinishi) ko'proq jurnalga o'xshab ketadi.
Rosti, miriqib o'qidim. Imloviy va uslubiy kamchiliklardan holi bo'lmasa-da, unda chiqqan maqolalar menga xalqaro jurnalistika fakultetida ajoyib ijodiy muhit borligidan xabar berdi.
Яхшиси, форумдошларимиз фаолият юритадиган нашрлар ҳақида тўхталсак, самаралироқ бўлади.
Давай, шундок киламиз! ;-)
Энди, биз журналист эмасмиз. Шу сабабли, форумдаги журналистлар бошка ОАВда нималарга эътибор беришаётган булса, биз хам шундан урнак олиб харакат киламиз:
yuqoridagi ikkala maqolada ham mazmuni bir xil bo'lgan shapka berilgan.
И-е, мен бу нормал нарса деб уйлардим... Имхо, унда шаблон шапкаларнинг "дода"лари бу ерда:
Oz emas - ko'p emas, naqd 1 tonna! (http://www.customs.uz/uzb/news/oz_emas_kop_emas_naqd_1_tonna.mgr) (02.12.2009)
Pirotexnika mahsulotlarining respublikamiz hududiga kirishi va uning ichki bozorda sotilishining oldini olish maqsadida mutasaddi tashkilotlar qatorida respublikamiz bojxonachilari ham kompleks chora-tadbirlarni amalga oshirishmoqda. Ammo ko’rilayotgan chora-tadbirlarga qaramasdan ayrim mo’may daromadga ilinjidagi tadbirkorlar yangi yil bayrami arafasida pirotexnika mahsulotlarining bozori chaqqon bo’lishini ko’zlagan holda shu turdagi mahsulotlarni yurtimizga olib kirishga urinishmoqda...
Paqildoqlar… salkam 8 tonna!!! (12.01.2010)
Bojxonachilarimiz tomonidan pirotexnika mahsulotlarining nafaqat respublikamiz hududiga kirtiishi va ichki bozorda sotilishi, balki sarhdalarimiz orqali qo’shni davlatlarga tranzit qilinishining ham oldini olish borasida qator chora-tadbirlar amalga oshirilmoqda. Ammo ko’rilayotgan chora-tadbirlarga qaramasdan, pirotexnika mahsulotlarining bozori chaqqonligidan foydalanib, mo’maygina daromadli bo’lishni ko’zlagan qo’shtirnoq ichidagi tadbirkorlar noqonuniy yo’llar bilan ularni yurtimizga olib kirish payida bo’lmoqdalar...
O'yindan o't chiqmasin (http://www.customs.uz/uzb/news/oyindan_ot_chiqmasin.mgr) (16.12.2009)
Pirotexnika mahsulotlarining bozori chaqqonligidan foydalanib, mo’maygina daromadli bo’lishni ko’zlagan “tadbirkorlar” noqonuniy yo’llar bilan ularni yurtimizga olib kirish payida bo’lmoqdalar. Bunday kimsalarni bolajonlarning salomatligi, ularning jabrlanib bir umrga mayib-majruh bo’lib qolishi zig’ircha ham qiziqtirmaydi...
“Egasiz” paqildoqlar (http://www.customs.uz/uzb/news/egasiz_paqildoqlar.mgr)(25.12.2009)
Pirotexnika vositalarining zararli oqibatlari haqida deyarli har kuni ommaviy axborot vositalari orqali bong urilmoqda. Shunga qaramay, hamon yurtdoshlarimiz hayotini xavfga qo’yib pirotexnika vositalari savdosi orqali mo’may daromadni ko’zlayotgan “tadbirkor”lar uchrab turibdi. Respublikamiz bojxonachilari esa bu turdagi vositalarining noqonuniy olib kirilishiga qarshi chora-tadbirlarni davom ettirishmoqda...
Матбуот марказидагиларга мазза экан: битта шапка+иккита факт= хабар тайёр, битта шапка+иккита факт=хабар тайёр... "Конвейр" булиб кетинглар-е! ;-)
PS: давлат органларининг матбуот хизматларида расмий маълумот бериш буйича маълум чегаралар борлигини биламан, "халям-балям" эмас...
Шунчаки, Хусенжонга оташин саломлар йуллаган холда, бу ерда (http://www.customs.uz/uzb/page_1.mgr) жойлаштиралаётган хабарларнинг деярли барчасини иккинчи ёки учинчи абзацдан укишни бошлашимни айтиб куймокчи эдим холос ;-)
И-е, мен бу нормал нарса деб уйлардим... Имхо, унда шаблон шапкаларнинг "дода"лари бу ерда:
Бир неча кун аввал мазкур масалани муҳокома қилиб олганмиз ва эътибор берсангиз, охирги 4-5 та хабарларда шапкаларни ранг-баранг ёзишга ҳаракат қилганмиз. Насиб қилса, шу йўсинда давом эттирамиз.
Lutfillo Tursunov
22.02.2010, 10:17
Яхшиси, форумдошларимиз фаолият юритадиган нашрлар ҳақида тўхталсак, самаралироқ бўлади.
Cамарали услуб топибсиз, ҳарқалай муносабатингизга муносабат бўлади-да. :)
"Хабар"нинг 19 феврал 8 сонида эълон қилинган Собит Аҳадовнинг "Давлат ахборот ресурслари: уларнинг веб-сайтлари бугунги кун талабларига жавоб берадими?" номли мақоласи сарлавҳасидан чуқур таҳлилий мақоладек туюлди. Чунки, ростдан ҳам давлат идоралари веб-сайтларининг аҳамиятини тобора кучайтириб боришни замон талаб этмоқда.
Давлат бошқарув идораларининг ахборот ресурслари хилма-хил ва у катта тушунча ҳисобланади. Веб-сайтлар эса шунчаки уларнинг таркибига киради, холос. Шу боисдан сарлавҳани бошқачароқ қўйиш мумкин эди: Давлат ахборот ресурслари, хусусан веб-сайтлари бугунги кун талабларига жавоб берадими?
Албатта, давлат ахборот ресурслари кенг тушунча ва шунинг учун ҳам мақолада фақат веб-сайтлар фаолиятига тўхталиб ўтилган.
Сарлавҳага келсак, асл варианти маъқулроқ деб ўйлайман. Сиз бу ерда сарлавҳани бироз нотўғри талқин этибсиз. Давлат ахборот ресурсларидан кейин икки нуқта /:/ шарт эмас, уларнинг веб-сайтлари бугунги кун талабларига жавоб берадими? - бу сарлавҳа тагсўзи ҳисобланади (русчасига под заг.). Шу орқали асосий урғу нимага йўналтирилгани ифодаланган. Сиз эса "хусусан" сўзи билан сарлавҳадаги мазмунни боғлагандек бўлгансиз. Аммо сарлавҳада "хусусан", "шунингдек", "жумладан" каби кириш сўзларидан фойдаланиш мақсадга мувофиқ эмас. Ғализ кўринади бу.
Мақоланинг охирги устунидагина асосий мавзуга кўчилади ва атиги биттагина муаммога нисбатан кенгроқ урғу берилади - сайтлардаги тил масаласига! Наҳотки, давлат бошқарув идоралари веб-сайтлари фаолиятининг оммалашувига фақатгина шу муаммо тўсқинлик қилаётган бўлса? Шунингдек, қуйидагиларни ҳам атрофлича муҳокама қилиш мумкин эди.
- сайтларнинг техник имкониятлари, дизайни
- сайт орқали онлайн тарзда йўлга қўйилган хизматлар
- сайт фаолияти ва маълумотлар янгиланишининг тезкорлик даражаси
- Давлат бошқарув идораларининг Gov.uz билан ҳамкорлиги ҳолати ва бошқалар...
"Давлат ахборот ресурлари" мавзусини ҳали кўп ёритганимиз йўқ. Умуман, бу йўналиш энди-энди ўз изига тушиб боряпти. Бу мақолани янги босқичнинг бошланиши десак ҳам бўлади. Бошлабоқ, муаллиф олдига мавзуга чуқур кириб бориш вазифаси қўйилмаганди. Аввалига ўқувчи осонроқ тушуниб етадиган жиҳатларга (газетамизнинг интернетдан фойдаланмайдиган ўқувчилари сони ҳам жуда кўп) эътибор қаратилди.
Албатта, бу мавзуга бундан кейин яна кўп тўхталамиз ва чуқурроқ кириб боришга ҳаракат қиламиз. Сиз санаб ўтган йўналишларнинг ҳар бири алоҳида мавзу бўлади.
Қолаверса, WWW.UZ (http://WWW.UZ) маълумотлари асосида тайёрланган жадваллар учун ҳам жуда катта жой ажратилган.
Жадвалларга кенг ўрин берилишининг сабаби ҳам ўқувчиларда давлат органлари веб-сайтлари фаолияти ҳақида аниқроқ маълумот бериш эди. Шу жадваллар орқали қайси сайт қандай кўрсаткичга эга эканлигини тасаввур қилиш осонроқ.
Умуман, мақолага муносабатингизда кўп фикрлар ўринли билдирилган.
Ulugbeck
27.02.2010, 17:17
Мавзуга оид (тарихга назар)
ҲОЖИ МУИН. ТАНЛАНГАН АСАРЛАР. ТОШКЕНТ «МАЪНАВИЯТ» 2005
САМАРҚАНД МАТБУОТИНИНГ ТАРИХИ
Матбуот бир миллатни уйғотиш учун биринчи омил бўлғонидек, унинг тарихи ҳам «уйғониш даври» тарихининг муҳим бир бўлаги саналадур.
Биз бу мақолада Самарқанд матбуотининг тарихидан бурун Самарқандға қай вақтдан матбуот кира бошлағонини қисқагина ёзиб ўтиш фойдадан холи эмас деб биламиз. Самарқандға бошлаб кирган газета чор ҳукумати томонидан биринчи қатла ўзбек тилида Тошкандда Остроумовнинг назорати остида чиқарилғон «Туркистон вилоятининг газети» бўлса керак.
Бу газета бошда халқ орасида тарқалғон бўлмаса ҳам, фақат волостнойхона ва қозихоналар каби идораларға мажбурий суратда олдурилғони учун бундаги қози ва мирзолар томонидан хоҳ-нохоҳ ўқилур эди. Бу газетнинг халқ орасида бир оз тарқалиши рус-ёпун уруши вақтида бўлди.
«ТАРЖУМОН» ГАЗЕТАСИ
Боғчасаройда Исмоилбек Ғаспринский томонидан 1883нчи йидда чиқарила бошлағон. «Таржумон» газетаси 1889нчи йилларда Самарқандға кира бошлади. Бу газетани биринчи дафъа ерлик халкдан (89нчи йилда) Ҳожи Абдуқодир (меъмор) олдуруб ўқуғон. «Таржумон» газетаси ҳам рус-ёпун уруши асноларида тараққийпарварлар ўртасида кўбрак тарқала бопглаб шуҳрат ва эътибор топди.
ЭРОН ГАЗЕТАЛАРИ
Эрон газеталарининг Самарқандға қайси вақтда кира бошлағонлиғи очиқ билгулик бўлмаса ҳам, ҳарҳолда, «Таржумон»дан илгари эмасдур. Теҳронда чиққан «Тарбият» билан Калкуттада чиққан «Ҳаблул-матин»ни биз фақат рус-ёпун уруши вақтларидағина кўрдик. Бу рўзномалар ёлғиз бундаги баъзи эрон савдогарлари орқали олинар ва тарқатилар эди.
«Зарафшон» газетаси, 1923 йил, 5 май
Ulugbeck
27.02.2010, 17:28
1905нчи ЙИЛДАН СЎНГ
5нчи йил 17нчи ўктабр манифестидан кейин керак Туркистонда ва керак Русияда турлук миллий газета ва мажмуалар чиқа бошлади. Буларнинг ҳар қаюси Самарқандда ҳам бир мунча тарқалар эди. Самарқандға доимий суратда келиб турган ва халқ томонидан суйилуб ўқулмоқда бўлғон матбуотдан биринчилари «Таржумон», «Вақт» газеталари билан «Шўро» мажмуасидир.
«САМАРҚАНД» ГАЗЕТАСИ
Самарқандда биринчи мартаба чиққан газета «Самарқанд» газетасидур. Бу газета Самарқанд маорифпарварларининг моддий ёрдами билан 1913нчи йилда (апрелда) марҳум Маҳмудхўжа Беҳбудийнинг масъул муҳаррирлиги остида чиқа бошлади. Ҳафтада икки қатла чиққан бу газета бошда ёлғиз икки бетлик бўлуб чиқа бошласа-да, 7 -8нчи сонидан кейин тўрт бетлик бўлуб чиқди. Газета 4-6 юз орасида босилар эди. Охири, мустабид ҳукуматнинг сиқиши ва моддий жиҳатдан торлиқда қолғонлиғи сабаб ортиқ давом этолмай 44нчи сонида тўқталмоққа мажбур бўлди. Халққа янги фикрлар бериб раҳбарлик эта бошлағон «Самарқанд» газетасининг тўқталиб қолиши ёшларга ёмон таъсир этди. Ҳатто Хўқанд ёшларидан Акобир Шохмансур ўғли билан Мирзоҳид Оқилий ўртоқлар жамиятга келиб, газетани қайтадан давом этдирмак учун унга 500 сўм иона билан 200 обуна юборишга ҳозир эканликларини телегроф орқали билдирдилар.
Беҳбудий афанди бундан сўнг газетани 45нчи сонини ёлғиз бир бетлик қилиб чиқарди ва шул сонда ҳамият эгаларига ташаккур этиш билан баробар бу иона ва ёрдам газетани асослик суратда узоқ муддат давом этдира олмаслиғини билдирди. Бу тўғрида ўз фикрини ёзиб ўтди. Мазқур ионани ҳам қабул этмади.
«ОЙНА» МАЖМУАСИ
Беҳбудий афанди «Самарқанд»дан қолғон озгина сармоя билан барча оғирлиқларни ўз бўйниға олиб ҳафталик «Ойна» мажмуасини чиқара бошлади. Бу мажмуанинг биринчи сони 1913нчи йил августда чиқди. Босилиш сони 4-5 юздан ошмас эди. Ёлғиз Беҳбудийнинг сабот ва матонати орқасида чиққан бу мажмуа тақрибан 20 ой давом этгандан сўнг турлук тазйиқот ва моддий торлиқ сабабидан 1915нчи йилда тўқталди. Бу мажмуа тамоман 68 нўмер чиқди. «Ойна» халқни уйғотиш ва оқартиш учун яхшиғина хидмат этди. Ул Туркистондан бошқа Тотористон, Кофкоз, Афғонистон, Эрон, Туркия ва Мисргача тарқалар ва ҳар ерда суйилиб ўқулур эди.
ТЕЛЕГРОФ ХАБАРЛАРИ
1915нчи йилда Самарқандда босмахона эгаси Газаруфнинг масорифи билан бир муддат «Телегроф хабарлари» номида махсус кундалик варақа чиқа бошлади. Бу варақа ўзбекча тидда Ҳусайн Иброҳимув қалами билан ёзилар эди. Варақа 20-30 нўмер чиқиб тўқтадди.
1916нчи йилда Саидризо Ализоданинг харжи ва қалами билан «Агента телегрофлари» отлиқ варақа чиқарила бошлади. Бу варақа ҳам ўзбекча бўлуб 500-1000 дона босилиб чиқар эди. Бу ҳам кўб давом этолмай 14-15нчи сонларда тўқталди.
17нчи йил феврал ўзгаришидан кейин яна Саидризо томонидан форсий тилда «Варақаи телегрофот» исмида телегроф хабарлари чиқарилди. Беш юз дона миқдорида босилиб чиққан бу варақа ҳам 20нчи сонларида тўқталди.
Мазкур йилда бир неча вақт «Зарафшон» китобхонасининг мудири Акобир афандининг масъул мудир ва ноширлигида ўзбек тилида «Телегроф хабарлари» варақаси чиқарилиб бу ҳам кўб давом этмай 50нчи сонида тўқталди.
«ҲУРРИЯТ» ГАЗЕТАСИ
17нчи йил феврал инқилобидан кейин Самарқандда \ маорифпарварлар томонидан ҳафтада икки қатла «Ҳуррият» газетаси чиқарила бошлади. (Биринчи сони 16нчи апрелда чиқди.) Бошда бунинг масъул муҳаррирлигига Мардонқули Шомуҳаммадзода тайин этилди. Бир муддатга Акобир афанди масъул мудир бўлуб турди. 27нчи сонидан эътиборан унинг бош муҳаррирлигига ўртоқ Абдурауф Фитрат тайин қилинди. Газета 500-1000 дона орасида босилар эди.
«Ҳуррият» газетаси Керинский замонида ҳам «Уламо» ва «Шўрои ислом»ға муқобил, аммо «Иттифоқ» жамияти камбағал меҳнаткашларға тарафдор, гўё шуларнинг ношири; афкори эди. Бу газета ўктабр инқилобидан кейин очиқдан-очиқ ишчи ва фақир халқ фойдасиға хидмат этди. :
Ulugbeck
27.02.2010, 17:29
Маорифпарварлар томонидан таъсис этилган «Зарафшон» ширкати бутун сармоясининг кулли бир қисмини шул газетанинг нашриға сарф қилди. Охири, газетанинг моддий ёқдан сиқилғонини кўруб ҳимматлик ёшлардан марҳум Муҳаммадқул Ўрунбой унинг нашрини ўзининг зиммасига олди. Ҳар нарсанинг баҳоси кундан-кун оша берди. Ортиқ газетани давом этдириш мумкин бўлмади. Охири газета, (1918нчи йилда) 87нчи сонида тўқталмоққа мажбур бўлди.
«МЕҲНАТКАШЛАР ТОВУШИ»
1918нчи йилда (11 июнда) шўро ҳукумати томонидан «Меҳнаткашлар ўқи» отлиқ газета чиқарилди. Бунинг масъул муҳаррирлигига Ҳожи Муин, таҳрир ҳайъатига Иффат хоним (Зоҳида Бурнашева) билан марҳум Шокир Мухторий тайин этилдилар. Бу газетнинг 5нчи сонида оти ўзгартирилиб «Меҳнаткашлар товуши» қўйилди. Газета 500-2000 нусха орасида босилиб тарқалар эди. Бу газетанинг таржима ва таҳрир ишларида бир муддат Саидризо Ализода, Муҳаммаджон Юсуфий, қори Муҳаммадраҳим Тожи, Садриддин Айний афандилар хидмат этдилар. Буларнинг ичида биринчи даражада узун муддат ишлаган киши шубҳасиз Айний афанди эди.
«Меҳнаткашлар товуши» газетаси 20нчи йилдан эътиборан вилоят фирқа қўмитаси билан вилоят ижроқўмининг ношири афкори бўлиб давом этди. Бу газета, бир ёқдан, халқни ҳукуматга яқинлашдириш учун хидмат қилғонидек, иккинчи ёқдан, бузуқ ният билан ҳукумат идоралариға кириб олиб халқни талайтурғон унсурлар билан мубориза этар, улар ҳақида доим раҳмсиз суратда танқид ва кулгулик мақолалар ёзар эди. 21нчи йилда бу газетанинг оти ўзгартилиб «Камбағаллар товуши» қўйилди.
Ва газетанинг масъул муҳаррирлиги сўнгғи йилларда турлук кишилар қўлиға ўтса ҳам, лекин ул маънавий жиҳатдан юксала олмади. Охири, 22нчи йил ўрталарида 304нчи сонида тўқталди. Туркистонда шўро ҳукумати томонидан бошлаб чиқарилғон ва узун муддат яшағон газета шудир.
«ТАЁҚ» МАЖМУАСИ
«Меҳнаткашлар товуши»да бир неча вақт босилиб турғон «Шапалоқ» ва «Таёқ» исмларидаги бандлар халқнинг рағбат ва диққатини ўзига жалб этгани учун ҳукумат «Таёқ» отлиқ ҳажвий бир мажмуа чиқаришға ижозат берди. Бу мажмуа 1920нчи йил январида ўн беш кунда бир карра чиқа бошлади. «Таёқ» журнали «Меҳнаткашлар товуши»нинг таҳрир ҳайъати томонидан ёзилар эди. Ҳуруф ва коғоз озлиғи учун бу мажмуа 8нчи сонида тўқгалди.
Ulugbeck
27.02.2010, 17:30
«БОЛАЛАР ЙЎЛДОШИ»
1919нчи йилда Самарқандда тоторлар мактабининг мудир ва муаллими ўртоқ Хабир Абдуллаевнинг ташаббуси билан маориф идораси томонидан «Болалар йўлдоши» исмида болаларға махсус бир журнал (тошбосмада) чиқарилиб, Знчи сонида тўқталди. Бу мажмуанинг муҳаррири Хабир, масъул мудири Абдурашид Абдужаббор ўғли эдилар. Бунинг тахрир ҳайъатида Айний афанди ҳам бор эди. Самарқандда биринчи маротаба болаларға таъсис этилиб, чиқарилғон мажмуа шу эди.
«ШУЪЛАИ ИНҚИЛОБ» МАЖМУАСИ
1919нчи йидда вилоят фирқа қўмитаси томонидан ҳафталик форсча «Шуълаи инқилоб» мажмуаси чиқарилиб унинг муҳаррирлигига ўртоқ Саидризо Ализода тайин этилди. Бу мажмуа тақрибан минг дона босилиб Бухоро, Эрон ва Афғонистонгача тарқалар эди. Мажмуанинг доимий ёзғувчилари фақат Саидризо билан Айний афанди эдилар. Сўнгғи вақтларда коғоз ва тошбосма асбоби озайғондан бу мажмуа ҳам 1921нчи йил охирларида 92нчи сонида тўқталиб қолди.
ДЕВОРИЙ «ШАРҚ» ГАЗЕТАСИ
1919нчи йил ноябр ойида ҳукумат томонидан «Шарқ» исмида кундалик деворий газета чиқарила бошлади. Бу газета бошда Саидризо Ализоданинг қалами билан ёзилиб чиқса-да, сўнфа (1920 йили 3 июн) 64-сонидан эътиборан Муҳаммаджон Юсуфийнинг қўлиға ўтди. Бу газета 2 - 3 юз дона босилиб, 20нчи йилнинг охириғача 189 нўмер чиқди.
«Шарқ» газетаси 1921нчи йилда ҳам давом этиб 13нчи августгача 132 нўмер чиқиб тўқталди.
«ЁШ КУЧ»
Ушбу от билан 21нчи йил май ойида Самарқанд вилоятининг ёш коммунистлари томонидан деворий газета чикарилғон бўлса ҳам, кўб давом этмай Знчи сонида тўқгалди.
«ЗАРАФШОН» ГАЗЕТАСИ
1922нчи йил ўрталарида «Қизил байроқ« газетасида «Камбағаллар товуши» газетасининг оғир ҳолда қолғонидан, 2-3 дафъа мақолалар ёзилди. Буларни назари эътиборга олиб Туркистон жумҳуриятининг марказий фирқа қўмитаси Самарқандда «Зарафшон» отлиқ мунтазам бир газета чиқариш учун ўртоқ Ғози Юнусни тайинлади. Ғози ўртоқ Тошканддан бир неча пуд янги ҳарф, 150 пудча яхши оқ коғоз ва иккита ҳуруфчин келтириб бунда (22нчи йил ўктабрида) «Зарафшон» газетасини чиқара бошлади. Ғози ўртоқ бу газетани ҳар жиҳатдан яхшиғина йўлға қўйғондан сўнг ўзи (1923нчи йил бошларида) Тошкандга кетди.
Унинг ўрниға марказ фирқа қўмитаси томонидан газетанинг масъул муҳаррирлигига ўртоқ Али Исмоилзода тайин этилиб юборилди. Бу зотнинг ғайрат ва фаолияти соясида газета тартиблик суратда ҳафтада икки қатла чиқиб турадир. «Зарафшон» газетасининг бу кунда керак халқ ва керак ҳукуматнинг диққатини ўзиға тортғонлиғи билгуликдирким, буни шарҳ ва баён этишга ҳожат йўқ.
«Зарафшон» газетаси, 1923 йил, 5 май
Bekmirzo
02.03.2010, 17:03
"Aндижоннома" va "Андижанская правда" (http://www.andijonnoma.uz) gazetalarining web-sahifasida qiziqarli bir ma'lumotga duch kelasiz:
Saytning mualliflik huquqi "Jizzax haqiqati" gazetasida ekan :)Copyright © 2007 — 2010 Джизаҳ хақиқати
Ўзбекистон мустақил босма ОАВни ва ахборот агентликларини
қўллаб-қувватлаш ва ривожлантириш жамоат фонди кўмагида "Andijonnoma" gazetasi uchun yaratilgan sayt egasi qanaqa qilib "Jizzax haqiqati" gazetasi bo'lishi mumkin, degan savol qoshni chimirishga majbur qildi.
Kulib yubordim :)
Sayt maketi jizzaxliklar uchun tayyorlangan va u andijonliklarga ham berib yuborilgan. Andijonliklar esa shundog'am xato yozilgan "Copyright" degan qatorni to'liq o'zgartirishga qunt qilishmagan... Mantiqqa to'g'ri keladigan boshqa sabab kallaga kelmadi...
Nigora Umarova
02.03.2010, 17:19
Kulib yubordim :)
Sayt maketi jizzaxliklar uchun tayyorlangan va u andijonliklarga ham berib yuborilgan. Andijonliklar esa shundog'am xato yozilgan "Copyright" degan qatorni to'liq o'zgartirishga qunt qilishmagan... Mantiqqa to'g'ri keladigan boshqa sabab kallaga kelmadi...[/INDENT]
Bunday paytda men kulayotganimda ko'zimdan yosh chiqib ketadi.
Ko'chirayotganda ham o'ylab ko'chirish kerak-de.
"Aндижоннома" va "Андижанская правда" (http://www.andijonnoma.uz) gazetalarining web-sahifasida qiziqarli bir ma'lumotga duch kelasiz:
Saytning mualliflik huquqi "Jizzax haqiqati" gazetasida ekan :)Copyright © 2007 — 2010 Джизаҳ хақиқати
Ўзбекистон мустақил босма ОАВни ва ахборот агентликларини
қўллаб-қувватлаш ва ривожлантириш жамоат фонди кўмагида "Andijonnoma" gazetasi uchun yaratilgan sayt egasi qanaqa qilib "Jizzax haqiqati" gazetasi bo'lishi mumkin, degan savol qoshni chimirishga majbur qildi.
Kulib yubordim :)
Sayt maketi jizzaxliklar uchun tayyorlangan va u andijonliklarga ham berib yuborilgan. Andijonliklar esa shundog'am xato yozilgan "Copyright" degan qatorni to'liq o'zgartirishga qunt qilishmagan... Mantiqqa to'g'ri keladigan boshqa sabab kallaga kelmadi...
Gazeta saytida muloqot(мулоқот) (http://www.andijonnoma.uz/cgi-bin/main.cgi?lan=u&raz=11&god=2010&mes=1) sahifasi ham bor ekan, balki ularga yozib yuborsangiz kamchliklarini bartaraf etishar.
Bekmirzo
02.03.2010, 18:33
Gazeta saytida muloqot(мулоқот) (http://www.andijonnoma.uz/cgi-bin/main.cgi?lan=u&raz=11&god=2010&mes=1) sahifasi ham bor ekan, balki ularga yozib yuborsangiz kamchliklarini bartaraf etishar.Jo'natdim.
Ishqilib, JurFakdagi stend kabi o'zgartirilsa bo'ldi. ;)
Bekmirzo
20.04.2010, 14:19
uzmetronom.comda UzMU Jurnalistika fakulteti haqida 2 ta maqola chiqibdi...
Matnlari quyida:
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Журфак подвергли кастрации
По информации из надежных источников, группа преподавателей и студентов Национального университета имени Мирзо-Улугбека подготовила открытое письмо Исламу Каримову с целью обратить внимание главы государства на ситуацию, сложившуюся на факультете журналистики.
«Уважаемый Ислам Абдуганиевич, - сказано в письме, - убедительно просим вас вмешаться и помочь нашему факультету с разрешением существующих проблем. Дело в том, что около месяца назад по непонятной причине сняли с занимаемой должности декана факультета журналистики Кудрата Тугановича Ирназарова, человека с классическим журналистским образованием, специалиста и управленца высокого уровня, журналиста с большим практическим опытом, доктора исторических наук. Вместо него был назначен его заместитель по учебной части доцент Рамзидин Абдусаттаров, но не успел он приступить к выполнению обязанностей, как убрали и его.
Несмотря на имеющиеся, на нашем факультете достойные кандидатуры на пост руководителя, 14 апреля нам насильственно назначили нового декана с факультета узбекской филологии. Это событие потрясло своей абсурдностью и неожиданностью всех, начиная от преподавательского состава, заканчивая студентами и даже вахтёрами. Как могли человека без соответствующего образования, опыта руководящей работы, другой квалификации назначить руководителем столь ответственного идеологического участка деятельности?
Кроме этого, по инициативе ректора университета Гафуржона Мухаммедова решено закрыть кафедру Интернет-журналистики, что не укладывается ни в какие рамки.
Доводим до вашего сведения, что формальным поводом для подобных действий стала проведённая 13 апреля медиа-конференция этой кафедры, посвящённая роли НИТ (новых информационных технологий) в современной журналистике. Конференция прошла на хорошем уровне, освещалась в СМИ республики и получила высокую оценку. В ней приняли участие ведущие специалисты в области информационных технологий республики, редакторы газет, представители ТВ, РВ и Интернет-изданий.
По мнению руководства университета, студенты, принимавшие участие в данной конференции, в своих выступлениях подвергли чрезмерно жесткой критике шаблонную подачу информации в современных отечественных СМИ, а также причины возникновения «беззубой» журналистики. Именно эти выступления послужили причиной репрессий со стороны руководства университета.
Уважаемый Ислам Абдуганиевич, данные явления не стыкуются с теми задачами, которые ставите Вы перед отечественной школой подготовки журналистских кадров. На фоне того внимания и масштабной работы, которое оказываете Вы для демократизации отечественной журналистики, чиновники, имеющие на то полномочия, подрывают Национальную Программу подготовки и переподготовки журналистских кадров. Вместо повышения качества журналистской деятельности, выпуска отвечающих современным стандартам журналистских кадров, инициативности, правдивого отражения жизни, наш факультет буквально «терзают» на куски.
Просим Вас, не допустить уничтожения нашего факультета, лишения его специфики, голоса и духа. Ведь, если это случится, то главный университет страны потеряет статус классического вуза, «кузницы» передовых кадров, а факультет, перестанет быть открытой трибуной демократического студенческого сообщества», - говорится в письме на имя президента Узбекистана.
http://www.uzmetronom.com/2010/04/19/uploads/posts/1271673763_tashgu1.jpg
Соб. инф.
19 апреля 2010
Bekmirzo
20.04.2010, 14:25
Нельзя ли вас, писатели, послать к... (http://www.uzmetronom.com/2010/04/20/print:page,1,nelzja_li_vaspisateli_poslat_k.html)
Поводом обратиться к Вам стала статья от 19 апреля про факультет журналистики, размещенная на Вашем сайте. Преподаватели кафедры Интернет-журналистики заявляют, во-первых, что никакого открытого письма на имя главы государства они не видели и не подписывали, а в таких случаях обычно фамилии должны быть упомянуты.
Во-вторых, информацию о том, что кафедра Интернет-журналистики закрыта, официально опровергаем: это не более чем инсинуации неизвестных нам людей в своих корыстных целях. Действительно, они правы в одном: не укладывается ни в какие рамки, как может закрыться самая молодая и перспективная кафедра, которой 14 апреля 2010 года исполнилось 7 лет.
В поздравлении от 27.06.2009 года Президента Республики Узбекистан работникам печати и СМИ, в частности отмечается, «широкие возможности создаются также для развития Интернет-журналистики, являющейся наиболее оперативным методом распространения информации. Подтверждение этому – более ста веб-сайтов средств массовой информации нашей страны, специализированные курсы, организованные в высших учебных заведениях, динамично пополняющиеся ряды журналистов, работающих в данной области».
Особое возмущение вызвало то, что кто-то намеренно использовал имя кафедры и проведенную нами конференцию в своих личных интересах. Нам не понятно, как конференция могла стать «формальным поводом для подобных действий», как указывается в статье. «Писари-анонимщики» правы также в том, что конференция, действительно, прошла на высоком уровне, имела большой отклик в СМИ, сдружила студентов и позволила им сделать первые твердые шаги во взрослый мир журналистики. Студенты говорили о своем видении будущего развития СМИ, их место и позиции в этом, использование ИКТ в своей деятельности, применение Интернета как средства получения и распространения информации. И не было никаких тем и прений, обсуждений «зубастой» и «беззубой» журналистики, которые могли бы послужить «причиной репрессий» со стороны руководства университета. Нам бы не хотелось, чтобы организованной и проведенной абсолютно для других целей исключительно студенческой конференции придавалась другая тональность и интерпретация. Мы учим студентов быть не ангажированными, независимыми, свободомыслящими журналистами. Сожалеем, что не все сами соблюдают это. Более того, отметим, что именно наша кафедра пользуется особым вниманием лично со стороны ректора Г.И. Мухамедова и руководства НУУз. Благодаря их содействию решаются вопросы доступа факультета к Интернету, обеспечение оргтехникой и проведение различных мероприятий.
Чтобы и нам избежать какой-либо тональности и предвзятости, мы просим Вас разместить готовую статью наших студентов, которая должна была выйти сегодня на других сайтах, по итогам конференции. Но чтобы не было различных слухов и «уток» по поводу так называемой «кастрации» факультета, мы адресуем ее Вам.
С уважением,
заведующий кафедры Интернет-журналистики Ш. Кудратходжаев,
ст. преподаватель Р. Раимжанов, преподаватель С. Азимова
http://www.uzmetronom.com/2010/04/20/print:page,1,nelzja_li_vaspisateli_poslat_k.html
Bekmirzo
20.04.2010, 14:28
От редакции.
Приблизительно такого развития событий мы и ожидали. Во-первых, потому, что авторы письма президенту категорически отказались подписать письмо, подготовленное для нашего сайта. Дескать, мало ли как обернется ситуация. При этом настоятельно просили письмо опубликовать. Мы тогда открыто сказали, что все это сильно смахивает на «протест кастратов», после чего привели на память выдержку из известного стихотворения Алексея Константиновича Толстого «Бунт в Ватикане»:
Взбунтовалися кастраты,
Входят в папины палаты:
«Отчего мы не женаты?
Чем мы виноваты?»
Говорит им папа строго:
«Это что за синагога?
Не боитеся вы Бога?
Прочь! Долой с порога!»
Те к нему: «Тебе-то ладно,
Ты живешь себе прохладно,
А вот нам так безотрадно,
Очень уж досадно!
Ты живешь себе по воле,
Чай, натер себе мозоли,
А скажи-ка: таково ли
В нашей горькой доле?»
Говорит им папа:
«Дети, Было прежде вам глядети,
Потеряв же вещи эти,
Надобно терпети!
… Точнее не скажешь.
http://www.uzmetronom.com/2010/04/20/print:page,1,nelzja_li_vaspisateli_poslat_k.html
________________________________________________
Milliy Universitetimiz JurFagi haqidagi internet-gaplar hozirda shunday ekan...
axmedovshuhrat
28.05.2010, 07:59
Ўзбек журналистикаси ва умуман ОАВ мени фикримча адабиёт, журналистика, лингвистикадан ташқари бошқа жуда кўп соҳалар (мисол, экология, қишлоқ хўжалиги, сиёсатшунослик, ҳуқуқшунослик, психология, физика, астрономия ва ҳ.к.) билимларидан бохабар бўлишлари даркор. Сабаб улар олиб чиқаётган масала-муаммолар ўқиётган ёки кўраётган мутахассисга жуда саводсиз бўлиб кўринар экан. Мендан неча марта интервью олишган бўлса ҳар гал шу нарсани сезаманки, журналистлар ахборотни етказиш эмас, тепадагиларни "План"ини бажаришга ҳаракат қилишади. Шу билан бирга уларга Сизнинг нима деяётганингиз умуман муҳим эмас. Сиз фақат "ЗЎР, ЯХШИ, БЎЛЯПТИ, МАЪЛУМ ИШЛАР ҚИЛИНГАН" десангиз кифоя. Бир-бири билан қориштириб бўлмайдиган мавзуларни бир кўрсатувга жамлаб одамларга НИМА демоқчи эканликларини билмайдилар ҳам. Масалан, бир неча кун олдин Ўзбекистон телеканалларидан бирида Экология, биохилмахиллик, ботаник коллекция, ўрмончилик, мевачилик масалалари бир кўрсатув-мулоқот тарзида олиб борилиб, ушбу соҳа йирик намоёндалари таклиф этилди. Улар ўз навбатида ўзини соҳасидаги қилинаётган ишларни гапирди. Ўйларсиз, нима бўлибди деб? Бу барча юқорида таъкидланган соҳалар бир-биридан яқинлигидан кўра узоқлиги кўпроқ. Уларни ишлаётган объектлари, методикалари, кузатув олиб бориш усуллари тамомила бошқача, аммо бу журналистлар учун керак эмасми, ёки муҳим эмасми?! Ахир, адабиёт намоёндаси, таржимон, журналист, тарихчи, лингвист бир стол атрофида ўтириб суҳбат ўтказса ўзини мутахассислиги доирасида қандай бўлади нима деб ўйлайсиз?
Менимча журналистларни қаламини ўткирлагандан кўра, уларни бошқа соҳалар бўйича махсус курслар ўқитиш керак бу албатта талабалик даврида айни муддао бўлар эди.
Кўп гапириб юборган бўлсам узр.
Bekmirzo
30.07.2010, 12:17
Масалан, бир неча кун олдин Ўзбекистон телеканалларидан бирида Экология, биохилмахиллик, ботаник коллекция, ўрмончилик, мевачилик масалалари бир кўрсатув-мулоқот тарзида олиб борилиб, ушбу соҳа йирик намоёндалари таклиф этилди. Улар ўз навбатида ўзини соҳасидаги қилинаётган ишларни гапирди. Ўйларсиз, нима бўлибди деб? Бу барча юқорида таъкидланган соҳалар бир-биридан яқинлигидан кўра узоқлиги кўпроқ. Уларни ишлаётган объектлари, методикалари, кузатув олиб бориш усуллари тамомила бошқача, аммо бу журналистлар учун керак эмасми, ёки муҳим эмасми?!O'sha ko'rsatuvning umumiy mavzusi nima bo'lganligini bilish kerak bunda. O'zini sohasida qilinayotgan ishlar haqida gapirishdi ular, debsiz. Aynan nima mavzuga bog'lab gapirishgandi?.. Ularni bog'laydigan biror umumiy mavzu bo'lsa, siz aytayotgan har xil soha vakillarining bir stol atrofida o'tirganligi mantiqiy bo'lishi mumkin.
Ахир, адабиёт намоёндаси, таржимон, журналист, тарихчи, лингвист бир стол атрофида ўтириб суҳбат ўтказса ўзини мутахассислиги доирасида қандай бўлади нима деб ўйлайсиз?Tepadagi gap. Agar umumiy mavzu bularning har biriga tegishli bo'lsa, davra suhbati yaxshi o'tishi mumkin. Masalan, axborot texnologiyalari rivojlanishi bilan tilimizga kirib kelayotgan yangi so'z va atamalar mavzusi. Bu mavzuda adabiyot vakili ham, tarjimon, jurnalist, tarixchi va lingvist ham o'z fikr-munosabatlarini bildirib, konstruktiv suhbat yaratishlari mumkin.
Bakhtiyor aka
30.07.2010, 13:38
To Nigora Umаrоva
Ижозатингиз билан “Журналистлик – ёлғончилик” мавзусини ёпиш ва уни бу ерга кўчириш хақидаги қарорингизга ўз фикримни билдирсамда, латофат ила чиқарадиган хукмингизни кутсам.:worship8nz:
1)Мавзуни номи нотўғри(провакация) эди, номини ўзгартириб давом эттирса хам бўларди.
2)“Танқидчиларнинг” фикр мулохазалари кўп холларда қуйшқондан чиқиб кетди, лекин сиз уларни, ўзингизни сўзларингиз билан айтганда, “яганалаб” тургандингиз – мавзуни тўғри йўналишга буриб юборса бўларди.
3)Ссылка(Маъсуджон айтгандек “боғ” ёки “боғлаш”) берган ушбу мавзуингиз сал бўлсада бошқачароқ мавзу, ва “Журналистлик – ёлғончилик” мавзусига мазмунан тўғри келмайди.
4) Ва нихоят, менга таъсир қилган нарса, мавзунинг ёпилиши ушбу бахсда журналистларимизнинг енгилганини англатади. Нахот журналистлар - сўз усталари, “танқидчилар” билан бахсда, майли танқидчилар “бесабр” ёки “беқулоқ” бўлишса хам, ўз фикрини исботлаш учун “гап” топиб беришолмаса. Журналист ўз фикрини ёки тўғри деб хисоблаган фикрини аудиторияга исботлаб беролмаса, етказа олмаса, агар у билан бахсдан сўнг аудиторияни фикри ўзгармаса, унда....
5)Менимча, “страус усилида” мавзудан қочган билан хеч насра ўзгармайди. Мавзуни кузатиб борганлар, журналистлар ёлғончими, деган саволга энди – Билмадик, лекин улар бу мавзуда бахс юритишни ёқтирмайди – деб жавоб беришса керак.
Бу бахсда мен кўпроқ кузатувчи эдим. “Танқидчилар” томонида эмас эдим, лекин менга журналистларимиз бўш келгандай туйилди. Балки адашётгандирман. :187:
Я прекрасно знаю что решения модератов не подлежит обсуждению простых смертных, я про тему говорю
Nigora Umarova
30.07.2010, 13:46
To Nigora Umаrоva
Ижозатингиз билан “Журналистлик – ёлғончилик” мавзусини ёпиш ва уни бу ерга кўчириш хақидаги қарорингизга ўз фикримни билдирсамда, латофат ила чиқарадиган хукмингизни кутсам.:worship8nz:
Hurmatli Baxtiyor aka!
Mavzuning yopilishiga asosiy sabab faktlar asosida emas, oldi-qochdi fikrlar asosida mulohazalar bildirilganligi edi.
Qat'iyatli mulohazangiz uchun rahmat.
Ва нихоят, менга таъсир қилган нарса, мавзунинг ёпилиши ушбу бахсда журналистларимизнинг енгилганини англатади. Нахот журналистлар - сўз усталари, “танқидчилар” билан бахсда, майли танқидчилар “бесабр” ёки “беқулоқ” бўлишса хам, ўз фикрини исботлаш учун “гап” топиб беришолмаса. Журналист ўз фикрини ёки тўғри деб хисоблаган фикрини аудиторияга исботлаб беролмаса, етказа олмаса, агар у билан бахсдан сўнг аудиторияни фикри ўзгармаса, унда....
Менимча бу бемаънибаҳсда журналистлардан фақатгина Бекмирзо (менимча у журналист бўлса керак) фикр билдирди холос. Камолиддин Зайнутдинов ҳам журналист бўлсалар иккита журналист фикр билдирган бўлади. ИМХО мавзу аслида очилмаслиги керак эди. Очилдими энди масала ҳал бўлмагунича, яъни мавзу муаллифи ҳамма журналистларнинг ёлғончилигини бўйнига қўймагунича ёпмай турсангиз ҳам бўларди, зоти олиялариопажон. Балки қарорингизни ўзгартиришга ҳаракат қилишга уриниш ҳақида ўйлаб кўришга шайланишга ҳаракат қилиб кўрарсиз...
Bakhtiyor aka
30.07.2010, 15:02
журналистлардан фақатгина Бекмирзо (менимча у журналист бўлса керак) фикр билдирди холос. Камолиддин Зайнутдинов ҳам журналист бўлсалар иккита журналист фикр билдирган бўлади
Иккиси хам хурматга лойиқ, жахл қилмасдан бошқаларни ўрнига хам, "профессионал ғурур" учун деб, зукко бўлиб туриб берса бўларди.:187:
Mavzuning yopilishiga asosiy sabab faktlar asosida emas, oldi-qochdi fikrlar asosida mulohazalar bildirilganligi edi.Қарорингизни ўзгартиринг, зоти олиялари... :)
Bakhtiyor aka
30.07.2010, 15:21
Hurmatli Baxtiyor aka!
Mavzuning yopilishiga asosiy sabab faktlar asosida emas, oldi-qochdi fikrlar asosida mulohazalar bildirilganligi edi.
Qat'iyatli mulohazangiz uchun rahmat.
[/MOD]
Жавоб учун рахмат, хар қалай "игнор" қилмадингиз, мард экансиз. :buba:
Агар форумда олди-қочди гаплар қолмаса, хама сухбат фақат фактларга асосланса унда мавзуларни ёпишга хам, "ягана"га хам "чеканка"га хам хожат қолмайди-ку......Ишсиз қоласиз Нигорахон. :???:
Супермодератор хукмини ўзгартиришга, форум бандасини қаътиятлиги етармиди. :worship8nz:
Камолиддин Зайнутдинов
30.07.2010, 15:22
Камолиддин Зайнутдинов ҳам журналист бўлсалар иккита журналист фикр билдирган бўлади.
а йўқ ман журналист эмасман. проста манга ёқмагани у инсон хаммани битта супургида супургани. мани ўшанга жахлим чиқди. ундан кегин мавзуни қайта очганлари билан ахмедовшухрат бахсда қатнаша олмайди. у қатнаша олмагандан кегин қайта очишни фойдаси йўқ деб ўйлайман.
Bakhtiyor aka
30.07.2010, 15:29
мавзу аслида очилмаслиги керак эди. Очилдими энди масала ҳал бўлмагунича, яъни мавзу муаллифи ҳамма журналистларнинг ёлғончилигини бўйнига қўймагунича ёпмай турсангиз ҳам бўларди
Муалифнинг ўз тили билан айтганда - "no comment".
Nigora Umarova
30.07.2010, 16:34
Менимча бу бемаънибаҳсда журналистлардан фақатгина Бекмирзо (менимча у журналист бўлса керак) фикр билдирди холос. Камолиддин Зайнутдинов ҳам журналист бўлсалар иккита журналист фикр билдирган бўлади. ИМХО мавзу аслида очилмаслиги керак эди. Очилдими энди масала ҳал бўлмагунича, яъни мавзу муаллифи ҳамма журналистларнинг ёлғончилигини бўйнига қўймагунича ёпмай турсангиз ҳам бўларди, зоти олиялариопажон. Балки қарорингизни ўзгартиришга ҳаракат қилишга уриниш ҳақида ўйлаб кўришга шайланишга ҳаракат қилиб кўрарсиз...
UkajonJanobi oliylari!,
ahmedovshuhrat forumga qaytib kelgach mavzuni ochaman.
Nigora Umarova
30.07.2010, 16:36
Жавоб учун рахмат, хар қалай "игнор" қилмадингиз, мард экансиз. :buba:
Агар форумда олди-қочди гаплар қолмаса, хама сухбат фақат фактларга асосланса унда мавзуларни ёпишга хам, "ягана"га хам "чеканка"га хам хожат қолмайди-ку......Ишсиз қоласиз Нигорахон. :???:
Супермодератор хукмини ўзгартиришга, форум бандасини қаътиятлиги етармиди. :worship8nz:
Xavotir olishga aslo hojat yo'q
Bakhtiyor aka
30.07.2010, 17:06
UkajonJanobi oilylari!,
ahmedovshuhrat forumga qaytib kelgach mavzuni ochaman.
Куч адолат бор жойда бўлади, лавозимга лойиқлик шавқатлилик даражаси билан белгиланади, хурматга эса мардлар лойиқдир.... Respect.
Ха айтганча, бечорани анчага сургун қилиб юбордиларми?:187:
Nigora Umarova
30.07.2010, 18:01
Куч адолат бор жойда бўлади, лавозимга лойиқлик шавқатлилик даражаси билан белгиланади, хурматга эса мардлар лойиқдир.... Respect.
"Tuzuklar" tuzsangiz bo'larkan.
"Tuzuklar" tuzsangiz bo'larkan.
"Бахтиёр ака тузуклари"ми :)
Bakhtiyor aka
30.07.2010, 19:51
"Tuzuklar" tuzsangiz bo'larkan.
"Бахтиёр ака тузуклари"ми :)
Доноларнинг фикрини ўринли келтириш касби бўлганда, бу касбни мукаммал эгаллаганларни донолар билан бир қаторга қўйиш керак бўларди.
(ана бўлмаса сизларга, кесатганларинг учун....:) Тузиклардан бир лавха)
Фақат асосий мазмуни "мукаммал" сўзига яширилганлигини унитманг.
Bekmirzo
30.07.2010, 23:00
1)Мавзуни номи нотўғри(провакация) эди, номини ўзгартириб давом эттирса хам бўларди.Nafaqat mavzuning nomi, balki uning o'zi ham jurnalistlarga nisbatan ochiq haqoratdan boshqa narsa emas. Haqoratni davom ettirishdan kimga naf?
4) Ва нихоят, менга таъсир қилган нарса, мавзунинг ёпилиши ушбу бахсда журналистларимизнинг енгилганини англатади. Нахот журналистлар - сўз усталари, “танқидчилар” билан бахсда, майли танқидчилар “бесабр” ёки “беқулоқ” бўлишса хам, ўз фикрини исботлаш учун “гап” топиб беришолмаса. Журналист ўз фикрини ёки тўғри деб хисоблаган фикрини аудиторияга исботлаб беролмаса, етказа олмаса, агар у билан бахсдан сўнг аудиторияни фикри ўзгармаса, унда.... Ana isboti. Mavzuni ochilishdan maqsad fikr almashish bo'lmagan, aksincha, jurnalistlarni haqorat qilish, kamsitish, ularni ma'nan yengish bo'lgan. Bir-ikki bergan interviewsidan (kimga interview bergan ekan o'zi...) arazlagan ahmedovshuhrat mavzuni nima maqsadda ochgani uning 1-postidanoq ayon edi-ku...
5)Менимча, “страус усилида” мавзудан қочган билан хеч насра ўзгармайди. Мавзуни кузатиб борганлар, журналистлар ёлғончими, деган саволга энди – Билмадик, лекин улар бу мавзуда бахс юритишни ёқтирмайди – деб жавоб беришса керак. Balki, jurnalistlar "Nodonlar davrasida donolar jim turadi" naqliga amal qilishdi, deyishar?..
Nimasi bahs buning?
Jurnalistika oid ko'plab mavzularda bemalol bahs yuritishimiz mumkin, faqat bunda bahs konstruktiv bo'lishi kerak, dekonstruktiv emas.
Bakhtiyor aka
31.07.2010, 00:46
Мана бу иборани ноўрин ишлатгансиз...
"Nodonlar davrasida donolar jim turadi"
Хамма қатнашганлар хам нодон эмасдир.:shok: У ердагиларни ичида бир ўзингиз журналист(доно) экансиз холос. Қолган гапларингизга, тушинганлар (честь мундира) чидаса бўлади. :187:
Бўлган воқеа,
Бир тўйда икки ёш бола уришиб қолди. Биринчиси иккинчисини роса урди. Иккинчиси йиғлаб хозир акамни айтиб келаман деб кетиб қолди.
Учинчи бир бола ўзича махмаданалик қилиб, куйиниб биринчисини “бекор урдинг” деб роса койиди. Биринчи бола хафа бўлиб уйига кетиб қолди.
Кўп ўтмай иккинчини акаси холослаб етиб келиди-да, гап сўзсиз учинчи болани уриб кетди. То атрофдагилар буни айби йуқ деб тушинтиргунча, учинчи бола бечора роса калтак еди.
Эссиз ahmedovshuhrat йуқ-да бу ерда.. Хали сургундан қайтсин, мен унга ўрнига қанақа туриб берганимни айтиб бераман. :)
Colorado
31.07.2010, 01:24
Nafaqat mavzuning nomi, balki uning o'zi ham jurnalistlarga nisbatan ochiq haqoratdan boshqa narsa emas. Haqoratni davom ettirishdan kimga naf?
Олдин хайрон булдим, бирор киши темани куллармикин деб. Ундан кейин "офтоп" га айлантиришга харкат килдим
Бекмирзо хам Лутфулло хам футболчи, буш вактлари булсагина ижод килишади, Камолиддин эса талантли шархловчи.
Bekmirzo
31.07.2010, 10:27
Мана бу иборани ноўрин ишлатгансиз...
"Nodonlar davrasida donolar jim turadi"
Хамма қатнашганлар хам нодон эмасдир.:shok:
Gapim hamiyatingizga tekkan bo'lsa, uzr.
Ammo, men sizning gapingizga yarasha javob qaytardim. O'z gapingizni qaytadan o'qib chiqsangiz bo'lardi.
Keyin, men aslida o'sha hamma jurnalistlarga qarata (yoppasiga) aytilgan haqoratomuz mavzuda gaplashishni nodonlik, demoqchi edim. ahmedovshuhrat hamma jurnalistlarni bir qolipga solmaganida, boshqacha bahs bo'lardi.
Bakhtiyor aka
31.07.2010, 14:25
Gapim hamiyatingizga tekkan bo'lsa, uzr.
Узрингизни қабул қилдим.
Ammo, men sizning gapingizga yarasha javob qaytardim. O'z gapingizni qaytadan o'qib chiqsangiz bo'lardi.
Ўқиб чиқдим, узр қаътий приципларимни ўзгартира олмайман. Чунки мен хам футболни ўйнашни яхши кўраман. (Нафратлансам хам йиқилганда тепмайман)
ahmedovshuhrat hamma jurnalistlarni bir qolipga solmaganida, boshqacha bahs bo'lardi.
Тўппа тўғри, олдин айтганингиздай конструктивизм етишмади.
Keyin, men aslida o'sha hamma jurnalistlarga qarata (yoppasiga) aytilgan haqoratomuz mavzuda gaplashishni nodonlik, demoqchi edim.
Банклар рукнига кириб кўринг..., аллақочон хамма банкирларни отиш керак экан дейсиз. Лекин чидаб жавоб беришяпти..., уяламиз, куямиз баъзан хатто куламиз.... лекин “пуфф сасиқ танқидчи, банк ишини тушинмасанг бурнингни тиқиб нима қиласан” демаяпмиз... Аслида-ку хозир банкирлар хам Висоцкийнинг шеъридаги “микрофонга” ўхшайди.
Бу ерда эса, диструктивни конструктивга айлантиришга харакат қилгандим холос.
Умуман бу мавзуга журналистларимизнинг фикрини билиш учун киргандим, бўлмаса бу ерда менга пишириб қўйибдими.
Bakhtiyor aka
31.07.2010, 14:28
Ундан кейин "офтоп" га айлантиришга харкат килдим
Следующий раз подмигните, мы тоже туда же..... Фойдали "подсказкалар" учун рахмат.
Bekmirzo
31.07.2010, 14:47
Ўқиб чиқдим, узр қаътий приципларимни ўзгартира олмайман. Чунки мен хам футболни ўйнашни яхши кўраман. (Нафратлансам хам йиқилганда тепмайман) Masalan, men yiqilganim yo'q. Sizni tepganim ham yo'q. Siz o'zingizni tepilgandek his qilgan bo'lishingiz mumkin lekin...
Умуман бу мавзуга журналистларимизнинг фикрини билиш учун киргандим
Ерга уруғ қадаган билан ҳосил бўлмайди! Сув керак, қуёш керак ва деҳқоннинг машаққатли заҳмати ҳам.
Илм олиш учун китобнинг ўзи кифоя эмас, кўз равшан бўлмоғи, атроф эса зимистон бўлмаслиги керак!
Журналистлар бор! Аммо, сиз улардан кутаётган "ҳосил"ни олиш учун зарур бўлган омиллар борми? Ўзи нималар зарур эканлигини биласизми?
Фақат, пул деманг! Акс ҳолда, шу кунларда 1.5 млн.гача ойлик олаётган журналистлар ҳам бор ва унда нега улар ашаддий танқидчи ва ботир журналист бўлиб майдонга чиқмаяптилар?
Мавзуни жимгина кузатиб келдим, аммо бу қўрқиш дегани эмас!
Бир вақтлар бир ерда айтган гапларимни бу ерда ҳам илова (http://uforum.uz/showthread.php?p=331679#post331679) қилсам...
Bakhtiyor aka
01.08.2010, 00:11
Умуман бу мавзуга журналистларимизнинг фикрини билиш учун киргандим
Бир вақтлар бир ерда айтган гапларимни бу ерда ҳам илова (http://uforum.uz/showthread.php?p=331679#post331679) қилсам...
Икки марта рахмат, бири жавобингиз учун, иккинчиси эса илова учун.
Bakhtiyor aka
01.08.2010, 00:23
Ўқиб чиқдим, узр қаътий приципларимни ўзгартира олмайман. Чунки мен хам футболни ўйнашни яхши кўраман. (Нафратлансам хам йиқилганда тепмайман) Masalan, men yiqilganim yo'q. Sizni tepganim ham yo'q. Siz o'zingizni tepilgandek his qilgan bo'lishingiz mumkin lekin...
Жонли сухбатни ўрнини виртуал мулоқот хеч қачон босолмайди. Сухбатдошингизни кўзини кўрмайсиз.
Футбол ўйнашни мен хам яхши кўраман (сиз хам ўйнар экансиз дегандай) - демак иккита эркак (“мужик” эмас “жентлмен”) гаплашяпти-ку, ва шунга кўра иккиси хам бир-бирини хаётий принципларини хурмат қилишса керак деган маънода гапиргандим.
“Йиқилганни тепмайман, нафратлансам хам” деганда на сизни ва на ўзимни назарда тутгандим. Бу ерда бир кишигина нафратимни қўзғатганди, у хам бечора йиқилиб қолди. Сиз тепасизми ёки юзерлардан яна 10 таси бир бўлиб тепади-ми, бу билан уни фикрини ўзгаритириб бўлмайди. Урса эти, сўкса бети қотади.
Журналистлардан норози одамни, энди ю-форумдан хам норозига айлантириш шартми. Кейинчи....
Жони чиқишидан олдин одамда умид ўлади (Надежда умирает последней). Умидсиз одам жохил бўлади, хаммани ёмон кўради. Бундай одамларни кўплиги эса жамиятда инсонийлик қадриятларини емирлишига олиб келади. Худди шу фикрни миллатимизга қўлланг!!!
Шунинг учун илтимосим ахмоқона туюлса хам (ғуруримни ютиб), Нигорахондан мавзуни сақлаб қолишни илтимос қилдим. Кўпичиликга бу илтимосим ёқмаган бўлса хам, умиди сўнаётганга ёрдам бергим келди.
Ва нихоят, юқоридагиларни сизга бўлган хурматим туфайли эринмасдан ёздим. Агар сизни тушунмайди деб ўйласам, шунча нарсани очиқ ёзишни ўзимга эп кўрмасдим.
Хазилни хам тушунасиз...
Шунча нарсага етган ақлинг, нега шунга келганда оқсоқланади.... (Мени сўзларим эмас):)
Надежда умирает последнейПотом сильно воняет...
Бировни кўролмаслик эмас-у, калласида тариқча ақли йўқ курсдошларнинг ТВ да бир юмалаб сухандон, мухбирга айланиб қолишларидан ҳайратга тушардим...
Айниқса спорт телеканалидаги курсдошларингиз мени ҳам ҳайратга солади. ;)
Ерга уруғ қадаган билан ҳосил бўлмайди! Сув керак, қуёш керак ва деҳқоннинг машаққатли заҳмати ҳам.
Илм олиш учун китобнинг ўзи кифоя эмас, кўз равшан бўлмоғи, атроф эса зимистон бўлмаслиги керак!
"Хусен тузуклари" ;-)
"Хусен тузуклари" ;-)
Биродар, содда ва жўн таққослаш орқали фикримни тушунарлироқ қилиб етказишни кўзлагандим, холос. "Даҳо"ликка, доноликка асло даъвойим йўқ!
Bekmirzo
02.08.2010, 11:55
"Хусен тузуклари" ;-)
Биродар, содда ва жўн таққослаш орқали фикримни тушунарлироқ қилиб етказишни кўзлагандим, холос. "Даҳо"ликка, доноликка асло даъвойим йўқ!Albatta, mavlono!
Bunday da'vo qilmoq faqatgina sizning ba'zi ustozlaringizgagina xos xislat erur. ;)
Bunday da'vo qilmoq faqatgina sizning ba'zi ustozlaringizgagina xos xislat erur. ;)
Шу ердаям ўшамиии...? :)
Бупти, унда муаллифни курсатмасдан, мавхумрок килиб "Блокнот четидаги ёзувлар" деб куяколайлик ;-)Замонавий тил билан айтганда "Drafts даги битиклар" ёки "Блогдаги битиклар" :)
"Хусен тузуклари" ;-)
Биродар, содда ва жўн таққослаш орқали фикримни тушунарлироқ қилиб етказишни кўзлагандим, холос. "Даҳо"ликка, доноликка асло даъвойим йўқ!
Бупти, унда муаллифни курсатмасдан, мавхумрок килиб "Блокнот четидаги ёзувлар" деб куяколайлик ;-)
PS: Нима бало, бугун хамма чап ёни билан турганми дейман... Самимий хазил эди-ку! ""Дахо"ликка даъвоим йук" эмиш ;-).
Ну конечно булмайди-да! Бизга шаъма килаётган булсангиз, ундок булиш учун "том конкретно кетган" булиши керак. Так что, "Сизга йул булсин, мавлоно?!" ;-)
Bekmirzo
03.08.2010, 08:20
"Toshkent oqshomi" gazetasining 26-iyulda chiqqan O'zbek va Rus tillaridagi sonlari. "Xalqaro hayot" hamda "V mire" rubrikalari. Germaniyaning Duisburg shahrida fojea bilan tugagan "Love parade" nomli bayram haqida xabar berishibdi. Rus tilidagisida 19 kishi o'lgan va 350 nafar atrofida odam jarohatlangan deyilsa, O'zbek tilidagi variantida 19 kishi o'lgan va 340 kishi jarohatlangan, deyiladi. Bitta gazetaning ikki xil tildagi variantida bitta xabar borasida ikki xil raqam berilishi, to'g'risi, g'alati... Gazetaning muharriri bitta bo'lsa, ikkala tahririyatga aytmaydimi, bir xil xabarlarda tafovut bo'lmasin, deb.
Bu ham mayli. O'zbek tilidagi xabarcha bunday yakunlangan: "Halokat qurbonlari xotirasiga hurmat yuzasidan endilikda mazkur festival o'tkazilmaydigan bo'ldi."
Yo qudratingdan. Hali Germaniyada jinoiy ish jarayoni tugagani yo'q, O'zbekistonni gazetasi hukm chiqarib qo'ya qolibdi-yey...
Камолиддин Зайнутдинов
03.08.2010, 12:44
19 kishi o'lgan
адашмасам 20 киши эди. кегин эртасига тағин 1 киши касалхонада вафот этди.
"Halokat qurbonlari xotirasiga hurmat yuzasidan endilikda mazkur festival o'tkazilmaydigan bo'ldi." Yo qudratingdan. Hali Germaniyada jinoiy ish jarayoni tugagani yo'q, O'zbekistonni gazetasi hukm chiqarib qo'ya qolibdi-yey...
бу хақиқат. ростан хам бу фестивал бошқа ўтказилмайдиган бўлди.
Bekmirzo
03.08.2010, 16:17
бу хақиқат. ростан хам бу фестивал бошқа ўтказилмайдиган бўлди.Gap shundaki, parad tashkilotchisi 25-iyul kuni bo'lgan bir matbuot anjumanida ushbu tadbirni bundan keyin tashkillashtirmasligini e'lon qilgandi. Bu - paradning bundan keyin boshqa o'tkazilmasligini anglatmaydi. 2012 yil boshqa bir tashkilotchi licenziya olib, paradni boshqa bir shaharda o'tkazishi mumkin.
Mana shuni nazarda tutgandim...
Мана бу иборани ноўрин ишлатгансиз...
"Nodonlar davrasida donolar jim turadi"
Хамма қатнашганлар хам нодон эмасдир.:shok: У ердагиларни ичида бир ўзингиз журналист(доно) экансиз холос. Қолган гапларингизга, тушинганлар (честь мундира) чидаса бўлади. :
Men esa yuqoridagi jumlani aslida qanday ekanligini topdim.
O’. Hoshimovning "Daftar hoshiyasidagi bitiklar" asarining 204- betida shunday yozuvlar bor ekan:
"Nodonlar davrasida kar bo’l.
Donolar davrasida soqov bo’l…"
Bekmirzo
30.08.2010, 10:38
www.ferghana.ru web-sahifasida UzMTRK dagi dolzarb muammolar haqida quyidagi maqola chiqibdi:
Узбекистан: Сотрудники Национальной телерадиокомпании Узбекистана выступили c резкой критикой своего руководства
23 августа, на пресс-конференции (http://www.ferghana.ru/news.php?id=15420&mode=snews), прошедшей в ташкентском офисе Общества прав человека Узбекистана «Эзгулик», сотрудницы телеканала «Ёшлар» («Молодежь») Национальной телерадиокомпании Узбекистана Малохат Эшонкулова и Саодат Омонова заявили «о засилье цензуры и местничества на государственном телевидении и хищениях со стороны руководства НТРК». Об этом они заявили в присутствии правозащитников, представителей независимых СМИ, дипломатов из США, Франции и Германии.
Обозреватель телепрограммы «Давр» («Время») канала «Ёшлар» Саодат Омонова и корреспондент Малохат Эшонкулова заявляют, что, работа телеканала находится под жесточайшей цензурой. «Любой отснятый сюжет может освещать и «плюсы», и «минусы», но, как правило, всю критику, все негативные моменты из наших репортажей вырезают, иногда снимают с эфира уже готовые сюжеты, - утверждают журналисты. – «Коррективы могут внести сотрудники любых госструктур: от работников президентского аппарата или Совета безопасности при аппарате президента, до представителей банков, сотрудников налогового и таможенного комитетов».
«Последние два-три года в официальных выпусках новостей нас вынуждают читать тексты информационной программы «Ахборот» («Вести»), выходящей на канале «Узбекистан», и дублировать из нее кадры «президентских» и других официальных сюжетов, - продолжает Омонова. - Готовить свои тексты нам запрещено. Но я, например, не хочу читать чужие тексты, поскольку имею собственный взгляд на события. Если вспомнить 1998 год, когда появился «Давр» и я работала собкором в Самарканде, у нас были довольно резкие критические репортажи».
Журналисты утверждают, что «выделяемые государством средства на развитие телевидения по большей части расхищаются – прямиком идут в карман руководству», а для отвода глаз «закупается дешевая техника низкого качества». По их мнению, на бумаге «тратятся» огромные суммы на закупку дорогостоящего оборудования, что на самом деле, не соответствует действительности. Существенная доля доходов от телерекламы также идет в обход государственной казны.
«На фоне засилья цензуры и откровенного прикарманивания государственных денег на узбекском ТВ широко процветает и местничество», - считает Омонова. Приехав из Самарканда в Ташкент в 2001 году, и устроившись на работу на столичное ТВ, она в полной мере ощутила это на себе. По ее словам, «ташкентские» получают зарплату намного больше, чем приезжие: как журналист с высшим образованием, и солидным опытом работы на телевидении, Саодат Омонова получает максимально до пятисот тысяч сумов в месяц (около 230 долларов по рыночному курсу), притом, что, например, работающая администратором девочка после школы может получать миллион сумов, а, иногда, и два.
Омонова считает, что таким образом директор телеканала «Ёшлар» Хайрулла Нуритдинов, «крышуемый» председателем НТРК Алишером Ходжаевым, отмывает деньги, и заместитель Нуритдинова Дильшод Мухамедов, забирает у «миллионеров» часть зарплаты и заносит деньги своему шефу. «У Нуритдинова имеется привилегированная группа, которая очень хорошо получает. Другие же члены коллектива зачастую работают без выходных, в случае необходимости выезжают на съемки и в четыре часа утра, и при этом получают в несколько раз меньшую зарплату», - возмущена Омонова.
«Моя коллега Малохат Эшонкулова, работающая корреспондентом на телеканале «Ёшлар», начала бороться с местничеством, коррупцией и хищением на телевидении еще в декабре прошлого года, - говорит Омонова. – Она обращалась в прокуратуру, в высшие судебные инстанции, неоднократно писала президенту. В ответ ей пришло несколько писем. 12 марта у нас на телевидении состоялось расширенное заседание коллегии НТРК с участием представителей аппарата президента, Совбеза и СНБ. На заседании были зачитаны два заявления Малохат, где она все очень подробно описала, указав на множество нарушений. Но тут же последовала ответная реакция: на Эшонкулову было оказано давление, ей пытались заткнуть рот, а представители вышеперечисленных организаций лишь наблюдали за происходящим. Честно говоря, я тогда струсила и не вступилась за коллегу, о чем сейчас очень жалею. Мы все промолчали, а были и такие, кто прогибался на коллегии перед начальством. Но она оказалась смелее нас и сказала, что «сколько есть дней в году, столько же она будет писать о злоупотреблениях на телевидении».
Bekmirzo
30.08.2010, 10:40
....
Омонова рассказала, что в результате расследования по шестидесяти фактам, описанным Малохат Эшанкуловой, было опрошено более сорока сотрудников. Республиканской прокуратурой были выявлены и другие нарушения, всплыли «неправильно выплаченные» 47 миллионов сумов (например, работникам администрации телеканала незаконно выплатили десятки миллионов), которые погасили за счет зарплаты коллектива.
«На самом деле, руководство сумело скрыть многие факты и уйти от ответственности – украдены не миллионы, а миллиарды сумов», - уверены журналисты.
«Сегодня на телевидении очень много недовольных, но набраться смелости и выступить против произвола руководства может не каждый. Я сама долго шла к этому, у меня накипело, и думаю, что поступаю правильно. Знаю, что после всего сказанного нам не дадут работать, но мы уже ко всему готовы, пойдем до конца и хотим, чтобы обо всем происходящем, наконец, узнал президент», - заключила Омонова.
Комментируя корреспонденту «Ферганы.Ру» позицию тележурналистов, присутствовавший на пресс-конференции гражданский активист, координатор ташкентской Экспертной рабочей группы (ЭРГ) Сухроб Исмаилов сказал: «Я уважаю смелость этих людей, поскольку они находятся в гораздо более жестких условиях, чем, скажем, правозащитники или независимые журналисты, у которых имеется хотя бы минимальная защита в лице международного сообщества или тех международных партнеров, которые знают нас и уважают нашу работу.
Находясь в официальных структурах, Малохат Эшонкулова и Саодат Омонова никогда не выходили за свои должностные рамки, поэтому, считаю, что они сделали очень смелый шаг. И главное сейчас – защитить их, постоянно быть в контакте с ними, интересоваться их нынешним положением, следить за тем, оказывают ли на них давление, чтобы иметь возможность вовремя им помочь.
В данном случае, учитывая и законы Узбекистана, и международную практику, целесообразнее всего было бы подготовить исковое заявление в гражданский суд, придать дело гласности, и в этом случае у международных, и у национальных организаций, таких как правозащитное общество «Эзгулик», появится официальная возможность заступиться за преследуемых журналистов», - считает Сухроб Исмаилов.
Пока этот материал готовился к печати, узбекская служба BBC (http://ferghana.ru/go.php?http://www.bbc.co.uk/uzbek/) опубликовала радиоинтервью с главным редактором информационной программы «Давр» Сохибджоном Алиджоновым. Руководитель мятежных сотрудниц пытается оправдаться и откровенно лукавит, заявляя, что никакой цензуры на их канале нет. Ниже приводится перевод этого интервью с узбекского языка:
Сохибджон Алиджонов: - «Что они имеют в виду, когда говорят о цензуре, это надо выяснить. Я частично ознакомился с их высказываниями на пресс-конференции, например, они говорят, что интервью снимают. Но снятие интервью с эфира в мировой практике – нормальный процесс. Скажем, в интервью интервьюируемый, возможно, не смог раскрыть суть и содержание готовящейся программы, или, скажем, имеются неточности в словах, или прозвучали неправильные факты, в таких случаях сюжет убирается из эфира.
ВВС: - Но журналисты утверждают, что с эфира снимают именно те материалы, в которых поднимаются те или иные проблемы, что им запрещают их затрагивать.
Сохибджон Алиджонов: - «Хм… нет… такие вещи, вот я уже четыре года работаю здесь, в этой должности, с такой ситуацией не сталкивался. Потому что здесь, вообще многие вопросы решаются коллегиально, не только я, ну, есть и ответственный редактор дня, есть художественный совет, они устраивают просмотр… Какую проблему и когда не смогли осветить конкретно, не говорили?
ВВС: - Обычно при просмотре информационных выпусков телеканала «Ёшлар» и «Ахборот» мы замечаем что они, по сути, не отличаются друг от друга. Почему?
Сохибджон Алиджонов: - Ведь есть общие требования журналистики: что, где, когда, при каких обстоятельствах… По-моему, если в одном месте произошло некое событие, и если участники одни и те же, да и рассматриваемый вопрос один и тот же, вполне логично то, что в сюжетах будет прослеживаться общий смысл…
ВВС: - Многие узбекистанцы утверждают, что, программы «Давр» и «Ахборот» похожи на «информационные выпуски из рая», там вообще нет критики.
Сохибджон Алиджонов: - Что вы конкретно имеете в виду, говоря о критике?
ВВС: -Ну, скажем, вместе с некими достижениями в Узбекистане есть и недостатки, будь то в социальной сфере, в сфере экономике, в сфере прав человека… Всё это почти не освещается.
Сохибджон Алиджонов: - Э, нет, нет… Это утверждение, которое должно быть доказано фактами, должны быть доказательства. Основываясь на общих высказываниях и вам, и мне трудно придти к некоему выводу. Если бы вы мне дали время, скажем, два-три дня, я бы просмотрел наши программы за шесть месяцев и назвал бы вам точное количество сюжетов с критическими высказываниями.
ВВС: - Но, почему тогда Саодат Омонова выступает с такими утверждениями?
Сохибджон Алиджонов: - Ну, это, в первую очередь, нужно узнать у самой Саодат Омоновой. Но я немного удивлен: Саодат Омонова - наша ведущая журналистка, и как человек, и как сотрудник до сегодняшнего дня ведет хорошую работу, я считаю её хорошим сотрудником, хорошим журналистом. Всегда так считал и считаю…
* * * Связавшись по телефону с Саодат Омоновой, корреспондент «Ферганы.Ру» узнал, что после выступления на пресс-конференции ее поначалу отстранили от съемок, но уже сегодня, 26 августа, отправили на съемки в Бостанлыкский район Ташкентской области. На вопрос, что она думает по поводу интервью главного редактора, она сказала, что «ему некуда деваться, поскольку он, как и другие, держась за свое кресло, просто боится сказать правду».
Следует отметить, что бунты на телевидении Узбекистана чрезвычайно редки, однако, это – не первый случай. Несколько лет назад известная телеведущая Эльмира Хасанова, возмущенная засильем цензуры, выходила с плакатом: «Долой цензуру!», за что впоследствии имела большие неприятности, даже была уволена. Однако потом, как хороший специалист, она вновь была приглашена на телевидение, где работает и по сей день.
http://www.ferghana.ru/article.php?id=6700
Saodat Omonova haqiqatda ham iqtidorli, ishchan va talabchan jurnalist. Qaniydi, shu opamiz tilga olgan muammolar tezroq barham topa qolsa...
Bakhtiyor aka
30.08.2010, 16:54
Обозреватель телепрограммы «Давр» («Время») канала «Ёшлар» Саодат Омонова и корреспондент Малохат Эшонкулова
Юқорида номи зикр этилганларни бирон ким танийдими? Қанақа инсонлар улар?
Мен иккилантиргани мана бу.
«Моя коллега Малохат Эшонкулова, работающая корреспондентом на телеканале «Ёшлар», начала бороться с местничеством, коррупцией и хищением на телевидении еще в декабре прошлого года, - говорит Омонова. – Она обращалась в прокуратуру, в высшие судебные инстанции, неоднократно писала президенту. В ответ ей пришло несколько писем. 12 марта у нас на телевидении состоялось расширенное заседание коллегии НТРК с участием представителей аппарата президента, Совбеза и СНБ.
Одатда бунқа холларда жуда тез ва кескин чора кўриларди.
И главное сейчас – защитить их, постоянно быть в контакте с ними, интересоваться их нынешним положением, следить за тем, оказывают ли на них давление, чтобы иметь возможность вовремя им помочь.
Агар улар хақ бўлса менимча ёрдам бериш керак.
Colorado
30.08.2010, 21:49
Агар улар хақ бўлса менимча ёрдам бериш керак.
Куйидагилар шубха тугдиради:
Нега ББС ва Эзгу да айни Мустакиллик байрами олдида шундай материаллар пайдо булгани?
Бундай материаллар уз-узидан пайдо булмайди, шубхам бороки шов-шув кутариб Телерадиокомпания рахбариятини дескредитация килиб, узгартириш булса керак. Уйдут одних, придут другие, такие же. Хорошо известно, кто за ними стоит
Ҳозирги даврда матбуот, оммавий ахборот воситалари шундай қудратли кучга айланмоқдаки, ўз келажагини ўйлайдиган ҳар қайси халқ ва миллат буни сезмаслиги, ҳис этмаслиги мумкин эмас.
Шу сабабли ҳам оммавий ахборот воситаларини замон талаблари асосида ривожлантириш, матбуот ва сўз эркинлиги принципларини амалда таъминлашга эришиш, матбуотда танқид руҳини кучайтириш биз учун энг муҳим мақсадлардан бири бўлиб қолмоқда.
Masud Mahsudov
31.08.2010, 02:53
Ҳозирги даврда матбуот, оммавий ахборот воситалари шундай қудратли кучга айланмоқдаки, ўз келажагини ўйлайдиган ҳар қайси халқ ва миллат буни сезмаслиги, ҳис этмаслиги мумкин эмас.
Шу сабабли ҳам оммавий ахборот воситаларини замон талаблари асосида ривожлантириш, матбуот ва сўз эркинлиги принципларини амалда таъминлашга эришиш, матбуотда танқид руҳини кучайтириш биз учун энг муҳим мақсадлардан бири бўлиб қолмоқда.
Umumiy gaplar emas, aniq nima qilish kerakligini yozing, yaxshisi.
Shu aytayotgan gaplaringizga o'zingiz ishonayapsizmi? "O'zbekiston ovozi" gazetasidan iqtibos keltirayapsizmi, deb o'ylabman.
Bizda nimasi qudratli kuch ekan OAV ning? Biror qonun yoki qarorning tasdiqlanishi uchun OAV sabab bo'lganini menga misol qilib bera olasizmi? Aniq faktlar va raqamlar keltirsangiz, barcha o'quvchilarga ham qiziqarliroq bo'larmidi... Shundoq ham bunaqa umumiy, balandparvoz gaplardan hamma charchagan. "...maqsadlardan biri bo'lib qolmoqda" emas, "... amalga oshirldi" degan gaplar hammani qiziqtiradi...
100 $ kupyurada B. Franklinnig rasmi bor to'g'rimi, boshqa hamma banknotlarda AQSH prezidentlarining rasmlari bor, lekin (eng kattasi desak ham bo'ladi) 100 talikda prezident emas oddiy, kutibxonachi keyinchalik esa o'zi hususiy bosmaxonada tekin gazeta tarqatgan va o'z goyalarini insonlarga bergan, osha davrda insonlar uchun bir yorug'lik va ma'naviy manba bo'lib xizmat qilgan. Shu sababli ham AQSH mafkurasi asoschisi sifatida tan olingan. Mana bu sizga OAVning qudrati.
Shu o'rinda domla O'. Hoshimovning Nurning bahosi qancha? Degan hukoyasi esimga tushib ketdi.
Bozorni "hunari" - sotish va olish, olish va sotish. Bozorni "payg'ambari" ham "avliyosi" ham pul! "Bozor-shaytonning ayvoni", degan gap bor. Ayting-chi, quyosh nurini sotish mumkinki? Sotib olish-chi? agar sotilsa nurini qaysi tarozida tortish kerak? Mehrni bahosi qancha? Nomusni-chi? Orning-ch? Vijdon qaysi bozorda qanchadan sotiladi? Iymon-chi?!
... "Bozor" degan tushuncha bilan "ma'naviyat" degan tushuncha bir ko'chada yurishi qiyin ekan...
Bozorda "talab" va "taklif" degan tuchinchalar ham bor talab qanday bo'lsa taklif ham shunday.
Bekmirzo
31.08.2010, 08:26
100 $ kupyurada B. Franklinnig rasmi bor to'g'rimi, boshqa hamma banknotlarda AQSH prezidentlarining rasmlari bor, lekin (eng kattasi desak ham bo'ladi) 100 talikda prezident emas oddiy, kutibxonachi keyinchalik esa o'zi hususiy bosmaxonada tekin gazeta tarqatgan va o'z goyalarini insonlarga bergan, osha davrda insonlar uchun bir yorug'lik va ma'naviy manba bo'lib xizmat qilgan. Shu sababli ham AQSH mafkurasi asoschisi sifatida tan olingan. Mana bu sizga OAVning qudrati.
Fayzbek,
Benjamin Franklin haqida aytgan gaplaringiz haqiqatdan uzoq. U kutubxonachi va noshir bo'lganligi uchun emas, balki Amerika koloniyalarining mustaqillikka erishish rejasini ishlab chiqqanligi (1754 yil, Albani rejasi) uchun unga 100$ kupyurasidan joy olish nasib etgan.
Bundan tashqari, Franklin AQSh tarixida xalqaro doirada nom qozuongan birinchi shaxs hisoblanadi va bu uning noshir yoki kutubxonachi bo'lganligi uchun emas, balki tabiiy fanlarda (elektrifikatsiya) erishgan yutuqlari uchun.
Xulosa shuki, Franklinning 100$ kupyurasidan joy olishini OAV qudratiga misol qilib keltirish safsatadan boshqa narsa emas.
Bakhtiyor aka
31.08.2010, 15:11
Агар улар хақ бўлса менимча ёрдам бериш керак.
Куйидагилар шубха тугдиради:
Нега ББС ва Эзгу да айни Мустакиллик байрами олдида шундай материаллар пайдо булгани?
Бундай материаллар уз-узидан пайдо булмайди, шубхам бороки шов-шув кутариб Телерадиокомпания рахбариятини дескредитация килиб, узгартириш булса керак. Уйдут одних, придут другие, такие же. Хорошо известно, кто за ними стоит
Вспомните правило "золотой середины". Правда она где-то в середине.
BBC хам бошқа халқаро миқёсдаги хорижга хабар етказишга ихтисослашган ОАВ, хохлаймизми хохламаймизми уларнинг орқасида турганларни манфаатларини химоя қилади. На узбекларни ва на бошқа миллатнинг маънфаатларини химоя қилиш улар учун хеч қачон асосий мақсад бўлмаган ва бўлмайди хам.
Худди шу йусинда бизнинг телевидения хам аввалом бор “ўзини” манфаатларини химоя қилади.
Шу йўсинда фикрласак, унда барча ОАВ ўзининг тор мақсадларини кўзлайди улардан фойдаланишни - ўқишни, эшитишни, кўришни - нима кераги бор, ахир тор(бир томонлама) фикрлашга ўрганиб қолиш мумкин-ку, деган нотўғри хулосага келиб қоламиз.
Бир воқеани(ходисани) юз хил тарафдан таърифлаш мумкин. Хақиқат эса шу хар-хилликни қиёслаш натижасида келиб чиқади(хохласангиз – топилади). Ахборотни қабул қилиб олувчи қанчалик зиёли, билимли ёки “тайёр” бўлса, шунчалик узатилган ахборот “унумли”(олувчи учун фойдали) бўлади.
Шунинг учун “тайёр” ахборот олувчи ўзи учун ишончлироқ ОАВ манбасига таянади.
Бир пайтлар СNN, кучли ва объектив оммавий ахборот воситаси хисобланган, кейинчалик уни “америкалашиб” кетганликда айблаб, BBCни “объективроқ” ёки “халқаророқ” дейишди. Кейин Евронюз пайдо бўлди. Хозир кўпчилик(чет элда) “Ал-Жазира” га устунликни беришмоқда. Мен хам шахсан уни инглиз тилидаги янгиликларини ва аналитикасини ёқтираман.
Алқиса шуки, мен BBCга биздаги масаллар юзасидан берадиган ахборотига унчалик ишонмайман, ўзимизни телевиденияга эса ундан хам кам ишонаман, лекин икки ўзбек журналистига “агар кўтарган масаллалари хақиқат бўлса” ёрдам бериш керак деб хисоблайман.
Юқорида номи зикр этилганларни бирон ким танийдими? Қанақа инсонлар улар?Очиғини айтсам бу саволни Сиздан кутмагандим :) Бирон марта "Давр"ни кўрганмисиз? "Давр"нинг деярли ҳар бир сони Саодат Омонованинг лавҳасисиз ўтмайди-ку.
Fayzbek,
Benjamin Franklin haqida aytgan gaplaringiz haqiqatdan uzoq. U kutubxonachi va noshir bo'lganligi uchun emas, balki Amerika koloniyalarining mustaqillikka erishish rejasini ishlab chiqqanligi (1754 yil, Albani rejasi) uchun unga 100$ kupyurasidan joy olish nasib etgan.
Bundan tashqari, Franklin AQSh tarixida xalqaro doirada nom qozuongan birinchi shaxs hisoblanadi va bu uning noshir yoki kutubxonachi bo'lganligi uchun emas, balki tabiiy fanlarda (elektrifikatsiya) erishgan yutuqlari uchun.
Xulosa shuki, Franklinning 100$ kupyurasidan joy olishini OAV qudratiga misol qilib keltirish safsatadan boshqa narsa emas.
ФР˜АНКЛИН (Franklin) Бенджамин (Вениамин) (1706-90), американский просветитель, государственный деятель, ученый, один из авторов Декларации независимости США (1776) и Конституции 1787. Родился в семье ремесленника; работал в типографии. Основал в Филадельфии первую в североамериканских колониях публичную библиотеку (1731), Пенсильванский университет (1740), Американское философское общество (1743). Призывал к отмене рабства негров. По философским воззрениям деист. Сформулировал за полвека до А. Смита трудовую теорию стоимости. Как естествоиспытатель известен главным образом трудами по электричеству, разработал его унитарную теорию. Один из пионеров исследований атмосферного электричества; предложил молниеотвод. Иностранный почетный член Петербургской АН (1789).
* * *
ФР˜АНКЛИН (Franklin) Бенджамин (Вениамин) (17 января 1705, Бостон — 17 апреля 1790, Филадельфия), американский государственный деятель, один из «отцов-основателей» США, ученый и писатель.
Становление личности
Франклин был младшим ребенком в многодетной семье небогатого ремесленника. До 10 лет посещал школу, затем начал помогать отцу в мыловарне, работал в типографии своего брата, сотрудничал в его газете. Систематически занимался самообразованием. В 1723 переехал в Филадельфию, где также работал в типографии. В 1724-26 изучал типографское дело в Лондоне. В 1727 основал собственную типографию в Филадельфии, в 1729-48 издавал «Пенсилвания газет», ставшую вскоре самой популярной в Северной Америке. В 1730 женился на Деборе Рид. Наряду с издательской деятельностью изучал древние и иностранные языки, литературу, философию, физику. В 1731 создал первую в английских колониях публичную библиотеку. Свои просветительские взгляды Франклин излагал в газетных публикациях и в «Альманахе простака Ричарда», который издавался в 1733-58.
Государственная и общественная деятельность
В 1736-51 Франклин был секретарем Генеральной ассамблеи Пенсильвании. В 1737-53 был заместителем почтмейстера Пенсильвании, в 1753-74 — генеральным почтмейстером северо-американских колоний. В 1743 стал основателем Американского философского общества, членами которого были Т. Джефферсон, Дж. Адамс и многие другие политические деятели и ученые. В 1751 Франклин основал Филадельфийскую академию (преобразованную позднее в Пенсильванский университет) и больницу для бедных. В 1754 как представитель Пенсильвании на конгрессе в Олбани предложил план объединения колоний, который был одобрен конгрессом, но отклонен как колониями, так и метрополией.«Автобиография»
Среди огромного творческого наследия Франклина (включающего политические трактаты, философские эссе и притчи, сатирические памфлеты, естественнонаучные труды) особое место занимает «Автобиография» (1771-89; 1-е полное издание на английском языке — 1868), признанная классикой американской литературы. Развивая идею нравственного совершенствования, Франклин выделил 13 добродетелей, к которым должна стремиться личность: воздержанность, молчаливость, любовь к порядку, решительность, бережливость, трудолюбие, искренность, справедливость, умеренность, чистоплотность, спокойствие, целомудрие, кротость.
Большая энциклопедия Кирилл и мефодия
Men nima demoqchi edim, O'z vatani, yurtdoshlari uchun holis hizmat qilgani uchun shu daraja ga erishganini misol qildim, Ming afsuski hozirgi kunda OAV kuchi esa(hech kimga sir emas) bu pul. Shunga shama qilgandim.
Bakhtiyor aka
01.09.2010, 01:02
U kutubxonachi va noshir bo'lganligi uchun emas, balki Amerika koloniyalarining mustaqillikka erishish rejasini ishlab chiqqanligi (1754 yil, Albani rejasi) uchun unga 100$ kupyurasidan joy olish nasib etgan.
Men nima demoqchi edim, O'z vatani, yurtdoshlari uchun holis hizmat qilgani uchun shu daraja ga erishganini misol qildim,
Четдан қараса иккалангиз бир нарса хақида гапиряпсизлар. Ватаннинг фидоийси бўлган ва фаолияти кўп қиррали одамларни, ўз халқи "айнан қайси хизматлари учун кўпроқ" севганлигини аниқлашга уриниш менимча бехуда уриниш.
Bakhtiyor aka
01.09.2010, 01:11
Юқорида номи зикр этилганларни бирон ким танийдими? Қанақа инсонлар улар?Очиғини айтсам бу саволни Сиздан кутмагандим :) Бирон марта "Давр"ни кўрганмисиз? "Давр"нинг деярли ҳар бир сони Саодат Омонованинг лавҳасисиз ўтмайди-ку.
Даврни охирги марта қачон кўрганимни, хақиқатда эслай олмадим. Саодат Омонованинг номини хам эшитмаганман. (Уят бўлса керак-а?) http://uforum.uz/images/icons/icon11.gif
Хафа бўлганман ТВдан.:) Олдин хар 2-3 ойда бир мутахасис сифатида интервю бериб турардим. Бир марта тоғда дам олаётган жойимдан чақириб зарур бўлиб қолдингиз келинг интервю берасиз деб қолишди(кимлигини айтмай қўя колай, бир ТВ журналисти). Зарур экан деб келдим, 2 ёки 3 минутлик интервюни, бир ўн мартача олишди. Нуқул айлантирарди, керакли жавобни олиш учун, мени хам қайсарлигим тутиб хар гал тўтиқушдай ўз фикримни қайтаравердим. Айбим, хар гал сал юмшоқроқ бўлсин деб бир икки сўзни ўрнини алмаштирардим холос. Ўша куни эфирга чиқди, монтаж саънати мохир қўлларда оқни қора қилиб берар экан.
Эртасига таниш хамкасабалар устимдан роса кулишди бу мавзуда фикрим катъий дер эдин-ку, бу ёғи қандоғ бўлди дейишарди. Роса из-за бўлдим. “Монтаж” десам ишонишмади, хақиқатда монтаж зўр бўлганди-де, “прибивкалари” хам ўрнида. “Камерани сири босиб гапириб юборибман-де” деб қўяқолдим.
Бунга анча бўлди.
Бир йил-ча олдин Самарқанд ТВ-сига интервю беришимни сўрашди мавзу соддароқ бўлгани учун, бир дубль шарти билан рози бўлдим.
Ўша интервюни хам ўзим кўрмадим. Қизиқмадим хам.
U kutubxonachi va noshir bo'lganligi uchun emas, balki Amerika koloniyalarining mustaqillikka erishish rejasini ishlab chiqqanligi (1754 yil, Albani rejasi) uchun unga 100$ kupyurasidan joy olish nasib etgan.
В 1754 как представитель Пенсильвании на конгрессе в Олбани предложил план объединения колоний, который был одобрен конгрессом, но отклонен как колониями, так и метрополией.
На дипломатической службе
В 1764 Франклин отправился в Англию в качестве дипломатического агента Пенсильвании (с 1768 он представлял также Джорджию, с 1769 — Нью-Джерси, с 1770 — Массачусетс). После начала Войны за независимость вернулся на родину и был избран членом Континентального конгресса, участвовал в подготовке Декларации независимости и подписал ее (1776). Был председателем конвента, разработавшего первую конституцию штата Пенсильвания. В 1775 назначен членом миссии по выработке договоров о дружбе и оборонительном союзе с Францией, которые были подписаны в 1778 в Париже. В 1778 конгресс назначил Франклина посланником США во Франции. В 1781-83 он входил в состав делегации по выработке мирного договора с Великобританией, участвовал в его подписании. В 1785 вернулся в США. В 1785-88 — президент исполнительного совета Пенсильвании. На Конституционном конвенте в Филадельфии (1787) высказался за принятие Конституции США.
Мировоззрение
В основе политических воззрений Франклина лежала концепция естественных и неотъемлемых прав человека, к которым он относил жизнь, свободу и собственность. Он был демократом и противником рабства. Экономические исследования Франклина (1729) положили начало трудовой теории стоимости. Формально принадлежа к пресвитерианской церкви, Франклин был деистом. Признавая необходимость религии для сохранения общественной нравственности, он терпимо относился к различным конфессиям.
Четдан қараса иккалангиз бир нарса хақида гапиряпсизлар. Ватаннинг фидоийси бўлган ва фаолияти кўп қиррали одамларни, ўз халқи "айнан қайси хизматлари учун кўпроқ" севганлигини аниқлашга уриниш менимча бехуда уриниш.
Talabalik paytimda Tafakkur jurnali va ko'pgina manbalarda bu haqida o'qiganim, uning falsafiy fikrlari sharq falsafay qarashlari bilan o'xsahligi, meni qiziqtirgan. Uning kutubxonada ishlagani nazarda tutgan holatda o'z davrida ko'pgina xalqlar falsafasi bilan tanishligi, inson qadrini birinchi o'ringa qo'yishi, holisligi uning hozirgi kunda jurnalistika deb ataladigan sohada ham juda katta muaffaqiyatlarga erishishga sabab bo'lgan. U asosan xalqqa o'z go'ya va takliflarini o'sha davr uchun hos bo'lgan OAV yani gazeta orqali berib borgan.
Хафа бўлганман ТВдан.:) Олдин хар 2-3 ойда бир мутахасис сифатида интервю бериб турардим. Бир марта тоғда дам олаётган жойимдан чақириб зарур бўлиб қолдингиз келинг интервю берасиз деб қолишди(кимлигини айтмай қўя колай, бир ТВ журналисти). Зарур экан деб келдим, 2 ёки 3 минутлик интервюни, бир ўн мартача олишди. Нуқул айлантирарди, керакли жавобни олиш учун, мени хам қайсарлигим тутиб хар гал тўтиқушдай ўз фикримни қайтаравердим. Айбим, хар гал сал юмшоқроқ бўлсин деб бир икки сўзни ўрнини алмаштирардим холос. Ўша куни эфирга чиқди, монтаж саънати мохир қўлларда оқни қора қилиб берар экан.
Эртасига таниш хамкасабалар устимдан роса кулишди бу мавзуда фикрим катъий дер эдин-ку, бу ёғи қандоғ бўлди дейишарди. Роса из-за бўлдим. “Монтаж” десам ишонишмади, хақиқатда монтаж зўр бўлганди-де, “прибивкалари” хам ўрнида. “Камерани сири босиб гапириб юборибман-де” деб қўяқолдим.
Бунга анча бўлди.
Бир йил-ча олдин Самарқанд ТВ-сига интервю беришимни сўрашди мавзу соддароқ бўлгани учун, бир дубль шарти билан рози бўлдим.
Ўша интервюни хам ўзим кўрмадим. Қизиқмадим хам. Otgan yili ohiri "O'zbekiston" va shu yil boshida "Yoshlar" kanalida yoshlar haqida ko'rsatuvlarda intervyu berganimizda shunday holatga duch kelganman, bir ikki tanishlarim kulgan, men indamay qo'yaqolganman. Montajni qiyivorishadi.
Colorado
01.09.2010, 03:18
икки ўзбек журналистига “агар кўтарган масаллалари хақиқат бўлса” ёрдам бериш керак деб хисоблайман.
Албатта улар кутарган муаммолар хакикат, чунки шу масалани Олий суд куриб чикканда, миллион-миллион сум бюджетга кайтарилган. Ноконуний ишларга йул куйган ТВ рахбарияти эса уз урнида колган, кизик а?
Оддий одамлар шу икки журналист аёлларга нима ёрдам бериши мумкин, сизнингча?
Албатта улар кутарган муаммолар хакикат, чунки шу масалани Олий суд куриб чикканда, миллион-миллион сум бюджетга кайтарилган. Ноконуний ишларга йул куйган ТВ рахбарияти эса уз урнида колган, кизик а?
Оддий одамлар шу икки журналист аёлларга нима ёрдам бериши мумкин, сизнингча?
Hamma narsa boy berilganda ham oldinda hali kelajak bor. (N. Bouvi)
Oddiy inson sifatida qanday yordan berish mumkin.Yaxshi so’z ham ko’mak. Imkoniyating bo’lsa ojizlarni himoya qilish ham vijdonan qilingan ish bo’ladi. Balki raxbarlar o’z o’rnida qolgani to’g’ridir. Bir marta qoqilgan joyidan yana qolishmas. Yangi kelgan raxbar undanda yomon bo’lishi mumkinku. Domla O’ Hoshimov so’zlari bilan aytganda: “Odamlar “Bozor munosabati”ni baliqdan o’rgangan. Kattasi kichigini eyaveradi…”qabilida ish tutsachi? Domlaning Daftar hoshiyasidagi bitiklar asarini 154 varag’ida shunday yozuvlar bor: Qalam zihidagi yozuv
“Onani madh etsang - quvonaman. Muhabbatni madh etsang – quvonaman. Sadoqtni madh etsang – quvonaman. Ta’ma yo’lida, rostni – yolg’on, yolg’onni rost deb yozsang, sinib ketgim keladi!”
[/FONT] Agar shunchalik adolatsizlik bo’layotgan ekan birinchi navbatda jurnalistlar haqiqat uchun kurashuvchilarga yordan berishi kerak.
Bu haqida “Xavfsizlik va tinchlik uchun kurashmoq kerak” asarida shunday yozuvlar bor:
МАТБУОТ ВА ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИ ХОДИМЛАРИГА
…Бир сўз билан айтганда, жамиятимизнинг бугунги ҳаёти, унинг барча қувончли, шу билан бирга, машаққатли, оғир томонлари матбуот ва оммавий ахборот воситаларида ўзининг қанчалик холисона аксини топса, жамиятимизда шунчалик адолат ва тўғрисўзлик муҳити ҳукмрон бўлади.
Чунки ютуқни - ютуқ, камчиликни - камчилик, жиноятни - жиноят, хиёнатни - хиёнат, деб, ҳамма нарсани ўз номи билан аташ - том маънодаги демократик жамият матбуотининг ҳақиқий қиёфасини белгилаб беради.
Яна такрорлаб айтаман, бу масала нафақат матбуот, ахборот ва матбаа соҳаси ходимларига, балки жамиятимизнинг барча қатламларига тааллуқли бўлиб, биринчи галда мутасадди ва раҳбар шахсларнинг энг долзарб вазифасидир.
Аммо бу вазифани ечишда, аввалоб матбуотчилар, журналистлар ташаббускор бўлиши, бу ғоят муҳим масалани доимо диққат марказида тутиши зарур деб ўйлайман...
Endi bu boshqa jurnalistlarning yoki OAV hodimlarining holisligiga bog'liq masala. Agar bunday holatlar OAV da berib borilsa haqiqat qaror topadi albatta.
Bakhtiyor aka
02.09.2010, 18:52
To Colorado, хар галгидек фойдали ахборотингиз учун рахмат.
Оддий одамлар шу икки журналист аёлларга нима ёрдам бериши мумкин, сизнингча?
Мен оддий оддий одам эмасман... :) :) :)
Как PR (public relations specialist) специалиста мы можем принят на работу(если согласятся), здесь я доверяю информации OmoN & Colorado ….
Еще как-то?,….. пока не знаю, журналисты лучше знают как помочь в таких случаях их коллегам.
здесь я доверяю информации OmoNҚозонни олдим, Астраханни олдим. Лекин Шпагни олганим йўқ... :) (с)Иван Грозный.
Bekmirzo
02.09.2010, 19:39
Saodat Omonova Respublika Prezidenti bilan bo'lgan interviewlarda bir necha marta ishtirok etgan jurnalist. Shu opa Prezident Islom Karimov nomiga xat yozgan va xat matni kecha fergana.ru saytida rus tilida e'lon qilingan. Prezidentga bitilgan shikoyat maktubida TVdagi, xususan "Yoshlar" kanalidagi mavjud muammolar yana-da qat'iy ohangda va keskin tarzda tilga olingan.
Hozirda O'zMTRK (Milliy Teleradiokompaniya) hukumat tomonidan qattiq siquvga olingan bo'lsa kerak. Bu narsa bir tomondan 31-avgust kuni bayram tantanalarining jonli efirda uzatilishidagi ba'zi muammolar (masalan, Prezident qo'shiqchilarni qutlash uchun sahnaga chiqqan vaqti), boshqa tomondan esa ikkala tele-jurnalist ayollarning chiqishlari bilan bog'liq bo'lsa kerak...
TVda ancha-muncha o'zgarish bo'lib qolsa kerak yaqin kelajakda...
TVning yaxshi tomonga rivojlanishiga bo'lsin ishqilib!
Bakhtiyor aka
02.09.2010, 20:14
Айтишларича, шох хақиқий эмас экан.....(ўша ердан) :)
здесь я доверяю информации OmoNҚозонни олдим, Астраханни олдим. Лекин Шпагни олганим йўқ... :) (с)Иван Грозный.
Ёки мен нотўғри талқин қилдим-ми?..
Очиғини айтсам бу саволни Сиздан кутмагандим :) Бирон марта "Давр"ни кўрганмисиз? "Давр"нинг деярли ҳар бир сони Саодат Омонованинг лавҳасисиз ўтмайди-ку.
Ёки мен нотўғри талқин қилдим-ми?..Тўғри талқин қилдингиз. Шунчаки гап келганда айтдим қўйдим-да...
Shuhrat Rizayev
30.10.2010, 12:29
Бугун Ўзбекистонда 500 та газета, 200 га яқин журнал чоп этилар экан. Аммо халқимиз асосан нимани ўқияпти – ғийбат билан тўлиб тошган “сариқ матбуот”ни-ю, кроссворд босилган кўнгилочар “Ҳордиқ” газеталарни. Атрофда, жамият ҳаётида бўлаётган ҳодисаларга матбуотнинг, журналистнинг ўткир, малакали, танқидий нигоҳи йўқ. Журналистикада позиция, нуқтаи назар масаласи энг муҳим масалалардан. Ҳар бир ҳодисага ўз муносабатини белгилаб олмаган журналист ҳар мақомга йўрғалайверади. Ўзгаларнинг муносабатини шакллантириш у ёқда турсин, ҳатто ўз позицияси аниқ, муросасиз бўлмаган қаламкашдан нима кутиш мумкин?! Шу ўринда куюнчакликда ҳам беназир устоз Озод Шарафиддиновнинг бугунги журналистикамизнинг аҳволи ҳақидаги мулоҳазалари ёдга келади: “... баландпарвозлик, мавҳумлик, мақтанчоқлик, юзакилик бугунги журналистикамизнинг ривожига тўсиқ бўлиб турган асосий ғовларга ўхшайди. ... журналистикамизнинг (тўртинчи) ҳокимият бўлишини таъминлайдиган энг биринчи омил, у ҳаётда адолат барқарор бўлиши учун курашмоғи керак, одамлар тақдирида юз берадиган адолатсизликларнинг ҳар қандай кўринишига қарши муросасиз курашмоғи лозим. Керак бўлганда фидокорлик билан иш юритиб, масаланинг туб моҳиятига етиб, ҳақнинг қарор топишига эришмоғи лозим. Табиийки, бунга тумтароқ ва хашаки гаплар билан эришиб бўлмайди. Бунга фақат аниқ таҳлил билан, ҳаётда ҳар қадамда кўндаланг бўлиб турган муаммолар тўғрисида теран фикр юритиш орқали эришилади” (О.Шарафиддинов. Довондаги ўйлар. Т. 2004. 294-б).
Бугун Ўзбекистонда 500 та газета, 200 га яқин журнал чоп этилар экан. Аммо халқимиз асосан нимани ўқияпти – ғийбат билан тўлиб тошган “сариқ матбуот”ни-ю, кроссворд босилган кўнгилочар “Ҳордиқ” газеталарни. Атрофда, жамият ҳаётида бўлаётган ҳодисаларга матбуотнинг, журналистнинг ўткир, малакали, танқидий нигоҳи йўқ. Журналистикада позиция, нуқтаи назар масаласи энг муҳим масалалардан.
Фикрларингизга жудаям қўшиламан. Бунинг олдини қандай олса бўлади? Ҳамма гапни журналистнинг ўзига этиб боғлашимиз масалани ҳал қилмаса керак барибир. Чунки намунали журналистларимиз ҳам йўқ эмас. Раъно Жўраева, Хайрулла Нуриддинов (гарчи ҳозирда кўринмай қолган бўлсалар ҳам).
Bekmirzo
31.10.2010, 11:21
Бугун Ўзбекистонда 500 та газета, 200 га яқин журнал чоп этилар экан. Аммо халқимиз асосан нимани ўқияпти – ғийбат билан тўлиб тошган “сариқ матбуот”ни-ю, кроссворд босилган кўнгилочар “Ҳордиқ” газеталарни. Атрофда, жамият ҳаётида бўлаётган ҳодисаларга матбуотнинг, журналистнинг ўткир, малакали, танқидий нигоҳи йўқ.
...Jurnalistning tanqidiy maqolalari bosh muharrirlarning ish stolidan nariga o'tmayotgandan keyin...
Ijtimoiy-siyosiy gazetalar sanalmish "Xalq so'zi", "O'zbekiston ovozi" kabi gazetalarda siyosatda, iqtisodiyotda bo'layotgan jarayonlarga nisbatan tanqidiy qarashlar umuman yo'q hisobi... Deyarli hammasi bir qolipda: falonchi joyda bir ko'rgazma ochildi, pistonchi joyda nimadir qurildi v.sh.k.
Agar biror jurnalist yoki tahririyat davlat siyosati belgilab berayotgan biror jarayonga tanqidiy yondoshib, maqola chiqarsa, davlat siyosatiga qarshi borayotgandek qaraladi bunga. Aslida esa, matbuotning tanqidiy yondoshuvi aynan davlat siyosatining natijalari samarali bo'lishiga erishishdan iborat-ku...
Fikrimcha, davlatning, boshqaruv organlarining matbuotga nisbatan munosabati o'zgarsagina, milliy jurnalistikamiz ham ijobiy tomonga o'zgarsa kerak. Qog'ozdagi matbuot erkinligining amaldagi natijasiga erishish kerak. Shunda xalqimiz sariq matbuotni tashlab, jiddiy nashrlarga murojaat qiladi yana.
Бугун "Жамият" газетасида Бобур Алихоновнинг сиёсий партиялар нашрларини таҳлил қилган салмоқлигина мақоласи чоп этилди. Унда бир-бирига тушуниб-тушунмай тош отаётган тўртала партия газеталаридаги камчиликлар кўрсатиб ўтилган.
Bekmirzo
17.01.2011, 08:28
Kecha, 16 yanvar kuni kechki payt soat 20.30 lar atrofida NTT kanalida "Parlament soati" ko'rsatuvi bo'ldi. "Talk-show" janrida olib borilgan bu ko'rsatuv Ommaviy axborot vositalari va matbuot xizmatlari o'rtasidagi munosabat hamda matbuot xizmatlarining faoliyati mavzulariga qaratildi. Studiyaga bir qator vazirliklarning hamda tashkilotlarning matbuot xizmatlari vakillari, Oliy Majlisning Qonunchilik palatasi tegishli qo'mitasidan vakillar hamda OAV vakillari ishtirok etishdi.
Menga juda yoqqani, dadil-dadil tanqidiy savollar, fikrlar o'rtaga tashlandi. Muammoni xaspo'shlash kuzatilmadi. Masalan, Shuhrat Dehqonov mavzu doirasida ajoyib fikrlar bildirib, jumladan Toshkent viloyati hokimligining matbuot xizmatini yaxshigina tanqid qilib o'tdi.
Afsuski, ko'rsatuvni boshidan ko'rolmadim... Ko'rsatuvnmi efirga takroran uzatib qolishsa kerak. Qiziquvchilarga tavsiya qilaman.
Бугун Ўзбекистонда 500 та газета, 200 га яқин журнал чоп этилар экан. Аммо халқимиз асосан нимани ўқияпти – ғийбат билан тўлиб тошган “сариқ матбуот”ни-ю, кроссворд босилган кўнгилочар “Ҳордиқ” газеталарни. Атрофда, жамият ҳаётида бўлаётган ҳодисаларга матбуотнинг, журналистнинг ўткир, малакали, танқидий нигоҳи йўқ. Журналистикада позиция, нуқтаи назар масаласи энг муҳим масалалардан. Ҳар бир ҳодисага ўз муносабатини белгилаб олмаган журналист ҳар мақомга йўрғалайверади. Ўзгаларнинг муносабатини шакллантириш у ёқда турсин, ҳатто ўз позицияси аниқ, муросасиз бўлмаган қаламкашдан нима кутиш мумкин?! Шу ўринда куюнчакликда ҳам беназир устоз Озод Шарафиддиновнинг бугунги журналистикамизнинг аҳволи ҳақидаги мулоҳазалари ёдга келади: “... To'rtinchi hokimiyat qudrati bilan ham ishxonamizda hech kim qolmasdan gazeta jurnallarga yozildik.
ishxonamizda hech kim qolmasdan gazeta jurnallarga yozildik
Агар газета журналларга мажбурий обуна давом этаверса, газета ва журнал сахифаларида юкоридаги каби мавзуси саёз булган маколалар, одамни укигиси келмайдиган кандайдир хабарлар босиб чикилаверади, чикарилаверади, ........
Яна уни хам камига, ким кайси газетага обуна булганлиги тугрисида маълумотни фалон-фалон ташкилотларга бер, хисобини юрит, ........
Яна бир кизик маълумот: Кишлогимиздаги мактаб директорига куни кеча хокимиятдан гилам совга килишибди. Туман буйича энг куп обуна килдиргани учун....
Фурсатдан фойдаланиб, бу ердаги форумдошларимиз орасида хам, газетада ва бошка нашриётларда ишловчи дустларимиз борлигини билган холда, бир саволга жавоб беришларини ёки ушбу саволни жавобини узлари ишлайдиган газеталарида ёритишларини ва жавоб топишга харакат килишларини сураб коламан.
Мажубрий обуна качонгача давом этади???
axmedovshuhrat
20.01.2011, 07:02
Эътибор берсангиз журналистлар асосан, йўқ, фақат йўлланма берилган жойларга бориб шу жойда бўлаётган воқеани шу ерда юрган одамлардан эшитиб чала-пулча, пала-партиш қилиб (амаллаб) ёзиб, сўнг сўз ўрнида шундай қилинаётган ишлар мамлакатимиз ривожи учун муҳим; ёшларни миллий мафкурасини оширишда ёрдам бераяпти ва ҳ.к. ва ш.к. фикрларни қолдирадилар. Эҳ афсус сиёҳ ва қоғозга уни кетидан қанчадан-қанча дарахтларга. Мана экологик муаммо бизга ҳеч ким ўқимайдиган 500 газетани нимаси керак?!
Яна бир нарса журналистик позиция бу Ўзбекистон ҳақидаги эртакларда бўлиши мумкин. Ҳа, Ўзбекистон буюк давлат биз Пр... га ишонамиз, бизнинг ўз арм... бор, бизнинг ёшлар космосга чиқиб кел... :143:
Нима деб ўйлайсиз журналистлар маълум қолипга тушиб қолишганми?
Нима деб ўйлайсиз журналистлар маълум қолипга тушиб қолишганми? Yo'q, fikringizni hurmat qilaman, lekin unchalik ham qo'shilmayman. Ko'pchilik Hudodan yoki qonundan qo'rqish o'rniga amaldorlardan qo'rqishadi. Mana shunadan bo'lsa kerak.
Bekmirzo
05.04.2011, 16:10
Hozir bir ma'lumot qidirib, yana O'zbekiston jurnalistlari ijodiy uyushmasining web-sahifasiga borib qoldim. http://www.journalist.uz - ushbu manzilga kirganda, web-sahifaning rus tilidagi talqini ochilishidan men hayratlanaymi yoki yo'q, shuni bilmay qoldim...
O'zbek tilidagi talqinga kirish uchun, yuqorida "O'zb" degan joyni bosish kerak. (http://www.journalist.uz/uzb/index.php)
O'ylanib qoldim... O'zbekiston jurnalistlarining necha foizi rusiyzabonlar ekanki, web-sahifaning asosiy manzili terilganda, uning rus tilidagi talqiniga tushasiz?..
Shu o'rinda UzA web-sahifasi haqida o'tgan yili shu yerda aytilgan gaplar yodimga tushdi. O'shanda, O'zbekiston Milliy axborot agentligi web-sahifasining asosiy manzili ham uning rus tilidagi talqiniga oborishini tanqid qilgandik. O'sha tanqidiy fikrlarning natijasimi, yoki yo'q, bilmadim, ijobiy o'zgarish bor. (UzA muxbirlari bilan ham bu borada gaplashganim yodimda). Nima bo'lganda ham, bugungi kunda internetda www.uza.uz (http://www.uza.uz) deb yozilsa, saytning O'zbek tilidagi talqini ochiladi. :)
Jurnalistlar ijodiy uyushmasidan ham shunday ijobiy o'zgarish kutib qolamiz.
Jurnalistlar ijodiy uyushmasidan ham shunday ijobiy o'zgarish kutib qolamiz.
Сал аввалроқ ёзмайсизми шу ҳақида? Бироз аввал Журналистлар уюшмасига бориб, шахсан Шерзод Ғуломов билан суҳбатлашиб келган эдим.
Bekmirzo
07.04.2011, 19:58
Jurnalistlar ijodiy uyushmasidan ham shunday ijobiy o'zgarish kutib qolamiz.
Сал аввалроқ ёзмайсизми шу ҳақида? Бироз аввал Журналистлар уюшмасига бориб, шахсан Шерзод Ғуломов билан суҳбатлашиб келган эдим.Hechqisi yo'q, keyingi uchrashuvingizgacha o'zgarish bo'lmasa, suhbatning bir chekkasida eslatib qo'yarsiz. ;)
Lazizbek Hamidov
12.04.2011, 16:05
Mening yoki sizning yoshimizga yetganidami?
To'lqin aka, mening bu yerda tuzatsa bo'ladigan kichik xatoimdan ochko olmoqchi bo'lyapsiz-a :)
Adashasiz. Gazeta - bosib chiqariladi. Demak, bosmaga berishdan avval, kamida ikki marta xatolari tekshirilib, o'qib chiqiladi.
Nima, sizlardagi A4 formatdagi atigi 4 sahifali gazetachani korrekturasini ko'rishga nahotki hafsala bo'lmasa?
Fakultetga kirish joyidagi Universitet yubileyiga bag'ishlangan stendni (http://www.uforum.uz/showthread.php?p=357226#post357226) ko'rib, odam yiqilib tushayozdi...
Domla, talabalarga baribir ko'proq va kengroq imkoniyat berish kerak. Ular fakultetda mavjud ijodiy imkoniyatlardan to'liq foydalana olishlari lozim.
Salom(Bekmirzo) Ochig'i men ham ushbu fakultetni tamomlaganman. O'sha stenddagi hatolarni uforumda o'qiganimdan so'ng borib ko'rdim haqiqatdan ham kulgili hol. Sizni Fikrlarizga to'liq qo'shilaman. Lekin bu degani Jurfakda o'qiyotgan talabalarda jurnalistik mahorat yo'q deb aytib bo'lmaydi. Talabalar ichida kuchli sohasini egallaganlari ham bor. Faqat ular o'zlariga mos ravishda kattaroq matbuotlarda ish faoliyatini olib borishayapti vaqti delib Jurfak gazetasiga siz aytayotgan nomzod chiqsa Domla albatta bo'shatib bersalar kelak:187:
Masud Mahsudov
12.04.2011, 16:39
Izohga hojat yo'q, hurmatli jurnalist ukamiz...
Salom(Bekmirzo), Ochig'i men ham ushbu fakultetni tamomlaganman. O'sha stenddagi hatolarni uforumda o'qiganimdan so'ng borib ko'rdim: haqiqatdan (haqiqatan) ham kulgili hol. Sizni Fikrlarizga to'liq qo'shilaman. Lekin bu degani, Jurfakda o'qiyotgan talabalarda jurnalistik mahorat yo'q, deb aytib bo'lmaydi (?) [Gapda stilistik xato: "deb aytib bo'lmaydi" emas "degani emas" so'z birikmasi ishlatilishi kerak]. Talabalar ichida kuchli, sohasini egallaganlari ham bor. Faqat ular o'zlariga mos ravishda kattaroq matbuotlarda (?"matbuot muassasalarida" deyilishi kerak) ish faoliyatini olib borishayapti. vaqti delib Jurfak gazetasiga siz aytayotgan nomzod chiqsa Domla albatta (o'rnini) bo'shatib bersalar kelak:187:
Tulqin Eshbekov
15.04.2011, 06:11
nomzod chiqsa Domla albatta bo'shatib bersalar kelak
Ўтган йили сентябрь ойидаёқ "Жўжа сўйса ҳам қассоб сўйсин" мақолига амал қилинган эди-ку! Ҳозир газетанинг "пири" бўлган устоз журналист ўқув газетамизни А3 форматда 4 саҳифада чиқармоқда. Бироқ, "Домланинг ўрнига тезроқ муҳаррир бўлгиси келиб" Бекмирзо акасига қўнғироқ қилган укамиз кўринмай қолди...
Bekmirzo
15.04.2011, 08:33
Ҳозир газетанинг "пири" бўлган устоз журналист ўқув газетамизни А3 форматда 4 саҳифада чиқармоқда.Juda yaxshi. Nihoyat, "Jurnalist" gazetasi o'zining asl formatiga yana qaytibdi-da.
Бироқ, "Домланинг ўрнига тезроқ муҳаррир бўлгиси келиб" Бекмирзо акасига қўнғироқ қилган укамиз кўринмай қолди..."Otdan tushsa ham, egardan tushmaydi-ya..."
Domla, yoshlarimizning chet ellik tengdoshlaridan aslo kam emasligini ta'kidlab, xitob qilishdan charchamaysizlar. Bu gap haqiqat bo'lishini biz chin dildan istaymiz. Lekin, mana, sizlar bunga to'sqinlik qilasizlar.
Men o'tgan yili ham aytgan edim, chet ellardagi jurnmalistika fakultetlarida fakultetning o'quv gazetalarini to'laligicha talabalar boshqarishadi, deb. Nega bu borada bizning talabalarimizga imkon berilmaydi? Hali tajribasi yo'q, deysizlar...
:) Axir, ular tajribali bo'lishganida, o'quv gazetasini emas, balki respublika miqyosidagi nashrlarga rahbarlik qiladigan yoshga yetib qolishadi-ku...
Nima bo'lganda ham, o'sha o'quv gazetasini to'laligicha talabalar ixtiyoriga berish kerak, bunga shu oddiy muharrirlik ham kiradi. O'qituvchilar esa tahrir hay'atida o'tirishaveradi.
Tulqin Eshbekov
16.04.2011, 05:22
to'sqinlik qilasizlar.
Айнан ижодкор талабалардан ташкил топган "Маҳорат мактаби" аъзолари газетани нашрга тайёрлашгани ёзиб қўйилмоқда! Фақат, ҳозирданоқ бироз "амалпараст"лиги яхши ўқишига, ижодий изланишига халақит қилаётган ўша юзаки фикрлавчи укамизнинг нотўғри йўлларга кириб кетишидан хавотирга тушиб ёздим-да. Аслида муҳаррирлик мансаб эмас - машаққатли меҳнат эканлигини (сиз шунақа гиж-гижлаб турсангиз) ҳали-вери тушунмаслиги аниқ.
Кеча Ўзбекистон Миллий университети Маданият саройида ахборот технологияларининг журналистика соҳасида тутган ўрнига бағишланган иккинчи Анъанавий Талабалар Медиа-конференцияси бўлиб ўтди. Конференция Ўзбекистон Миллий университети журналистика факултетининг “Интернет-журналистика ва ахборот технологиялари” кафедраси томонидан ташкил этилиб, электрон оммавий ахборот воситалари Миллий Ассоциацияси, “Sаrкоr Теlecом” провайдери, шунингдек, Uzinfocom компютерлаштириш ва ахборот технологияларни ривожлантириш Маркази ҳамкорлигида ўтказилди.
Тадбир баҳона кўплаб устозларимиз билан кўришдик. Шунингдек, талабаларнинг чиқишлари юзасидан ўз фикрларимизни билдириш имконига ҳам эга бўлдик. Фахр билан айтиш жоизки, тадбирда жонажон форумимиз аъзолари ҳам фаол иштирок этишди. Акс ҳолда, билмадим, уларнинг фикр ва мулоҳазаларисиз конференция зерикарли тус олган бўлармиди?
Тадбир учун катта меҳнат сарфланган. Икки оғиз танқид билан барчасини пучга чиқариш истагимиз йўқ. Аммо, шахсан мен учун конференция мактаблардаги “Алифбо” -саводхонлик байрамини эслатди. Бошланғич синфда ўқишни, ёзишни ўрганганимизни саводхонлик байрамида ўзига ҳос ҳисобот шаклида кўз кўз қилардик. Менимча, кечаги маърузачилар ҳам Интернет, сайт, блог каби тушунчаларни ўрганишганини кўз-кўз қилишдан нарига ўтишолмади. Ваҳолангки, тадбирга йиғилганларнинг бу тушунчаларни ўзлаштириб олишганига анча бўлгандир-ов! Масалан, маърузада блог очишда рўйхатдан ўтиш тартибини кетма кетликда тушунтириш кимга керак? Ахир, йиғилганлар бу соҳада аллақачон пишиб-етилган аудитория-ку! Ёки бу каби йўриқнома шаклидаги маърузалар талабалар учун кўзланганми? Шундай бўлса, журналистика факультети талабалари бу каби билимларни каттакон конференцияда эмас, одатий дарс машғулотларида олишлари лозим эмасми?
Боз устига такрорланишлар иштирокчиларнинг вақтини ўғирлади десам ҳам бўлаверади. Сал аввал рус тилида блог сўзини таърифлаб берган маърузачидан сўнг ўзбек тилидаги талабанинг ҳам бу тушунчага таъриф беришида мантиқ кўрмадим. Слайд тақдимотлардаги такрорланишлар, улардаги имловий хатолар ва ранглардан дидсиз равишда фойдаланилганини айтмаса ҳам бўлаверади. Шу боисдан ҳам конференция ишида рус тили кўпрок ҳукмрон бўлди.
Эътиборимни тортган жиҳат, русийзабон талабалар ўзларига бириктирилган мавзуни қисқа ва лўнда, энг муҳими қизиқарли тарзда баён этишди. Ўзбек талабаларида эса маърузани узундан узоқ кириш сўзлари билан бошлаш, гап орасида устозларга маддоҳлик қилиш, айниқса савол беришда гапни узоқдан бошлаб келиш кўпроқ кузатилди. Масалан, конференция давомида айрим талабалар 5-6 та гапни қўллаган ҳолда берган саволларини биттагина жумла билан қуйидагича ифодалаш мумкин эди:
- Талабаларнинг электрон нашрларда амалиёт ўташига нима тўсқинлик қиляпти?
- Нега барча ўқитувчилар интерфаол усулда дарс ўтиб, Интернетда блог очиб, фаол қатнашишлари орқали талабаларнинг билимларини баҳолашни йўлга қўйишмайди?
Афсуски, Интернет журналистикадаги жанрлар ва блоглар ҳақида гапираётиб, талабалар фақат ҳорижий электрон нашрлар ва ижтимоий тармоқларни тадқиқот объекти қилиб олишди. Бу билан улар UZ доменидаги фаол электрон нашрлар, айниқса шахсий блог очиш имкони берувчи порталлар ҳақида батафсил билишмаслигини фош қилиб қўйишди.
Масалан, конференция ҳамкори - ZiyoNET ни қайта-қайта тилга олган талабалар ушбу порталда сайт-сатилететлар очиш имкони борлиги ҳақида фаол сатилететлардан мисоллар келтирган ҳолда тўхталиб ўтишса бўларди.
Конференцияни ўзига хос тарзда ўтказишни кўзлаган ташкилотчилар ўзбек ва рус талаба жуфтлигида модератор тайинлашибди. Ҳар бир босқичдан сўнг модераторлар жуфтлиги алмашиб турди. Аммо, ўлай агар уларнинг зиммасига юкланган вазифа ва маъсулиятни англамадим. Ваҳолангки, биттагина талаба ҳам “Энди навбат фалончига!” деган қуруққина жумлани қайтаришни, қисқаси ўртакашликни эплаши мумкин эди.
Бу менинг конференция иш кунининг 1-ярмига қадар олган таассуротларим. Эҳтимол, тушдан кейин барчаси аъло даражада йўлга қўйилгандир. Аммо, ташкилотчилар кечирсинлар-у, мен бу тадбирдан ўзим учун ҳеч қандай янгилик олганим йўқ!!!
Табиийки, савол туғилади! Хўш, тадбирдаги маъруза мавзулари қониқтирмаган экан, у ҳолда қандай мавзуларни тавсия қилиш мумкин? Марҳамат:
- Ўзбекистонда матбуот нашрларининг веб-сайтлари: ютуқлар ва камчиликлар. Бу турдаги веб-сайтлар нима учун керак?
- Ўзбекистонда давлат бошқаруви ва хўжалик ташкилотларининг веб-сайтлари: ютуқлар ва камчиликлар. Бу турдаги веб-сайтлар ОАВ ҳисобланадими?
- Виртуал форумларда иштирок этиш журналистга нима беради?
- Виртуал форумларнинг ижтимоий ҳаётдаги аҳамияти
- Бупул хостинг асосида текин блоглар очиш имкониятининг кенгайиши веб-сайтларнинг қисқаришига олиб келадими?
- Интернетга тўсиқлар қўйиш: афзалликлари ва камчиликлар
- ZiyoNET нима?
Хуллас, мавзу сероб! Ишонамизки, улар ҳақида кейинги тадбирларда ҳам сўз юритилади ва юқоридаги каби камчиликлар ҳам кўзга ташланмайди.
Хулоса ўрнида: тан олиш керак: бугунги журналистика факультети, у ердаги муҳит мен таҳсил олган 4 йил аввалги факултетдан тубдан фарқ қилади. “Интернет-журналистика ва ахборот технологиялари” кафедраси мудири Ш. Қудратхўжаев ўз йўналишида факультетга янгилик, ғайрат, шижоат олиб киролган ва талабаларга ҳам шуни юқтиролган. Шу боисдан ҳам бугунги талабаларга ҳавасим келди.
Собиқ талаба сифатида билдирган фикрларим шахсий тусда бўлиб, агарда кимнидир ранжитган бўлса узр сўрайман. Конференция ташкилотчиларига омад ёр бўлсин!
p/s: Конференция ишида ЎзМУ матбуот котибининг иштирок этмагани ҳайратланарлидир! Ахир, факультет ҳаётида йилда бир бора бўладиган бу каби муҳим анжуманларда матбуот котибининг шахсан ўзи иштироки этиши ва фикр-мулоҳазалари, муносабати билан тадбирни янада қиздириши, жонлантириши керак эмасми?
Тадбирдан фоторепортаж
https://img.uforum.uz/images/uxmkiwt5512202.jpg
Тадбирни ЎзМу Ректори Ғ. Муҳаммедов очди.
https://img.uforum.uz/images/sbalhwr9163489.jpg
Тадбирнинг 1-рақамли ташкилотчиси “Интернет-журналистика ва ахборот технологиялари” кафедраси мудири Ш. Қудратхўжаев ва жонкуяр устоз Ф.Мўминов
https://img.uforum.uz/images/kdcvizg8623334.jpg
Форумдошларимиз, э кечирасиз, конференциянинг расмий ҳамкори - ZiyoNET вакиллари!
https://img.uforum.uz/images/cjosntd7509815.jpg
Яна бир форумдошимиз Маъсуд ака ҳам ўз фикрларини билдирмоқда. Ёнида эса Т.Юсупов далда бўлиб турибди. ;)
https://img.uforum.uz/images/mcexdfb9141238.jpg
Конференциянинг асосий иштирокчилари - талабалар! Афсуски улар орасида жой етмагани боис тик туриб конференцияни кузатган айрим устозларга жой беришга эринган, ўз мулоҳазаларни қисқа ва лўнда тарзда етказишга қийналганлари ҳам бор!
Шунингдек, нега факультетнинг сайти йўқ деган саволимизга эътироз тарзида, fikr.uz да интернет журналистлари жамоаси блоги борлигини маълум қилган талабалар тадбирдан кейин 1 кун ўтса ҳамки, ҳамон тафсилотларни эълон қилишмади. Ваҳолангки, интернет журналистлар учун тезкорлик энг муҳим омил бўлиши керак!!!
Ўзбек талабаларида эса маърузани узундан узоқ кириш сўзлари билан бошлаш, гап орасида устозларга маддоҳлик қилиш, айниқса савол беришда гапни узоқдан бошлаб келиш кўпроқ кузатилди. Масалан, конференция давомида айрим талабалар 5-6 та гапни қўллаган ҳолда берган саволларини биттагина жумла билан қуйидагича ифодалаш мумкин эди:Бунинг учун Чеховни, Абдулла Қаҳҳорни, Расул Ҳамзатни ўқиш керак, фақат ўқиш эмас қайта-қайта ўқиш керак, таҳлил қилиш керак. Бўш пайтларда қўлига илинган матнни Чехов(Абдула Қаҳҳор, Расул Ҳамзат)лар тилига "таржима қилиб" чиқиш керак.
Colorado
17.04.2011, 01:06
Ўзбек талабаларида эса маърузани узундан узоқ кириш сўзлари билан бошлаш, гап орасида устозларга маддоҳлик қилиш, айниқса савол беришда гапни узоқдан бошлаб келиш кўпроқ кузатилди. Масалан, конференция давомида айрим талабалар 5-6 та гапни қўллаган ҳолда берган саволларини биттагина жумла билан қуйидагича ифодалаш мумкин эди:Бунинг учун Чеховни, Абдулла Қаҳҳорни, Расул Ҳамзатни ўқиш керак, фақат ўқиш эмас қайта-қайта ўқиш керак, таҳлил қилиш керак. Практика учун бошқа адибларнинг ҳикояларини Чехов тилига таржима қилиб чиқиш керак.
Мухтарама Муножот Йулчиевани учрашувдаги гаплари эсимга тушди: укув юртига талабаларни хамъёнига караб эмас. итеъдодига караб кабул килиш керак.
домлани топкага, хотя, форс мажор булишиям мумкин
Tulqin Eshbekov
17.04.2011, 06:23
онференция ишида ЎзМУ матбуот котибининг иштирок этмагани ҳайратланарлидир!
Ҳайратга тушишдан илгари домлангиз қаердалигини суриштирганингизда, ўша тадбирдан муҳимроқ иш - талабаларга маъруза ўқиётганини билган бўлардингиз. Биз учун биринчи иш - дарс бериш. Бунақа тадбирларга дарсдан бўш пайтда борилади. Аммо, Ахборот хизмати ходимлари иштирок этишган. Бу ҳақда университет сайтида ўқишингиз мумкин.
Tulqin Eshbekov
17.04.2011, 06:27
тафсилотларни эълон қилишмади
Сиз ҳам шу факультетдан чиққан кадримиз ҳисобланасиз ва уни ҳозиржавоблик билан ёритишга ҳисса қўшиш бурчингиздир. Мана, суратлар билан яхшигина ёритибсиз. Барака топинг. Фақат, кимгадир таъна қилганингиз ярашмабди-да...
Tulqin Eshbekov
17.04.2011, 07:58
журналистлар учун тезкорлик энг муҳим омил бўлиши керак!!!
Фақат, "тезкорлик" деб шошма-шошарлик қилмаслик лозим! Лоақал, имловий хатоларни обдан кўриб, тузатиб чиққанингизда иш бошқача бўларди-да.
Ўзбек талабаларида эса маърузани узундан узоқ кириш сўзлари билан бошлаш, гап орасида устозларга маддоҳлик қилиш
Ҳусенбек, талаба укаларингизни бунақа ҳақорат қилманг-да.
Ўзингизнинг ҳам:
“Интернет-журналистика ва ахборот технологиялари” кафедраси мудири Ш. Қудратхўжаев ўз йўналишида факультетга янгилик, ғайрат, шижоат олиб киролган ва талабаларга ҳам шуни юқтиролган.
деб ёзишингизми маддоҳликми?
Фикр ёзишда маданиятли бўлишингизни истардим.
Masud Mahsudov
17.04.2011, 10:55
Domla, assalomu alaykum
Iltimos, o'sha konferensiyada bo'lgandek gapirmang... Biz o'sha yerda bo'ldik, nima bo'lgan bo'lsa, Husen o'shani yozayaptilar... Siz ham bo'lganingizda, buning guvohi bo'lardingiz...
Hamma o'rischa gapirib, o'rischa saytlarni, bloglarni gapirganda, Siz bo'lganingizda o'zbekcha saytlar haiqda ko'proq gapirish tashabbusi bilan chiqarmidingiz... Siz bilan tanishish baxtiga ega bo'larmizmi, deb o'ylagandik :)
Nima bo'lganda ham, bo'lar-bo'lmasga o'z shogirdingizga tosh otishingiz Sizga yarashmaydi...
Bekmirzo
17.04.2011, 20:39
Media-konferensiyani Husen va Masud qatori men ham kuzatgani bordim.
Husen ta'kidlab o'tgani singari hozirgi kun talabalarida oliygohda biz o'qigan davrimizga nisbatan ancha katta imkoniyatlar mavjud.
Media-konferenciyaning ketma-ket ikki yildan beri o'tkazilayotganini ham shu imkoniyatlar natijasi deb baholash mumkin.
Konferensiyada tilga olingan mavzular albatta qiziqarli edi:
1. Интернетда анъанавий жанрларнинг ўзига хослиги
2. Блог журналистикаси: анъанавий ёҳуд халқ журналистикасими?
3. "UzNet"da спорт сайтларининг таҳлили
Bu yerda ham Husen xolis fikr aytib o'tdi. Talabalarning mavzu bo'yicha yondoshuvlari ancha yuzaki. Ilmiy yondoshuv deyarli sezilmadi. Darsda o'tilgan mavzularni qaytarishdimi, harqalay tinglovchi talabalar savol berish, fikr-mulohaza bildirishda ancha sust ishtirok etishdi.
1-mavzu borasidagi ma'ruzalar tinglab bo'lingach, moderator Alina Dadayeva O'zbekistondagi OAV saytlarida jurnalistikaning asosiy janrlaridan bo'lmish fel'eton, ocherklarning o'rni, mavjudligi haqida talabalarga savol berganida, hech kimdan sado chiqmaganligi konferensiyaga yetarlicha ilmiy tayyorgarlik bo'lmaganligini isbotlab berdi.
Blog jurnalistikasi borasidagi mavzuda chiqish qilgan talabalar hamda fikr-mulohaza bildirgan tinglovchilar salkam bir ovozdan "Blog va jurnalistikaga alohida-alohida narsalar sifatida qarash kerak", degan xulosa berishdi. To'g'risi, hayron qoldim. Na bir ilmiy asos keltirishdi, na shuni tasdiqlaydigan biror aniq misol. O'zDJTUning Xalqaro jurnalistika fakultetidan tashrif buyurgan talabalardan biri bunga o'rinli e'tiroz bildirib o'tdi.
To'g'ri-da, internetni o'z jamiyatiga singdirib yuborgan Yevropa davlatlarida blogning jurnalistika tarkibiga kirish-kirmasligi masalasida anchadan beri ilmiy izlanishlar, kuzatuvlar olib borilayotgan hamda blogdan soha jurnalistikasi vositasi sifatida keng foydalanib kelishayotgan bir vaqtda, internet yo'nalishini yaqindan boshlab o'rganib va o'rgatib kelayotgan jonajon fakultet jamoatchiligi "Blog va jurnalistika alohida-alohida narsalar", deb da'vo qilib qo'yishsa, g'alati tuyularkan.
Kelgusi yillar media-konferensiyalarida tanlangan mavzular bo'yicha jiddiyroq va ilmiy tomondan yondoshuv bo'ladi, degan umiddaman.
3-mavzuni sport saytlariga bag'ishlashibdi. Sport mavzusi, albatta, qiziqarli. Lekin, kelgusi yillarda ko'proq ijtimoiy-siyosiy, madaniy va iqtisodiy yo'nalishda faoliyat yuritadigan saytlarimizni tahlil qilishga o'tishsa, foydaliroq bo'lardi.
"Caravan group" restoranlar tizimi rahbari T.D. Musinning "Restoran biznesida axborot texnologiyalarini tadbiq etish va qo'llash" mavzusidagi chiqishi konferensiyadagi mavzular ichida lirik chekinish bo'ldi.
Konferensiya tashkilotchiligi biroz tartibsiz bo'libdi. Ayniqsa, tushlik uchun vaqt ajratilmaganini ko'pchilik ishtirokchilar tanqid qildi.
Talabalarning intermediyalar taqdimoti, ya'ni, KVN konferensiyaning yorqin va esda qolarli qismi bo'ldi. Ilmiy qismdan farqli o'laroq, kunning bu qismida talabalarning iqtidorlari boricha namoyon bo'ldi. Rosti, intermediyalarni miriqib tomosho qildim. O'zbek guruhlari talabalari KVNda rus guruhlari talabalariga qaraganda qiziqarliroq va yumorga boy chiqishlar qilishdi.
Aytmoqchi, KVN yakunida 16 nominatsiya bo'yicha sovrinlar topshirildi. Meni eng qiziqtirgan narsa "Eng yaxshi blog" nomnatsiyasida kim g'olib chiqishi bo'ldi. Fikr.uz saytiga berildi. Nima uchun aynan Fikr.uz blogiga berildi va qaysi blog-saytlar orasidan tanlab olindi degan savolimning javobi mavhumligicha qolaverdi...
Bekmirzo
17.04.2011, 20:46
шошма-шошарлик қилмаслик лозим! Лоақал, имловий хатоларни обдан кўриб, тузатиб чиққанингизда иш бошқача бўларди-да. Domla, nega hadeb imloviy xatolarga yopishaverasiz? O'zingiz bexato yozsangiz ham mayliga edi...
Ўзингизнинг ҳам:
“Интернет-журналистика ва ахборот технологиялари” кафедраси мудири Ш. Қудратхўжаев ўз йўналишида факультетга янгилик, ғайрат, шижоат олиб киролган ва талабаларга ҳам шуни юқтиролган.
деб ёзишингизми маддоҳликми?
Colorado
17.04.2011, 22:44
Talabalarning intermediyalar taqdimoti, ya'ni, KVN konferensiyaning yorqin va esda qolarli qismi bo'ldi
Оксокол-байналминал френдимиз Евгений Семенович Скляревский Жонли Журналларидан
КВН показал студентов намного больше и ярче, чем обуждение докладов, это настоящие таланты, и когда все эти КВН-щики придут в журналистику, то там обязательно все заколосится :-0)
https://img.uforum.uz/images/zxdselw4756120.jpg
Студенты узбекских групп всех курсов подготовились лучше русских групп, было больше драйва, пластики, музыки и острых шуток.
https://img.uforum.uz/images/tidmcal9327680.jpg
мы с Нигорой Умаровой и Зумраж Шаджалиловой работали в жюри. (Зумраж - янги исм, ор ник? :))
https://img.uforum.uz/images/hbvpeys5784583.jpg
Диплом вручен организатору конференции заведующему кафедрой интернет-журналистики Шерзоду Кудратходжаеву. Видно, что все держится на его энтузиазме и энергии. Еще заметно как любят, даже боготворят его студенты.
https://img.uforum.uz/images/kqeflgz6702004.jpg
Bekmirzo
17.04.2011, 22:59
:)
Media-konferensiyada ishtirok etgan talabalar Twitterda o'sha vaqtning o'zida sharh berib borishibdi: http://twitter.com/search?q=%23TMK11
Just amazing! ;)
Tulqin Eshbekov
18.04.2011, 01:27
shogirdingizga tosh otishingiz
Шогирдга ўргатилади! Ўқишни тамомлаб, катта ижод майдонига йўл олган ва укаларига устоз ҳисоблана бошлаган Ҳусенжонга талабалар билан тўғри муомала қилишни эслатиб қўйиш ҳам бир сабоқ-ку.
Bekmirzo
27.04.2011, 08:28
Ажойиб янгилик:
2011 йил 25 апрелдан бошлаб Тошкентда пойтахтимизнинг илк бепул кундалик газетаси "Сегодня" (Бугун) нашрдан чиқа бошлади. Бошланишига 15.000 нусхадан чиқарилаётган ушбу газетанинг муассиси CIB GROUP компанияси ҳисобланади, бош муҳаррири эса бир замонлар Европада таҳсил олган (европакўрган ;)). Дунёнинг метрополитен шаҳарларида чиқадиган кундалик газеталардан андоза олган бу газета ҳозирча фақат рус тилида чиқарилмоқда, ўзбек тилидаги талқини яқин келажак учун режага киритилган.
http://pics.livejournal.com/muxrim/pic/000425pr
Батафсил маълумот:
В Узбекистане начала выходить бесплатная газета «Сегодня»
Ташкент присоединился к числу мировых столиц, в которых распространяются бесплатные ежедневные газеты. В понедельник увидел свет первый номер газеты «Сегодня».
Учредителем первой в Узбекистане ежедневной бесплатной газеты стала компания CIB GROUP, уже имеющая опыт издательской деятельности. Компания издает журналы ICTNEWS и AloqaInform, посвященные сфере ИКТ.
Газета «Сегодня» («Бугун»), зарегистрированная как информационно-рекламное издание, имеет восемь полос формата A3, четыре из которых (включая первую и последнюю) публикуются в цвете. Объем газеты в будущем планируется увеличить.
В издании освещаются события в различных сферах жизни Узбекистана, в том числе в политической, экономической, социальной, научно-технической, культурной и спортивной.
«Сегодня» распространяется бесплатно возле станций метрополитена, в супермаркетах, на рынках и в других посещаемых местах. Кроме того, налажена доставка газеты юридическим лицам по адресу.
Газета «Сегодня» печатается с понедельника по пятницу. Стартовый тираж издания составил 15 тысяч экземпляров.
Компания CIB GROUP (www.cibgroup.uz (http://www.cibgroup.uz)) была создана в марте 2009 года и специализируется на предоставлении информационно-коммерческих услуг в таких направлениях, как Издательство, Консалтинг и аналитика, Организация деловых мероприятий.
Издательство CIB GROUP – специализированное издательство по выпуску корпоративной и собственной прессы. Компания выпускает журнал AloqaInform – официальное издание УзАСИ, информационно-аналитический бюллетень ICTNEWS и интернет-издание об ИКТ CIBNEWS (www.cibnews.uz (http://www.cibnews.uz)).
http://www.cibgroup.uz/press/news/2011-04-26/segodnya.html
Bekmirzo
30.01.2012, 09:56
Kuni kecha, kechki soat 20.20 lar atrofida "Yoshlar" telekanali O'zbek matbuotini yaxshigina tanqid qilib chiqqan jami 90 daqiqalik bir ko'rsatuvning 1-qismini namoyish etibdi. Afsuski, shu 1-qismni ko'ra olmadim, yo'lda edim...
Bugun soat 20.20 da mazkur ko'rsatuvning 2-qismi efirga uzatilarkan. O'tkazib yubormaslik kerak, unda haqiqatda ham maqtashdan oldin odam ancha o'ylanib qoladigan matbuotimiz haqidagi tanqidiy fikrlar davom ettiriladi.
Yosh jurnalist do'stimiz Muhrimning xabariga ko'ra, ko'rsatuvning 1-qismida "Xalq so'zi" va "Pravda Vostoka" gazetalaridan tashqari katta va nomdor gazetalarning barchasiga lupa orqali nazar tashlab o'tilgan ekan (“Adolat”, “Jamiyat”, “Hurriyat”, “Mohiyat”, “O‘zbekiston ovozi”, “XXI asr” va hokazo...
Poraxo'r jurnalistlar, matbuotdagi korrupciya, savodsizlik, yuzakilik, buyurtma maqolalar va hokazo...).
Ushbu va boshqa mavzular orqali zamonaviy O'zbek matbuotining hozirgi ahvoli haqida xolisona tanqidiy fikrlar bildirganimizda, ba'zi lo'ttiboz va maddoh kimsalar bizni har xil gaplar bilan yomonotliq qilishga urinishgandi.
Mana, haqiqat bor ekan, milliy matbuotimizning hozirdagi haqiqiy ahvoli haqidagi tanqidiy fikrlar oddiy bir ko'rsatuv doirasida atigi 5-10 minut emas, balki butun mamlakat telekranlar qarshisida o'tiradigan vaqtda aynan yo'naltirilgan mavzu orqali keng jamoatchilik e'tiboriga havola etilmoqda. Umid qilamanki, bu bilan to'xtab qolinmaydi va matbuotimizda haqiqatda ham rivojlanish bo'ladi.
O'tkazib yubormang, bugun soat 20.20 da, "Yoshlar" telekanalida. :)
PS: Ko'rsatuv tv-dasturdan joy olmagan. Shunga nomini aniqlashning iloji bo'lmadi hali. Taxminan, “Sergaklik (va yana nimadir) — davr talabi” deb nomlanarkan...
Janbolat
30.01.2012, 10:20
Kuni kecha, kechki soat 20.20 lar atrofida "Yoshlar" telekanali O'zbek matbuotini yaxshigina tanqid qilib chiqqan jami 90 daqiqalik bir ko'rsatuvning 1-qismini namoyish etibdi. Afsuski, shu 1-qismni ko'ra olmadim, yo'lda edim...
PS: Ko'rsatuv tv-dasturdan joy olmagan. Shunga nomini aniqlashning iloji bo'lmadi hali. Taxminan, “Sergaklik (va yana nimadir) — davr talabi” deb nomlanarkan...
Ҳозиргина ушбу кўрсатув тўғрисида маънодош мавзуда ёзиб ўтувдим (http://uforum.uz/showthread.php?t=15836&page=10)
Кўрсатув ижодкорларига раҳмат айтаман. Унда кўтарилган қуйидаги муаммолар ҳақида эшита туриб, кўплаб жонкуяр журналистлар ва газетхонларнинг "ичи"даги гап бўлибди деб ўйладим.
- Ижтимоий-сиёсий нашрлардаги мажбурий обуна;
- туман газеталари ва қўзиқориндек урчиган тармоқ газеталари ҳамда уларга кам нусхада чоп этилса-да катта миқдордаги маблағ ажратилаётганлиги;
- қоғоз исрофгарчилиги: масалан давлатга қарашли босмахоналарда тахминан 1 тонна қоғознинг 70 кг.и чиқитга чиқарилар экан. Бу тахминан А-4 форматда 16 сахифада 2000 нусхада чоп этиладиган газета деганидир. Вахолангки, хусусий босмахоналарда 1 тонна қоғознинг атиги 20-30 кг.и чиқитга чиқаркан.
- Миллий матбуот марказидаги “ўйин”лар. (Жумладан, вазирлик ва идоралар ўзларининг муҳташам конференция заллари бўла туриб, матбуот анжуманларини айнан шу ерда отнинг калласидек пул тўлаб, ўтказиш мажбурийлиги ҳакида гапирилса яна ҳам зўр бўларди)
- “Сариқ матбуот”даги олди-қочдилар.
- Журналистика факультети ва ОАВ ўртасида бир-бирига тош отишлар, “устоз-шогирд” анъаналарининг бутунлай йўққа чиққани!
Хуллас, мабуотимиз ҳақида оғиз кериб мақтанувчиларнинг овозини "бураб" қўядиган кўрсатув бўлибди. Умид қиламиз-ки, кўрсатув баҳона соҳада жиддий ислоҳотлар йўлга қўйилади. Фақат шу ислоҳотлар матбуотнинг ҳам, газетхоннинг ҳам фойдасига хизмат қилса бўлгани!!! Демак, бугун 20.20 ни кутамиз.
Janbolat
30.01.2012, 11:20
Кўрсатув ижодкорларига раҳмат айтаман. Унда кўтарилган қуйидаги муаммолар ҳақида эшита туриб, кўплаб жонкуяр журналистлар ва газетхонларнинг "ичи"даги гап бўлибди деб ўйладим.
- Ижтимоий-сиёсий нашрлардаги мажбурий обуна;
Бундан ташқари нафақа олувчиларга нархи 500-600 сўмли газеталарни қўшиб берилиши ва унинг қийматини 1000 сўм олиб қолинишини ҳам айтилса бўларкан.
Tulqin Eshbekov
31.01.2012, 04:18
мабуотимиз ҳақида оғиз кериб мақтанувчиларнинг овозини "бураб" қўядиган кўрсатув бўлибди
Ҳеч ким сиз айтганчалик оғиз кериб мақтанмаса керак, шу кунгача унақасини эшитмадим. Айрим мутасаддилар ҳам қилган ишлари ҳақида гапирганларида муаммолари ва бартараф этилиши лозим бўлган камчиликларини ошкор этишларига ҳеч эътибор бермаганмисиз?
Бу кўрсатувда танқидий фикрлар жуда ўринли бўлган албатта.
Матбуотимиз гулзорида пайдо бўлган айрим зарпечакларни тозалаб туриш фойдадан ҳоли бўлмайди.
Tulqin Eshbekov
31.01.2012, 04:33
Бу кўрсатув "телевидениемизда фақат мавтов кўрсатилади" деб бўлар-бўлмас тош отадиган оғзиботирларнинг ҳам
овозини "бураб" қўядиган кўрсатув бўлибди.
десангиз тўғрироқ бўларкан! :)
Демак, соҳамиз ҳуснига доғ тушураётган айрим кимсаларни миллий оммавий ахборот воситаларимизда аёвсиз танқид қилаётгани эътиборга моликдир.
асалан давлатга қарашли босмахоналарда тахминан 1 тонна қоғознинг 70 кг.и чиқитга чиқарилар экан.
Амалда нашриётларда "чиқит"га чиқарилган қоғоз "гигиеник" қоғоз ишлаб чиқарувчи махаллий фирмаларга пулланади.
Сўнгги сўзни ҳукуматдан кутамиз....
Айбдорларни жазолаш, тизимда ислоҳотларни ҳаётга жорий этиш, матбуотнинг эркин нафас олишини таъминлаш ва ҳаказо...
Бунга шубҳа йўқ...
Журъатли журналист кўп аслида, аммо муҳаррирларнинг журъати ҳамин қадар...
Танқид жуда ўринли бўлди деб ҳисоблайман...
Тўғри гап туққанингга ёқадиган замон ҳам келмоқда шекилли
spitamen
01.02.2012, 16:56
faqat to`g`risini aytilar hozirgi o`zbek jurnalistlarini ishi sizni qoniqtiryaptimi? Menimcha yo`q.
Журналистика факультети томонидан эсган хабарларга кўра, дорилфунун маданият саройида ўтказилган маърифий тадбирда иштирок этмаган факультет талабаларига 72 соат ичида талабалар ётоқхонасини тарк этиш шарти қўйилибди. Шунингдек, мажбурий тарзда барчасидан ўз ихтиёри билан талабалик сафида чиқаришни сўраб ариза ёздириб олинган. Бу ҳам етмагандек, тадбирда қатнашмаган талабаларнинг ота-оналари учун мажлис белгиланган.
Дарҳақиқат, талабаларни оқлаб бўлмайди. Аммо, бу учун шу даражага бориш шартмикан? Ёки олис вилоятлардан ота-оналарнинг қаҳратон қиш чилласида Тошкентга келиб-кетиши факультет раҳбарияти учун осон туюлармикан?!! Ана энди ўйлаб кўринг, биз қандай журналист кадрларни тайёрлаяпмиз? Саллани ол деса каллани олиб келадиганларними? Мажбурий тарзда арзиа ёздириб олинган талабадан қандай қилиб эртага сўз эркинлигини ҳимоя қила оладиган журналистни кутиш мумкин?
Nigora Jumaeva
08.02.2012, 13:43
маърифий тадбирда иштирок этмаган факультет талабаларига 72 соат ичида талабалар ётоқхонасини тарк этиш шарти қўйилибди. Шунингдек, мажбурий тарзда барчасидан ўз ихтиёри билан талабалик сафида чиқаришни сўраб ариза ёздириб олинган.
Шунчалик муҳим тадбир эканми, иш шу даражага етиб борибди. Шаҳар бедарвоза эмасдир, қанчадан-қанча пул сарфлаб ўқиётган талабаларни осонгина ҳайдаб юбораверадими? Вилоятдан келиб пойтахтда ўқишнинг ўзи бўлмайди-ку.
Gulchehra Ibragimova
08.02.2012, 17:13
Журналистика факультети томонидан эсган хабарларга кўра, дорилфунун маданият саройида ўтказилган маърифий тадбирда иштирок этмаган факультет талабаларига 72 соат ичида талабалар ётоқхонасини тарк этиш шарти қўйилибди.
Агар аҳвол шу даражага етган бўлса, албатта яхшимас.."Таёқнинг икки томонда ҳам учи бор"лиги кимларнингдир эсидан чиқиб қолгандир..балки
Яна бир томони у қанақа маърифий тадбир экан-ки..ёки унда қанақа масала, мавзу кун тартибига қўйилган экан-ки талабалар бунча безиб қолишмаса тадбирларга иштирок этишдан..
Агар дарсдан кейин бўлган бўлса, биринчидан совуқ, иккинчидан тушликка (ҳа тушликка!) пули етмийдиган талабалар бўлгандир (бор ҳам!)..Аввал иқтисод, кейин сиёсат,..дейишгандир.
Мавзу зериктирадиган бўлгандир ёки муҳтарам нотиқларимиз..улар талабига жавоб бермайдиганлардандир..
Хуллас, яхши эмас нима бўлган тақдирда ҳам..уларга фақат тадбирда иштирок этмагани учунгина бундай жазо қўллаш. Квартира топиш, унга пул тўлаш..осонмас уларга..Агар бошқа жиддий сабаблари бўлмаса..
Mahmud Jurat
08.02.2012, 19:40
тадбирда иштирок этмагани учунгина бундай жазо
Шу бечораларга мадад билдирганингизга балли. Институтда ўқиб юрган кишининг ота онасини мажлисга чақиришса, бундай студентга, бу студентнинг отасини, онасини мажлисга чақирган институт раҳбарларига суф. Бу студентлар биз киммиз деб ўйламаса, бу студентларни тайёрлаётган институт биз кимни тайёрлаяпмиз деб ўйламаса. Биз қаёққа қараб бораяпмиз. 18 , 20 ёшида ўзини ҳимоя қилолмаган студент эртага ўз ҳуқуқини ҳимоя қила оладими. Биз кимларни етиштираяпмиз. Япониялик бола 12 ёшида ўзига мутахассислик, йўналиш танлайди. Бизнинг 18 кирган ўсмирнинг орқасидан отаси ёки онаси мажлисга келиб ноқобил сўзларни эшитиб юрса, биринчидан, иккинчида ва ҳоказо, ҳаммасига суф...
Tulqin Eshbekov
10.02.2012, 06:58
Журналистика факультети томонидан эсган хабарларга кўра, дорилфунун маданият саройида ўтказилган маърифий тадбирда иштирок этмаган факультет талабаларига 72 соат ичида талабалар ётоқхонасини тарк этиш шарти қўйилибди.
Ўзингиз таълим-тарбия олган масканга бу тарзда тош отишга уялмадингизми?
Шунингдек, мажбурий тарзда барчасидан ўз ихтиёри билан талабалик сафида чиқаришни сўраб ариза ёздириб олинган. Бу ҳам етмагандек, тадбирда қатнашмаган талабаларнинг ота-оналари учун мажлис белгиланган.
Ғирт миш-мишчи бўлиб қолибсиз-ку, Ҳусенбек?!
Ҳар куни тушдан кейин (дарслар тугагач!) мен ҳам факультетда бўламан. Эртагаёқ келиб, гапингизни исботлаб беришингизни талаб қиламан, акс ҳолда, жавоб берасиз...
(Келадиган аниқ вақтингизни декан қабулхонаси: 227-15-49 рақамига телефон қилиб айтиб қўйинг, факультет Маънавият ва маърифат ишлари бўйича масъул шахсни ҳам огоҳлантириб қўяман, у ҳам кутади).
Дарҳақиқат, талабаларни оқлаб бўлмайди.
Фақат, талабаларимизга тош отманг!
Хуллас, кутамиз. Жамоатчиликни чалғитгани учун ё сиз ёки улар кечирим сўрайди...
Behzod Sulaymonov
10.02.2012, 09:27
Журналистика факультети томонидан эсган хабарларга кўра, дорилфунун маданият саройида ўтказилган маърифий тадбирда иштирок этмаган факультет талабаларига 72 соат ичида талабалар ётоқхонасини тарк этиш шарти қўйилибди.
Ўзингиз таълим-тарбия олган масканга бу тарзда тош отишга уялмадингизми?
Ҳусен аканинг хабарини шахсан мен ҳам тасдиқлашим мумкин. Яхши-ки, масала ижобий ҳал бўлибди. Мажлис қолдирилиб, декан талабаларни кечирибди-ю лекин, аризалар ўзида туришини маълум қилибди.
Домлажон бу хабардан енди ким уялиши керак? Ўша таълим муассасасида таълим-тарбия олганларми ёки бу ишнинг бошида турганларми..... :(
Ўзингиз таълим-тарбия олган масканга бу тарзда тош отишга уялмадингизми?
Танқид билан тош отишнинг фарқи бор, домла! Анча аввал сиз билан баҳсга киришмайман деб ўзимга ўзим сўз бергандим. Чунки, сизга нисбатан тилимни тийиб юришимни ўзингиз сўраган эдингиз. (http://uforum.uz/showthread.php?t=13146&page=19) Шу боис, илтимос, қўррқан олдим мушт кўтарар қабилида менга пўписа қилманг.
Nigora Jumaeva
10.02.2012, 10:03
Мажлис қолдирилиб, декан талабаларни кечирибди-ю лекин, аризалар ўзида туришини маълум қилибди.
Мен эшитган хабарларга кўра, мажлис қолдирилмабди, 11-февралда мажлис бўлар экан. Бир-неча нафар талаба ётоқхонадан ҳайдалибди.
Ўзингиз таълим-тарбия олган масканга бу тарзда тош отишга уялмадингизми?
Домлажон бу тош отиш дейилмайди, гап бир-неча инсоннинг тақдири, келажаги ҳақида кетаяпди. Ўзимиз таълим-тарбия олган масканда бу каби ҳолатларнинг бўлиши эса жуда ачинарли.
Ғирт миш-мишчи бўлиб қолибсиз-ку, Ҳусенбек?! Ҳар куни тушдан кейин (дарслар тугагач!) мен ҳам факультетда бўламан. Эртагаёқ келиб, гапингизни исботлаб беришингизни талаб қиламан, акс ҳолда, жавоб берасиз... (Келадиган аниқ вақтингизни декан қабулхонаси: 227-15-49 рақамига телефон қилиб айтиб қўйинг, факультет Маънавият ва маърифат ишлари бўйича масъул шахсни ҳам огоҳлантириб қўяман, у ҳам кутади).
Агар бу хабар шунчаки миш-миш бўлганда, бир-неча киши бирданига таъсдиқламасди. Журналист омма билан жамият ўртасида бир кўприк. Ҳар бир нарсага холислик билан ёндошишни ўзларингиз ўргатмагансизларми, домлажон. Ўзингиз берган таълимга энди ўзингиз қарши чиқаяпсизми?
Mahmud Jurat
10.02.2012, 12:51
Наҳотки ораларингизда журналистлик суриштирув ўтакзадиган мутахассислар йўқ. Мана амалий машғулотга қулай воқеа. Домла сўзни эркин ишлатиб ўзи пушаймон бўлиб турипти. Тош отиш бошқалигини у кишига тушунтиришди. Энди воқеани ҳужжатлаштириш қолди. Албатта ҳужжатлаштирилиши керак. Акс ҳолда воқеа бир бирингизга исботланиши оғзаки ҳолатда қоладида, ким сўзга уддабурор чиқиши асл ҳолатга айланиб кетади. Ариза ёзганлардан ариза ёзганмиз, деб тушунтириш хати олинглар, қолгани кейинчалик ўз ўрнига тушади. Бу ўринда албатта ётоқхонадан ҳайдалганларни топиш, йиғилиш не сабабдан қолдирилганлигини аниқлаш, кейинчалик эса бу дўқ пўписа йўлига аслида ким ўтганлиги топилади. Мана сиз журналистларга амалий машғулот. Одиллик ва аниқлик, ҳақиқатни топиш ва ҳуқуқни излашда журналистнинг амалий ҳаракати.
Ҳақиқат излашда устоз шогирд бўлмайди, аввал ҳақиқат ўз ўрнини олади ва кейин масала алоҳида кўрилади. Советлардан қолган эски бир иборани сал ўзгартирадиган бўлсак, "по братски эмас, по ровну", бу жойда устоз шогирд эмас ҳар кимга тегишлиси берилиши керак. Сиз журналистлар (бўлғус) қачонгача "Домла"ларнинг ёки кимларнинг оғзига қараб яшайсиз. Ҳақиқат ҳамма нарсадан устун бўлиши керакку.
Gulchehra Ibragimova
10.02.2012, 12:51
Ўзингиз таълим-тарбия олган масканга бу тарзда тош отишга уялмадингизми?
Нега дағдаға қиласиз Домла?! Журналист ўз ишини бажарияпти ва Халқни ҳимоя қиляпти!
Мана бўлажак журналистлар тақдирини "ким"лар ҳал қиляпти, улар келажаги "ким"лар қўлида ўйин бўляпти?!!..Афсус, бу бонг урадиган нарса керак бўлса! Сиз чалғитманг, домлажон!
У ерда ХАЛҚНИНГ БОЛАСИ таълим оляпти, унутманг!
Демак, Сизнинг-ча, кўриб-кўрмасликка, эштиб-эшитмасликка олиш керак, шундайми??
"Қурбақани боссангиз ҳам вақиллайди", аммо бу ёзаётганлар "кўзи очиқ" ЖУРНАЛИСТЛАР! Бурчини бажаришяпти.
Ғирт миш-мишчи бўлиб қолибсиз-ку, Ҳусенбек?! Эртагаёқ келиб, гапингизни исботлаб беришингизни талаб қиламан, акс ҳолда, жавоб берасиз...
Кимни олдида жавоб беради? Сизними? У бурч жиҳатдан келиб чиқиб ҳимоя қиляпти, Сизга ўхшаб "кўриб-кўрмасликка" ололмаяпти, бунга ВИЖДОНИ ЙЎЛ қўймайди! (шунга ўргатишган ОЛИЙГОҲДА!) СИЗ ХУРСАНД БЎЛМАЙСИЗМИ, СИЗ ТАРБИЯЛАГАН (АЛБАТТА СИЗНИНГ ҲАМ МЕҲНАТИНГИЗ БОР, БУНДАН КЎЗ ЮМИБ БЎЛМАЙДИ) собиқ талабалар шу даражага етишибди..элпарвар, ҳақиқатпарвар..моҳиятни англайдиган даражада.
(Келадиган аниқ вақтингизни декан қабулхонаси: 227-15-49 рақамига телефон қилиб айтиб қўйинг, факультет Маънавият ва маърифат ишлари бўйича масъул шахсни ҳам огоҳлантириб қўяман, у ҳам кутади).
Тушунмадим, нима Ҳусенни "ДУЭЛ"га чақиряпсизми бу пўписангиз билан?
Mahmud Jurat
10.02.2012, 13:20
Аслини олганда мана шу тортишувларни аниқлашда, ҳақиқатни юзага чиқаришда баъзи "домла"лар "шунақангги" йўлни тутганлари, бизнинг журналистикамизнинг асл "кўрки" эканлиги шундайгина кўриниб турипти. Бу жойда бир мақолни сал ўзгартириб кўрайлик "устозинг кимлигини айт сенинг кимлигингни айтаман".
Colorado
10.02.2012, 13:54
У ерда ХАЛҚНИНГ БОЛАСИ таълим оляпти, унутманг!
Баландпарвоз гаплар. Тушунмадим, детдом болларими улар?
Тулқин домлани тушунаман, "за честь мундира" куйинияптилар, уни устига, биламизки, домла ўта кеткан консерватор. Лекин бу хам позиция.
Наҳотки ораларингизда журналистлик суриштирув ўтакзадиган мутахассислар йўқ. Мана амалий машғулотга қулай воқеа.
Душанба куни кечки пайт факультет талабалардан бири Университет маданият саройида Ички ишлар идоралари ходимлари иштирокида тадбир бўлиб ўтганини, аммо унда касаллиги боис иштирок эта олмаганини хабар қилди. Шунингдек айтишича, ўша куни кечки пайт факультет рахбарияти ётоқхонага келган ва тадбирда қатнашмаган талабалардан ўз ихтиёри билан талабалик сафидан чиқариш тўғрисида ариза ёздириб олган. Ҳаттоки, сал ботирроқ талабалардан бири аризада уни мажбурий тарзда ёздиришаётганини қайд қилган. Аммо, уни ҳам аризани бошқадан ёзишга мажбурлашган. Бундан ташқари ўша пайт талабаларга ётоқхонани 72 соат ичида тарк этиш талаби қўйилган. (Ҳозирда 4 нафар талабанинг аллақачон ётоқхонадан хайдалгани ҳақида айтишмоқда) 11 февраль кунига эса ота-оналар мажлиси белгиланган ва талабаларга ота-онаси ҳатто Россияда бўлса ҳам етиб келиши шартлигини уқтиришган.
Хўш, тафсилотлар аниқ! Журналистик суриштирув ўтказилди ҳам дейлик. Аввало, факультет ғазабини боса олмайдиган, танқидни тўғри қабул қила олмайдиганлар қўлида экан, мен ўлсам ҳам бу ҳақида хабар етказган талабанинг исми-шарифини ошкор қилмайман.
Gulchehra Ibragimova
10.02.2012, 14:08
У ерда ХАЛҚНИНГ БОЛАСИ таълим оляпти, унутманг!
Баландпарвоз гаплар. Тушунмадим, детдом болларими улар?
Тулқин домлани тушунаман, "за честь мундира" куйинияптилар, уни устига, биламизки, домла ўта кеткан консерватор. Лекин бу хам позиция.
Халқни боласи бўлмай кимники? Энди сиз чалғитминг, ҳеч ким Сизга етим болалар демаяпти! Чалкаштирманг масала моҳиятини!. Ҳа у ерда ўқийдиган талабаларнинг ота-онаси ва у ерда ўқийдиганлар ХАЛҚ БЎЛАДИ БИРЛАШИБ! ОММА ЭМАС!
Сиз учун жаноб бу гаплар шунчаки оддий баландпарвоз гаплардек туюляптими? Вилоятдан келиб ўқийдиганларга ва айни пайтда ётоқхонада туриб ўқийдиганларга осон тутманг! Қишли-қировли кунда қаёққа чиқиб кетиши керак? Масала шунда.
Colorado
10.02.2012, 14:35
Сиз учун жаноб бу гаплар шунчаки оддий баландпарвоз гаплардек туюляптими? Вилоятдан келиб ўқийдиганларга ва айни пайтда ётоқхонада туриб ўқийдиганларга осон тутманг! Қишли-қировли кунда қаёққа чиқиб кетиши керак? Масала шунда.
Мухтарама Гульчехра Ибрагимова.
Хозир ишга чақириб қолишди, шунинг учун батафсил гурунглашолмайман. Лекин саволим бор, "халқпарвар" МНОчиларга: МНО бюджет ташкилотими, вазифалари нимадан иборат?
Mahmud Jurat
10.02.2012, 18:22
Менимча бу жойда ечим битта, мен ҳақман деган талаба, мен ҳақман деган ўқув даргоҳининг маъмури масалани суд орқали ҳал қилишлари керак. Ҳақиқат кўча кўйда айтиладиган даҳанаки "жангда" эмас талабаларнинг иштирокида ўтадиган очиқ судда ҳал қилинсин. Талабалар ҳам ўз ҳақларини суд орқали ҳал қилишга ўрганишсин.
Gulchehra Ibragimova
10.02.2012, 18:55
[Вилоятдан келиб ўқийдиганларга ва айни пайтда ётоқхонада туриб ўқийдиганларга осон тутманг! Қишли-қировли кунда қаёққа чиқиб кетиши керак? Масала шунда.
..Хозир ишга чақириб қолишди, шунинг учун батафсил гурунглашолмайман. Лекин саволим бор, "халқпарвар" МНОчиларга: МНО бюджет ташкилотими, вазифалари нимадан иборат?
Узр, биз ҳам тадбирга тезкор суръатда чиқиб кетиб қолдик.
Мана тадбирдан қайтиб жавоб беряпман.Жавоби шундай: Ҳар ҳолда МНОчилар вазифасини аъло даражада билишади..Буни бу баҳсга нима алоқаси бор, тушунмадик..
Мавзудан четлашмасак яхшироқ бўларди. Юқоридаги масалани ечими қаерда? Биз кўплашиб шунга жавоб топишимиз ва кимлардир, очиғроғи мутасадди одамларимиз шунга ойдинлик киритиб беришса.. талабга мувофиқ бўларди менимча.
Ҳайдалган талабаларни ётоқхонага қайтариш..кўтарилган масла асоси шу...
Бир нарсага иккинчи фойдасиз нарсани аралаштирмайлик, илтимос, у ерда фарзандларимизнинг тақдирлари ҳал бўляпти..
Кимлардир "фарзандларимиз" сўзига изоҳ сўрамасликлари учун "Бир болага етти қўшни ота-она" мақолини эслатиб ўтмоқчиман..Айрим манбаларда "Еттита маҳалла" ҳам дейилган..
Mahmud Jurat
10.02.2012, 19:24
"Ҳайдалган" тўрт талабанинг фамилияларини эълон қилишнинг иложи борми? Агар иложи бўлса уларни қандай ҳайдашганлари ва ўша буйруқнинг кўчирмалари керак. Миш миш билан эмас, аниқ далиллар билан иш кўрайлик.
Tulqin Eshbekov
10.02.2012, 20:52
қўррқан олдим мушт кўтарар қабилида менга пўписа қилманг.
Ўзимизнинг собиқ талаба қўрқитадиган даражага бориб етибдими? Яхшимас, Ҳусенбек! Ҳар бир гапингиз учун Яратганнинг олдида ҳам, қонун олдида ҳам жавоб берасиз. Наинки сиз, бузғунчилик кўчасига кирган ҳар қандай шахс бунга масъул.
Танқид билан тош отишнинг фарқи бор
Бу гапни дарсда ўзим айтганман-а? :) Энди ўзимга ўргатмоқчи бўляпсизми?
Туз еган жойингизга тупуриш сизга ярашмабди...
масала ижобий ҳал бўлибди.
Масалалар ҳамиша ижобий ечимини топади, бироқ, баъзиларнинг тирноқ орасидан кир ахтариб юриши яхшимас-да...
Мен эшитган
Ақлли инсон эшитганига эмас, кўрганига ишонади!
Агар бу хабар шунчаки миш-миш бўлганда, бир-неча киши бирданига таъсдиқламасди.
Иғвогарлар ҳам бир тўда бўлиши мумкинлигини биласиз-ку...
гап бир-неча инсоннинг тақдири, келажаги ҳақида кетаяпди.
Уларнинг тақдири учун уззу кун югурганларнинг келиб ишлари билан танишинг, ўзингиз раҳмат айтиб, ўша иғвогарнинг юзига туфлаб юборганингизни билмай қоласиз!
Наҳотки ораларингизда журналистлик суриштирув ўтакзадиган мутахассислар йўқ.
Суриштирув ўтказишга арзийдиган нобақбул иш бўлса, суриштираман, деганлар тиқилиб ётибди! Иғвогарларгина интернетда қанақа бузғунчиликка "қодир"лигини намойиш этмоқда холос. Бу оғзиботирлиги билан улар ўзларини қаҳрамон кўрсатишмоқчи...
Марҳамат, эртага тушдан кейин ўзингиз ҳам келинг, юзма-юз гаплашамиз.
Нега дағдаға қиласиз Домла?!
Сизга нима ёмонлик қилдим? :)
Журналист ўз ишини бажарияпти ва Халқни ҳимоя қиляпти!
У журналист номига доғ тушуришдан бошқасига ярамайяпти афсуски... Журналист аввало касб одобига риоя этиб, ҳамма билан очиқ суҳбатлиши, керакли фактларни тўплаши зарур эди. Эсиз унга берилган диплом...
Мана бўлажак журналистлар тақдирини "ким"лар ҳал қиляпти, улар келажаги "ким"лар қўлида ўйин бўляпти?!!..Афсус, бу бонг урадиган нарса керак бўлса! Сиз чалғитманг, домлажон!
Сиздек зиёли инсон бузғунчилар сафида бўлмаслигингизни истардим...
ўриб-кўрмасликка, эштиб-эшитмасликка олиш керак, шундайми??
Бировнинг кўзи билан кўришу, ўзгалар қулоғи билан эшитиш сизга асло ярашмабди. Шунчалик жонкуяр бўлсангиз, марҳамат, факультетимизга келинг.
Шоиралигингизга яраша иш тутсангиз яхши бўларди.
Тушунмадим, нима Ҳусенни "ДУЭЛ"га чақиряпсизми
Шогирдимни тарбиядан бошқа нарсага чақирмайман. (Сиз ҳам гапни бу қадар бўрттириб, гиж-гижллашдан тлингизни тийинг). Акс ҳолда, туҳмат ва иғвоси учун қонун олдида жавоб беришгача бормасин, дейман-да...
Tulqin Eshbekov
10.02.2012, 20:55
суд орқали ҳал қилишга ўрганишсин.
Судлашиш умрингиз мазмунига айланиб қолганми, дейман?
Ҳусенни ҳам судга бердирмаймиз, бошқаларни ҳам! Табриямизни олса - етар муродга, сизнинг гиж-гижловчи жирканч иғволарингизгна учса - қолар уятга...
Бировларнинг гулдек фарзандларини жарга итарманг, ниқобли форумдош! :)
Mahmud Jurat
10.02.2012, 21:14
Судлашиш умрингиз мазмунига айланиб қолганми, дейман?
Ҳусенни ҳам судга бердирмаймиз, бошқаларни ҳам! Табриямизни олса - етар муродга, сизнинг гиж-гижловчи жирканч иғволарингизгна учса - қолар уятга...
Бировларнинг гулдек фарзандларини жарга итарманг, ниқобли форумдош!
Ҳай, ҳай, домла, суд орқали, бизнинг адолатли суд орқали ҳақиқатга интилиш гиж гижлаш ва иғвогарлик эканлигини билмас эканман. Журналистларнинг "устози" тилида балким шундайдир, буниси менга энди янгилик. Жаҳолат жарига итараётганлар оқни қора дегувчилар бўлади, оқни қора деб ўргатувчилар ниқобли бўлади. Бошқаларга лақаб ва тамға тақиш олдидан бир ўйлаб кўрилса яхши бўлармиди. Сиз сўз қудраини яхши биладиган одамсиз ахир.
Colorado
10.02.2012, 22:01
Ҳар ҳолда МНОчилар вазифасини аъло даражада билишади..
саволим МНО ходимлари вазифаларини билиши туғрисида эмас, қандай бажаришларида эди. Иш пайтида иш билан бандми, ёки флешмоб, ижод қилиш биланми? давлат ажраткан трафикни ўз манфаатида фойдаланиш яхши эмаааас ....ми
Домла Эшбеков, гапни опқочмай, лўндасини айтинг, Хусен келтирган фактлар имели место быть, ёки ёқ? Хулосани хар ким ўзи чиқарволади.
"Ҳайдалган" тўрт талабанинг фамилияларини эълон қилишнинг иложи борми?
Ётоқҳонадан ҳайдалган талабалар 6 нафарга етибди. Жумладан,
Азамат Жўраев (Қашқадарё вилояти),
Мирзо Улуғбек Мадалимов (Андижон вилояти),
Ғолиб Абдужабборов (Қашқадарё вилояти),
Комилжон Ниёзов (Қашқадарё вилояти)
Санжар Исматов (Қашқадарё вилояти)
ва яна 1 талаба ётоқҳонадан чиқариб юборилган.
Mahmud Jurat
11.02.2012, 19:18
Азамат Жўраев (Қашқадарё вилояти),
Мирзо Улуғбек Мадалимов (Андижон вилояти),
Ғолиб Абдужабборов (Қашқадарё вилояти),
Комилжон Ниёзов (Қашқадарё вилояти)
Санжар Исматов (Қашқадарё вилояти)
Форумимизда мана шу йигитларга беғараз ёрдам беришга тайёр юристлар борми, фақат гап эмас, амалий ёрдамга ўтайлик, ташкилий ёрдамни зиммамга оламан.
Ушбу маълумот учун Ҳусенга катта раҳмат!!!!
Shodiyor
14.02.2012, 13:37
Факультет деканининг маънавият ва маърифат ишлари бўйича ўринбосари 14 чи ётоқхонада турувчи 6 талаба тонги соат 4 да футбол ўйнаш учун 2 қаватдан сакраганини айтди.
Журналистикада ўқийдиган талабалардан бири ҳам ушбу хабарни тасдиқлади ва йигитлар тартибни бузгани учун ётоқхонадан ҳайдалган деди.
Шов шув кўтарилиб кетганидан сўнг бу талабаларни яна ётоқхонага қайтариш масаласи кўриб чиқилаётган экан.
Тўлқин домла проректорга таяниб бу йигитларнинг ётоқхонадан умуман ҳайдалмаганини билдирди.
Mahmud Jurat
14.02.2012, 19:03
ётоқхонага қайтариш масаласи кўриб чиқилаётган экан.
Назардан қочирмай турайлик.Барибир ёрдам керак бўладиганга ўхшайди. Керак бўладиган бўлса юрист топдим.
14 чи ётоқхонада турувчи 6 талаба тонги соат 4 да футбол ўйнаш учун 2 қаватдан сакраганини айтдиЎша талабалар Челябинскдан эканми :) Шу қаҳратонда футбол ўйнаш учун тонгги соат 4(!)да 2-қаватнинг деразасидан сакраб тушишганига ҳайрон қолдимда.
Sanjar Rustamov
14.02.2012, 19:58
14 чи ётоқхонада турувчи 6 талаба тонги соат 4 да футбол ўйнаш учун 2 қаватдан сакраганини айтдиЎша талабалар Челябинскдан эканми :) Шу қаҳратонда футбол ўйнаш учун тонгги соат 4(!)да 2-қаватнинг деразасидан сакраб тушишганига ҳайрон қолдимда.
Arzirli boshqa gapi yo'q ularning shekilli. Mantiqqa zidligini unutishgan ko'rinadi. Bahona topishga ishlatgan kallasini imkon topishga, muammoni hal qilishga ishlatsalar masala allaqachon ijobiy yechim topardi.
Bekmirzo
14.02.2012, 20:03
...
Тўлқин домла проректорга таяниб бу йигитларнинг ётоқхонадан умуман ҳайдалмаганини билдирди.
Qiziq xabar chiqibdi lekin...
Mahmud Jurat
19.02.2012, 12:32
Qiziq xabar chiqibdi lekin...
Менимча бу хабар масаланинг "думини сувга тиқиш учун" берилганга ўхшайди.
Алишер Абдуллаев
19.02.2012, 16:34
14 чи ётоқхонада турувчи 6 талаба тонги соат 4 да футбол ўйнаш учун 2 қаватдан сакраганини айтдиЎша талабалар Челябинскдан эканми :) Шу қаҳратонда футбол ўйнаш учун тонгги соат 4(!)да 2-қаватнинг деразасидан сакраб тушишганига ҳайрон қолдимда.
Колган 16 таси кани? Ёки учга уч уйнашганмикан?
Айтмокчи, ким ютган экан?
Sanjar Rustamov
26.02.2012, 11:11
Talabalarning taqdiri nima bo'ldi?
Gulchehra Ibragimova
28.02.2012, 17:06
Talabalarning taqdiri nima bo'ldi?
Нима бўларди "Ўрага сичқон тушди, гулдур-гуп"..бўлса керак..Буёғи яна ўша "ўзбекчилик", деганларидек-"Андишанинг отини қўрқоқ" дейишаётгандир-да?!
Йўқса бу мавзу шунчалик бирдан шиддат билан бошланиб, "ўрага" тушиб қолмасди.
Билганлар жавоб беришар балки "нима бўлди", "нима бўлмади" деган саволимизга..http://uforum.uz/images/icons/icon12.gif
Билганлар жавоб беришар балки "нима бўлди", "нима бўлмади" деган саволимизга..
Журналистика факультети декани узгартирилибди. Бу албатта мазкур узгариш юкоридаги вокеаларга богликлигини англатмаса керак. Шунчаки, янгилик сифатида ёзяпман.
Mahmud Jurat
06.03.2012, 19:31
Журналистика факультети декани узгартирилибди
Бу ўзгариш албатта бўлиши керак эди, чунки ахир "кимдир" жазо олиши тайин бундай пайтда. Аммо биз учун қизиғи талабаларнинг тақдири. Илтимос, билганлар юқорида қайд қилинган талабаларни сўраб суриштириб ёзиб юборсин.
Журналистика факультети декани узгартирилибди.
Журналистика факультети декани вазифасини ваытинча бажариш филология фанлари номзоди, киношунос Маҳлиё Мирсоатовага юклатилди. Талабалик йилларимизда бу ўқитувчи қаттиқўллиги ва талабчанлиги билан ёдимизда қолган эди.
Дарвоқе, кеча анъанавий медиа конференция бўлиб ўтди. Талабалар бу ҳақида батафсил бирон жойда ёзишдимикан? Билганлар, кўрсатиб юборсин!
Tulqin Eshbekov
25.04.2012, 07:16
ваытинча
Ўзингиз ҳам вақтинча яшаяпсиз :) десак қандоқ қабул қиласиз?
Юз йилми, ундан кўпроқми, у ёғи яратганнинг ўзига аён, албатта. Бироқ, ўша ҳаётингизни кимдир "вақтинча" деб ёзиб қўйса, анча совуқ таассурот қолдиришини ҳис этдингизми?
Факультетимиз деканини тайинлаш тўғрисидаги ҳужжатда қайд этилмаган "вақтинча" сўзини қўллаганингиз ҳам уни ўқиганларда шундай нохуш таассурот қолдиришини эслатиб қўймоқчиман.
Бирор шахс ё ҳужжатларга оид фикр ёзишдан аввал уни ўрганинг, ўз кўзингиз билан кўринг, мутасаддилардан суриштиринг, дея сабоқ бермаганмидик?
Гап шундаки, амал талашиш асносида факультетимизга ўзгалар қўли билан зимдан тош отаётган айрим мансабпарастлар худбинлик йўлига ўтишиб, янги деканимиз ҳақида "вақтинча" деб гап тарқатишган. Уларга шерикдек сиз ҳам интернетда шу сўзни урчитганингиздан ранжидик... :(
Гап шундаки, амал талашиш асносида факультетимизга ўзгалар қўли билан зимдан тош отаётган айрим мансабпарастлар худбинлик йўлига ўтишиб, янги деканимиз ҳақида "вақтинча" деб гап тарқатишган. Уларга шерикдек сиз ҳам интернетда шу сўзни урчитганингиздан ранжидик...
Узр, мендан хато ўтибди.
Tulqin Eshbekov
25.04.2012, 13:50
хато
Журналистика факультетида амалга оширилаётган ишлар салмоғи тобора ортиб бормоқда! Устозлар ҳам, шогирдлар ҳам ҳеч қачон хато қилмасликларини истаймиз! :) Ва шунга ўзимиз ҳам интилмоқдамиз... ;)
Факультетимиз деканини тайинлаш тўғрисидаги ҳужжатда қайд этилмаган "вақтинча" сўзини қўллаганингиз ҳам уни ўқиганларда шундай нохуш таассурот қолдиришини эслатиб қўймоқчиман.
Домла, шу фойдали маълумот университет сайтида, факультет сахифасида булса, яхши буларди. Айрим кафедралар сахифаларида хам эски рахбарлар берилган.
http://nuu.uz/about/133-jurnalistika-fak-mamuriyat.html
Tulqin Eshbekov
26.04.2012, 06:18
шу фойдали маълумот университет сайтида, факультет сахифасида булса, яхши буларди.
Жуда тўғри таклиф! Бу вазифаларни бирин-кетин амалга оширишга киришганмиз. Сиз таъкидлаган маълумотлардан ташқари сўнгги йилларда факультетмиз профессор-ўқитувчилари томонидан яратилган ўқув қўлланмалар, фан мажмуалари, илмий мақолалар ва иқтидорли, истеъдодли талабаларининг ижодий ишлари электрон вариантларини ҳам ўша сайтга жойлатириш ҳаракатидамиз.
Fahrulla
28.04.2012, 02:13
Гапни-гапга улаш, чиройлирок сузларни топиш, жойлаштириш ва "оким" га караб "ёзиб" юриш- журналистиками, Тулкин ака? ёки бошкачарокми?
Tulqin Eshbekov
28.04.2012, 05:57
бошка
Албатта бошқача! :) Чиройли сўзлар, гапни гапга улайвериш билан иш битмайди! Ишлаш керак, ишлаш!!
Ишлаш қўлидан келмайдиганлар дамини олсин энди! Фақат, ишлайдиганларга халал бермасин...
Қитмирлар тилини ва қўлини тийсин, билъакс, ножўя хатти-ҳаракатига яраша жазосини олади... ;)
"оким" га караб "ёзиб" юриш- журналистиками
Журналистика оқимга қараб юрмайди, балки, оқим қаёққа қараб юришини белгилашга хизмат қиладиган соҳа! Журналист ҳаётдан бир қадам олдинда юриши кераклиги ҳақида талабалик пайтларимизда қулоғимизга қуйганлар!
Бизнинг буюк оқимимиз йўлини тўсишга чиранаётганлар эса дарё четига чиқиб қолган кўпикли хас-чўплардек бир четга сурилиб қолиши ҳам аслида табиий ҳолдир! ;)
Эзгулик ҳамиша ғолиб!
Fahrulla
29.04.2012, 19:32
Журналистика оқимга қараб юрмайди, балки, оқим қаёққа қараб юришини белгилашга хизмат қиладиган соҳа! шахсан мен "кичкина булса хам уз пиёламда чой ичаман"
Fahrulla
29.04.2012, 19:34
Журналистика оқимга қараб юрмайди, балки, оқим қаёққа қараб юришини белгилашга хизмат қиладиган соҳа!
Нега унда купчилик журналистлар "стили "бир-бирига ухшайди, яъни бир куз билан карайдиганга ухшайди?
Ёки хар бир журналист "халк кахрамони- халк дардини айтади " демокчимисиз?
Нотугри тушанманг, мен факат "одами эрсанг демагил одами -ониким йук халк гамидин гами" демокчиман.
Tulqin Eshbekov
04.05.2012, 06:40
Нега унда купчилик журналистлар "стили "бир-бирига ухшайди, яъни бир куз билан карайдиганга ухшайди?
Балки кўчирмакашлик қилганларнинг мақолаларини кузатгандирсиз... :)
Ёки хар бир журналист "халк кахрамони- халк дардини айтади " демокчимисиз?
Юрагида ўти бўлган, ақл қаймоғи билан ёза оладиганлари халқ дилидаги гапларини айта олади ва айтмоқда ҳам!
Нотугри тушанманг
Сиз ёзаётган тўғри фикрларни нотўғри тушунганларнинг кўнгли тўғри бўлмаслиги мумкин!
мен факат "одами эрсанг демагил одами -ониким йук халк гамидин гами" демокчиман.
Буюк аждодимиз Мир Алишер Навоийдан то бугунги ёш ижодкорларгача шу руҳ ила қалам тебратишмоқда!
Қаламини бошқа (ғаразли) мақсадда ишга солаётганлар бундан мустасно... ;)
Nigora Umarova
26.06.2012, 14:27
Барча шу соҳага алоқадор инсонларни касб байрамлари билан табриклаб, ижодларига барқарорлик тилайман!
Байрам тадбирлари бугундан бошланди.
Бугун Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университетида 27 июнь -ОАВлари кунига бағишланган байрам тадбири бўлиб ўтди.
https://img.uforum.uz/images/nlssltg9240954.jpg
Tulqin Eshbekov
27.06.2012, 05:19
27 июнь – Матбуот ва оммавий ахборот воситалари ходимлари куни олдидан республикамиз оммавий ахборот воситалари вакиллари билан давра суҳбати, ижодий учрашувлар ўтказиш Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университетида ўзига хос анъанага айланган. Шу муносабат билан ЎзМУ Маданият саройида навбатдаги давра суҳбати бўлиб ўтди. Унда Ўзбекистон Республикаси Президенти Девони, Олий Мажлис Қонунчилик палатаси ва Сенати, Вазирлар Маҳкамаси ҳамда қатор вазирлик ва идоралар Матбуот хизматлари, Ўзбекистон Журналистлари ижодий уюшмаси, Ўзбекистон электрон оммавий ахборот воситалари миллий уюшмаси, Зиёнет масъул ходимлари, мамлакатимиз етакчи ОАВ вакиллари, ЎзМУ профессор-ўқитувчилари ва магистр-талабалари иштирок этдилар.
– Юртимиз мустақилликка эришганидан буён мамлакатимизда энг кўп журналистика соҳасини ривожлантиришга, матбуот ва оммавий ахборот воситаларининг ҳуқуқий ҳамда моддий базасини мустаҳкамлашга, соҳада кадрлар тайёрлаш тизимини такомиллаштиришга қаратилган қонунлар, Президент фармонлари, ҳукумат қарорлари қабул қилингани сир эмас,– деди анжуманни кириш сўзи билан очган университет ректори, Олий Мажлис Сенати аъзоси Ғафуржон Муҳамедов.– Ушбу байрам муносабати билан ҳар йили муҳтарам Юртбошимиз Ислом Каримов “Матбуот ва оммавий ахборот воситалари ходимларига” табрик йўллаши соҳа ходимларига кўтаринки руҳ бағишлайди. Чунончи, университетимиз журналистика факультети профессор-ўқитувчилари, талабалари ҳам давлатимиз раҳбарининг бу табригини катта мамнуният билан қабул қилади.
– Айтиш жоизки, журналистика соҳасида кадрлар тайёрлаш тизимини янада такомиллаштириш, журналистика факультети ўқув-методик базасини мустаҳкамлаш, талабаларга ижодий маҳорат сирларини ўргатишда ОАВ таҳририятларида “Маҳорат мактаблари” фаолиятини ривожлантириш борасида қатор вазифалар амалга оширилмоқда,– деди ЎзМУ журналистика факультети декани Маҳлиё Мирсоатова.– Мақсад – етук журналист-кадрлар тайёрлаш экан, бу борада журналистика факультети профессор-ўқитувчилари тажрибали амалиётчи журналистлар билан ҳамкорликни ривожлантириши мақсадга мувофиқдир.
Анжуманда Ўзбекистон Журналистлари ижодий уюшмаси раиси Шерзод Ғуломовнинг “Мамлакатимизда ОАВ вакиллари учун яратилаётган имкониятлар ва шароитлар”, “Ўзбекистон овози” газетаси бош муҳаррири Сафар Остоновнинг “Дунёда рўй бераётган воқеалар, ахборот маконидаги вазият ва замонавий журналистларга қўйиладиган талаблар” мавзуидаги маърузалари катта қизиқиш билан тингланди.
Ушбу масалалар юзасидан сўзга чиққан “Ўзбекистон матбуоти” журнали бош муҳаррири Бахтиёр Ризо, “Ишонч” газетаси бош муҳаррири Абдухолиқ Абдураззоқов, радиожурналист Ҳулкар Ҳамроева, Зиёнет тармоғида “Uforum” супермодератори Нигора Умарова, ЎзМУ журналистика факультети профессори Мухтор Худойқулов, доцент Аҳмаджон Мелибоев ва бошқалар бўлғуси журналистларнинг ўз билим ҳамда малакаларини оширишлари, халқаро майдонда информация соҳасида эришилган ютуқларни пухта ўзлаштиришлари, замонавий медиа техника ва технологияларни, Интернет тизимида қўлланадиган тилларни пухта эгаллашлари лозимлигини алоҳида қайд этдилар.
Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги, Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети томонидан ташкил этилган мазкур анжуманда таҳририятларда ва ахборот хизматларида талабалар учун “Маҳорат мактаби”ни намунали йўлга қўяётган бир гуруҳ журналистлар “Диплом” ва қимматбаҳо эсдалик совғалари билан тақдирландилар.
Яхши от кейин чопади деганларидек, божхона соҳасига ихтисослашган, тизимдаги янгиликларни ёритишда жонбозлик курсатиб келаётган бир гуруҳ журналистларни Давлат божхона қўмитасида тақдирлаш маросими эртага бўлиб ўтади.
Tulqin Eshbekov
02.07.2012, 05:49
божхона
Бу ташкилот аввал обдан текшириб, аниқлаб, кейин хулоса чиқаради-да! :)
Жумладан,
жонбозлик курсатиб келаётган бир гуруҳ журналистларни
ҳам обдан ўрганишган бўлсалар керак! ;)
Informator
02.07.2012, 11:45
Матубот ходимлари хақида ўз фикримни билдириб ўтсам. Биринчи новбатда, журналист бу ким? Бу саволга куйидагича жавоб берган булар эдим - жамиятда ва халқаро майдонларда бўлиб ўтаётган воқея, ходисаларни кузатиб борадиган ва бу ходисаларга ўз фикрларини оммага тақдим этадиган одам. Журналист таёрлаган мақола, лавха унинг фикр доираси ва маънавий етуклигини белгиловчи асосий омил деб ўйлайман. Ўзбекистон журналистларининг ижод махсулини тахлил қиладиган бўлсам, фақат бир нарса айтиш мункин "гап йўқ!!!". Барча мақолалар (бу газеталарга тегишли) ЖУДА :mad: саёз тарзада ёзилган. Бундай мақолаларни ўқигандан кейин бош мухаррир ва мақолани ёзган одам хақида қандай фикрлар (Буларни ўз фикр мулохазаси йўқми) уйгонади? Телевидение эса жойида қотиб қолган. Бу соха вакиллари ижод қилишни хохлашмайди...ми? Хабарларда кўрган лавхангизни 3 кундан кейин хам кўришингиз мункин. "Таёрлаган" кўрсатувлари эса чет давлатлар кўрсатувларига пародиядан бошқа нарса эмас. Жамиятдаги долзар мавзулар, муаммолар ва бошқа қийин вазиятлар умуман эфирга берилмайди. Истемолчи (бу биз) учун қизиқарли, керакли ва долзарб мавзулар кам (умуман йўқ десак хам бўлади). Реал факт ва маълумотлар деярли берилмайди, олиб қочиш ва керак эмас гаплар эса тўлиб кетган. Бунда кимнинг айби бор, яхши мақола (лавха) ёза олмаган журналистми ёки яхши мақолани чоп этишни хохламаган мухаррирними?
Nigora Umarova
02.07.2012, 12:09
Informator, o'qituvchi bo'lib faoliyat olib borar ekansiz. Imkoni bo'lsa qoldirayotgan xabaringizdagi imloviy xatolarga jiddiy e'tibor bersangiz. E'tiborliroq bo'lib xabar qoldiring!
Sanjar Rustamov
02.07.2012, 12:22
Gapirsa gap ko'p. Men jurnalistlar mahoratiga ishonaman. Chunki bir paytlar bizning gazetalar millionlab nusxada chop etilgan, ularni odamlar navbat turib sotib olib, qiziqish bilan o'qishgan. Demak, bu yerda boshqa gap bor. Hozirgi gazetalarda qariyb birorta jurnalistning o'z uslubi, pozitsiyasi yo'q. Faqat redaktor, zamredaktorning tili, uslubi bor. Bir xil sho'va kimga kerak?! Bunaqa yurish bilan matbuotga yuklatilgan vazifalarni bajarish imkonsiz.
Har yili matbuot va ommaviy axborot vositalari xodimlari kuni arafasida Prezidentimiz tabrik emas, tanqid va takliflardan iborat murojaatnoma yo'llaydi. Demak, bu sohaga e'tibor ham, munosabat ham o'zgarishi kerak!
Tulqin Eshbekov
03.07.2012, 01:35
Demak, bu sohaga e'tibor ham, munosabat ham o'zgarishi kerak!
Бу вазифа Ўзбекистон Журналистлари ижодий уюшмаси зиммасига юклатилгани айни муддао бўлибди!
Masud Mahsudov
03.07.2012, 14:19
Gapirsa gap ko'p. Men jurnalistlar mahoratiga ishonaman. Chunki bir paytlar bizning gazetalar millionlab nusxada chop etilgan, ularni odamlar navbat turib sotib olib, qiziqish bilan o'qishgan. Demak, bu yerda boshqa gap bor. Hozirgi gazetalarda qariyb birorta jurnalistning o'z uslubi, pozitsiyasi yo'q. Faqat redaktor, zamredaktorning tili, uslubi bor. Bir xil sho'va kimga kerak?! Bunaqa yurish bilan matbuotga yuklatilgan vazifalarni bajarish imkonsiz.
Har yili matbuot va ommaviy axborot vositalari xodimlari kuni arafasida Prezidentimiz tabrik emas, tanqid va takliflardan iborat murojaatnoma yo'llaydi. Demak, bu sohaga e'tibor ham, munosabat ham o'zgarishi kerak!
Gazetangiz millionlab nusxada yana chiqishi uchun odamlar dilidagi gaplarni yozishingiz kerak bo'ladi. Qolaversa, tirajning bu darajada ko'paymasligiga boshqa bir sabab - internetning ommalashotgani. Masalan, shaxsan men, gazeta olib o'qishdan ko'ra, qiziqarli saytlardan o'zimga kerakli maqolalarni (qaysi tilda bo'lsa ham) o'qib qo'yaveraman. Ham arzon, ham qulay, shu bilan birga, ayrim gazetalardagi maqolalar kabi bir yoqlamalikdan yiroq, batafsil maqolalar bisyor...
Кизик, шу журналистларга купам тушунмайман, сабаби, узлари ёзган ва ТВ оркали курсатаётган, кискаси узлари гапираётган гапларига узлари ишонармикин? Реал хаётдан анча узок булган нарсаларни гапириб курсатишади. Кимни алдашмокчи булар?
Реал хаётни хам ёзинглар, узларинг яратган виртуалликдан реалликка хам утинглар. Шундагина журналистнинг хурмати ошади, газета ва журналларга эътибор кучаяди. Мажбурий обуналар йуколади. Журналист килган мехнатига яраша хак олади. ИМХО
Tulqin Eshbekov
04.07.2012, 06:58
Ham arzon, ham qulay, shu bilan birga, ayrim gazetalardagi maqolalar kabi bir yoqlamalikdan yiroq, batafsil maqolalar bisyor...
Яна бир энг бебаҳо жиҳати: ҳозир жойлаштирган мақоланг ўша лаҳзадаёқ ёритилади! (Баъзи газеталарда мақоланг чиқиши шу қадар чўзиладики, қачон берганинг ҳам эсдан чиқиб кетади баъзан... Сабабини суриштирсанг, реклама ё иқтисодий фойда келтирадиган бошқа мақола кўпайиб кетганини рўкач қилишади ;) ). Хуллас, электрон нашрларимиз бор бўлсин! :)
Бироқ, шундай бебаҳо электрон нашрларни суиистеъмол қилишга, ҳар хил бўлмағур (ғийбат, ғурбат, иғво каби) нарсаларни жойлаштиришга асло йўл қўймаслигимиз лозим!
Бугун тонгда Журналистика факультетидаги забардаст устозларимиздан бири Мирзо Анвар ҳожи Каримов (http://madaniyat.zn.uz/2663) 74 ёшида тупроққа топширилди. Оллоҳ охиратларини обод қилсин.
Tulqin Eshbekov
09.07.2012, 15:22
охиратларини обод қилсин.
Раҳматли домламиз оқибатли, меҳридарё инсон эдилар...
AbdulAziz
09.07.2012, 15:26
Бугун тонгда Журналистика факультетидаги забардаст устозларимиздан бири Мирзо Анвар ҳожи Каримов 74 ёшида тупроққа топширилди. Оллоҳ охиратларини обод қилсин.
Alloh rahmat qilsin!
Yaxshi inson edilar. Umrlarining so'nggida ham ijoddan tashqarida qolmagandilar...
Nigora Umarova
15.08.2012, 13:32
"Kelejak press" yoshlar matbuot markazi qatnashuvchilari bilan uchrashuv o'tkazildi (http://fikr.uz/posts/8869.html). Suhbatimiz mavzusi «Ijtimoiy tarmoqlar va ularning ahamiyati, internet jurnalistikasi» haqida bo'ldi.
"Футбол журналистикамизнинг аянчли аҳволи
Жанубий Кореяга қарши қийин ва муҳим ўйинни ҳам ўтказиб олдик. Афсуски, ўйинда ғалаба қозона олмадик, лекин ютқазиб ҳам қўймадик. Менимча, дуранг ҳар иккала томон учун адолатли бўлди ва иккала жамоа ҳам якуний натижадан қониқди. Албатта, учрашув ҳақида ҳали кўп гапирамиз. Ҳозир эса бошқа мавзу тўғрисида фикр юритмоқчимиз. Мухлисларни қанчалик қизиқтиришини билмадим-у, аммо шу фурсатдан фойдаланиб ўзбек футболи журналистикасининг бугунги ҳолатини қўлдан келганча тасвирлаб беришни лозим топдим.
10 сентябрь. «Пахтакор» стадиони. Ўйиндан олдинги матбуот анжумани бошланишига чамаси ярим соатча вақт қолган. Кореялик журналистлар аллақачон ўз ўринларини эгаллаб олишган. Бу пайтда бизникиларнинг аксарияти ташқарида гап сотиш билан овора........"
Манбаа: http://championat.uz/uz/news-8/21064.html
Сайтда бу мақолани ўқигандим. Аянчли манзара, десак ҳам муболаға бўлмайди. Объектив ва субъектив сабабларни пеш қилишдан чарчамаяпмиз. Яна ўша эски гап, умид қилиб қоламиз - бундан тегишли хулоса чиқаришар...
Tulqin Eshbekov
14.09.2012, 06:21
бизникилар
Узоқдан келганлар ўзларига қулайлик яратиш учун шундай йўл тутиши табиий. Бизникилар ҳам у ёққа борса албатта шундай йўл тутади!
Бўтта ўзимизникилар ўз режаларини пишитиб олгач, эмин-эркинроқ ҳаракат қилдилар-да. У ёқда "местний" журналистлар ҳам шунақа эмин-эркин юрадилар.
Муҳими, футбол телевидениеда рисоладагидек ёритилди-ку!
Камина барибир сизнинг куюнчалик билан ёзган фикрларингиз тарафдориман!
авторнинг ўзи билса, яъни саводли бўлса, янаям яхши бўларди, шундаймасми?
Қанийди шундоқ бўлса! Вақти-вақти билан ишхоналарда ўтказиладиган аттесстацияларда ходимларнинг саводхонлиги ҳам ўрганилса яхши бўларди...
Домла, а унда жилла қурса шу масалалар ёка шу фикрлар билдирилган долзарб мақолалар тайёрлаш мумкин эмасми? Автобусда соткада мусиқа эшитадиганлар масаласидан кўра айнан шу мавзу биз учун муҳимроқ эмасми? Ўзингизнинг талабаларингизга мазкур мавзуда бир мақола тайёрлашни топшириқ қилиб беринг... Майли, чоп этишга берилмаса ҳам... Шу форумга жойлаштиришса ҳам бўлаверади. Уларнинг салоҳиятини кўрар эдик...
Домла, бир қизиқ савол туғилиб қолди: талабаларингиздан бирортаси шу форумда иштирок этадими ўзи? (Ойгул Расулова ҳисобмас ;-)). Ёки журналистика факультети талабаларининг Сиздан ва Сиз холис фикрларини бизга етказаб турадиган кўплаб профессорлардан фарқли ўлароқ умуман бу форумдан хабарлари йўқми? Қани "мана мен!" деган шогирдарлар-у толиблар? Қани уларнинг чақмоқдек фикрлари? "Таниқли фалончи писмидончи" фикрлари ўз йўлига... Қани сизлардек кучли мутахассилардан таълим олаётган ўта салоҳиятли бўлғуси етук журналистлар? Нимага мазкур форумда улар йўқ? Ўзларига эп кўрмайдиларми? Балки уларга "одноклассники"да ўтириш маъқулроқдир? Вей, шу форумга аъзо бўлиб, дарсларда олган билимларига таянган ҳолда ўта чиройли мунозаралар олиб бориб, биздек оддий авомни қойил қолдирмайдиларми? Ахир улар учун қаламни чархлайдиган, маҳоратни оширадиган текин майдонку бу форум...
Истасангиз, бир таклиф бор. Талабаларингиз сафидан "сараланма жанговор гуруҳ"ни ташкил қилиб, мазкур форумга аъзо бўлишини таъминланг. Биз улар билан "фикрлар жанг майдони"да исталган мавзуда тортишайлик, мунозара қилайлик.. ва қойил қолиб, журналистикамиз эртанги кунига етук мутахассислар етишиб чиқаётганлигига амин бўлайлик (ҳеч бўлмаса шу форум доирасида, ўз фикрлаш салоҳиятимиздан келиб чиқиб).
Дўстимиз Maestroнинг ёзганларида жон бор, бир ўзлари "журналстическое расследование" қилишб, ҳозирдаги муаммоларни ёзишсин, кўрсатишсин, шуни келиб чиқиш сабабларини муҳокама қилайлик, билайлик нима учун шундай бўлаётганини, доимо фақат "миш-миш"лардан билмай.
Maestro талабни жуда катта қўйворибсиз. Менимча улар (аксарияти) бунга тайёр эмаслар. Яқиндагина газетада ишлайдиган бир қаламкаш (журналист дегим ҳам, исмини айтгим ҳам келмади) билан баҳслашиб қолдик. Ўша Сиз билган, айтиб ўтган "Одно"да. Воқеалар ривожланган сари, у ўз фикрини ўзи инкор қилди, "бу маънода айтмаганман, ма(е)ни(нг) фикримни тушунмабсиз", деб. Баҳснинг якуни шу билан тугадики, меним гапим унга қизиқ эмас экан ("манга ёзманг, қизиқмас, всё!!!").
Энди бу гапим билан ҳаммаси шунақа демоқчи эмасман. Балки домланинг моҳир шогирдлари бўлиши мумкин. Лекин, домла "улар ҳали илм талаб қилиш йўлидадирлар, номи билан талаба", деб қолсалар ҳам бунга қўшилмай иложимиз йўқ.
Бир сўз билан айтганда, ошга, йўғ-э баҳсга марҳамат деб номланмиш лойиҳани кутиб қоламиз...
Mahmud Jurat
21.10.2012, 17:03
Бу йўналишда мақола ҳам тайёрланар, аммо биронта газетанинг ушбу мақолани босишига кўзим етмайди. Чунки менда бундай уринишлар неча мароталаб редакторларимизнинг "ака , бу материалингизни беролмаймиз" дан нарига ўтмаган.
Tulqin Eshbekov
24.10.2012, 07:12
Домла, а унда жилла қурса шу масалалар ёка шу фикрлар билдирилган долзарб мақолалар тайёрлаш мумкин эмасми? Автобусда соткада мусиқа эшитадиганлар масаласидан кўра айнан шу мавзу биз учун муҳимроқ эмасми? Ўзингизнинг талабаларингизга мазкур мавзуда бир мақола тайёрлашни топшириқ қилиб беринг... Майли, чоп этишга берилмаса ҳам... Шу форумга жойлаштиришса ҳам бўлаверади. Уларнинг салоҳиятини кўрар эдик...
Домла, бир қизиқ савол туғилиб қолди: талабаларингиздан бирортаси шу форумда иштирок этадими ўзи? (Ойгул Расулова ҳисобмас ;-)). Ёки журналистика факультети талабаларининг Сиздан ва Сиз холис фикрларини бизга етказаб турадиган кўплаб профессорлардан фарқли ўлароқ умуман бу форумдан хабарлари йўқми? Қани "мана мен!" деган шогирдарлар-у толиблар? Қани уларнинг чақмоқдек фикрлари? "Таниқли фалончи писмидончи" фикрлари ўз йўлига... Қани сизлардек кучли мутахассилардан таълим олаётган ўта салоҳиятли бўлғуси етук журналистлар? Нимага мазкур форумда улар йўқ? Ўзларига эп кўрмайдиларми? Балки уларга "одноклассники"да ўтириш маъқулроқдир? Вей, шу форумга аъзо бўлиб, дарсларда олган билимларига таянган ҳолда ўта чиройли мунозаралар олиб бориб, биздек оддий авомни қойил қолдирмайдиларми? Ахир улар учун қаламни чархлайдиган, маҳоратни оширадиган текин майдонку бу форум...
Истасангиз, бир таклиф бор. Талабаларингиз сафидан "сараланма жанговор гуруҳ"ни ташкил қилиб, мазкур форумга аъзо бўлишини таъминланг. Биз улар билан "фикрлар жанг майдони"да исталган мавзуда тортишайлик, мунозара қилайлик.. ва қойил қолиб, журналистикамиз эртанги кунига етук мутахассислар етишиб чиқаётганлигига амин бўлайлик (ҳеч бўлмаса шу форум доирасида, ўз фикрлаш салоҳиятимиздан келиб чиқиб).
Жуда яхши таклифлар! Аслида менинг ниятим ҳам шу! Бу ишни амалга ошириш мақсадида факультетимизда Форум аъзолари билан ижодий учрашув ўтказишни ният қилганман.
Фикри теран талабаларни албатта форумга жалб қилишимиз лозим.
Энди Ойгул Расулованинг қулоғини қиздирмай қўя қолинг. У ўтган йили дипломини олиб кетди! Бу шогирдага амалиёт сирларини кўпроқ ўргатиб юбордим, шекилли, баъзи форумдошлар... ҳалиям унута олмаяпти... :)
Таклифингиз учун ташаккур, уни амалга оширишда ёнимизда бўласиз, бир нечтасига сиз ижодий раҳбарлик қиласиз, деган умиддаман.
Tulqin Eshbekov
24.10.2012, 07:18
Maestro талабни жуда катта қўйворибсиз. Менимча улар (аксарияти) бунга тайёр эмаслар. Яқиндагина газетада ишлайдиган бир қаламкаш (журналист дегим ҳам, исмини айтгим ҳам келмади) билан баҳслашиб қолдик. Ўша Сиз билган, айтиб ўтган "Одно"да. Воқеалар ривожланган сари, у ўз фикрини ўзи инкор қилди, "бу маънода айтмаганман, ма(е)ни(нг) фикримни тушунмабсиз", деб. Баҳснинг якуни шу билан тугадики, меним гапим унга қизиқ эмас экан ("манга ёзманг, қизиқмас, всё!!!").
Энди бу гапим билан ҳаммаси шунақа демоқчи эмасман. Балки домланинг моҳир шогирдлари бўлиши мумкин. Лекин, домла "улар ҳали илм талаб қилиш йўлидадирлар, номи билан талаба", деб қолсалар ҳам бунга қўшилмай иложимиз йўқ.
Бир сўз билан айтганда, ошга, йўғ-э баҳсга марҳамат деб номланмиш лойиҳани кутиб қоламиз...
Талабалар олаётган илмларини амалиёт билан мустаҳкамлаб бормаса, самараси унчалик бўлмайди. Таклифни жон-жон деб қабул қилдим.
Битта гуруҳга сизни устозликка таклиф этамиз.
Ёш шоиру шоираларга Масъуджон мураббийлик қилади.
Танқидчилар гуруҳига Бекмирзо!
Таҳлилчилар гуруҳига Maestro!
Хуллас, форумда ким нимага қодирлигини кўрсатаётган бўлса, мураббийликда, талабаларга маҳорат сирларини ўргатишда ҳам бир ўзини кўрсатса мақсадга мувофиқ бўларди.
Shokir Dolimov
24.10.2012, 21:18
Таклифингиз учун ташаккур, уни амалга оширишда ёнимизда бўласиз, бир нечтасига сиз ижодий раҳбарлик қиласиз, деган умиддаман.
Агар шогирдларингиз орасида мудофаа ва хавфсизлик соҳасига оид мавзуларни ёритиб бориш истагини билдираётган журналистлар бўлса, шахсан ёрдам беришга тайёрман.
Қани "мана мен!" деган шогирдарлар-у толиблар? Қани уларнинг чақмоқдек фикрлари? ... Нимага мазкур форумда улар йўқ? Ўзларига эп кўрмайдиларми?
2001-2007 йилларда журналистика факультетида ўқиб юрган кезларимизда баъзи устозларимизнинг дарс машғулотлари ҳақиқий мунозаралар жанггига айланиб кетарди, ҳаттоки қизишиб кетган пайтларимиз ҳам бўларди. Афсуски, бу мунозаралар ўша аудитория остонасидан ташқарига чиқмасди.
Назаримда, форум - талабалар учун ҳам қулай минбарнинг ўзгинаси! Яқинда ўзим билган 3-4 та талабаларга тўлиб-тошиб, гапириб ҳам бергандим! Аммо, эффект йўқ!
Вахолангки, "Одно.."да факультетнинг 728 нафар талаба ва собиқ талабалари ўз анкеталарида журналистика факультетида ўқиганликларини қайд этишган. Факультет ҳаётига оид "Журфак рулезз" деган ажойиб гуруҳ ҳам бор эди, Фалкуьтет ҳаётига оид турли хабар ва янгиликларни ҳам ўша ердан ўқиб бораётган эдим, афсус, унинг ҳам умри узоққа чўзилмабди.
vBulletin® v3.8.5, Copyright ©2000-2025, Jelsoft Enterprises Ltd. Перевод: zCarot