Просмотр полной версии : Узбек урф-одатлари ва маросимлари
Muhayyo Turdialiyeva
28.09.2009, 12:32
Ushbu mavzuning ochilishiga Факат ва факат кизлар учун: Кизлар базми ёхуд "Хайит чойи" (http://uforum.uz/showthread.php?t=10333&page=15) mavzusidagi fikr-mulohazalar va bahs sabab bo'ldi.
Nigora Umarova
Milliy urf-odatlarimizni ushbu mavzuda ommaga ham ko'rsatib eslatishimiz qanday yaxshi. Men viloyatlar urf odatlariga qiziqaman. Masalan Buxoroning ayrim tumanlarida to'y kelinnikida bo'ladi, buning sababini hech tushunolmayman. Navoiy shahrida Kuyov Kelinni yonib turgan olov atrofida aylantiradi, kelinning sarpasida bir ust-bosh kiyim bo'lsa bo'lgani qolganini kuyov tomon qiladi. Andijon shahrining ayrim tumanlarida kelin tomon to'ydan keyin 40kun davomida yoshlarni yo'qlov bilan yo'qlab turishi kerak. Yana qanday urf odatlarni bilasiz?
Kumushoy Xorazmda qiz juda qimmat turadi deyishadi hozir ham shundaymi?
Gulnora Voisova
28.09.2009, 15:37
Andijon shahrining ayrim tumanlarida kelin tomon to'ydan keyin 40kun davomida yoshlarni yo'qlov bilan yo'qlab turishi kerak. Умуман бу одат водийнинг барча вилоятида бор дейишади. Андижон шахрининг узида хам шундай одат бор экан. Ун кунгача 3 махал, эрталабга узум, патир, каймок; бошка пайтда иссиклик таом юборишаркан. Яна билмадим, яхшиси водийликларнинг узи бу хакда гапириб беришсин.
Kumushoy Xorazmda qiz juda qimmat turadi deyishadi hozir ham shundaymi? Киммат эмас атиги 1000 $ Хозир кризис пайти булганигами, "товар"лар утмай колгани учун, нархлар сал арзонлади. :smile:
Нафакат Хоразмда, балки бутун узбек халкида бу одат кадимдан мавжуд. Адашмасам кадимда бу нарса махр деб аталган.
Махр (mahr) - эски одат буйича куёв томонидан келинга туланадиган пул, мол- ашё булиб, бир кисми накд, колгани аста секинлик билан туланиб келинган.
Бу удум айрим жойларда калин пули, баъзи жойларда сут хаки деб хам аталади.
Киммат эмас атиги 1000 $ Хозир кризис пайти булганигами, "товар"лар утмай колгани учун, нархлар сал арзонлади. :smile:
:) Пули кўплар ҳозир олиб босиб қўядиган вақт эканда-а? Нарх кўтарилганда қимматроққа сотади. ;)
Киммат эмас атиги 1000 $ :smile:
Бизда умуман текин эканде бўмаса. :) Ёки "товар" лар китайскийми... :)
Махрни калин, сут пули деб номлаш керакмас. Ислом динида махр фарз, то есть махр берилиши шарт. Махрни куёв ният килиб бериши керак. Махр у Африкадаям - махр. Яъни, кайси вилоятда булишидан катъий назар махр берилади.
Kahramon Jalilov
28.09.2009, 16:27
Navoiy shahrida Kuyov Kelinni yonib turgan olov atrofida aylantiradi, kelinning sarpasida bir ust-bosh kiyim bo'lsa bo'lgani qolganini kuyov tomon qiladi. Andijon shahrining ayrim tumanlarida kelin tomon to'ydan keyin 40kun davomida yoshlarni yo'qlov bilan yo'qlab turishi kerak. Yana qanday urf odatlarni bilasiz?
Kumushoy Xorazmda qiz juda qimmat turadi deyishadi hozir ham shundaymi?
Navoiy shahrida eski urf-odatlarni namunalari qolgan olov qalbni poklaydi va ruhni tetiklantiradi kabi ma'nosida ishlatilgan lekin olov atrofida aylanish musulmonchilikka uncha tog'ri kelmaydi rus davrlarida ko'plab joylarda shu udumga rioya qilinardi mustaqillikdan keyin yo'qolib ketgan, to'g'ri Andijon va boshqa vodiylarda kelin tomon 40 kun mobaynida yo'qlovlar qilishadi (3 mahal emas faqat ertalab holos) lekin hozirgi kunda bu holatlarga ham ancha-muncha cheklovlar qo'yilgan. Andijon halqi qadimdan boy bo'lgani uchun shu udum o'ylab topilgan va vodiyga tarqalgan qadimdan maqol bo'r "kelin olsang Andijondan ol" chunki kelin tomonga ko'p narsalar yuklatilgan. Namanganda bitta zo'r odat bo'r qizni olgani borilganda kelin tomonni maqtab juda yahshi so'zlar aytiladi masalan bir do'ppini ko'rsatiladida unga qarab "Bu do'ppini kelinposhsha kechalari uhlamasdan shu bo'lg'usi erim jamiyat ishlarini bajarishda kiyib yursinlar deb tikkan ekanlar bahosi 50000$" keyin qiz boqqanga deyiladi hamma birgalikda "Rahmat" deyishadi. Keyin "bo'sin bo'sin bizga ham buyursin" deb hamma baqiradi. Hozirgi kunda Namangan va Farg'ona vohalarida yo'qlovlar aslida 40 kun qilish kerak deyishadi 3 kundan so'ng kuyov tomon o'zi to'htatib qo'yadi. Eng yomoni tugunlar...
Navoiy shahrida eski urf-odatlarni namunalari qolgan olov qalbni poklaydi va ruhni tetiklantiradi kabi ma'nosida ishlatilgan lekin olov atrofida aylanish musulmonchilikka uncha tog'ri kelmaydi rus davrlarida ko'plab joylarda shu udumga rioya qilinardi mustaqillikdan keyin yo'qolib ketgan
Умуман тугри келмайди. Олов атрофида айланиш керакмас. Бу мажусий (оловга сигинувчи) аждодларимиздан колган одат булса керак.
to'g'ri Andijon va boshqa vodiylarda kelin tomon 40 kun mobaynida yo'qlovlar qilishadi (3 mahal emas faqat ertalab holos) lekin hozirgi kunda bu holatlarga ham ancha-muncha cheklovlar qo'yilgan. Andijon halqi qadimdan boy bo'lgani uchun shu udum o'ylab topilgan va vodiyga tarqalgan qadimdan maqol bo'r "kelin olsang Andijondan ol" chunki kelin tomonga ko'p narsalar yuklatilgan. Namanganda bitta zo'r odat bo'r qizni olgani borilganda kelin tomonni maqtab juda yahshi so'zlar aytiladi masalan bir do'ppini ko'rsatiladida unga qarab "Bu do'ppini kelinposhsha kechalari uhlamasdan shu bo'lg'usi erim jamiyat ishlarini bajarishda kiyib yursinlar deb tikkan ekanlar bahosi 50000$" keyin qiz boqqanga deyiladi hamma birgalikda "Rahmat" deyishadi. Keyin "bo'sin bo'sin bizga ham buyursin" deb hamma baqiradi. Hozirgi kunda Namangan va Farg'ona vohalarida yo'qlovlar aslida 40 kun qilish kerak deyishadi 3 kundan so'ng kuyov tomon o'zi to'htatib qo'yadi. Eng yomoni tugunlar...
Турган битгани исрофгарчиликку. Бу урф-одатларни бемалол хеч бир виждон азобисиз ликвидировать килиш керак.
Kahramon Jalilov
28.09.2009, 16:51
Турган битгани исрофгарчиликку. Бу урф-одатларни бемалол хеч бир виждон азобисиз ликвидировать килиш керак.
Gapizga qo'shilaman siz bilan meni gapimga otahonlar hamma erkak zo'ti 100% qo'shiladi lekin ayol zoti bunga hech qachon qo'shilmaydi shuning uchun bu narsalar yo'qolib ketmaydi aksincha kundan-kunga yangicha hillari chiqadi ahir aytishadiku "O'zingdan chiqqan baloga qayga borasan davoga" !!!
Kahramon Jalilov
28.09.2009, 17:18
Yaqinda bir milliy serial ko'rdim unda Toshkent shahrini urf-odatlaridan birini aks ettirgan ya'ni kuyov tomonning ukasi tug'ilgan kuni bo'lyapti kelin tomonga kuyovni ukasiga deb bir nimalarni olib berishni talab qilishyapti shunaqasi ham bo'rmi?
Kahramon Jalilov
29.09.2009, 08:17
Qoraqalpog'iston respublikasida bir udum bo'r ekan ya'ni to'ydan bir kun oldin kelinni kuyiv uyiga kelib olib qochib ketarkan va ertasi kuni to'y bo'larkan bu haqida eshitganlar bo'rmi?
Gulnora Voisova
29.09.2009, 08:45
Qoraqalpog'iston respublikasida bir udum bo'r ekan ya'ni to'ydan bir kun oldin kelinni kuyiv uyiga kelib olib qochib ketarkan va ertasi kuni to'y bo'larkan bu haqida eshitganlar bo'rmi? Бу одат Коракалпогистоннинг айрим туманларида бор. Аслида бу козокларнинг одати. Бизни менталитетимизга вапше тугри келмайди.
Navoiy shahrida eski urf-odatlarni namunalari qolgan olov qalbni poklaydi va ruhni tetiklantiradi kabi ma'nosida ishlatilgan lekin olov atrofida aylanish musulmonchilikka uncha tog'ri kelmaydi rus davrlarida ko'plab joylarda shu udumga rioya qilinardi mustaqillikdan keyin yo'qolib ketgan, Навоий вилояти ахолисининг купчилиги бошка миллат вакилларини ташкил этади. Эшитишимчача олов атрофида айланадиган одат айрим (жуда оз) жойлардагина бор. Собик иттифок даврида эса бу одат умуман килинмаган. У пайтларда "кизил" туй, "комсомол" туйлар буларди.
Nigora Umarova
29.09.2009, 09:29
Хар бир халкда булганидек, узбегимнинг узигагина хос ва мос урф-одатлари, анъаналари ва маросимлари бор. Мавзуда шулар хакида фикр юритамиз.
Kahramon Jalilov
29.09.2009, 09:32
Собик иттифок даврида эса бу одат умуман килинмаган.
Lekin biz ko'pchilik hollarda yoshligimizda shu narsalarga guvohi bo'lganmiz qarindoshlarimiz, qo'ni -qo'shnilar to'y qilganda (1992-1993) shu narsalara mavjud edi keyinchalik yo'q qilib tashlangan. Moderator milliy urf-odatlar, udumlar haqida tema ochsak bo'ladi shekilli!!!
Gulnora Voisova
29.09.2009, 09:47
Lekin biz ko'pchilik hollarda yoshligimizda shu narsalarga guvohi bo'lganmiz qarindoshlarimiz, qo'ni -qo'shnilar to'y qilganda Мен сизни Наманганлик деб юрибман. Хали Навоийданман денг. :shok:
Намунча Хамелеонсиз :smile:
Nigora Umarova
29.09.2009, 09:51
Турган битгани исрофгарчиликку. Бу урф-одатларни бемалол хеч бир виждон азобисиз ликвидировать килиш керак.
Gapizga qo'shilaman siz bilan meni gapimga otahonlar hamma erkak zo'ti 100% qo'shiladi lekin ayol zoti bunga hech qachon qo'shilmaydi shuning uchun bu narsalar yo'qolib ketmaydi aksincha kundan-kunga yangicha hillari chiqadi ahir aytishadiku "O'zingdan chiqqan baloga qayga borasan davoga" !!!
"Tog'ora qilish" odati borayotgan mehmonning mezbonga og'irligi tushmasligi uchun yaqin qarindosh-urug'lar tomonidan amalga oshirilgan. Biroq keyingiz paytlarda o'zingiz aytganingizdek bu narsa isrofgarchilikka olib keldi. Shunday ekan hamma narsani reja asosida qilinsa yaxshi bo'lardi.
Hozir "tog'ora qilish" o'rniga ketgan xarajatlarning o'rnini qoplaydi deb mehmon mezbonning qo'liga pul berib qo'ya qoladi.
Hamma aybni ayollarga ag'daraverish yaxshimas!!! ;-)
Nigora Umarova
29.09.2009, 09:52
Yaqinda bir milliy serial ko'rdim unda Toshkent shahrini urf-odatlaridan birini aks ettirgan ya'ni kuyov tomonning ukasi tug'ilgan kuni bo'lyapti kelin tomonga kuyovni ukasiga deb bir nimalarni olib berishni talab qilishyapti shunaqasi ham bo'rmi?
Hali bunday holatga duch kelmagandim.
Muhayyo Turdialiyeva
29.09.2009, 10:16
Nigora opa mavzu meni nomimda bo'lib turibdimi? nega unday?
Nigora Umarova
29.09.2009, 10:21
Nigora opa mavzu meni nomimda bo'lib turibdimi? nega unday?
Мавзуга гоя бериб, "тамал тоши"ни сиз куйганингиз учун. :-)
Andijon shahrining ayrim tumanlarida kelin tomon to'ydan keyin 40kun davomida yoshlarni yo'qlov bilan yo'qlab turishi kerak.
Андижон шахрининг узида хам шундай одат бор экан. Ун кунгача 3 махал, эрталабга узум, патир, каймок; бошка пайтда иссиклик таом юборишаркан.
:dash2: исрофгарчилик! А 1 кун йукла, 2 кун йукла, жаа касам ичган бусанг 3 кун йукла. 40 кун хам йуклайдими?! Товбааа... Йуклаётганлар 40 кун давомида самимий йуклашига шубхам бор, хаммаси кун санаб утиришса керак "Бошга битган бало булди буларнинг туйи деб". Тем более, хамма уз аравасини узи тортиши керак. Келин-куёв 40 кун давомида гирт такасалтанг булиб утирар эканда. Уят, уят. Ай-яй-яй...
Gapizga qo'shilaman siz bilan meni gapimga otahonlar hamma erkak zo'ti 100% qo'shiladi lekin ayol zoti bunga hech qachon qo'shilmaydi shuning uchun bu narsalar yo'qolib ketmaydi aksincha kundan-kunga yangicha hillari chiqadi ahir aytishadiku "O'zingdan chiqqan baloga qayga borasan davoga" !!!
Оилада эркак хужайин. Шундай экан, "буни кимайсан" дейиш керак и точка.
Yaqinda bir milliy serial ko'rdim unda Toshkent shahrini urf-odatlaridan birini aks ettirgan ya'ni kuyov tomonning ukasi tug'ilgan kuni bo'lyapti kelin tomonga kuyovni ukasiga deb bir nimalarni olib berishni talab qilishyapti shunaqasi ham bo'rmi?
Эркак кишиям сериал курадими?! Товбаа...
Ха, майли илмий-оммабоп, маърифий, тарихий ва шунга ухшаш фойдали сериаллар булса майли. Мен хам ора-орада куриб тураман.
Лекин, уй бекалари учун мулжалланган сериал куришни узимга ор деб биламан.
Qoraqalpog'iston respublikasida bir udum bo'r ekan ya'ni to'ydan bir kun oldin kelinni kuyiv uyiga kelib olib qochib ketarkan va ertasi kuni to'y bo'larkan bu haqida eshitganlar bo'rmi?
Гирт ахмокона удум экан. Менталитет уёкда турсин, Ислом динига умуман тугри келмайди. Бунака удумни дорга осиш керак.
Бу одат Коракалпогистоннинг айрим туманларида бор. Аслида бу козокларнинг одати. Бизни менталитетимизга вапше тугри келмайди.
Сиз миллатни қайси критерияларга кўра ажратасиз? Паспортига қандай ёзилганлигига қарабми, яшайдиган жойига қарабми ёки гапирадиган тилига қарабми? Ментиалитет ҳар бир миллат учун алоҳида бўлишига шубҳам бор.
Gulnora Voisova
29.09.2009, 10:52
Сиз миллатни қайси критерияларга кўра ажратасиз? Паспортига қандай ёзилганлигига қарабми, яшайдиган жойига қарабми ёки гапирадиган тилига қарабми? Ментиалитет ҳар бир миллат учун алоҳида бўлишига шубҳам бор. Хоп, мен ментиалитет сузини нотугри куллаган булсам узр, умуман узбекчиликка тугри келмайди демокчи эдим.
Лекин бу сузни куп жойларда, хатто газеталарда "бизнинг менталитетимиз" тарзида ишлатилишини курганман.
Nigora Umarova
29.09.2009, 11:05
Andijon shahrining ayrim tumanlarida kelin tomon to'ydan keyin 40kun davomida yoshlarni yo'qlov bilan yo'qlab turishi kerak.
Андижон шахрининг узида хам шундай одат бор экан. Ун кунгача 3 махал, эрталабга узум, патир, каймок; бошка пайтда иссиклик таом юборишаркан.
:dash2: исрофгарчилик! А 1 кун йукла, 2 кун йукла, жаа касам ичган бусанг 3 кун йукла. 40 кун хам йуклайдими?! Товбааа... Йуклаётганлар 40 кун давомида самимий йуклашига шубхам бор, хаммаси кун санаб утиришса керак "Бошга битган бало булди буларнинг туйи деб". Тем более, хамма уз аравасини узи тортиши керак. Келин-куёв 40 кун давомида гирт такасалтанг булиб утирар эканда. Уят, уят. Ай-яй-яй...
Эртакларда "кирк кеча-ю кирк кундуз туй берибди" деган ибора бор эди. Ушбу ибора юкоридаги урф-одатларга нисбатан олинган булса керак...
Хоп, мен ментиалитет сузини нотугри куллаган булсам узр, умуман узбекчиликка тугри келмайди демокчи эдим.
Лекин бу сузни куп жойларда, хатто газеталарда "бизнинг менталитетимиз" тарзида ишлатилишини курганман.
Тўғрисини айтсам мен миллатларни бирғбиридан қандай фарқ қилишини ҳалигача билолмай ҳайронман. Тилига қараб десам хоразмликлар билан наманганликлар умуман бошқа-бошқа миллатга мансуб бўлишлари керак. Урф-одатига кўра десам вилоятларнинг урф-одатлари ҳам бир-биридан анча фарқ қилади. Баъзи худудларимизнинг урф-одатлари қўшни давлат халқининг урф-одатларига ўхшаб кетади. Ментиалитет эса айнан бир миллатга эмас шу худуд(масалан Ўрта Осий)да яшовчи миллатларга хос.
Nigora Tursunova
29.09.2009, 11:49
Shaxrisabzda to'ydan keyin 1 hafta to'y egalari ovqat qilishmas ekan, qarindosh-urug'lar har kuni ovqat qilib, kelin-kuyovni ko'rib ketisharkan.
Kahramon Jalilov
29.09.2009, 11:56
Мен сизни Наманганлик деб юрибман. Хали Навоийданман денг
Bu udum nafaqat Navoiyda balki Respublikaning ko'plab vohalarida amalga oshirilgan jumladan Namanganda ham Andijonda ham Farg'onada ham bo'lgan buni men yaqqol nomoyondasi bo'lganman afsus o'sha mahallar men qo'limda fotoapparat bo'lmagan lekin videotasmalari bo'r harakat qilaman uni ham joylashtirishga!!!
Nigora Tursunova
29.09.2009, 12:08
.... afsus o'sha mahallar men qo'limda fotoapparat bo'lmagan lekin videotasmalari bo'r harakat qilaman uni ham joylashtirishga!!!
Rahmat. Shart emas, ovora bo'lmang!
Gulnora Voisova
29.09.2009, 12:10
Тилига қараб десам хоразмликлар билан наманганликлар умуман бошқа-бошқа миллатга мансуб бўлишлари керак. Тугри, тилига караб булинадиган булса Хоразм, Туркия ёки Озарбайжон таркибига кириши керак :smile:
Nigora Umarova
29.09.2009, 12:13
Shaxrisabzda to'ydan keyin 1 hafta to'y egalari ovqat qilishmas ekan, qarindosh-urug'lar har kuni ovqat qilib, kelin-kuyovni ko'rib ketisharkan.
Bizning Toshkentda esa to'yda emas, balki azada xonadon egalari uch kungacha qozon osishmaydi. Qarindosh-urug', qo'ni-qo'shnilar quyuq ovqat bo'lsa tog'orada? suyuq ovqat bo'lsa chelakda qilib yo'qlashadi.
Baribir shunda ham qancha isrofgarchilik bo'ladi.
Nigora Umarova
29.09.2009, 12:15
Тилига қараб десам хоразмликлар билан наманганликлар умуман бошқа-бошқа миллатга мансуб бўлишлари керак. Тугри, тилига караб булинадиган булса Хоразм, Туркия ёки Озарбайжон таркибига кириши керак :smile:
Хоразмликлар угуз лахжасида гапиришади десак, маъкулрок буларди.
Kahramon Jalilov
29.09.2009, 12:16
Hali bunday holatga duch kelmagandim.
O'zbek milliy serilallaridan birin nomi menimcha "Tutash taqdirlar" mi shunga o'hshash har kuni O'zbekiston TVdan beradi soat menimch 8-15 lada bo'lsa kerak qolaversa bu yerda nafaqat bir muammoni jamiyki oilada yuz beradigan muammolarni ochib ko'rsatilgan. Uy bekalari uchun alohida serial ishlanganini hali eshitmaganman. Tog'ri, yana bir gap, oilada erkak kishini gapi gap bo'lishi kerak lekin o'sha erkak kishidan kattalar qarindoshlar gap so'z qilsa bunday holatni qilmaslikdan boshqa iloji yo'q bir muammoni yechaman deb boshqa muammo ortirib olishingiz hech gap emas aslida shunday bo'lib qo'ya qolsin deb qolamiz !!!
Kahramon Jalilov
29.09.2009, 12:18
Rahmat. Shart emas, ovora bo'lmang!
Nega unda kimdirla meni hameleonga chiqarib qo'yvatti bilmadim!!!
Kahramon Jalilov
29.09.2009, 12:20
Eng zo'r to'y Respublikada Qashqadaryo va Surhondaryo tomonlada bo'ladi menimcha!!! qaysi tomonlama degan savol tug'iladi ularda bir to'y qilishganda kamida 20-30 ta qo'y so'yilarkan va buni butun mahallaga tarqatisharkan biz ham studentligimizda ushbu vohali lursdoshlarimizni to'ylariga bo'rib bitta katta sportivniy sumk to'la qo'y go'shti bulan qaytardik talabalik ana shu davrlarda rosa gullagan!!!
Talabalikda go'sht yeyish eng katta muammolardan biri :)
Muhayyo Turdialiyeva
30.09.2009, 10:18
Nega hamma urf odatlarimizni aralashtirib yuboryapsizlar. Boshqa viloyatlik bo'lib turib boshqa urf odatlarni muhokama qilishimiz noo'rin. Men Kumushoydan oldin so'raganimdek Xorazmda to'ylar qanaqa(rasmlari bilan) Xayit ayyomi Navruz kabi milliy ayyomlarda pishiriladigan milliy taomlar (retsetplari bilan) bilan tanishsak degandim. Milliy liboslar (rasmlari bilan bo'lsa yanayam yaxshi) bilan tanishsak qanday yaxshi bo'lar edi. Mavzuga tashrif buyurgan har bir ishtirokchi uchun bu juda katta qiziqish uyg'otar edi menimcha. Faqat Kumushoy emas barchamiz o'zimizning urf odatlarimiz bilan tanishsak, tanishtirsak menimcha juda yaxshi bo'lar edi...
Миллий урф-одатларнинг нимаси кизик тушунмайман. Кунгизлар хакидаги илмий-оммабоп сериал накадар зерикарли булса, хар-хил урф-одатлар хакидаги гап сотишлар хам шу даражада зерикарли мен учун. Факатгина исрофгарчиликлар ва ахмокликлар (масалан, киз обкочиш) хакида уз эътирозларимни билдириш учун бу мавзуни кузатиб боряпман. Агар факат "Вой, бизнинг вилоятда келин бунака чопон кияди. Бизникида фата урайди" кабилидаги кизларбоп гаплар булса, менимча кизиги йук бу мавзуни. Бу мавзуда йукотилиши лозим булган урф-одатларни нишонга олиш ва тушунтириш, маданий-окартув :biggrin: ишларини олиб бориш зарур.
Масалан, хайитда фотихагарчилик, келин куриш. Аслида бу исрофгарчиликдан бошка нарса эмас. Бу хакда хатто диний идора ва вазирлар махкамаси бир-иккита карор чикарганди (факат хайит тугрисидамас, бошка маросимлар буйича хам) 2002 йилдамидией. Хатто XX асрнинг бошларида хам шунга ухшаган карорни кимлардир чикарганди.
Muhayyo Turdialiyeva
30.09.2009, 10:33
Eeeey yana boshladizmi? Mayli sizga savol (to Zokir):
Qayerliksiz?
Uylanganmisiz?
Eeeey yana boshladizmi?
:cray: нимани бошлабман?
Qayerliksiz? Uylanganmisiz?
:biggrin: уйланиш хаёлимни кучасиданам утгани йук. Узим тошкентликман. Афсуски, чет элда кариндошларим бор.
Kahramon Jalilov
30.09.2009, 10:58
Миллий урф-одатларнинг нимаси кизик тушунмайман. Кунгизлар хакидаги илмий-оммабоп сериал накадар зерикарли булса, хар-хил урф-одатлар хакидаги гап сотишлар хам шу даражада зерикарли мен учун. Факатгина исрофгарчиликлар ва ахмокликлар (масалан, киз обкочиш) хакида уз эътирозларимни билдириш учун бу мавзуни кузатиб боряпман. Агар факат "Вой, бизнинг вилоятда келин бунака чопон кияди. Бизникида фата урайди" кабилидаги кизларбоп гаплар булса, менимча кизиги йук бу мавзуни...
Siz chet-elliklarni rasmiyatlariga juda katta baho beryapsiz shekilli !!! Har holda bizning mamlakatimizda shunday urf-odatlarning borligi odamlarning bir-biriga bo'lgan hurmat va e'tiborni oshiradi, mana shu ota-bobolarimizdan qolgan urf-odatlarimiz orqali biz insoniylik fazilatlarimizni nomoyon qilyapmiz. Urf-odatlarni nimasi yomon ho'sh cho'pon kiysa nima qibdi cho'pon faqat yuz ocharda kiyiladi hammayoqda to'yda fata kiyiladi aynan shu urf-odatlarni yo'qolib ketayotgani aslida yomon illatlarni keltirib chiqaryapti ...
Muhayyo Turdialiyeva
30.09.2009, 10:59
Бу мавзуда йукотилиши лозим булган урф-одатларни нишонга олиш ва тушунтириш, маданий-окартув ишларини олиб бориш зарур.
Intizorlik bilan kutamiz unda sizdan ana shunday "madaniy-oqartiruv ishlarini"...
хар-хил урф-одатлар хакидаги гап сотишлар хам шу даражада зерикарли мен учун.
Unda bu mavzu siz uchun emas...
уйланиш хаёлимни кучасиданам утгани йук. Узим тошкентликман. Афсуски, чет элда кариндошларим бор.
Maylida uylansangiz nima to'yni chet elda qilarmidingiz? Barcha urf-odatlar shart-sharoitdan kelib chiqib qilinadi. Millatning milliyligi- millatning g'ururi. "Tembole" sizga o'xshab milliy madhiyani "zo'rg'a" aytadigan shaxs bilan urf-odatlarimizni muhokama qilib bo'larmidi.
Миллий урф-одатларнинг нимаси кизик тушунмайман. Кунгизлар хакидаги илмий-оммабоп сериал накадар зерикарли булса, хар-хил урф-одатлар хакидаги гап сотишлар хам шу даражада зерикарли мен учун. Факатгина исрофгарчиликлар ва ахмокликлар (масалан, киз обкочиш) хакида уз эътирозларимни билдириш учун бу мавзуни кузатиб боряпман. Агар факат "Вой, бизнинг вилоятда келин бунака чопон кияди. Бизникида фата урайди" кабилидаги кизларбоп гаплар булса, менимча кизиги йук бу мавзуни...
Siz chet-elliklarni rasmiyatlariga juda katta baho beryapsiz shekilli !!! Har holda bizning mamlakatimizda shunday urf-odatlarning borligi odamlarning bir-biriga bo'lgan hurmat va e'tiborni oshiradi, mana shu ota-bobolarimizdan qolgan urf-odatlarimiz orqali biz insoniylik fazilatlarimizni nomoyon qilyapmiz. Urf-odatlarni nimasi yomon ho'sh cho'pon kiysa nima qibdi cho'pon faqat yuz ocharda kiyiladi hammayoqda to'yda fata kiyiladi aynan shu urf-odatlarni yo'qolib ketayotgani aslida yomon illatlarni keltirib chiqaryapti ...
Ман чопонни ёмон дидимми? Тем более фатани ваще ёмон кураман (Гарб маданиятини хам, агар маданият деб айтиш мумкин булса).
Расмият нима у? :biggrin:
Kahramon Jalilov
30.09.2009, 11:25
Расмият нима у?
Chet el rasmiyatchiligi yoki bilmadim buni qanday aytiladi o'zi bilganini qilish yoki o'z bilganidan qolmaslik hech narsaga rioya qilmaslik!!!
Расмият нима у?
Сизнинг мадҳия айтишингиз :)
Расмий йигинларда огзимни кимирлатиб тураман.
Gulnora Voisova
30.09.2009, 12:37
тушунтириш, маданий-окартув ишларини олиб бориш зарур. Бумаса бу ишни узиздан бошлаймиз :biggrin:.
Ахир сиз хам качонлардир уйланишингизга тугри келадику?
Nigora Umarova
30.09.2009, 12:40
Eeeey yana boshladizmi?
:cray: нимани бошлабман?
"Темир хотин" трагикомедиясидаги гап эсимга тушиб кетди. :-)
Кучкорвой: Уф, бошланди!!!!...
Аломат: Нима бошланди?!
Кучкорвой: Эй, анави ерда бир кушнимиз бор. Жанжаллашиш буйича "кишлок чемпиони. Куйлагининг этаги шохга илиниб колса хам ётволиб жанжаллашади."
Intizorlik bilan kutamiz unda sizdan ana shunday "madaniy-oqartiruv ishlarini"...
тушунтириш, маданий-окартув ишларини олиб бориш зарур. Бумаса бу ишни узиздан бошлаймиз :biggrin:.
Ахир сиз хам качонлардир уйланишингизга тугри келадику?
Масалан, хайитда фотихагарчилик, келин куриш. Аслида бу исрофгарчиликдан бошка нарса эмас. Бу хакда хатто диний идора ва вазирлар махкамаси бир-иккита карор чикарганди (факат хайит тугрисидамас, бошка маросимлар буйича хам) 2002 йилдамидией. Хатто XX асрнинг бошларида хам шунга ухшаган карорни кимлардир чикарганди.
Kahramon Jalilov
01.10.2009, 11:03
Aslida Hayit choyi nima uchun chiqarilgan muborak hayit kunlarida yangitdan qurgan oilalarni holidan habar olish ularni ushbu muqaddas kunda yahshi amallar bilan hursand qilish va hokozo bo'lishi uchun chiqarilgan (buni tarihini keyinro'q ochishga harakat qilaman). Zamonlar o'tishi bilan odamlar uni o'z zamonlariga moshlashtirib olishmoqda ba'zi asli qilinishi kerak bo'lgan narsa o'rniga boshqa narsalar qilib yuborilmoqda, bu yerda esa endi qayniota qaynionaning dunyoqarashlari katta sahnaga chiqyapti, bizda bir odat bo'r birortasi biror urf-odatni oshig'i bilan qilsa boshqalar undan ham boshqacha qilishga harakat qiladi (vasvasa) shu narsalarni vaqtida tushuntirsak o'zimizga ham boshqalarga ham yahshi bo'ladi degan umiddaman...
Muhayyo Turdialiyeva
02.10.2009, 10:14
Yana bir narsani ta'kidlamoqchi edimki, asta-sekinlik bilan bo'lsada bunday isrofgarchiliklar kamaymoqda... Har bir oila o'z shart-sharoitlaridan kelib chiqib qilishmoqda. Oldingiday tog'oralar o'rnini yosh oilaga kerakli biror buyum bilan cheklanishmoqda. Kelin salomni ham qisqartirib to'ydan so'ng usha to'yxonada "srazu" o'tkazishmoqda...Kimga qanaqa bilmadim, lekin menga qolsa barcha urf-odatlarimiz yaxshi...
Gulnora Voisova
02.10.2009, 10:26
:clapping: Урре Зокир келди. Форумда "жонланиш" бошланади. :clapping:
Muhayyo Turdialiyeva
02.10.2009, 10:28
Shu... bu to'polonchi Zokir hozir tozalash-oqartirish ishlarini boshlab yuboradilar...
Aslida Hayit choyi nima uchun chiqarilgan muborak hayit kunlarida yangitdan qurgan oilalarni holidan habar olish ularni ushbu muqaddas kunda yahshi amallar bilan hursand qilish va hokozo bo'lishi uchun chiqarilgan (buni tarihini keyinro'q ochishga harakat qilaman).
Хайит чойи деган тушунчанинг динда йуклиги мен учун кифоя килади.
Бунинг устига уша хайит чойини деб купчилик ишдан колади, овора булиб пишириклар пиширади, тансик таомлар тайёрлайди, бозор-учар килади, хаммаёкни дополнительно генеральный уборка килади. Даже если уйда хизматкорлар булса хам, барибир уй сохиблари жисмонан чарчамаса хам, морально чарчайди. Чунки хар бир келган билан гап сотиш, хол-ахвол сураш керак. Одамнинг анча энергияси кетади. Агар келин хомиладор булсачи, вабще кузи учиб турмаса керак, менимча келинсалом киламан деб.
Yana bir narsani ta'kidlamoqchi edimki, asta-sekinlik bilan bo'lsada bunday isrofgarchiliklar kamaymoqda...
Биратула конкретно исрофгарчиликларни отмен киворилса, осмон узилиб ерга тушмайди.
Kimga qanaqa bilmadim, lekin menga qolsa barcha urf-odatlarimiz yaxshi...
Урф-одатларнинг хаммаси яхши булиши мумкин эмас. Улар орасида умуман кумиб ташланиши кераклари хам бор.
Muhayyo Turdialiyeva
02.10.2009, 10:43
Урф-одатларнинг хаммаси яхши булиши мумкин эмас. Улар орасида умуман кумиб ташланиши кераклари хам бор.
Menimcha yildan yilga insonlar tomonidan qo'shilayotgan yangidan-yangi odatlarni qadimgi urf-odatlar bilan almashtirmasligimiz kerak... Buni sizga ham maslahat bergan bo'lar edim...
Урф-одатларнинг хаммаси яхши булиши мумкин эмас. Улар орасида умуман кумиб ташланиши кераклари хам бор.
Menimcha yildan yilga insonlar tomonidan qo'shilayotgan yangidan-yangi odatlarni qadimgi urf-odatlar bilan almashtirmasligimiz kerak... Buni sizga ham maslahat bergan bo'lar edim...
Навруз байрами; хар-хил сумалак тоши; хуроз, кучкор уриштириш; кискаси, давом эттираверса булади.
Буларни албатта йук килиш керак. Агар давлат микёсида йук килишга имкон булмаса, оила микёсида йук килиш керак.
Nigora Umarova
02.10.2009, 11:25
Урф-одатларнинг хаммаси яхши булиши мумкин эмас. Улар орасида умуман кумиб ташланиши кераклари хам бор.
Кумиб ташланиши керак булган урф-одатлар "бидъат" деб аталади. Асрлардан асрларга утиб келиб, узини "оклаган" eha-одатлардан эса воз кечиб булмайди. (карияларнинг, беморларнинг холидан хабар олиш каби...)
Урф-одатларнинг хаммаси яхши булиши мумкин эмас. Улар орасида умуман кумиб ташланиши кераклари хам бор.
Кумиб ташланиши керак булган урф-одатлар "бидъат" деб аталади. Асрлардан асрларга утиб келиб, узини "оклаган" eha-одатлардан эса воз кечиб булмайди. (карияларнинг, беморларнинг холидан хабар олиш каби...)
Вобще-то ман карияларнинг, беморларнинг холидан хабар олишга возражать киганим йу.
Behzod Saidov
02.10.2009, 13:05
Навруз байрами; хар-хил сумалак тоши; хуроз, кучкор уриштириш; кискаси, давом эттираверса булади.
Буларни албатта йук килиш керак. Агар давлат микёсида йук килишга имкон булмаса, оила микёсида йук килиш керак.
Наврўз байрамининг нимаси ёқмади?
Nigora Umarova
02.10.2009, 13:17
Навруз байрами; хар-хил сумалак тоши; хуроз, кучкор уриштириш; кискаси, давом эттираверса булади.
Буларни албатта йук килиш керак. Агар давлат микёсида йук килишга имкон булмаса, оила микёсида йук килиш керак.
Наврўз байрамининг нимаси ёқмади?
Фикримча, Zokirга Навруз байрамига зардуштийлардан колган удум деб карашлари ёкмаса керак.
Сумалак пишириш маросимига келсак, бу инсонларни туплаш, уюштириш учун яхши удум. Одатда кариндош-уруг, куни-кушни аёллар сумалак пишириш бахонасида тупланишади.
Навруз байрами; хар-хил сумалак тоши; хуроз, кучкор уриштириш; кискаси, давом эттираверса булади.
Буларни албатта йук килиш керак. Агар давлат микёсида йук килишга имкон булмаса, оила микёсида йук килиш керак.
Наврўз байрамининг нимаси ёқмади?
Фикримча, Zokirга Навруз байрамига зардуштийлардан колган удум деб карашлари ёкмаса керак.
Сумалак пишириш маросимига келсак, бу инсонларни туплаш, уюштириш учун яхши удум. Одатда кариндош-уруг, куни-кушни аёллар сумалак пишириш бахонасида тупланишади.
Тугри, зардуштийларнинг байрами дейишади.
Сумалакка келсак, сумалак еса булади, асосийси, ичидан хар-хил бахт келтирадиган тош кидирилмаса, сумалакда хар-хил ниятлар килинмаса булди.
Nigora Umarova
02.10.2009, 13:42
Сумалакка келсак, сумалак еса булади, асосийси, ичидан хар-хил бахт келтирадиган тош кидирилмаса, сумалакда хар-хил ниятлар килинмаса булди.
Сумалакнинг ичига тош бахт келтиради деган ниятда эмас, куп кайнаганда тагига олмаслиги учун солинади. Бу хам миллий пазандаликнинг бир сири.:187:
Kahramon Jalilov
02.10.2009, 13:56
Хайит чойи деган тушунчанинг динда йуклиги мен учун кифоя килади.
Бунинг устига уша хайит чойини деб купчилик ишдан колади, овора булиб пишириклар пиширади, тансик таомлар тайёрлайди, бозор-учар килади, хаммаёкни дополнительно генеральный уборка килади. Даже если уйда хизматкорлар булса хам, барибир уй сохиблари жисмонан чарчамаса хам, морально чарчайди.
Kechirasizu siz hayit muqaddas kunda qilinadigan ishlar bilan boshqasini adashtirib yuboryapsiz ho'sh nima bo'pti yilda bir oyda bir bir-birlarimizdan holidan habar olsak, tansiq pishiriqlarni pishirib butun oila a'zolarimiz kichik jajji farzandlarimizni hursand qilsak uylarni farishta kirguday qilib tozalasak, o'zimizni yashab turgan mahallamizda hasharchilik qilsak, mahallamizni obodonlashtirska... Ho'sh buni nimasi yomon aslida hayit kuni shunday ishlarni qilish kerarkki undan bahra olgan insonlar yana hayit kelishini intizorlik bilan kutsinlar!!!
Агар келин хомиладор булсачи, вабще кузи учиб турмаса керак, менимча келинсалом киламан деб. Kechirasizu hayit choyini yangi kelin bo'lganlar uyida qilinadi...
Kahramon Jalilov
02.10.2009, 14:02
Bir gapni aytib qo'yay bu hech kimga taaluqli emas lekin hulosa chiqarsa bo'ladi. Bir olimdan so'rashibdi dunyoda eng bahtli inson kim deb shunda u javob beribdi:"Ruhan sog'lom, o'z iqtodirini hayotda tog'ri qullay olgan va u oraqali jamiyatga foydasi tegadigan insonlar bahtli inson hisoblanadi" debdi. Va yana so'rashibdi eng oson narsa nima deb shunda u aytibdi "Maslahat berish", eng yomonichi deyishsa "o'zlikni anglash" debdi.. Va ohiri yana so'rashibdi kimlardan qo'rqish kerak debdi shunda u "chala savodladan chunki ular bir so'zni yoki bir nimani mohiyatini anglamasdan o'z dunyoqarashlari bilan ham katta foyda ham katta zarar keltirish mumkin" degan ekan hulosa chiqarish o'zinglardan!!!Omon bo'ling!!!
Kechirasizu siz hayit muqaddas kunda qilinadigan ishlar bilan boshqasini adashtirib yuboryapsiz ho'sh nima bo'pti yilda bir oyda bir bir-birlarimizdan holidan habar olsak, tansiq pishiriqlarni pishirib butun oila a'zolarimiz kichik jajji farzandlarimizni hursand qilsak uylarni farishta kirguday qilib tozalasak, o'zimizni yashab turgan mahallamizda hasharchilik qilsak, mahallamizni obodonlashtirska...
Бир-бирининг холидан хабар олиш, тансик пиширик пишириш, болаларни хурсанд килиш, уйни генеральный уборка килиш, хашар килиш учун хайитни пойлаб утириш керакми? Хар доимгидек ОАВ даги гапларни айтаяпсиз. Уша ОАВ дагиларнинг анчасини укитишим керак: купчилиги хайит нималигини билмайди, миллий байрам деб уйлашади.
Kechirasizu hayit choyini yangi kelin bo'lganlar uyida qilinadi...
Янги келин булганлар хомиладор булмайдими? Масалан, бу йил мартда турмушга чиккан киз сентябрьгача хомиладор булиб улгурган булсачи? Хайит чойи бахона, корнидаги боласи билан эгилиб-букилиши, уйларни йигиштириши ва хоказо бир дунё ишни килиши керакми? Шунинг учун мен гапим утадиган одамлар доирасида хайит чойи, фотихагарчиликни такиклаб куйганман. Результатлар ёмон эмас.
eng yomonichi deyishsa "o'zlikni anglash" debdi..
:biggrin: тушунарли...
Kahramon Jalilov
03.10.2009, 17:07
Бир-бирининг холидан хабар олиш, тансик пиширик пишириш, болаларни хурсанд килиш, уйни генеральный уборка килиш, хашар килиш учун хайитни пойлаб утириш керакми? Хар доимгидек ОАВ даги гапларни айтаяпсиз. Уша ОАВ дагиларнинг анчасини укитишим керак: купчилиги хайит нималигини билмайди, миллий байрам деб уйлашади.
Sizningcha Iydu Hayit kuni nima qilish kerak?
Kahramon Jalilov
04.10.2009, 13:05
Tog'risi bir narsaga men ham gohida hayron qolaman shu hayit choyini kim o'ylab topgan, chunki bu narsa faqat Toshkentda mavjud, boshqa joylarda esa boshqacha, vafot etganlar uylariga bo'rib ular hotirlab yahshi duolar o'qiladi, mahalla-ko'yga shu vafot etgan odammi hotirasiga osh tarqtiladi va hokazo...Lekin hayit kuni boshqa joylaga borib "Hayit choyi" desangiz u haqida hech kim bilmasligi mumkin (hatto eshitmagan) ?...
Hozirgi zamonda bir narsa odamlarning miyasiga qo'yilib qo'lgan, ya'ni "Pul ketsa-ketsinu obro' ketmasin.."
Behzod Saidov
04.10.2009, 16:30
vafot etganlar uylariga bo'rib ular hotirlab yahshi duolar o'qiladi, mahalla-ko'yga shu vafot etgan odammi hotirasiga osh tarqtiladi va hokazo...
Kim o'ylab topgan bilmadimu, IMHO, bu ham noto'g'ri. Bayram kuni fotihagarchilik emas, bayram qilish kerak.
Kahramon Jalilov
08.10.2009, 07:56
Kim o'ylab topgan bilmadimu, IMHO, bu ham noto'g'ri. Bayram kuni fotihagarchilik emas, bayram qilish kerak.
Bu ham bayram tariqasida o'tkaziladi, ya'ni o'sha vafot etgan odamning uydagilaridan habar olinadi, ularga yordam beriladi, uy egasi minnatdorchilik tariqasida hammaga osh qilib beradi!!!
Muhayyo Turdialiyeva
08.10.2009, 10:24
Nima bo'lganda ham ana shu bayram sabab, bir-birimizdan habar olamiz, hol-ahvol suraymiz, ish bilan bo'lib vaqt ajratolmaganlar shu kichik bayram sabab oylab ko'rmagan qarindoshlarimizni ko'ramiz. Biz ayollar anchagina dardlashamiz, aka-uka, opa-singil, asosiysi bir dasturxon atrofida o'tirib ota-ona, buvi-buvajonlarimizning doularini olamiz. Xayit ayyomi arafasida Chorsuning Gumbaz ichidagi bozoridan bozorlik qilayotgan edik bir sotuvchi yigitdan ko'proq narsalar tanlayotib gaplashib qoldik. "-Sizlarga yaxshi, bayramni oilaviy kutib olayapsizlar, biz esa bozorda, o'zimiz viloyatlik, qarindoshlar telefonda tabriklashyapti, baribir o'zimizni bayramlarni ayniqsa Xayit ayyomida ota-ona bag'rida nishonlashga nima yetsin-a" -dedi.
Nigora Tursunova
08.10.2009, 17:55
Kim o'ylab topgan bilmadimu, IMHO, bu ham noto'g'ri. Bayram kuni fotihagarchilik emas, bayram qilish kerak.
Aslida, fotihagarchilik arafa kuni qilinishi kerak, Hayit kuni esa bayram!
Kahramon Jalilov
08.10.2009, 20:54
Aslida, fotihagarchilik arafa kuni qilinishi kerak, Hayit kuni esa bayram!
Fotihagarchilik arafa kunida qilinadigani u o'zimizning ota-bobolarimizni, jamiyki payg'ambarlarimiz, musulmon birodarlarimizning ruh-poklariga bag'ishlab ularni qilgan ezgu amallari uchun duoi-fotihalar qilandi, qabrlari ziyorat qilinadi, qo'shnilarga osh (hammaning himmatiga bog'liq, bizning zamonamizda osh) tarqatiladi, Hayit kuni barcha qarindoshlarimizga, barcha do'stlarimizga tanigan va tanimagan insonlarimizga hadyalar qilamiz ular, farzandlarimiz uchun shirinliklar va eng kattasi bulg'usi ishlarimiz va ezgu orzu maqsadlarimizni amalga oshishida duoi-fotihalar qilamiz, ularga madad berishini so'rab ibodatlar qilamiz (ertalab)....
(davom etaveraymi...)
Ushbu mavzuning ochilishiga Факат ва факат кизлар учун: Кизлар базми ёхуд "Хайит чойи" (http://uforum.uz/showthread.php?t=10333&page=15) mavzusidagi fikr-mulohazalar va bahs sabab bo'ldi.
Nigora Umarova
Milliy urf-odatlarimizni ushbu mavzuda ommaga ham ko'rsatib eslatishimiz qanday yaxshi. Men viloyatlar urf odatlariga qiziqaman. Masalan Buxoroning ayrim tumanlarida to'y kelinnikida bo'ladi, buning sababini hech tushunolmayman. Navoiy shahrida Kuyov Kelinni yonib turgan olov atrofida aylantiradi, kelinning sarpasida bir ust-bosh kiyim bo'lsa bo'lgani qolganini kuyov tomon qiladi. Andijon shahrining ayrim tumanlarida kelin tomon to'ydan keyin 40kun davomida yoshlarni yo'qlov bilan yo'qlab turishi kerak. Yana qanday urf odatlarni bilasiz?
Kumushoy Xorazmda qiz juda qimmat turadi deyishadi hozir ham shundaymi?
Siz aytgandek viloyat urf odatlari bir biridan qiziq. Meni Samarqandlik dugonam bor ular menga Samarqanddagi turli marosimlar to'g'risida gapirib beradilar. Masalan, Samarqandliklarda to'y marosimi juda ajoyib. Bir xonadonda to'y bo'lsa kelinning barcha uy jihozlariyu, uning barcha narsalari kuyov tomonning zimmasiga tushar ekan. To'y kuni kelin faqat oppoq libosda tashrif buyursa bo'ldi ekan. Qarangga har bir viloyatda o'ziga xos rasm rusumlar mavjud!
Kahramon Jalilov
13.10.2009, 12:01
Samarqandliklarda to'y marosimi juda ajoyib. Bir xonadonda to'y bo'lsa kelinning barcha uy jihozlariyu, uning barcha narsalari kuyov tomonning zimmasiga tushar ekan. To'y kuni kelin faqat oppoq libosda tashrif buyursa bo'ldi ekan.
Vodiyda esa boshqacha (to'ydan tashqari) siz aytgan narsalar kelinni bo'yniga tushadi. Shu alfozda bir chekkadan boshlab sayr qilsak, birinchi qaysi viloyatdan boshlaymiz, menimcha eng chekka hudud Andijondan boshlasak bo'ladi, u yerdagi urf-odatlar umuman boshqacha...
Qiziq Samarqandda kelin tomondanmi yoki kuyov tomondanmi qalin berilardi shekilli tag'in bilmadim!!!
Gulnora Voisova
13.10.2009, 12:51
Bir xonadonda to'y bo'lsa kelinning barcha uy jihozlariyu, uning barcha narsalari kuyov tomonning zimmasiga tushar ekan. To'y kuni kelin faqat oppoq libosda tashrif buyursa bo'ldi ekan. Мана шу одатга +10
Ким уйлаб топган булса хам уйи бугдойга тулсин :biggrin:
Bir xonadonda to'y bo'lsa kelinning barcha uy jihozlariyu, uning barcha narsalari kuyov tomonning zimmasiga tushar ekan. To'y kuni kelin faqat oppoq libosda tashrif buyursa bo'ldi ekan. Мана шу одатга +10
Ким уйлаб топган булса хам уйи бугдойга тулсин :biggrin:
Самарқанддан уйланмаслик керак экан :)
Lutfillo Tursunov
13.10.2009, 13:05
Bir xonadonda to'y bo'lsa kelinning barcha uy jihozlariyu, uning barcha narsalari kuyov tomonning zimmasiga tushar ekan. To'y kuni kelin faqat oppoq libosda tashrif buyursa bo'ldi ekan. Мана шу одатга +10
Ким уйлаб топган булса хам уйи бугдойга тулсин :biggrin:
Аҳа, келин куёвникига фақат битта оқ либосда боради, лекин куёвга оёқ-бош сарпо қилиб беришга мажбур. Демак, куёвда ҳамма кийим бор, келинга эса тўйдан кейин раҳм қилса у бу нарса олиб беради, бўлмаса йўқ :biggrin:
Behzod Sulaymonov
13.10.2009, 16:58
To'ydan keyin bo'ladigan urf-odatlarimizdan biri bu- Kuyov kelinni ko'tarib olovning atrofida aylanishidir. Husen Tangriev bu urf-odatni ham bellarini bog'lab amalga oshirdilar...
https://img.uforum.uz/images/wydgbhv8428188.jpg
https://img.uforum.uz/images/ifusgmj5526790.jpg
Muhayyo Turdialiyeva
14.10.2009, 12:08
Meni Samarqandlik dugonam bor ular menga Samarqanddagi turli marosimlar to'g'risida gapirib beradilar. Masalan, Samarqandliklarda to'y marosimi juda ajoyib. Bir xonadonda to'y bo'lsa kelinning barcha uy jihozlariyu, uning barcha narsalari kuyov tomonning zimmasiga tushar ekan. To'y kuni kelin faqat oppoq libosda tashrif buyursa bo'ldi ekan. Qarangga har bir viloyatda o'ziga xos rasm rusumlar mavjud! Albattada, Navoiy shahrida ham xuddi shunday, aslida ham shunday bo'lishi kerakda, ota-onasidan ham erkalab katta qilgan qizini olsin, ham sarposini olsin. Urf-odatlarimiz rostdan ham juda qiziqda, Kumushoy aytganiday:
Ким уйлаб топган булса хам уйи бугдойга тулсин
Muhayyo Turdialiyeva
14.10.2009, 12:09
Аҳа, келин куёвникига фақат битта оқ либосда боради, лекин куёвга оёқ-бош сарпо қилиб беришга мажбур. Демак, куёвда ҳамма кийим бор, келинга эса тўйдан кейин раҳм қилса у бу нарса олиб беради, бўлмаса йўқ
Kelinga to'ydan oldin olib beriladi-da...
Muhayyo Turdialiyeva
14.10.2009, 12:11
To'ydan keyin bo'ladigan urf-odatlarimizdan biri bu- Kuyov kelinni ko'tarib olovning atrofida aylanishidir. Husen Tangriev bu urf-odatni ham bellarini bog'lab amalga oshirdilar...
Husen Tangriyevga tasannolar bo'lsin. Oxirigacha shunday ko'tarib yursinlar.
Umida Shodiyeva
14.10.2009, 21:10
aslida ham shunday bo'lishi kerakda, ota-onasidan ham erkalab katta qilgan qizini olsin, ham sarposini olsin.
Muhayyo opamning tajribalari ancha katta-da, shuning uchun ham kelin tarafni yonini olayaptilar:-)
Аҳа, келин куёвникига фақат битта оқ либосда боради, лекин куёвга оёқ-бош сарпо қилиб беришга мажбур.
Қоракўлликларнинг тўйида қиз томонга деярли оғирлик тушмайди. Сандиқ ва кўрпа-тўшак билан куёвникига кириб келаверади. Одатда куёвга бир дўппи, бир чопон олишади, айримлар ёнига бошқа нарсалар ҳам қўшаверади...Буёғи ҳимматларига ҳавола. Аммо, бошқа ҳудудларда кузатилмаган жиҳат шуки, тўй ҳам, наҳорги ош ҳам қизнинг хонадонида ўтказилади. Ваҳолангки, бу иккала тадбирнинг моддий таъминоти тўлалигича куёв томоннинг зиммасидадир. Ҳаттоки, ўтингача келтириб берилади. Баъзилар, ош ва тўй тугагач идиш-товоқларни ҳам куёв томоннинг аёлларига ювдиришади. Мана шу ҳолат адолатсизликдек бўлиб туюлади. Туман маркази ва атрофларида энди-энди тўйни тўйхоналарда ўтказиш урфга кирмоқда.
Kahramon Jalilov
21.10.2009, 12:59
Қоракўлликларнинг тўйида қиз томонга деярли оғирлик тушмайди. Сандиқ ва кўрпа-тўшак билан куёвникига кириб келаверади. Одатда куёвга бир дўппи, бир чопон олишади, айримлар ёнига бошқа нарсалар ҳам қўшаверади...Буёғи ҳимматларига ҳавола. Аммо, бошқа ҳудудларда кузатилмаган жиҳат шуки, тўй ҳам, наҳорги ош ҳам қизнинг хонадонида ўтказилади. Ваҳолангки, бу иккала тадбирнинг моддий таъминоти тўлалигича куёв томоннинг зиммасидадир. Ҳаттоки, ўтингача келтириб берилади. Баъзилар, ош ва тўй тугагач идиш-товоқларни ҳам куёв томоннинг аёлларига ювдиришади. Мана шу ҳолат адолатсизликдек бўлиб туюлади. Туман маркази ва атрофларида энди-энди тўйни тўйхоналарда ўтказиш урфга кирмоқда.
Endi qo'rako'ldan Buhoro tarafga qarab yuramiz (Vodiy tomondagi urf-odatlardan habar topganga o'hshaymiz), Husen aka men bir narsa eshitganman Buhoro taraflada (oldin ham aytib o'tildimi bilmadim) to'y qilish va ko'plab narsalar kelin tomonga tusharkan shu rostmi?
Қоракўлликларнинг тўйида қиз томонга деярли оғирлик тушмайди. Сандиқ ва кўрпа-тўшак билан куёвникига кириб келаверади. Одатда куёвга бир дўппи, бир чопон олишади, айримлар ёнига бошқа нарсалар ҳам қўшаверади...Буёғи ҳимматларига ҳавола. Аммо, бошқа ҳудудларда кузатилмаган жиҳат шуки, тўй ҳам, наҳорги ош ҳам қизнинг хонадонида ўтказилади. Ваҳолангки, бу иккала тадбирнинг моддий таъминоти тўлалигича куёв томоннинг зиммасидадир. Ҳаттоки, ўтингача келтириб берилади. Баъзилар, ош ва тўй тугагач идиш-товоқларни ҳам куёв томоннинг аёлларига ювдиришади. Мана шу ҳолат адолатсизликдек бўлиб туюлади. Туман маркази ва атрофларида энди-энди тўйни тўйхоналарда ўтказиш урфга кирмоқда.
Endi qo'rako'ldan Buhoro tarafga qarab yuramiz (Vodiy tomondagi urf-odatlardan habar topganga o'hshaymiz), Husen aka men bir narsa eshitganman Buhoro taraflada (oldin ham aytib o'tildimi bilmadim) to'y qilish va ko'plab narsalar kelin tomonga tusharkan shu rostmi?
Жавобимни аввалдан келтириб, кейин савол ёзяпсизми?
Kahramon Jalilov
21.10.2009, 13:08
Aytmoqchimanki (uzr yanglishibman) Buhoroning ko'p joylarida to'y qilish va ko'plab narsalar kelin tomonga tusharkan shu rostmi?
Shomurodov Shohruh
21.10.2009, 13:52
Aytmoqchimanki (uzr yanglishibman) Buhoroning ko'p joylarida to'y qilish va ko'plab narsalar kelin tomonga tusharkan shu rostmi?
Бухоро шахрининг узида хозирда иккала томон келишиб харажатларни таксимлашади, яъни кимдир ошни кутарса, иккинчи томон кечки базмни. Сен уни килишинг керак, буни келтиришинг керак деган гаплар маданиятли одамлар орасида колмаган. Асосийси ёшларнинг кейинги хаёти, ушаларга бошида яхши шароит яратиб бериш, кутарилишларига кумак бериш. Туй эса бир кунда утиб кетади, узиздан бошка хеч ким эсламайди.
Nigora Tursunova
21.10.2009, 14:52
Туй эса бир кунда утиб кетади, узиздан бошка хеч ким эсламайди.
O'zi ham eslamaydi.
маданиятли одамлар орасида колмаган
Демак, урф -одатларга амал килаётган одамлар маданиятсиз эканда?;-)
Aytmoqchimanki (uzr yanglishibman) Buhoroning ko'p joylarida to'y qilish va ko'plab narsalar kelin tomonga tusharkan shu rostmi?
Maylimi shu savolga javob bersam. Buxoroning boshqa hududlarini bilmadimu, lekin G'ijduvon shahrida buning mutlaqo aksi ekan. Qadimgi urf-odatga ko'ra to'y qiznikida bo'ladi. Ammo deyarli hamma xarajatlar, kelinning to'y liboslariyu to'y tashvishlari kuyovda bo'ladi. G'ijduvonda to'y kelinnikida bo'lishini "Qizni uydan ayirib olib ketishadi, shu sabab qizning ota-onasi ko'rib qolsin" degan ma'noda izohlashar ekan. Keyin yana bir odatlari shundayki, kuyovni kuyov jo'ralar doira bo'lib o'rab, ya'ni yashirib olib kelishadi to'yga. Bo'lmasa tashqaridan unga ziyon yetkazishadi. Keyin kelinni olib ketish oldidan kelinning otasi yoki onasi edi menimcha yo'qolib qoladi. To ota-onasini topishib ularning rizoligini olishmaguncha, kuyov kelinni olib keta olmas ekan. Kuyovni uyiga kelinni etishganidan so'ng esa u yerda faqat xamrli taom tayyorlab kutib olishadi. Ertadan boshlab esa kelin bola o'zga uyni o'z uyidek ko'rib, xizmatga chiqadi. (qisqacha bilganlarim shu.)
Lekin hozirda bilmadim, bu odatlar deyarli kamayib ketdi menimcha. Chunki to'ylar ham restoranlarda o'zaro kelishib o'tkazilmoqda. Lekin shundayam hamma xarajatlarni kuyov tomon qilishadi.. Lekin Buxorodagi kelin-kuyovlarning o'ziga xos bir odati - ular to'yning oxirigacha tik turishadi. Bu mehmonlarga hurmatni bildirarkan. Kelin esa har zamon toki to'y tugagunga qadar ta'zimda bo'lib, salom berib turadi.
Samarqandni to'ylarida ko'p bo'lganman lekin. Aynan shahar tomonni bilmadimu lekin viloyatlarida to'y bunday:
Zamonaviysida hozir kuyov to'yni ikki marta qilib beryapti. Avval kunduzgisini kelinni uyida. Kechki to'yni esa kuyov o'zini uyida qilib beradi. To'y tashvishlari o'rtada kelishilarkan. Kuyov kelinni olib kelgach, tashqarida olov atrofida aylanishadi.. Shunda kuyov yuziga dastro'mol tutib yuzini olovdan pana qiladi. Ular to'yda tik turishmaydi. Kelin ham har zamon turib salom berishini kuzatmagan ekanman bu to'ylarda. Samarqandda bir qiziq odatni ko'rgandim, kuyov jo'ralar kuyovni olib kelinnikiga borishganda, kelinni uyidan ko'ziga yaxshi ko'ringan biron bir buyumni albatta yashirib olib chiqishar ekan. Egasi bilib qolsa ham indamas ekan, esdalik deb berib yuborar ekan.
Xullas urf-odatlar qiziq.. Hamma joyning urf-odati ham turlicha..
Bobir Samadov
24.12.2010, 12:52
Хар бир миллатнинг уз менталитетига мос урф-одат, маросим ва эътикодлари мавжуд. Ушбу карашлардан миллат ва элатни махрум кила олиш жуда кийиндир. Худди шу жихатлари билан узбек халкининг уз урф-одат ва маросимлари мавжуд булиб, бу халкимизнинг миллийлиги ва менталитетини акс эттиради. Айни дамда Ватанимизнинг хар бир бурчагида узига хос маросимлар мавжуд булиб, баъзи холларда биргина маросимни бошка худудда учратмайсиз. Бу хам миллийлигимизнинг узига хослигидир. Аммо, бугунги кунда маиший хаётимизда тез-тез учраб турган маросимлар хам асл миллийоигимиз белгисими кабилидагисавол менимча бир мунча мулохаза талабдир. Ушбу маросим ва урф одатларимиз синкретик маданият куринишини акс эттириб бораётгани афсусланарли холдир...
Bekmirzo
24.12.2010, 17:57
Хар бир миллатнинг уз менталитетига мос урф-одат, маросим ва эътикодлари мавжуд. Ушбу карашлардан миллат ва элатни махрум кила олиш жуда кийиндир. Худди шу жихатлари билан узбек халкининг уз урф-одат ва маросимлари мавжуд булиб, бу халкимизнинг миллийлиги ва менталитетини акс эттиради. Айни дамда Ватанимизнинг хар бир бурчагидаузига хос маросимлар мавжуд булиб, баъзи холларда биргина маросимни бошка худудда учратмайсиз. Бу хам миллийлигимизнинг узига хослигидир. Аммо, бугунги кунда маиший хаётимизда тез-тез учраб турган маросимлар хам асл миллийоигимиз белгисими кабилидаги савол менимча бир мунча мулохаза талабдир. Ушбу маросим ва урф одатларимиз синкретик маданият куринишини акс эттириб бораётгани афсусланарли холдир...Yuqoridagi gaplaringiz mavhum, umumiy gaplardan boshqa narsa emas. Qani biror bir aniq misol? Siz ko'tayrayotgan muammo tushunarsiz...
Colorado
25.12.2010, 01:24
Хар бир миллатнинг уз менталитетига мос урф-одат, маросим ва эътикодлари мавжуд. Ушбу карашлардан миллат ва элатни махрум кила олиш жуда кийиндир. Худди шу жихатлари билан узбек халкининг уз урф-одат ва маросимлари мавжуд булиб, бу халкимизнинг миллийлиги ва менталитетини акс эттиради. Айни дамда Ватанимизнинг хар бир бурчагидаузига хос маросимлар мавжуд булиб, баъзи холларда биргина маросимни бошка худудда учратмайсиз. Бу хам миллийлигимизнинг узига хослигидир. Аммо, бугунги кунда маиший хаётимизда тез-тез учраб турган маросимлар хам асл миллийоигимиз белгисими кабилидаги савол менимча бир мунча мулохаза талабдир. Ушбу маросим ва урф одатларимиз синкретик маданият куринишини акс эттириб бораётгани афсусланарли холдир...Yuqoridagi gaplaringiz mavhum, umumiy gaplardan boshqa narsa emas. Qani biror bir aniq misol? Siz ko'tayrayotgan muammo tushunarsiz...
"Кизил Узбекистон" газетасининг бош маколасига ушаб кетибди.:naughty:
Bobir Samadov
25.12.2010, 13:56
Yuqoridagi gaplaringiz mavhum, umumiy gaplardan boshqa narsa emas. Qani biror bir aniq misol? Siz ko'tayrayotgan muammo tushunarsiz...
Эътирозингиз уринли куринсада, Сизга канаканги аниклик керак? Айнан бирор урф одатнинг узгарган шаклими ёки Ватанимизнинг бирор худудидаги ажойиб урф-одатларнинг бошка жойларда учрамаслигими?
Colorado
25.12.2010, 16:01
Yuqoridagi gaplaringiz mavhum, umumiy gaplardan boshqa narsa emas. Qani biror bir aniq misol? Siz ko'tayrayotgan muammo tushunarsiz...
Эътирозингиз уринли куринсада, Сизга канаканги аниклик керак? Айнан бирор урф одатнинг узгарган шаклими ёки Ватанимизнинг бирор худудидаги ажойиб урф-одатларнинг бошка жойларда учрамаслигими?
Сирдарьеда куп пахта терганман, у ерда Водийдан, Тошкент ва бошка жойлардан келган оилаларни учратиш мумкин эди.
Мисол учун Наманганликлар кактиксиз яшаёлмайди, ошковок манти главный блюдо, тошкентликлар .... в общем конгломерат. Мана шундан гапириб берсангиз, "парт-хозактив мажлиси протоколидан илова" урнига, мирикиб укирдим.
Хусейн, Жасурбек, кейинги утириш ташкил килаяпганда, хисобга олиб куйинглар, Кахрамон олдида изза булиб колмайлик :???:
Эътирозингиз уринли куринсада, Сизга канаканги аниклик керак? Айнан бирор урф одатнинг узгарган шаклими ёки Ватанимизнинг бирор худудидаги ажойиб урф-одатларнинг бошка жойларда учрамаслигими?
Менга Бекмирзонинг қора қалин қлиб белгилаб қўйган жумлангизга ва урф-одатларнинг ўзгарган шаклига ҳамда Ватанимизнинг бирор ҳудудидаги ажойиб урф-одатларнинг бошқа жойларда учрамаслигига аниқлик керак. ;)
Bekmirzo
25.12.2010, 18:20
Эътирозингиз уринли куринсада, Сизга канаканги аниклик керак? Айнан бирор урф одатнинг узгарган шаклими ёки Ватанимизнинг бирор худудидаги ажойиб урф-одатларнинг бошка жойларда учрамаслигими?Bobir,
quyidagi gaplaringizni o'qib ko'ring-da, o'zingiz biror narsa tushunarmikinsiz?
Хар бир миллатнинг уз менталитетига мос урф-одат, маросим ва эътикодлари мавжуд. Ушбу карашлардан миллат ва элатни махрум кила олиш жуда кийиндир. Худди шу жихатлари билан узбек халкининг уз урф-одат ва маросимлари мавжуд булиб, бу халкимизнинг миллийлиги ва менталитетини акс эттиради. Айни дамда Ватанимизнинг хар бир бурчагидаузига хос маросимлар мавжуд булиб, баъзи холларда биргина маросимни бошка худудда учратмайсиз. Бу хам миллийлигимизнинг узига хослигидир. Аммо, бугунги кунда маиший хаётимизда тез-тез учраб турган маросимлар хам асл миллийоигимиз белгисими кабилидаги савол менимча бир мунча мулохаза талабдир. Ушбу маросим ва урф одатларимиз синкретик маданият куринишини акс эттириб бораётгани афсусланарли холдир...
To'g'risi, gapingizni yaxshi boshlagansiz-u, o'rtasiga borib, nima demoqchi bo'lganligingizni esdan chiqarib qo'ygandeksiz...
Shaxsan men yuqoridagi matn orqali aynan nima demoqchi bo'lganligingizni tushunmadim...
Эътирозингиз уринли куринсада, Сизга канаканги аниклик керак? Айнан бирор урф одатнинг узгарган шаклими ёки Ватанимизнинг бирор худудидаги ажойиб урф-одатларнинг бошка жойларда учрамаслигими?Bobir,
quyidagi gaplaringizni o'qib ko'ring-da, o'zingiz biror narsa tushunarmikinsiz?
Хар бир миллатнинг уз менталитетига мос урф-одат, маросим ва эътикодлари мавжуд. Ушбу карашлардан миллат ва элатни махрум кила олиш жуда кийиндир. Худди шу жихатлари билан узбек халкининг уз урф-одат ва маросимлари мавжуд булиб, бу халкимизнинг миллийлиги ва менталитетини акс эттиради. Айни дамда Ватанимизнинг хар бир бурчагидаузига хос маросимлар мавжуд булиб, баъзи холларда биргина маросимни бошка худудда учратмайсиз. Бу хам миллийлигимизнинг узига хослигидир. Аммо, бугунги кунда маиший хаётимизда тез-тез учраб турган маросимлар хам асл миллийоигимиз белгисими кабилидаги савол менимча бир мунча мулохаза талабдир. Ушбу маросим ва урф одатларимиз синкретик маданият куринишини акс эттириб бораётгани афсусланарли холдир...
To'g'risi, gapingizni yaxshi boshlagansiz-u, o'rtasiga borib, nima demoqchi bo'lganligingizni esdan chiqarib qo'ygandeksiz...
Shaxsan men yuqoridagi matn orqali aynan nima demoqchi bo'lganligingizni tushunmadim...
салласини олиб кел деса, калласини кутариб келадиган одатимиз бор....шуни назарда тутяптилар шекили....нималигини охиригача тушунмай, кур курона баъзи эски, замонга тугри келмайдиган одатлар билан кушилишиб, урф одатларимиз орасида гузал шаркона, хакикий исломий маданиятга, манавиятимизга зид булган янгича урф одатларнинг кушилиши....ёки булса баъзи кадимий урф одатларимизнинг бебош "модернизацияси"
Bobir Samadov
29.12.2010, 13:35
салласини олиб кел деса, калласини кутариб келадиган одатимиз бор....шуни назарда тутяптилар шекили....нималигини охиригача тушунмай, кур курона баъзи эски, замонга тугри келмайдиган одатлар билан кушилишиб, урф одатларимиз орасида гузал шаркона, хакикий исломий маданиятга, манавиятимизга зид булган янгича урф одатларнинг кушилиши....ёки булса баъзи кадимий урф одатларимизнинг бебош "модернизацияси" Ва нихоят каминани тушинадиган форумдош дуч келди. ташаккур!
Javohir Mahmudjonov
29.12.2010, 20:46
Ва нихоят каминани тушинадиган форумдош дуч келди. ташаккур!
Sizni chunadigan emas fikrlashingiz bir-xil bo'lgan inson deng.
Lekin bir tarafdan o'ylashinglar to'g'ri. Chunki ba'zi bir odatlarimiz umuman mentalitetimizga to'g'ri kelmaydi. Balki yillar osha umuman boshqacha shakllanib bizgacha yetib kelgandir. Urf-odatlarimizni 50 % ni yoqlamayman.
Urf-odatlarimizni 50 % ni yoqlamayman.
Мисоллар билан айтинг, шунда биз хам уз фикрларимизни билдиришимиз мумкин.
Bobir Samadov
30.12.2010, 14:28
Мисоллар билан айтинг, шунда биз хам уз фикрларимизни билдиришимиз мумкин. Камина харакат килиб кураман:
а)Даставвал фарзанд дунёга келиши билан бошланадиган урф-одатларимиз. Фарзандни дунёга келтирган, яъни янги туккан аёл кишига факат суюк овкатлар истеъмол килиш тавсия этилади- бизда эса дархол "ковурдок" аталмиш овкат билан боглик анъана бошланади, болани кийинчилик билан туккан она эмас, аксинча коринни капайтириб утирганлар бу овкатни паккос туширишади;
б) баъзи жойларда хали хамон ёш болани "бешик-керти" килиш, яъни ёшлигидан бошкасига "унаштириб" куйиш. Вакт утиб бу икки болакайлар балогатга етадилар, аммо бир-бирларига тугри-келадими йукми, бу нарса катталарни кизиктирмайди.
в) Никох туйи маросимлари, буни энди таърифига тил ожиз, бу анъана билан ьоглик шу кадар маросимлар бе хисобки, бу нарса сунги йиллларда даб-дабабозлик куринишида авж олмокда.
г) дафн-мотам маросимлари. Илму хадисга мурожаат килсак, таъзия 3 кун эканлиги маълум (факатгина эри вафот этган аёл кишига нисбатан 4 ой дан салгина зиёдрок). аммо, 7, 20, 40, йил, кук ташар, ок ташар каби маросимларнинг майитга хеч кандай наъфи йук.
Камина кулдан келганча ва киска шаклда фикрини колдирди. Хатою-камчиликлари булса Аллох авф этсин!
Urf-odatlarimizni 50 % ni yoqlamayman.
Мисоллар билан айтинг, шунда биз хам уз фикрларимизни билдиришимиз мумкин.
хой хой хой....бу шахтингиздан кайтинг биродар.....бу форум жангохга айланиб кетмасин.....уларни бу ерда еслатиб утиш баъзи форумчиларимизнинг шаънига тегиб куйиши мумкин......Узбекистоннинг ичида худудига караб хар хил урф-одатлар бор.....уларнинг орасида маънолилари бор, маънисизлари хам куп.....хар бир худуд халки уз урф одатларини синчиклаб урганмоги лозим.....миллийлигимизни саклаб колиш дегани тарихимиздан дуч келган эскирган удумларни кавлаб олиб, баъзиларини эса замонавийлаштириб уларга риоя килиш дегани емас.....уларни танкид остига олиб синашни хам эсдан чикармаслик лозим.....бу ишни у ёки бу урф-одат, удумга риоя килаётган гурух кишиларнинг узлиги амалга ошириши керак
шунда булса хам умумийларидан мисол тарикасида мана буларни келтириш мумкин.....инсон оламдан куз юмганидан кейин унга 7, 20, 40, йиллик каби маросимларни утказиш......ёки булса бугунги никох туйларининг бир биридан утаман, ошаман деб пойга уйнаши......бугунги кунда кизим ёки углимнинг бировдан кам жойи йук деб чираниб пул топиб, бировдан карз олиб, бир кунлик туйга совуриши....таомларнинг керагидан ортик куйилиши, жуда катта микдордаги исрофгарчилик.......туйларда томоша учун ярим ялангоч кизларни уйнатиб куйиш.....спиртли ичимликларнинг палончилар туйида к,уйганди енди мен к,уймасам бировлар гап килади дейилиши......бугунги кун кафе-ошхоналарда ярим ялангоч кизларни уйнатиш.....ва хоказолар
Nigora Umarova
30.12.2010, 14:32
... кук ташар, ок ташар каби маросимларнинг майитга хеч кандай наъфи йук.
Камина кулдан келганча ва киска шаклда фикрини колдирди. Хатою-камчиликлари булса Аллох авф этсин!
"Кўк ташар" ва "Оқ ташар" маросимлари қандай маросимлар?
"Оқ солар" маросими билан айнан бир нарсами?
Bobir Samadov
30.12.2010, 14:34
"Кўк ташар" ва "Оқ ташар" маросимлари қандай маросимлар?
"Оқ солар" маросими билан айнан бир нарсами?
"КУК ТАШАР" таъзиядор аёллар кук рангли кийимларини окишрогига алмашитиришади, яъни кук ва кора рангли румоллар урнига ок рангли румоллар уранишади. Адашмасам шу маросимнинг баъзи худудлардаги номлари "Ок солар"...
Nigora Umarova
30.12.2010, 14:37
"КУК ТАШАР" таъзиядор аёллар кук рангли кийимларини окишрогига алмашитиришади, яъни кук ва кора рангли румоллар урнига ок рангли румоллар уранишади. Адашмасам шу маросимнинг баъзи худудлардаги номлари "Ок солар"...
"Оқ солар" маросими деб "Йил оши" берилгач марҳумнинг яқинларини мотам либосларини одатий либосларга алмаштиришларига айтилади.
Вилоятларга кўра айрим вилоятларда азадор аёллар қора-кўк, айрим вилоятларда эса оқ рўмол ўрашади.
Bobir Samadov
30.12.2010, 14:41
"Оқ солар" маросими деб "Йил оши" берилгач марҳумнинг яқинларини мотам либосларини одатий либосларга алмаштиришларига айтилади.
Вилоятларга кўра айрим вилоятларда азадор аёллар қора-кўк, айрим вилоятларда эса оқ рўмол ўрашади. Жиззах вилоятининг айрим худудларида "Кук ташар" морасими "йил оши"га кадар булади, бу маросим мархумнинг ёшига караб хам белгиланади.
Nigora Umarova
30.12.2010, 15:02
Жиззах вилоятининг айрим худудларида "Кук ташар" морасими "йил оши"га кадар булади, бу маросим мархумнинг ёшига караб хам белгиланади.
Ёшига қараб ўтказиш куними ёки бошқа атрибутлари ҳам борми?
Bobir Samadov
30.12.2010, 17:46
Ёшига қараб ўтказиш куними ёки бошқа атрибутлари ҳам борми?
Аввало мархумнинг ёшига караб унинг "йили" ёки бошкача айтганда "йил оши" белгиланади. агар мархум анча улгайган буса бир йил кутилмайди. баъзида 6-7 ойлардаям йили утказилади ва ок солар хам тахминан 4-5 ойда булади. одатта "Ок солар" йил ошидан олдинрок утказилади.
Shomurodov Shohruh
30.12.2010, 19:30
ёки булса бугунги никох туйларининг бир биридан утаман, ошаман деб пойга уйнаши......бугунги кунда кизим ёки углимнинг бировдан кам жойи йук деб чираниб пул топиб, бировдан карз олиб, бир кунлик туйга совуриши....таомларнинг керагидан ортик куйилиши, жуда катта микдордаги исрофгарчилик.......туйларда томоша учун ярим ялангоч кизларни уйнатиб куйиш.....спиртли ичимликларнинг палончилар туйида к,уйганди енди мен к,уймасам бировлар гап килади дейилиши......бугунги кун кафе-ошхоналарда ярим ялангоч кизларни уйнатиш.....ва хоказолар
Ресторанчиларнинг хам оиласи бор, бола-чакаси бор :)
Шахсан мен учун барибир, бировнинг нима килиши, канча пул сарфлаши. Ёшлигимдан бир кишининг чунтагидаги пулни санашга урганмаганман. Шундай экан, хохлаганини килсин. Худди шу каби уз хаётимга хам кимнингдир "жуда берилиб" аралишишига йул куймайман. Юкоридаги айтиб утилган гаплар (никох туйи тугрисида) урф-одатга кирмайди, адашмасам. Бу - шу бир даврда кишиларнинг уз хордикларини кандай утказишининг бир куриниши холос. Агарда айтилган гаплар хар бир никох туйида буладиган булса, ана ушанда урф-одат деб гап очиш мумкин. Хозирча факатгина неччидир фоиз маросимларда учрайдиган холат холос.
ёки булса бугунги никох туйларининг бир биридан утаман, ошаман деб пойга уйнаши......бугунги кунда кизим ёки углимнинг бировдан кам жойи йук деб чираниб пул топиб, бировдан карз олиб, бир кунлик туйга совуриши....таомларнинг керагидан ортик куйилиши, жуда катта микдордаги исрофгарчилик.......туйларда томоша учун ярим ялангоч кизларни уйнатиб куйиш.....спиртли ичимликларнинг палончилар туйида к,уйганди енди мен к,уймасам бировлар гап килади дейилиши......бугунги кун кафе-ошхоналарда ярим ялангоч кизларни уйнатиш.....ва хоказолар
Ресторанчиларнинг хам оиласи бор, бола-чакаси бор :)
Шахсан мен учун барибир, бировнинг нима килиши, канча пул сарфлаши. Ёшлигимдан бир кишининг чунтагидаги пулни санашга урганмаганман. Шундай экан, хохлаганини килсин. Худди шу каби уз хаётимга хам кимнингдир "жуда берилиб" аралишишига йул куймайман. Юкоридаги айтиб утилган гаплар (никох туйи тугрисида) урф-одатга кирмайди, адашмасам. Бу - шу бир даврда кишиларнинг уз хордикларини кандай утказишининг бир куриниши холос. Агарда айтилган гаплар хар бир никох туйида буладиган булса, ана ушанда урф-одат деб гап очиш мумкин. Хозирча факатгина неччидир фоиз маросимларда учрайдиган холат холос.
Болаларни бир гапга солай дебсизда....хеч ким сизга бировнинг ишига аралашинг деятгани йук....бу ерда гап бировнинг хаётига жуда берилиб аралашиш хакида хам кетаётгани йук.....хатти харакатимизга эътибор берайлик, танкид билан карайлик дейиляпти....сиз умуман бошка нарса тугрисида гапиряпсиз....устига устак....урф-одатларнинг келиб чикиши тугрисида узи нималар биласиз
ресторанчининг бола чакаси борлигини бу ерда нима алокаси бор....ресторан очишга курби етган одам ярим ялангоч кизларни уйнатмаса болалари оч колиб кетадими......ресторанчининг болалари бор экан, демак уларнинг олдида кандайдир жавобгарликни хис килиши керак.....ха кейин...ресторандан яхши пул келаркан деб, хамма пули борлар ресторан очишга тушиб кетди....бу хам одатга киради....бизнинг халкда шунака.....ким канака жойдан яхши пул килаётган булса уша ерга ёпишишади.....одат булиб колган.....каллани минимал даражада ишлатиб пул топишнинг максимал йулини кидиришади
Shomurodov Shohruh
31.12.2010, 10:08
ресторанчининг бола чакаси борлигини бу ерда нима алокаси бор
Браузерингиз смайликларни курсатмайдими?
Урф-одат билан "бизнес"ни урнини алмаштирмаяпсизларми бахсда, шунга эътиборингизни каратмокчи эдим.
Bobir Samadov
04.01.2011, 12:17
Турмушимизда якин кариндошларнинг куда булиши (яъни якин кариндошлар уртасидаги никох) хамон сакланиб колмокда, тиббиёт ходимлари никохнинг бу куринишини маъкуллашмайди, Форумдошларчи?
Турмушимизда якин кариндошларнинг куда булиши (яъни якин кариндошлар уртасидаги никох) хамон сакланиб колмокда, тиббиёт ходимлари никохнинг бу куринишини маъкуллашмайди, ФорумдошларчиФорумдошлар ҳам маъқуллашмаса керак. Лекин бундай никоҳни маъқуллайдиганлар форумга кирмайди-да. Одатда қариндош уруғларнинг энг ёши улуғи (асосан кампирлар) бундай никоҳни қўллаб қувватлашади. Болалари ёки набираларига бир-бирлари билан қуда бўлишни буюришади. Онахоннинг гапини икки қилолмай қуда бўлишади. Туғилган ногирон боланинг жабрини бир умр унинг ота-онаси тортади. Никоҳга мажбурлаган ёши улуғ онахонга эса бари-бир. Беш кунлиги борми-йўқми. У набираларининг тўйини кўриб қолса бўлди. Ногирон чеваранинг ташвишини эса бошқалар тортишсин. Унга нима ғам...
Nigora Umarova
04.01.2011, 12:47
Одатда қариндош уруғларнинг энг ёши улуғи (асосан кампирлар) бундай никоҳни қўллаб қувватлашади. Болалари ёки набираларига бир-бирлари билан қуда бўлишни буюришади. Онахоннинг гапини икки қилолмай қуда бўлишади. Туғилган ногирон боланинг жабрини бир умр унинг ота-онаси тортади. Никоҳга мажбурлаган ёши улуғ онахонга эса бари-бир. Беш кунлиги борми-йўқми. У набираларининг тўйини кўриб қолса бўлди. Ногирон чеваранинг ташвишини эса бошқалар тортишсин. Унга нима ғам...
Палаги айнашини хоҳламаган юқори авлод вакиллари бундай никоҳни маъқуллашмайди, деб ўйлайман.
Tulqin Eshbekov
04.01.2011, 16:56
никохнинг бу куринишини
Форум аъзоларининг кўпчилиги зиёлилар, яъни, адабиётга, маънавиятга, педагогикага яқин кишилар. Улар никоҳ масаласида энг катта ҳаёт сабоқларидан бири - эртаклардаги ҳикматларга амал қилишни лозим деб биладилар. Эътибор берган бўлсангиз, эртакларда қайлиқ (келин) етти иқлим наридан топилади. Бу - етти ёт бегона оиладан қиз танлаш лозимлигига ишорадир!
Ҳозир турли вилоятларда улғайиб, ўқишда топишаётган ва бахтли яшаётган ёш оилаларга ҳавас қиламан. Улар ўша эртак қаҳрамонларига ўхшайди!
Tulqin Eshbekov
04.01.2011, 16:57
Палаги айнашини хоҳламаган юқори авлод вакиллари
Ёши улуғлар кўп жиҳатдан биз учун ибрат мактабидир.
Tohir Malik
05.01.2011, 11:36
Баъзан урф-одатларимизга бидъат ва хурофот аралашиб қолганлигини сезмай ҳам қоламиз.
Жамият, наинки жамиятга, ҳатто динга зарар келтирувчи одатлар бор. Биз уларни умумий тарзда «Бидъат ва хурофот» деб юритамиз. Энди сўз шу ҳақда. Бу ўринда баёнимиз бир оз чўзилса айбситманг. Келинг, биргалашиб фикр қилайлик:
Бир мамлакатнинг одил ва доно подшоси қарилик ёшига етгач, тахтни ўғлига топшириб, дебди-ки:
— Эй кўзимнинг нури, умидим чечаги, бу обод мамлакатни сенга топширяпман. Ақл билан иш юритгин ва унинг хорланишига йўл қўйма. Мен мамлакат хазинасидан ташқари ўзимнинг бойлигимни ҳам қўлингга топшираман. То менинг жоним бор экан, сен унинг бир мисқолига ҳам тегмагин. Оллоҳнинг раҳматига жўнаганимдан сўнг бу хазинани очасан-да, мискин-камбағалларга улашиб чиқасан. Токи уларнинг дуоларидан руҳим баҳраманд бўлгай.
Не бахтким, ўғил ҳам отаси каби доно экан. Мамлакатни яхши идора этиб, юртни янада обод қилиб, раият дуосини олибди. Аммо унинг бир одати бор эканки, на сарой аҳли ва на шаҳар аҳли тушунаркан. Бирон бир кишининг «Эй подшоҳим, бу қилиғингизни тушунмоққа ақлларимиз косирлик қиляпти, бизга бунинг маъносини англатиб қўйинг», демоққа юраги бетламас экан. Вақтики келиб, кекса подшоҳ собиқ ва содиқ мулозимларини чорлаб, ўғлининг ҳол-аҳволини сўраганда улар юрак ютиб, воқеани баён қилган эканлар. Ўғлининг қилиғидан ҳайратланган подшоҳ дарҳол уни чорлатиб, бу ҳаракатининг маъносини сўрабди. Ўғил фарзандлик бурчига, одобига риоя қилган ҳолда дебдики:
— Отажон, сиз менга хазинангизни вафотингиздан сўнг халққа улашишни васият қилган эдингиз. Рости, мен бу амрни бажармоққа бурчли ва мажбур бўлганим туфайли сиз зоти олийларига эътироз билдирмоққа журъат этмадим. Бироқ, ҳар тун шаҳарга чиққанимда фонус-чироқни олдинда эмас, орқа томонда олиб юрмоқни амр этдим. Сабабки, вафотидан сўнг эҳсон улашмоқ — қора тунда чироқни орқа томонда ёритиб бормоқ каби эмасми? Орқа томондаги фонус ёруғидан йўловчига не фойда? Олдинда ёқиб бормоқ афзал эмасмикин?
Ота ўғлининг бу доно тадбиридан қувониб, бойлигини ўзи камбағалларга улашиб берган экан...
Ҳар сафар «йигирма» ёки «йил оши» деб аталмиш маъракага таклиф этилганимда шу ривоятни эслайман.
Биров ўн кило, бошқаси юз (ёки унданда кўп) гуруч дамлаб, ТЎҚларни ош билан сийлайди («тўқ» сўзига алоҳида урғу беришим боисини кейинроқ тушунтираман) ва муҳим бир бурчини адо этгандай кўнгли таскин топади. Афсусли ери шуки, одамлар дин томонидан белгиланган, бажарилмоғи сўзсиз шарт бўлган вазифани қойилмақом қилиб уддаладик, деб ўйлайдилар. Бу одатларнинг динга мутлақо алоқасиз эканини эса кўпчилик билмаслиги мумкин. Бу илмни омма орасига сингдиришга масъул айрим биродарларимиз эса мазкур бурчларига совуққон равишда қарайдилар. Тўғри, улар вақти-вақти билан бидъат ва хурофот хусусида ваъз айтадилар. Аммо...
Жумъа намозидаги маъизасида «йигирма», «йил оши» бидъат эканини айтишиб, орадан ярим соат ўтмай, намоздан сўнг «Аҳли жамоа, тарқалиб кетманг, фалончиникида йил оши», деб эълон қилиб, ўзи йўл бошлайдиганлар ҳам учраб туради. Шунинг учун ҳам қадрли имомларимизнинг ваъзлари қуруқ гап бўлиб қоляпти. Ҳатто «домланинг айтганини қил, қилганини қилма», дейилгувчи мақол даражасига ҳам етмаяпти. Яъни, домланинг қилганини қилмаслик бир масала, айтганини қилмаслик эса яна бир масала бўлиб қоляпти.
Бидъат ва хурофот хусусида фикрларни муҳокама тарзида кўпнинг эътиборига ҳавола этиш нияти анчадан бери мавжуд эди.
Даставвал «бидъат», «хурофот» сўзларининг луғавий маъноси хусусида: «Бидъат» — сўзи айнан таржима қилинса «янгидан ўйлаб чиқилган одат» деган маънони беради. Ҳазрат Алишер Навоий асарларида бу сўзни «ёқимсиз» деган маънода ҳам қўллаганлар. Яна «бидъати саййиа» ҳам дерларким, бу «ёмон одат» демакдир. Таъбир жоиз бўлса — динга ёт, ёқимсиз бўлган одатларни «бидъат» деб белгилаймиз. Тўғри, «бидъати хайрия»- яъни «яхши одат» деган тушунча ҳам бор.Аммо тилимизда кўпроқ ёмон одат маъносини ифодалаб келгани учун «бидаъти саййиа» деб ўтирмай, қисқагина қилиб «бидъат» атамаси билан фикр билдиришга кўникиб қолганмиз. «Хурофот» эса «асоссиз» демак. Яъни, динда асоси йўқ, беҳуда ишлар, одатлардир.
Tohir Malik
05.01.2011, 11:49
Ҳозирги кунда сиз билан биз қаттиқ амал қилаётган кўпгина одатларни дин ҳам, жамият ҳам рад этади. Диний томондан буюрилган фарз-суннат амаллар билан бидъат ва хурофотни айириб олиш аслида унча мушкул вазифа эмас. Масалан, фарз ва суннат амаллар бизда ҳам, араб мамлакатлари ёки Малайзияда ҳам айнан бир хилдир. Яъни, намоз барча ерда беш маҳал ўқилади, бомдод азони Бухорода субҳи содиқда Қоҳирада кун ёйилганда чақирилмайди. Қуёшнинг ҳаракатига қараб ибодат вақтлари ҳамма ерда бир пайтга белгиланган. Ўки, ҳамма жойда инсоннинг инсонга зулми ҳаром, ҳамма ерда муслим ва муслималарнинг илм олмоқлари бир хилда фарздир.
Тошкентда бир киши вафотидан сўнг ўн етти ёки ўн тўққиз кундан сўнг «йигирма оши» берилади. Водийда бу одат сал кечроқ бўлиб, «қирқ оши» деб номланади. Бошқа мамлакатларда бу каби ошхўрлик умуман йўқ. Тошкентда икки ҳайит байрамида марҳумнинг яқинлари уч кундан бел боғлаб туришади. Водийда эса уч ҳайит, аммо эркаклар арафа куни фотиҳада юрадилар. Тошкентда ўлик чиқарилган хонадонда уч кунгача ўчоққа ўт қаланмайди. Сирдарёда эса то жанозага қадар жонлиқ сўйилиб, таом тортилади. Кўриниб турибдики, булар маҳаллий шароитга мосланган одатлардир. Уларнинг айримлари, масалан, арафа куни қабр тепасига, ошхона бурчакларига шамчироқ ёқиб қўйиш ёки арвоҳларни меҳмон қилиш каби одатлар исломдан аввал ҳам мавжуд бўлган. Демак, улардан бемалол воз кечиш ёки камтарлик ва холислик билан суғорилган фойдали одатга айлантиришга ҳаракат қилиш мумкин. Воз кеча қолсак янада тўғрироқ бўлади. Чунки бугун соддалаштирилган одат эртага барибир мураккаблашиб бораверади.
Бу каби одатлар бирданига юзага келмаган. Бир сабаб билан бошланиб, сўнг «ким ўзар» мусобақа, яъни манманлик, риё югуриши бошланган.
Ҳар қандай одатнинг ё очиқ ёки рамзий маънолари бўлади. Қадим замонларда эр вафот этса, хотини ҳам тириклайин қўшиб кўмилган экан. Шубҳа йўқки, буни Худонинг хоҳиши деб белгилашган. Бу одат билан фақатгина хотиннинг марҳум эрга садоқати, фидойилиги намоён этилмаган, балки ўликнинг у дунёда қайта тирилиб, маишатини давом эттиришига ишонишган. Кейинроқ бу одат ислоҳ этилиб, қабрдаги хотин ўрнини чўри эгаллаган. Қабрга маишат учун зарур таомлар, ашёларни ҳам қўйганлар. Жоҳилият давридаги араблар эри вафот этган тул хотинга хароб кийимларни кийдириб, хароб ҳужрада бир йил яшашга мажбур қилган эканлар. Бу билан у гўё эрининг вафотидан ғоят қайғуда экани, дунё чиройидан завқланишини ўзига ҳаром этганини намойиш қилган. Шу зайлда бир йил аза тутгач, унинг ҳузурига бирон совлиқ ёки қуш олиб кириб беришаркан. Бева бирон нима билан жонликни таталаб-таталаб терисини шилиб, ўлдиргач, ҳужрадан ташқарига чиқарган. Шунда унинг қўлига тезак тутқизишар, бева эса «бир йил давомида кўрган куним шу тезакдан баттар эди», деган маънода уни отиб юбораркан. Аза шу тарзда барҳам топаркан. Ислом дини нозил бўлгач, бу каби маънисиз одатларга барҳам берилди. Ҳатто аза муддати қисқартирилиб, тўрт ойу ўн кун деб белгиланди. (Бу фақат эри ўлган хотин учун). Уламоларимизнинг фикрларига кўра, бу муддат фақат қайғу рамзи эмас, балки беванинг ҳомиладорлигини аниқлаш учун ҳам лозим бўлган. Шунингдек, аёлнинг ҳуқуқини ҳимоя қилиш ҳам назарда тутилган. Сир эмаски, бир киши вафот этса, уй-жой, мерос талашишлар бошланади. Баъзан қариндошлар «меросда хотиннинг ҳаққи йўқ», деб ўзларига мос равишда фатво чиқариб, бевани уйдан ҳайдашдан ҳам тойишмайди. Белгиланган идда — 130 кун бевани шундай ҳужумдан ҳам сақлайди. Аммо бу муддатни уй қамоғи шаклида кўрмоқлик дуруст эмас. Агар бева истаса идда муддатини бошқа уйда ҳам ўтказиши мумкин экан. Бу масала ҳам мерос ҳақидаги оятлар нозил бўлганида ҳал этиб берилган. Идда даврида бева ясан-тусан қилмоқликдан, бошқа кишига турмушга чиқмоқликдан, ўйин-кулгудан сақланади. Бу — фарз, бажарилиши шарт бўлган одат. Лекин уни турлича талқин қилувчилар ҳам топилади. Бу масалага алоҳида тўхталишимизнинг сабаби: кекса бир онахон бева қолганларида «доно» отинчалар «эрингизнинг жони узилган уйда тўрт ой ўн кун жилмай ўтирасиз», деб «фатво» берибдилар. Кампир бечорага бошқа фарзандлари уйига боролмаслик камлик қилиб, шифохонада ётиб даволаниш ҳам мумкин бўлмай қолибди.
Tohir Malik
05.01.2011, 11:54
Бу ўринда биз фарз амалининг мағзини чақиб кўрмай, уни бузиб талқин қилиниши оқибатида юзага келган бидъатга гувоҳ бўляпмиз. Фарғона водийсининг айрим тоғли қишлоқларида эри ўлган хотин қирқ кун яланг оёқ юришга мажбур экан. «Нега шундай?» деб қизиқсак, «Худо шундай буюрган», деб ишонч билан айтишди. Во ажаб, Худо фақат шу қишлоқларнинг хотинларига яланг оёқ юрмоқликни буюрибди-да, а? Шубҳа йўқ-ки, бу одат исломдан аввалги даврлардан ўтиб келган. Худди араб бевасининг жонлиқни тимдалаб ўлдириб, сўнг тезак отишига ўхшайди.
Водийнинг айрим қишлоқларида яна бир одат сақланиб қолган: жанозадан сўнг (кўпинча масжид имоми раҳбарлигида) марҳумнинг яқинлари бир уйга тўпланишади-да, унинг гуноҳларини ҳисоб-китоб қилишади. Марҳум етмиш (ёки ундан кўп) йил умр кўрган. Шундан, айтайлик, ўттиз йилини бенамоз, берўза ўтказган. Демак, бенамоз ўтган ҳар куни учун фидя бериши шарт. Яъни, кунда бир фақирнинг қорнини тўйғазиши керак. Бир фақирнинг қорнини тўйғазиш (мисол учун) 500 сўмни ташкил этади. Шундай қилиб, беш юзни уч юз олтмиш олтига, ҳосил бўлган рақамни эса 30 (йил)га кўпайтирилади. Шундай қилиб, марҳумнинг салкам беш ярим миллион сўмлик «гуноҳи» борлиги аниқланади. Унга рўза фидяси қўшилади. Бу ҳам салкам ярим миллион сўмни ташкил этади. Демак, хонадон эгаси шу пулга арзийдиган бирон нимани: автомашинаними, бир-икки буқаними, ҳовлига олиб кириб боғлайди-да, ар-қоннинг бир учини давра қурилган ўйга узатади. Шунда марҳумнинг яқинлари (кўпинча имом бошчилигида) арқонни ушлаб, «мен марҳумнинг мана бунча сўмлик гуноҳини сотиб олдим», дейди-да, кейин «Оллоҳнинг розилиги учун мен бу пулдан воз кечдим», деб тантилик қилиб қўяди. Гўё бу билан марҳумнинг маълум миқдордаги гуноҳлари шу одамга ўтади. Гуноҳлар шу тарзда бўлиб олингач, марҳум у дунёга гўё фариштадек жўнайди. Бунга ўхшаган одатлар қозоқ овулларида ҳам учрайди. Фақат у жойларда бунақа томоша кўрсатилмай, нақд пул билан ҳисоб-китоб қилинади. Уламоларнинг айтишларича, Тошкентда, бошқа вилоятларда ҳам бир пайтлар бу бидъат ҳукмронлик қилган экан. Муфтий Зиёвуддин Бобохон ҳазратларининг фатволари билан кўп жойларда бу бидъат барҳам топган. Ажабки, Қўқон атрофидаги айрим қишлоқлар ҳали ҳам ўликларнинг гуноҳларини сотиб олиш билан бандлар. Қишлоқ имомларининг бу бидъатга бош бўлганлари ачинарли ҳол, фидянинг хасталиги ёки бошқа узрли сабаб билан рўза тутолмаганлар учунгина берилган имтиёз экани, бенамозларга бундай имтиёз йўқлигини билмасликлари ёки билиб туриб шундай бемаъни одатга бош бўлишлари янада афсуслидир. Бир жанозада ўзимиз ҳам шундай одатга гувоҳ бўлдик. Қишлоқ имоми «гуноҳ сотиб олиш» маросимини бошлаш учун уйга кирганида марҳумнинг шогирдларидан бири «тақсир, марҳум устозимиз намоз ва рўза фарз бўлган ёшдан бошлаб бехато равишда бу амалларни бажарганлар, сизнинг ҳисоб-китоб қилмоғингизга ўрин йўқ, ҳисоб-китоб қилиш қиёматда Оллоҳ томонидан бажарилади», деб балоларга қолаёзди. У бидъатга эмас, нақ Оллоҳнинг буйруғига қарши одамдай, ҳатто «Оллоҳга қарши исён қилувчи»дай уйдан чиқарилди.
Қадимги Хитойда ота ёки она вафот қилса уч йил мотам тутилар экан. Бу пайтда хатто мактабга бормоқ, илм олмоқ ҳам, мазали таомлар истеъмол қилмоқ ҳам ман этилган экан. Ривоят қилишларича, файласуф Конфуцийнинг шогирдларидан бири Цзай Во бу одатга қарши чиқиб, мотам учун бир йил кифоя, деган фикрини билдирганида устоз «Ноинсоф ўғил. Ахир сени ота-онанг уч ёшинггача қўлдан қўймай катта қилишган-ку? Уч йил мотам тутмоқликни Осмон буюрган», деб норозилигини баён қилган экан. Кўриниб турибди-ки, улар мотам кунини белгилашда ота-онанинг гўдакка қилган хизматларини назарда тутганлар. Ислом дини эса бу одатни рад этади, аза уч кун деб белгиланади. Лекин бу уч кундан сўнг вафот этганларни унутиш мумкин, деган гап эмас. Инсон тирик экан, ўтганларини ҳар куни энг камида беш маҳал эслашга, дуо қилишга буюрилган. Инсон ҳар куни Яратганга муножот қилиб, марҳумларни мағфират этишини сўрайди. Зеро, «дуо»нинг луғавий маъноси — «илтижо»дир. Бизни ташлаб, Оллоҳнинг раҳматига йўналганлар биз дамлаган ошга эмас, дуоларимизга муҳтождирлар. Оилада бир киши вафот этгани билан бу хонадонда ҳаёт тўхтаб қолмайди. Бир-бир ярим йил қайғу белгиси сифатида кўк кийиб, кўз ёши тўкишимиз билан марҳумнинг руҳи ором топмайди. Марҳумларнинг руҳи яхши ишларимизнинг савоблари, поклигимизда қилган холис дуоларимиздан баҳраманд бўладилар.
Tohir Malik
05.01.2011, 11:58
Тошкентда уч кун таом пиширилмаслигидан «шундай қайғудамизки, томоғимиздан овқат ҳам ўтмайди», деган рамзий маънони уқиш мумкин. Лекин нима учундир жанозадан фотиҳа ўқиш учун қайтганларга атаб ноз-неъматли дастурхонни безаб қўйишади. Бу дастурхон уч кун давомида ёзиғлиқ туради. (Ҳайит байрами кунлари ҳам шундай). Яхши томони шундаки, ҳозирги кунда кўп хонадонларда бунинг бидъат эканини тушуниб, дастурхон безашмаяпти. Қўшниларнинг, қариндошларнинг таом пишириб келишлари яхши одат, уларнинг меҳр-оқибатларидан дарак беради. Лекин бошқа ердан овқат келишини кутиб туриш ҳам дуруст эмас. Динда «аза уч кун», деб белгиланган, «уч кун овқат пиширмай, емай, оч ўтирилсин», дейилмаган.
Сирдарё томонларда жонлик сўйилиб, дошқозонда таом пишириш, жанозага келганларга пул тарқатиш бидъатига эса бугунги кунда мутлақо ҳожат йўқ. Келинг, бир оз мозийга қайтайлик. Мирзачўл томонларда одамлар зич яшашмаган. Бир қишлоқдан иккинчисига етиб келгунча от-аравада узоқ йўл босишган. То жанозага етиб келгунларича очиқишган, чанқашган, хоришган. Уларга дам бериш, тўйдириш учун овқат пишириб қўйишган. Қайтиб кетишларига асқотар деб озгина пул ҳам беришгандир. Энди эса бунга зарурат йўқлигини ҳамма билади. Ҳозир қишлоқлар ораси унча узоқ эмас, автомашина деган беминнат дастёримиз ҳам бор. Жанозага келганларнинг шу ернинг ўзида овқатланишига, айниқса бериладиган беш-ўн сўм пулга муҳтожликлари йўқ. Шунга қарамай, бидъатдан қутулишнинг ҳаракати кўринмай турибди. Пулдор одамлар жаноза баҳонасида бойликларини кўз-кўз қилиб олишга уринадилар. Жанозани тўйдан афзалроқ тарзда ўтказадилар. Қўл учида кун кўрувчилар эса «мен ҳам шундай қилишга мажбурман», деган фикрда қарз олишга мажбур бўладилар. Яқин одамидан ажралган хонадон учун бу азоб устига азоб эмасми? Дин эса одамларнинг беҳуда азобда қолишини мутлақо инкор этади. Ҳар ҳолда марҳум ота (ёки она руҳи «ўғлим менинг обрўйимни ўйлаб, қарз олиб бўлса ҳам мол сўйди», деб шод бўлмаса керак.
Жанозадан кейинги барча бидъатларни таҳлил этсак, марҳумга, унинг руҳига фойдасиз эканини кўрамиз. Аксинча, бу одатлар одамларнинг ўз руҳларини тинчитиш учун, кўнглигини ҳотиржам қилиш учун хизмат этади. Аёлларнинг «кирювди»сида энг яқин қариндошлар йиғилишса хонадон эгасига озгина далда бўлади, қайғуси сал енгиллашади. Етти маҳалла ёки қишлоқ хотинларининг тугун кўтариб келишлари, уларга уч-тўрт хил таом тортилиши шарт эмас. Қор ёққан маҳалда (ёки лайлак учиб келганида) «марҳум тирик бўлганида Оллоҳнинг бу неъматидан шодланарди, қовун (ёки қовоқ) пишганида бу ризқдан баҳраманд бўларди», деган маънода кичик даврада эсланиши, дуо қилинишининг зарари йўқ. Аммо шу номларда яна катта-катта зиёфат бериш — бидъатдир. Айниқса хотинларнинг тугуни бугунги кунда ортиқча машмаша эканини тушунтириш қийин бўляпти. Меҳмонга ҳадя билан бориш яхши одат, бироқ, мажбурий эмас. Тугунни бировлар ҳадянинг бир тури, деб баҳолашлари мумкин. Бизнингча эса ундай эмас. «Ол товоғим, бер товоғим, ўртада синди товоғим», деганларидай, бундай ҳадянинг изидан чиқадиган нохуш гап-сўзлар ҳам бор. Ҳадя қилувчи меҳрибонлиги эвазига бундан аълороқ нарса олиш нияти билан бормайди. Тугуннинг тарихи ҳадя билан эмас, оғир, қаҳатчилик кунлари билан боғлиқ бўлса керак. Маъракага отланган аёл уй эгасининг дастурхонига қўйишга нони борми, йўқми, деган истиҳолада кўтариб борган бўлиши мумкин. Кейин бошқалар ундан ибрат олишиб, доруломон кунларда ҳам давом эттираверганлар.
Ривоят қилишларича, бадавлат одамнинг бир неча хотинидан анчагина фарзандлари бор экан. У киши турли онадан бўлган фарзандларининг тарқалиб, юзкўрмас бўлиб кетишларини олдини олиш, улар орасига меҳр-муҳаббат уруғини экиш мақсадида ўлимидан сўнг ҳар пайшанбада, сўнг йигирма кунда, сўнг қирқ кунда, кейин бир йилда йиғилиб туришларини васият қилган экан. Ўгай ака-ука, опа-сингиллар васиятга амал қилишиб, биринчи пайшанбада ўзлари тўпланишибди, кейингисида «дадамизнинг қадрдонларидан фалончини йўқлайлик», деб уларни ҳам таклиф қилишибди. Оқибат, бу давра кенгая бориб, бундан қариндошлар андоза олишиб, такрорлашиб бир бидъатни юзага келтиришган ва унга дин либосини кийдиришган. Бу одатни кўпхотинли бадавлат ота эмас, худди Худо буюргандай қабул қиладиган бўлиб қолишган.
Tohir Malik
05.01.2011, 11:59
«Йигирма», «йил оши»да қуръон тиловат қилинади. Ўқиш — суннат, соме ҳолда тинглашнинг фарзлигини кўпчилик билади. «Соме» дегани хаёлни фақат Аллоҳнинг каломига бериб, жимгина ўтиришдир. Қуръон тиловат қилинаётган дамда ҳатто нафл намози ўқимоқ мумкин эмас, дейилади. Биз эсак қуръон ўқилаётганда ош ошалаймиз, хўриллатиб чойни ҳам ичаверамиз, туриб юраверамиз ҳам. Энди қарайлик: маъракага бориб, қуръон ўқисак ёки эшитсак, савоб ҳосил бўлади ва биз бу савобдан марҳумнинг руҳини баҳраманд этишини сўраб, дуо қиламиз. Тиловатни соме ҳолатида эшитмаслик гуноҳ бўлса, марҳумнинг руҳи нимадан баҳра олади?
Айрим уламо, имом-домларимиз бунинг ҳам фатвосини топдилар. Ҳамонки «йигирма», «йил оши» бидъат, хурофот экан, бу маърракани йигирма беш ёки эллик кундами «эҳсон», бошқача айтганда «амри маъруф ва наҳйи мункар» тарзида ўтказиш йўлга қўйилди ҳисоб. Пули борларга унисининг ҳам бунисининг ҳам фарқи йўқ — сочаверадилар. Тўғрироғи, «амри маъруф» тарзидаги маърака уларга маъқулроқ. Чунки бундай йиғинда маърузачи микрофон орқали маърака эгасини келиштириб мақтайди, унинг ҳаққига ажойиб дуолар қилади. Аммо маъраканинг бу тури кўпчиликни қийнаб қўяди: энди улар маъруза қилувчи домлага, микрофончига ҳам пул беришлари шарт. Домла-имомларимиз янги одатга «эҳсон» деб чиройли ном қўйиб бердилар. Ўзлари эса ашулачиларга ўхшаб дафтарча тутиб олганлар. Ашулачилардан фарқли ўлароқ, улар баъзи кунда тўрт-беш «эҳсон»ни гуллатиб берадилар. Дастурхонга, зиёфат охирида туғулажак тугуннинг ҳажми, айниқса чўнтакка солинувчи «мулла жиринг»нинг чўғини чамалаб, дуони қуюқ қилаверадилар. Машҳурроқ домлаларимиз бадавлатларникидан қолмайдилар, мундайроқларникига эса шогирдларини юборадилар. Ачинарлиси шуки, бундай дабдаба маросимларини рағбатлантиришга уринадилар. Шайҳонтоҳур туманидаги масжидлардан бирининг имоми «Ақиқа» деб аталувчи маросимда «пайғамбаримиз қарз олиб бўлса ҳам ақиқа қилишни буюрганлар», деганини эшитиб, «бу киши адашиб айтиб юбордилар», деб ўйлагандик. Кейин яна бир неча марта бу асоссиз гапни эшитиб, афсусландик. Исломда қарз олиб эҳсон ёки худойи қилиш мумумкинмаслигини бу тақсирим ё билмайдилар ё билиб турсалар-да, ўз жиғилдонлари манфаати юзасидан фатво тўқийдилар, мўъминларни чалғитадилар.
Ислом кўрсатмаси бўйича, одам энг аввало ўз оиласини таъминлаши керак. Эҳсони ҳам, ҳадяси ҳам биринчи галда ўз фарзандлари ёки ота-оналарига бўлиши шарт. Ота-онасини яхши парвариш қилиш, фарзандларини яхши кийинтириб, едириб, яхши ўқитиб... ундан орттирса бошқаларни сийлаши мумкин. Фарзандлари ризқини қийиб, ўзгаларни тўйдиришини дин буюрмайди. Эҳсон ёки худойи дегани албатта қўй сўйиб, зиёфат қилиш, имомни чорлаш эмас. Агар қўй сўйишга, дастурхон тузаб меҳмон чорлашга имконингиз етса, ихтиёр ўзингизда. Бироқ, чорлашнинг ҳам чегараси бор. Сўйилган қўйнинг гўшти уч қисмга бўлинади, бир қисми билан қанча одамни таомлантириш мумкин бўлса, шунча меҳмон айтилади. Уламоларимизнинг айтишларича, «худойи» деб сўйилган қўйнинг барча гўшти мискинларга тарқатилиши шарт экан.
Дўстингиз ёки қариндошингиз сиздан қарз дейлик. Қарз тўлашга қурби етмай, руҳан қийналиб юрибди. Шу қарздан Оллоҳ розилиги учун кечсангиз, энг улуғ савобга етган бўласиз. Агар биров сизни ножўя хафа қилган бўлса-ю, сиз унинг бу гуноҳидан ўтсангиз, кечирсангиз бу ҳам ўзига хос бир «худойи» дейиш мумкин.
Эҳсон-худойи агар билиб амалга оширилса, исломнинг энг яхши одатларидан бири. Қўшниси, қариндоши ёки биродари муҳтож бўлгани ҳолда кишининг сочиб, тўкиб, исроф қилиш даражасида ҳаёт кечириши дуруст эмас. Шу боис ҳам закот фарз қилинган. Ҳар бир дин одам болаларининг тенг яшамоқликларини даъват этади. Исломда бу масала янада мукаммалроқ даражададир. Ҳаёт шундайки, биров тадбирда илғор бўлгани сабабли бойиб кетади, бошқаси илм-ҳунарда заифлигидан ёки хасталиги туфайлими муҳтожроқ бўлиб қолади. Ҳайр-эҳсонлар ана шунда керак. Тўкин-сочин дастурхонлар атрофида биз бу неъматларга муҳтож бўлмаган ўзига ТЎҚ одамларни кўрамиз. Зориққан одамлар эса чорланмайди. Бирон киши эскироқ кийимда яқинлашса, «сен шошмай тур, меҳмонларни кузатиб олай, сўнг сенга овқат бераман», дейди. Хасталиги ёки бошқа узрли сабаб билан зориқиб яшаётганларнинг аксари иззатда бўлмасликларини билиб, бундай «худойи»ларга яқин ҳам келишмайди. Маърака эгаси агар инсоф қилса, унинг уйига қолган ошдан бир лаган чиқаради, бўлмаса йўқ.
Tohir Malik
05.01.2011, 12:01
Динда эҳсон-худойиларнинг аниқ муддатлари белгиланмаган. Бу маъракаларни ўтказиш учун бировнинг ўлимини ёки бошга ташвиш тушишини кутиш шартмас. Кимнинг қачон имкони бўлса, исроф қилмаган, барча одамларни тенг кўрган ҳолда ўтказавериши мумкин.
Андижонлик дўстим ачиниб айтиб қолди: бадавлат қўшниси маърака қилмоқчи экан. Дўстим бунинг бидъат эканини тушунтириб, муҳтож қўшнига ёрдам бериш афзалроқ эканини айтибди. Бироқ, бадавлат одам икки кундан кейин маъракага айтиб чиқиб, тўрт етим билан бева қолган хонадонга минг сўм садақа берганини ҳам фахр билан билдирибди. Ана энди у одам оладиган савобнинг миқдорини ўзингиз чамалаб кўраверинг. Унинг жоҳиллиги ёки кибр-манманлиги катта савоб йўлини тўсди.
Бадавлатларнинг маърака ошларини ейишга чидаш мумкиндир. Бироқ, балоғатга етмаган, норасида етим болалар қолган хонадонга қайси бет, қайси фаросат ва қандай мақсадда борилади? Ўша тортилган ошда етимнинг ҳақи борлигини наҳот фаҳм этмаймиз? Аждодларимиздан қолган ибрат бор: етимларнинг уйида уларнинг пиёласидан ҳам фойдаланиш мумкинмас. Наҳот бу ибратлар унутилди?
Бир дўстимнинг укаси қазо қилиб, вояга етмаган беш боласи етим қолди. Жаноза олдидан муҳтарам домла-имомга вазиятни тушунтирган эдим, у киши бу хонадонда маърака ошлари қилмаслик ҳақида яхши гапирдилар. Етим ҳақи нима эканини тушунтирдилар. «Йигирмасини мен қилиб бераман», деган мард топилганда ҳам бу маъракани қилмай, унга кетадиган ҳаражат пулини шу оилага топшириш савоброқ эканини таъкидладилар. Дафн маросимидан сўнг хонадонга келиб, фотиҳа ўқигач, бу масалага қайтиб, янада ойдинроқ тушунтирдилар.
Эртасига келсам, дўстим тоғалари, амакилари, маҳалла раиси билан бирга «йигирма оши»ни қаерда, қачон, қандай ўтказишни маслаҳатлашиб ўтирибди.
— Кеча домланинг гапларини эшитмадиларингми?— деб ажабландим.
— Домла гапираверади, нима, биз кетмон даста кўмибмизми?
— Етим ҳақи-чи?
— Маъракани ана, акаси ўтказиб беради.
Акаси — менинг дўстим. Бир неча ой аввал тўнғич ўғлидан айрилган, бошқа болалари ҳали ёш, ўзи маошга қараб кун кўради. «Йигирма оши» қилса, қулоғигача қарзга ботиши аниқ.
— Бунинг ҳам вояга етмаган болалари бор. Ўзидан ортмайди топгани, — деб эътироз билдирдим.
— Ке, қўй, дўстим, шу «йигирма»ни қилмасам маломатга қоламан. Маҳалла нима дейди?
— «Маҳалла нима дейди?» деб яшаган дурустми ё «Худо нима деркин?» деган аълороқми?
Хуллас, ўша куни мен енггандай бўлиб эдим. Бир ҳафта ўтгач, дўстим қўнғироқ қилди:
— Якшанбада «йигирма». Келмаслигингни билсам ҳам айтиб қўйяпман...
Афсуски, бундай воқеаларни тез-тез эшитамиз. Ўки учратамиз. Яхши амалларимиз билан савоб топиш ўрнига бидъат ва хурофот қулига айланиб қоламиз. Бу билан ўзимиз ҳам, бошқаларни ҳам қийнаймиз. Айтганларимизга қараб, бидъат ва хурофотдан қутулиш мумкин эмас эканда, деб бадбин хулосага келмаслик керак. Бугун жамиятимизда бидъат ва хурофот одатларимиздан воз кечаётган, бошқаларга тушунтираётган, бу тушунтиришни амалда исбот этаётган биродарларимиз кўп. Бидъат ва хурофотдан қутулиш қийин эмас. Бу масалани яхши ечиб берувчи уламоларимиз, илмига амал қилғувчи домла-имомларимизнинг сўзларини яхши фаҳм этсак кифоя.
Tohir Malik
05.01.2011, 12:02
Ўқиганингиз бу сатрлар мулоҳаза сифатида баён этилиб, фикрлашиш мақсадида матбуотда эълон қилинган эди. Каминада билимни кўз-кўз қилиш ёки ўзни илмлилар сафида кўрсатишга уриниш мақсади зинҳор бўлмаган. Мен олим эмасман, олимларнинг мухлисиман. Кўп қатори уларнинг илмларидан баҳраманд бўламан. Бу уламолар билан замондош қилгани, уларнинг суҳбатларини насиб этгани учун ҳамиша Яратганга шукр қилиб юраман. Ажабки, бидъат ва хурофот хусусидаги фикрларим АЙРИМ биродарларимизда ғалат таассурот уйғотибдиким, ғайри фикрларини жамоат орасида ҳам айтиб, бир озгина ғийбат гулобидан ҳам симирибдилар. Бундан кўнглимга озор етди. Йўқ, бу озор уларнинг номаъқул муомалаларидан эмас, балки ғийбат гуноҳидан татиб қўйишларидандир. Динимизга хизмат қилиб келаётган ул биродарларимизнинг бундай гуноҳлардан эҳтиёт бўлишларини истар эдим. Аллоҳ уларни кечирсин. Катта жамоатларда айтилмиш ғайри фикрлар унчалик тўғри бўлмагани учун баёнимизга кичик илова лозимдай кўриниб, яна қўлга қалам олдик, маъзур тутгайсизлар.
Биринчи иловамиз будир:
«Тўғри гап туққанингга ёқмас», деган мақолни «Тўғри гап жоҳил имомларга ёқмас», деб ўзгартирсак ҳам бўлар экан. Муборак динимизнинг қудратига салбий таъсир этувчи бидъат ва хурофотлар хусусида фикр юритиб, бу ярамас одатларга йўл беришда АЙРИМ имомларнинг хизмати ҳақида бир-икки аччиқ сўз айтиб эдик. Ният холис эди, кимнидир айблаб, шармсор қилмоқ фикридан узоқ эдик.Аммо баён этилмиш ҳақиқат айрим тақсирларимга ёқмабди.Бу бир жиҳатдан яхши, гап эгасини топибди. Ёмон томони -уларнинг бидъат ва хурофот ботқоғидан чиқмоқликдан уринмасликларида. «Динимиз учун офат ҳисобланувчи бидъат ва хурофотлардан қутулайлик», демоқлик ўрнига «бу одам нега ақл ўргатмоқчи бўлади, нечта ҳадисни билади ўзи?» деб маломат қилибдилар.Биз бунга жавобан кишининг динга қилган хизмати нечта ҳадис ёдламоқ билан эмас, билганларига тўғри амал қилмоқлик билан қадрланади, демоғимиз ҳам мумкин. Чунки қиёматда айнан амал асқатмоғини тақсирларим менданда кўра яхшироқ билишар. Яна улар ҳадиси қудсийдаги Аллоҳнинг марҳаматлари баёнидаги (мазмуни): «Бандаларимнинг ибодатлари ичида менга суюмлироғи - менинг йўлимда яхши амалларга тарғиб ҳамда холис насиҳат қилишдир», дейилмиш ҳақиқатга қандай муносабатда эканлар, бизга қоронғу. «Нечта ҳадис билади?» дегувчига «Тақсирим, камина қанча ҳадисни ўргангани, фикр қилганини санаган эмас, сиз ўзингизникини санабсиз, дуруст. Бироқ, сиз ҳам, камина ҳам имом Бухорий ҳазратлари билганчалик билмасмиз?» деб жавоб қайтармоғимиз ҳам мумкин эди.Лекин биз бундай тийилиб, у муҳтарам тақсиримга шарафли ҳадислардан бири билан жавоб қайтармоқликни лозим кўрдик:
Абу ат-Туфайл Омир ибн Восила (розиёллоҳу анҳу) айтдилар: ҳазрат Али (карамаллоҳу важҳаҳу)дан сўралганда, ҳазрат Али: «Пайғамбаримизнинг (соллалоҳу алайҳи васаллам) ўзимизга ҳос айтган гаплари фақат мана шу қиличимнинг қинидагилардир»,- дедилар-да, ундан бир саҳифа қоғоз чиқардилар. Бу саҳифада: «Аллоҳ таолодан бўлак нарсалар номига атаб бирон жонлиқни сўйган кишига, ота-онасига лаънат ўқиган кишига ва шариатда бўлмаган нарсаларни дин номидан пайдо қилганларга йўл берган (имконият туғдирган) кишига ҳам Аллоҳ таолонинг лаънати бўлсин», деган ҳадиси шариф ёзилган экан.
Мазкурни шарҳлашдан ожиз банда ожиздир.
Tohir Malik
05.01.2011, 12:10
Бидъат ва хурофот дейилганда биз асосан динга доир маросимларни назарда тутамиз. Ҳолбуки, хурсандчилик тўйларимизга доир ярамас одатларимиз ҳам борки, бу ҳақда ҳам бир оз мунозара қилсак фойдадан ҳоли бўлмас. Тўйлар ҳақидаги гаплар меъдангизга теккан бўлса, мазкур баённи ўқимай юлдузчадан сўнг келадиган фикрларга ўтаверинг.
«Аллоҳ ҳаммани тўйга етказсин...» «Топганингиз яхши тўйларга буюрсин...» - шундай деб бизларни дуо қиладилар. Биз ҳам бошқаларга шу саодатни тилаймиз.
Оилада гўдак дунёга келгани ҳамон ота-она қалбида умид ҳам туғилади. Бу умид фарзанд билан бирга улғаяди. Яратганга илтижо қилинган дамларда шу умидга етказиш сўралади. Фарзанднинг яхши, файзли, номусли оилалардан бирига куёв (ёки келин) бўлмоғи орзуси билан тўй қилинади. Бу тўйга узоқ йиллар ҳам моддий ҳам руҳий томондан тайёргарлик кўрилиши барчага маълум. «Қизингни бешикка бела, молини сандиққа ташла», деган мақол бежиз айтилмагандир. Ўғил туғилганида йигирма туп терак экиш одати ҳам ана шу тўйга тайёргарликнинг бир кўриниши. Ўғил улғайгунига қадар тераклар ўсиб, иморатбоп бўлади. Бўлажак ёш оилага атаб уй солинади. Сўнг қарабсизки, тўй-да...
Тўй туфайли хонадонимизга ташриф буюражак шодлик ва бахт умрининг нечоғли узун бўлмоғи ўзимизнинг фаҳму фаросатимизга боғлиқ. «Қарз қутилар, хотин ёнга қолар», мақолига амал қилган бўлсак, шодлигимиз тўй тугаши билан тугаб, ташвишимиз бошланади. Агар «Кўрпангга қараб оёқ узат», ҳикматидан юз ўгирмасак, қарз ташвиши бизларни азобга солмайди.
Биз кўпгина ташвишларга ўзимиз харидор бўламиз-да, сўнг «бизни шунча қийноқларга соласанми», деб Худога даъво ҳам қилиб қўямиз. «Топганингиз яхши тўйларга буюрсин», дейилмиш дуони «Топган-тутганингнинг барчасини битта тўйга совуриб юбор, етмаганига қарз ол», деган маънода тушунмаслик керак. Кўнгил хоҳиши билан ҳаёт ҳақиқатининг муросага келмоғи мушкуллиги унутилмаса дуруст. Тўйдан кейин бошланажак ҳаёт, турмуш ташвишлари назардан четда қолмаса янада яхши. «Ортиқча кучаниш белни синдирар», деган мақолни ёдда тутиш эса доноликдир. Сиз билан биз ҳар қанча данғиллама тўй қилмайлик, унинг шуҳрати енгил шабада ҳам учириб кета олувчи хазон кабидир. Одамлар тўйингизни ойлаб-йиллаб эслаб, мадҳ этиб юрмайдилар. Яқинларимиз кўришганда «Қалай тўйларнинг чарчоғи чиқдими?» деб қўйишлари билан ҳаммаси тугайди. Тўй ҳар қанча дабдабали бўлмасин, кишининг обрўсига обрў қўшмайди. Бугунги куёв ва келиннинг эртанги тотув ҳаёти, саодат йўлидаги интилиши, ота-оналари, қариндош-уруғлари, қўни-қўшниларига бўлган меҳр-оқибати, ҳаё ва одоби хонадонга ҳурмат ва эътибор келтиради. Билмоғимиз жоизки, манманлик ва мақтанчоқликнинг энг хунук кўриниши - тўй-маросимларда қилинаётган сохта сахийликдир. Тўй баҳонасида манманликларини кўз-кўз қилмоқчи бўлган қудалар ҳавойи полвонларга ўхшашади. Куч ҳам йўқ, усул ҳам бўлмаса-да, гиламга тушган полвоннинг бели синганидек, қудаларнинг нодонлиги туфайли оиланинг бели синади.
Tohir Malik
05.01.2011, 12:13
Тўй қилиш бўйича аниқ тавсиялар йўқ, бўлиши мумкин ҳам эмас. Аввал айтганимиздай, тўй - кўнгил иши. Кўнгилни эса ақл бошқаради. Яна бир гап: кўнгил талаб қилувчи дабдабани чўнтак кўтаролмаслиги мумкин. Ҳар бир шаҳар-қишлоқнинг тўйга ҳос ўз одатлари, удумлари бор. Афсус шундаки, асосий эътиборни дастурхон безашга қаратиб, яхши урф-одатларимизни унутилишга маҳкум этяпмиз. Барча жой учун бир ҳилда бўлган ярамас одатимиз - «ким ўзар» мусобақаси. Бу мусобақанинг шиори «Агар сендан ортда қолсам - қулоғимни кесаман!» Ҳа, бизга айнан шу шиор маъқул бўлиб қолди. Ақлни ишлатиб демаймизки: «Биров томдан ташласа мен ҳам ташлашим керакми?»
Тўйга доир муаммолар ҳақида оқил устозларимиз кўп ва хўб ёзганлар, гапирганлар. Йил йўқки, матбуотда бу масала кўтарилмаса. Тўй қилувчилар бу ҳикматларни ўқимайдиларми, ҳар ҳолда ўз билгиларидан қолмайдилар. Демоғингиз мумкинки: «Тўй қилувчи Фалончи, қийналса ўзига жабр, сизга нима?» Сиртдан қараганда шундай. Аммо «жамият, унинг тараққий этмоғи», деган тушунчаларимиз ҳам бор-ку? Бугун оила қурадиганларнинг маънавий-руҳий оламлари, маданий даражаларини жамиятдан айри ҳолда кўролмаймиз-ку? Тўйлардаги исрофгарчилик жамият тараққиётига салбий таъсир ўтказмайдими? Тангри - таолонинг «енглар-ичинглар, аммо исроф қилманглар», деган амрини бажармаслигимиз жазосиз қолармикин? Ўтмиш донолари хазинасига разм ташласак, исрофга доир кўплаб бебаҳо фикрларни учратамиз. Айни дамда шулардан бирини эсламоқни лозим топдик:
«Исроф энг ҳурматли оилаларни ҳам бузади, энг бой хонадонларни оқибат вайрон қилади. Энг юқори мансаблардан тубан туширади. Энг шуҳратли ному насабга эга бўлганларни хор-зор қилади. Шунга кўра исрофдан сақланмоқ, ҳар бир ишда тежам, иқтисодга риоя қилмоқ шартдир. Тадбир билан сарф қилинган мол-дунё озаймайди, балки ортади. Бахил, хасис одам пулини хатто ўзига ҳам сарф қилишга кўзи қиймай, очлик ҳолида яшайди. Исрофчи эса охир оқибат бир тийинга зор бўлиб қолади.»
Tohir Malik
05.01.2011, 12:15
Йиллар оша гаплар гапирилаверилди, оқибат махсус қарор ҳам қабул қилинди, бироқ, аввалги мақолада(«Бидъат нима, хурофот нима?») таъкид этганимиздай, бир оз фурсат ўтиб, бу зарур қарорни унута бошладик. Замон яна шу масалага қайтишни талаб қиляпти. Биз устозлардан ўқиганимиз, доно отахонлардан эшитганимиз асосида бир-икки фикрни баён қилишга эҳтиёж сездик.
Улуғимиз Абдулла Қодирийнинг дастлабки саҳна асарлари «Бахтсиз куяв» деб номланган. Асарнинг маъносини сарлавҳаданоқ англагандирсиз? Фақат «ўтмищда уйланажак қаллиғини никоҳдан аввал кўришмаган, бир йигитга қари қиз дуч келган бўлса, унинг бахтсизлиги шу-да», деб фикр қилманг. Асардаги куёв боланинг бахтсизлиги - тўй туфайлидир. «Тўй» ва «касофат» тушунчалари бир-бирини инкор этса-да, мазкур воқеадаги куёвнинг бахтсизлиги айнан шу тўйнинг касофатидандир. Бўлажак куёв - етим. Амаки ота ўрнида ота бўлиб, жиянни уйлантириш ҳаракатига тушади. Яхши хонадоннинг қизига совчи бўладилар. Қизнинг отаси «тўй-тўйдек бўлсин», деган орзуда оламжаҳон нарсаларни талаб қилади. «Бўлажак оилани қийнамаслик керак, дабдабали тўйнинг ҳожати йўқ», деган насиҳатларга қулоқ солмайди. Куёв боланинг амакиси уятга қолмаслик учун бу талабларга кўнади. Оқибат отадан қолган ҳовли-жой гаровга қўйилиб, кўп миқдорда қарз олинади. Куёв қарзни вақтида беролмайди. Судхўр ҳовли-жойни тортиб олажагини билдирганда, куёв «бу кунимдан ўлганим яхши», деб жонига қасд қилади. Буни кўрган келинчак кўзига дунё тор кўриниб, у ҳам ўзини ўзи ўлдиради.
Таъсирли тарзда, насиҳат йўсинида битилган бу асарда баён этилган воқеа юз йилнинг нари-берисида бўлиб ўтган. Ажабким, тўйда исрофгарчиликка йўл қўймаслик ҳақида унда айтилган гаплар бугунга ҳамоҳанг бўлиб турибди. Тўй эгасига қилинган насиҳатларнинг шамолга қарши қичқириш каби самарасиз кетиши ҳам юз йилни оралаб бизнинг кунимизгача етиб келибди. Тўғри, ҳозир кўп жойларда «қалин» деган тушунча йўқ. Аммо унинг ўрнига ёзилмаган, аммо бажарилиши шарт бўлган турли-туман қоидалар мавжуд. Бу қоидалар бадавлат оилалар томонидан тез-тез ўзгартирилиб турилади. Агар келин томонга тўй юборилганда аввал битта қўй берилган бўлса, серҳиммат биродарларимиздан бири жуфт қила қолди. Сўнг унинг ёнига бузоқ қўшилди. Агар илгари битта сандиғу битта жавон билан оила қуриш мумкин бўлган бўлса ҳозир «мебел» дегани пайдо бўлди. Аввал фақат ётоқ учун олинган бўлса, энди унинг ёнига меҳмонхона, ошхона мебеллари ҳам қўшилди. «Фарзандимнинг кўнгли чўкмасин», деб ота-она жонини жабборга беришга мажбур. «Мебел» отлиқ ҳашамни Тошкентда келин томон қилади. Бошқа ерларда куёв олиши керак. Бир хонадонда тўйга тайёргарлик бошланган эди. Қиз томон «мебел»ни олиб келиб ўрнатмоқчи бўлганида, куёв томон «ие, мебел чет элники эмас экан-ку?» дебди. Шу гап туфайли тўй бузилди, десак, ишонмассиз. Сиз ишонинг бу бўлган воқеа. Ана энди ўзимизга савол берайлик: йигит «мебел»га уйланадими, ё қиз «мебел»га турмушга чиқадими? Шу матохни деб тўйни орқага суришлар ҳам мавжуд-ку? Бунга нима деймиз? Қўполроқ бўлса ҳам жавобимиз шу: бу - ақлсизликнинг ўзгинасидир!
Tohir Malik
05.01.2011, 12:17
Ўрни келганда айтиб ўтайлик: ота-она тўй ҳаракатини бошлаганида аввало ўз имкониятини чамалаб кўриши ва шунга қараб маросимнинг даражасини, ўтказиш тартибини белгилаб олиши лозим. Ундан сўнг фарзанднинг тарбиясида шу масалага ҳам жой берилиши шарт. Яъни, дабдабадан, демакким, кибрдан қочишнинг савоблиги, бировларга қараб кўнгилнинг чўкиши яхши эмаслиги, оила қурмоқлик фақат дабдабали тўйдан иборат бўлмаслиги, оила саодатини тўйнинг шуҳрати эмас, тўйдан кейинги тотув ҳаёт белгилаши ҳақидаги ҳақиқатларни фарзанднинг онгига сингдиришга уринищ керак. Айбситмасангиз мисолни ўз оиламдаги воқеадан келтирсам: агар кузатсангиз «ЗАГС» деб аталмиш маросимда келинникига келувчи автомашиналарнинг русуми, саноғи болаларни қизиқтиради. Каминанинг ўғли ҳам бир-икки «фалончиникига учта «Мерседес», ўнта «Волга» келди», деган хабарларни айтарди. Бир куни шундай хабардан сўнг «уч-тўрт йилдан сўнг Худо хоҳласа сени уйлантирамиз. Сен ҳам шундай машина карвони билан келинникига борасанми?» деб сўрадим. Ўғлим ва у каби ўсмирлар учун автомашиналар карвони мажбурий қоида каби кўриниши табиий. Чунки ҳамма шундай қиляпти. «Фалончининг қизига «Лимузин» келибди...» деган шов-шувлар шамолдай учиб юради. Ўсмир ота-онасидан шундай марҳамат кутади ёки орзу қилади. Шуни билган ҳолда камина ўғилга «Худо тўйга етказсин, аммо биз бундай қилмаймиз. Никоҳни рўйҳатдан ўтказиш учун турнақатор бўлиб борилмайди, вакилни тўйхонага таклиф этамиз», дедим. Бу гапимдан ўғлимнинг ажабланишини, ранжишини билардим. Турнақатор автомашиналар эгаларига тўлаш учун ортиқча маблағим йўқ, десам эҳтимол тушунарди. Лекин бунга моддий имконият бўла туриб рад этилиши ўсмирни лол қолдирди. Шундан сўнг бу каби одатлар манманлик экани, манманлик эса гуноҳлигини тушунтиргандай бўлдим. Бу суҳбатдан сўнг ўғлим автомашиналар карвони ҳақида гапирмай қўйди. Аммо ич-ичида армон мавжудлигини билардим ва шунинг учун вақт-бемаҳал кўчада кўрганим карвонлар ҳақида ўзим гап очардим ва бу одатнинг яхши эмаслигини таъкидлардим. Шунинг баробаринда санъаткорлардан яқинларим кўп бўлса-да, фақат битта ёки иккитасини таклиф этиш ниятимни ҳам билдириб турардим. Шу зайлда орадан бир неча йил ўтиб Худо бизни ҳам тўйга етказди. Совчилар келин бўлмишнинг уйларига бордилар. Орага воситачи одам қўймай тўй тартиби ҳақида ўзимиз гаплашайлик, деган таклифимиз қуда томонга маъқул тушиб, маҳалламизнинг оқсоқоли билан бордик. Камина орзу қилинаётган тўйнинг тартибини баён этдим. Никоҳ рўйхатидан ўтишга бормаслик, «чарлар», сўнг эса «куёв чақирди», «қуда чақирди», деб аталмиш маросимларни ўтказмаслик ҳақидаги таклифимиз уларни бир оз ўйлантирди, бамаслаҳат жавоб қилажакларини билдиришди. Шукрки, қудаларимиз ҳам, келинимиз ҳам буни тўғри тушундилар. Орзу қилган тўйимиз бир кунда чиройли тарзда ўтди, исрофдан қочганимиз учунми, Оллоҳ ёшларимизнинг бахтини берди.
Tohir Malik
05.01.2011, 12:19
Энди бугунги тўйларимиз хусусида бир-икки сўз айтсак: бизларда ё у томонга ёки бу томонга кескин оғиш одатимиз бор. Бугунги кунда «Исломий тўй» деган тушунча пайдо бўлди ва бунинг тарафдорлари тўйдаги ўйин-кулгуни мутлақо рад этадилар. Келинг, шу тарздаги тўйларнинг тарихига бир назар ташлайлик: тўйдан мақсад - фақат хурсандчилик эмас, балки шаръий, қонуний никоҳдан атрофдагиларни бохабар қилиб қўйишдир. Саҳобалардан бири шаръий тарзда уйланганларини хабар қилганларида пайғамбаримиз алайҳиссалом «Бир таом тайёрланг-да, қўни-қўшниларингизни чорлаб, никоҳдан огоҳ этиб қўйинг», деган эканлар. (Албатта, исломдан аввал ҳам ҳар жойнинг ва диннинг ўзига ҳос тўй маросими бўлган.) Мақсад шуки, одамлар буларни кўрсалар «фалончининг ўғли билан пистончининг қизи номақбул юришибди», деган ножўя хаёлга бормасинлар. Уламолар етказган ҳадисга кўра, пайғамбаримиз алайҳиссалом бир ерга кириб бораётганларида қўшиқ айтаётган аёл, ашулани узиб салавотга ўтганида, жанобимиз «аввалги қўшиғингни айтавер», деган эканлар. Шунга кўра мусулмон мамлакатлардаги тўйларда қўшиқдан воз кечмаганлар. Аммо бу масалада бизда сал қуюшқондан чиқилиши афсусли ҳолдир.
Маст-аластлик билан беҳаё ашулаларни айтишлик, беҳаё қилиқлар билан рақсга тушишлик, ўртада шодланиб ўйнаётган қиз-жувонларга кайф аралаш ҳирс билан тикилишлик каби иллатларни маъқуллай олмаймиз. Ахир ўйлаб кўрайлик: тўйдан шодланиб рақсга тушаётган қиз ёки жувон кимнингдир суюкли фарзанди, кимнингдир жуфти-ҳалоли. Бу тикилишнинг ёки маст ҳолда ёнига тушиб ўйнашнинг ёмон оқибатларини кўриб турамиз-ку?!
Тўйлардаги ичкилик ичиш алоҳида бир масала. Бир танишим тўй қилиб, ўғлини уйлантирди. Бу билан зиммасидаги бурчини адо этгандек бўлди. «Этгандек бўлди», деб кесатишимга асос бор. Айтмоқчиманки, бурчни бажариш икки ҳил бўлади: биринчиси - атрофидаги одамларнинг розилиги, хурсандлиги учун. Яъни, бир тўда еб-ичиб, маишат қилиб кетса бас. Ҳалол-ҳаромнинг фарқига борилмайди. Савоб-гуноҳнинг нима эканига ҳам эътибор берилмайди. Бунинг оқибати маълум: бугун фарзандининг оиласидаги нотинчликдан беҳаловат бўлаётган ота-оналар бу ташвишнинг илдизини топмоқ учун тўйни қандай ўтказганлари, бурчларини қандай адо этганларини ўйлаб кўрсалармикин? Иккинчи бурч Яратганнинг розилиги учун адо этилади. Яъни ҳаромдан («ҳаром»нинг маъноси - таъқиқлаш, ман этишдир), гуноҳдан эҳтиёт бўлинади. Янги оилани муаззам бир уй деб тасаввур этсак, унинг пойдеворида ҳалоллик ётсагина бақувват бўлади. Туз бетонни еб адо этганидек, аввал бошда аралашган ҳаром аста-секин умр саройи пойдеворини кемиради.
Tohir Malik
05.01.2011, 12:21
Бу гаплар шунчаки хаёл маҳсули эмас, балки ҳаётдаги воқеалар юзага чиқарган ҳақиқатдир. Баён қилаётган танишимиз бадавлат эмас, дабдабали тўй қилишга қурби етмайди. Аксинча, қарз-ҳаволадан умид қилувчи одам. Камина унга қарз кўтармасдан осонгина тўй қилишнинг йўлини айтдим. Аслида бу йўлни мен ўйлаб топмаганман. Олтмишинчи йилларга қадар барча шу ҳилда тўй қилган. Кейин «комсомол тўйи» деб номланмиш касофат - бемаъни базм кашф қилиниб, ҳаражатлар кўпайгандан кўпайди. Бугунги келиб «комсомол» деган нарса йўқолди. Бироқ, унинг номи билан юзага келган тўй шакли сақланиб қолди. Асл ўзбек тўйидаги ёр-ёр, тортишмачоқ каби ажойиб одатлар ўрнини маст-аласт қийқириқлар эгаллади. Уруш-жанжал, баъзан қотиллик ҳам шу янги тўйнинг мевалари экани ҳеч кимга сир эмас. Афсуски, буларни билиб турсак-да, билмагандек ҳотиржам юраверамиз.
Хуллас, танишим ароқсиз тўй қилишдан уялди. Маҳалла аҳлидан уялди. Уларнинг «тўйига ароқ қўймабди», деган маломатидан қўрқди. Ароқни ман этган Зотдан қўрқмади, уялмади. Лекин ўз фикрича, савоб ишга ҳам қўл урди: тўй арафасида «худойи» деб аталмиш эҳсон қилди. Энди «худойи» дастурхони билан базм дастурхонини бир-бирига солиштирсангиз савобнинг миқдорини чамалай оларсиз. Оллоҳ бандасининг дастурхонига муҳтож эмас. Аксинча банда Яратганнинг марҳаматига муҳтож. Ўша базмда сўзловчилар ёшларга бахт тилашади. Кимдан? Бахтни ким беради? Бахт берувчи «ичма» деган нарсани ичсагу яна ундан тилак тиласак берармикин? Бу томонини ўйламаймизми?
Иккинчи бир танишимизда ўзгача аҳвол юз берди. Куёв бўлмиш йигит дастурхонга ароқ қўйилмаслигини талаб қилибди. Ота-бола орасида шу хусусда келишмовчилик чиқибди. Ота ўғлидан нолиб: «Ароқ қўймасам шарманда бўламан-ку, мен ҳам тўйларга бориб ичганман-ку», деб эзилди. Биз дедик-ки: «Биродар, ўғлингизнинг ақлига тасанно айтмоқ лозим. Сиз тўйларга борганингизда қарзга ёки насияга олиб ичмагансиз-ку? Ё барчаларига «тўйимда қайтарам ичган ичгилимни», деб ваъда қилганмисиз?» Ота-бола баҳсида ўғил енгиб, у айтгандай тўй бўлди. Санъаткорлар ичкиликсиз ҳам тўйни ширин тарзда ўтказиб беришди. Мезбонлар ўйнаб-кулиб роҳатландилар. Шу маҳаллада, икки кўча наридаги тўй эса фожиа билан якунланди. Маст йигитларнинг жанжали ҳали чимилдиқ кўрмаган дўстларининг ўлимига сабаб бўлди. Мана сизга бир вақтда бўлиб ўтган икки тўйнинг якуни. «Бадмаст улфат - даврага кулфат», деб бежиз айтмаганлар машойихлар. Биз айтаётган масала бошқа миллатларда ҳам мавжуд. Агар эсласангиз, саксонинчи йилларда украиналикларнинг «Тўй айбланади», деб номланган кинофильми бўларди. Фильм ўзбек тилига таржима қилинган, ҳозир ҳам телевидение орқали намойиш этиб турилади. Унда ёш футбол юлдузининг ўлимига сабаб бўлган ресторандаги тўй, исрофгарчилик, маст-аласт йигитларнинг қилиқлари кўрсатилади. Эътибор берайлик: Европа учун ресторандаги тўй, ичкилик одатий нарса. Шунда ҳам улар бу одатга қарши чиқяптилар. Биз эса Европадан маданиятни эмас, уларнинг ўзлари ҳам рад этаётган ёмон одатларни оляпмиз.
Tohir Malik
05.01.2011, 12:29
Европадаги миллионер оилалар ҳам тўйларида биз каби сочиб, исроф қилмайдилар. Улардаги никоҳ ўқитиш маросимининг ўзи тўй. Энг яқин одамларини таклиф этишади. Бир неча соат ичида тўй ўтади. Биз улардан мана шу никоҳ ўқитиш (яъни - ЗАГС) маросимини олдик-да, ўзимизникига қўшдик. Ана энди тўй маросимларимизни санаб ўтайлик: совчилар ишни пиширсалар қиз билан йигитнинг кўчада кўришув маросими бўлади. Қиз билан йигит аввалдан бир-бирларини билсалар-да, совчиларнинг аралашувисиз аҳду паймон қилиб қўйган бўлсалар-да, бу маросимга келадилар. Йигит қизга қимматбаҳо совға беради. Совғанинг қабул қилиниши - ризолик аломати экан. Ана ундан кейин яна совчилар борадилар ва «оқ ўраш ёки патир синдириш» маросими бўлади. Кейин эса фотиҳа тўйи, бошқача айтилса қўни-қўшнилар, яқинларга маълум қилиш мақсадида бўлажак келиннинг уйига тоғоралар карвони жўнатилади. Агар тўйга қадар орада хайит байрами бўлса «йўқлов» деб аталмиш янги карвон йўлга чиқади. Булар - тўйнинг дебочалари. Баъзи жойларда «маслаҳат оши» дегани ҳам бор. Номидан маълумки, яқинлар тўйни ўтказиш тартибини белгилаш учун чақирилади. Ошдан сўнг маслаҳатлар берилади ва... тўй эгаси маслаҳатларга қулоқ ҳам солмайди, ўз билганидан қолмайди. Орада дастурхон сарсон... Ниҳоят тўй. (Еткизганига шукур!) Бир кун тўй юборилади (тўй олинади). Бир кун куёв (ёки келин)нинг отаси ишхонасидагиларни зиёфат қилади, яна бир кун онаси ҳамкасбларига дастурхон ёзади. Бир кун келинникида «Қиз базми». Ҳозир бу маросимга куёв жўралари ҳамда отаси ва унинг яқинлари билан келадиган бўлган. Бундан олдин ёки кейин ҳар икки хонадонда «худойи». Сўнг «сабзи тўғрар» деб номланмиш зиёфатча. Эртасига эрталаб (ёки пешинда) ош. Кейин «ЗАГС» деб аталувчи маросим. Никоҳдан ўтилгач, ёшлар учун бирон ерда кичкина зиёфатча. Ниҳоят, ҳовлида ёки бирон ресторанда никоҳ базми! Эрталаб келинсалом ва аёлларнинг қаймоқхўрлик зиёфати. Тўй эгалари нафас ростлашга улгурмай, эртага кутилаётган «чарлари» маросимига тайёрланишни бошлайдилар. Куёв тўра эса ўртоқларига яна бир зиёфат берадиким, бунинг номини «куёв оши» дерлар. Чарларида авваллари келин отасиникига тўйдан уч кун ўтиб келарди. Ҳозир тезлашув замоними, тўйнинг эртасигаёқ келади. Камида 60 аёл билан келган қуда хотинлар камида 6-7 хил таом билан сийланадилар. Аёллар кетишгач, энди куёв бўлмиш жўралари билан келади. (Худди қайнотасига «бу ёғини қойиллатиб қўйдим», дегандай ҳисоб бергани келганга ўхшайди, шундай эмасми?) Изма-из куёвнинг отаси, бошқар қариндошлари билан келишиб «чарлари» давом этади. Тўйлар шу зайлда ниҳоясига етгач, «тоғаникида келинсалом», «Амма-холаникида келинсалом»... каби маросимлар бошланади. Бу орада Худо фарзанд берса «ақиқа» ёки «бешик тўйи»... Хуллас, сўзни мухтасар қилсак, тўй-тўйга уланади. Донолар таъбири билан айтсак, «йўғонни чўзадиган, ингичкани узадиган» маънисиз ва кераксиз одатлар, расм-русумлар оқими... Кези келганда хайит байрамидаги келинсалом маросимларини эсламасак бўлмас. Бу маросимга келин томон беҳисоб тоғоралар карвонини жўнатади. Уч кун давомида келиннинг уйи, ясатиғлиқ дастурхон атрофи гавжум бўлади. Меҳмонлар орасида қариндошлар ҳам етти ёт бегоналар ҳам бор. Бу маросимни фитна уйғотувчи тадбир десак, янглишмасмиз. Чунки бунга келганлар фақат еб-ичмайдилар, балки уйнинг ҳашами, дастурхон тўкинлиги, келмиш тоғораларнинг сон-саноғи билан қизиқадилар ва муҳокама қиладилар. Бундай муҳокамаларнинг кераксиз гапларга ва кўнгилсиз оқибатларга олиб келиши бир масала, яна бир масала телевидениеда бадавлат хонадонларнинг уйлари кўрсатилиб, бу ҳол энг азиз қадриятлар сифатида обдон тарғиб қилинди. Ҳайриятки, бунинг асл мазмунига тушунилибдими, энди такрорланмаяпти.
Tohir Malik
05.01.2011, 12:30
Биз Тошкент тўйларини баён этдик. Бошқа ерларда буларданда баттар кераксиз одатлар борким, ўзингиз яхши биласиз. Одат ёқимсиз ва заруратсиз эканини билсангиз-да, уни бажаришга мажбур бўласиз. Нима учун? Наҳот «маҳалла-кўй нима дейди?» деган истиҳолани енгиб ўтиш шунчалик қийин бўлса? «Тўй қиламан, деб бели синибди, бечоранинг», деган маломат қайда-ю, «Тўйни ихчамгина ўтказди, барака топсин», деган шараф қайда! Тўғри, орамизда оғзига кучи етмаган «оғзи бедарвоза»лар ҳам бор. Аммо уларнинг гаплари кўпчиликнинг фикрини ифода этмайди. Бунақа тузсиз гапларга сал қўполроқ бўлса-да: «Ит ҳурар, карвон ўтар», деб қўя қолган маъқулмикин...
Бизларни шодлантирадиган нарса: бугунга келиб «суннат тўйи» («хатна тўйи) деб аталмиш зиёфатлар анча камайди. Бунақа тўйлар бутунлай қилинмаса янада яхши. Чунки мазкур тўй номининг ўзиёқ ножоиз. Суннат - пайғамбаримиз алайҳиссаломнинг қилган ишлари, одатлари демак. У зот ҳаётлик чоқларида бунақа тўй қилмаганлар ва шундай қилинглар, деб айтмаганлар. Мусулмон мамлакатларида туғруқхонада туғилган ўғил бола шу ернинг ўзидаёқ хатна қилинар экан. У томонларда «суннат тўйи» деган тушунчанинг ўзи йўқ. Бу одатни бизда бирон бойвачча манманлик йўсинида бошлагану кейин ўзгаларга мажбуриятга айланиб қолган бўлса эҳтимол.
Tohir Malik
05.01.2011, 12:31
Кейинги пайтларда никоҳ тўйларида куёв томоннинг ош бериши ҳам камайяпти. Афсус шуки, бели бақувват биродарларимиз бу заруратсиз одатни ҳамон давом эттиришяпти. Мен бир нарсага тушуна олмайман: эркак қудалар фақат тўй ошида бир-бирлари билан кўришадилар. Унгача худди бир-бирларидан уялгандай кўришмоқликдан сақланадилар. Ахир тўйдан олдин учрашсалар, тўй тартибини ўзаро маслаҳат қилиб олсалар ёмонми? Икки томонда ош бермай, биргалашиб бир ерда қилинса бўлади-ку, бу маросим. Бунақа яхши одат кам бўлса-да, учраб турибди ва биз буни қуда бўлмишларнинг донолиги деб ҳисоблаб, уларни шарафлаймиз.
Тўй қилиш жараёнида энг мураккаби хотинларнинг талабларини ва инжиқликларини енгиб ўтиш. Муҳтарама аёлларимиз, ҳақ гапимиздан ранжиманглар, мавжуд кераксиз одатларнинг ихтирочилари ҳам, садоқатли ва ўжар ижрочилари айнан сизларсизлар. Тўй учун топган-тутганларни елга совуриш бўйича сиз жаҳоннинг мутлақ чемпионларисиз, десак, бу мартабани қабул қиларсиз. Совуриб бўлгач, тўйдан кейин нолишларни бошловчилар ҳам ўзингиз. Кераксиз одатлардан воз кечиш ҳақида гапиравериб тоғларни эритиб юбориш мумкин, аммо сиздаги жоҳилликни енгиш мумкин бўлмаяпти. Сиз узоқ ташвиқотдан сўнг бирон масалада чекинишга мажбур бўласиз-у, ўша заҳоти янги бир кераксиз, баъзан зарарли одатни ихтиро қиласиз. Масалан: тугун ва тоғоралар муаммоси. Кўп аёллар гўё тугундан воз кечдилар. Бунинг ўрнига эса битта тугун учун сарфланажак маблағ чамаланиб, тўй эгаси аёлнинг қўлига пул қистириш одати расм бўлди. Бойроқ аёлларимиз долларни ошкора равишда узатишга уринадилар: одамлар кўриб қўйишсин-да! Камроқ пул узатувчилар эса ийманадилар. Бу одат тўй эгаси учун ортиқча даҳмаза эшигини очди. Энди у пул берганларга жавоб тариқасида тугун ўрнига қоғоз халталарни шайлаб қўяди. Аввал тугунлардаги нарсаларни ўзаро алмаштириб қўйган бўлса, янди ҳар бирига алоҳида нарса солиши керак. Агар минг кишилик ошда 500 нон ишлатилса, юз кишилик аёллар маросимига мингдан ортиқ нон олинади.
Tohir Malik
05.01.2011, 12:32
Келин-куёвни кийинтириш бобида ҳам аёлларга бир сўз айтмоқлик мушкул. Куёв тўра зар чопон кийиб, салла ўрайдилар. Буни тушуниш мумкин: гўё қадриятларимизга қайтаётган эканмиз. Келинпошшани европача кийинтириб, бошларига шляпа кийдириб қўйишлари-чи? Бир ерда «келиннинг эгнига атлас куйлак-лозим, беқасам нимча, бошига ироқи дўппи кийгизиб оқ рўмол ташланса бўлмайдими?» деган эдик, «нима, бизнинг келинимиз жувонми?» деган танбеҳни эшитдик ва ажабландик: атлас кийим жувонлик белгиси эканми? Унда келин ҳали қизлик оламини тарк этмай туриб, тўй базми эртасига келин саломга атлас кийим-бошда чиқади-ку? Истиқлолдан аввал, ҳориждаги ўзбеклар билан борди-келди қийин бўлган маҳалларда эшитган эдим: ватандошлар атлас мато топилмагунча қизларининг тўйларини бошламас эканлар. Гап бу ерда бизнинг европача кийимга нисбатан инжиқлигимизда эмас. Тўғри, оқ либос ҳам қизларимизга ярашади, оқликда покизалик рамзи ҳам мавжуд. Лекин бу куйлак (куёвнинг зар чопони ҳам) ўзлариники эмас-ку? Бировдан ижарага олинади-ку? Наҳот покиза қизимизни неча-неча одам кийган, охори тўкилган куйлакда узатиб боришдан истиҳола қилмаймиз. Эртасига бу кийимларни тахлаб изига қайтаришдан уялмаймиз?
Катта ёшдаги мўътабар одамлардан эшитган эдим: уруш ва ундан кейинги азобли йилларда ҳам замонга мос равишда тўйлар бўлиб турган. Дастурхонга бир неча туршак, жийда қўйиб ҳам тўйни ўтказишган. Жамоа хўжалигининг ёки қишлоқ кенгаши раисининг хонасида ямоқ тушмаган битта тўн билан бир атлас кўйлак сақланаркан. Тўй куни келин-куёвга шу либослар ижарага бериб туриларкан. У замонда умумнинг кийими ноиложликдан олиб кийилган. Ҳозир-чи?
Ўтмишдаги тўйлар ҳақида гапирганимизда маросимларимиз албатта ўшандай бўлиши шарт, деб даъво қилмоқчи эмасмиз. Тўйлар замонга яраша бўлиши керак. Шунинг баробаринда, замонавий тўй маданияти ҳақида ўйлаб кўришга ҳам мажбурмиз. Айрим биродарларимиз ҳориждан келган меҳмонларни тўй ошига ёки базмига олиб боришни хуш кўришади. Камина эса бундан ҳижолатдаман. Қаранг, тўй учун кўп минглаб пул сарф қиламизу маданиятни белгиловчи арзимас нарсаларга эътибор бермаймиз. Ҳатто ресторанлардаги тўйларда ҳам аҳвол шу. Ҳориждаги зиёфатларга эътибор берайлик: хизматчилар меҳмондан доимо хабар олиб турадилар, бўшаган идишлар дарров алмаштирилади. Ҳатто тўкилган ушоқлар ҳам кичик чангютар ёрдамида тозалаб турилади. Сочиқлар алмаштирилади. Хуллас хизмат маданияти юксак даражада. Бизнинг тўйларимизда-чи? Айниқса тўй ошларида қўл ювадиган жой йўқ. Баъзан ёшлар сув тутиб туришади, раҳмат, аммо сочиққа қўл артилаверилганидан уни сиқиб қайтариб беришдан ўзга чорангиз қолмайди. Ичкарига кирсангиз дастурхон усти йиғиштирилмаган. Ёғли қошиқлар оппоқ дастурхон устини доғ қилиб турибди. Бурда нонлар бетартиб сочилган. Ярим ейилган узум бошлари маъюс. Пиёлалардаги қолдиқ чойлар ҳам тўкилмаган. Сочиқни сиқсангиз бир камбағалнинг ошига етгулик ёғ сизиб чиқади... Биз бунақа манзарага кўникиб кетганмиз. Аммо хорижлик меҳмон буларни кўриб бизнинг тантилигимизга тасаннолар айтиб кетармикин? Йигирмата ароқни камроқ олиб бунинг маблағини покизалик хизматига, тўйчилик маданиятини оширишга сарф этиш наҳот мушкул бўлса?
Tohir Malik
05.01.2011, 12:34
Тўй маданияти ҳақида гапирганда санъаткорларнинг ўзларини тутишлари, пул қистириш, пулни бошдан сочиш каби ярамас одатни айтмай иложимиз йўқ. Бу ҳолат ва раққосаларнинг беҳаё қилиқлар қилиш эвазига пул тўплашлари бизнинг маънавий оламимиз пастлигидан далолат бермайдими? Бир тўйда ҳайратга тушганим ёдимда. Қўқон атрофидаги тўйлардан бирида раққосага тўхтовсиз пул қистираётган киши диққатимизни тортди. Ўша одам бир кун аввал биз билан суҳбатлаша туриб, иқтисодий қийинчиликдан нолиб, «болаларимга қишлик кийим ҳам олиб берганимча йўқ», деган эди. Эртасига у одам билан яна кўришганимизда «пул қистириш ўрнига болаларингизга кийим олиб берсангиз бўлмайдими?» десак, «тўй эгаси - тоғам бўладилар, ҳамма қистирганда мен қараб турсам уят эмасми?» дейди. Қаранг, боласи юпун юрса уят эмас, ҳаёсиз раққосанинг даҳанига пул қистирмаса айб экан. Бунисига нима деймиз?
Сирдарёдаги бир тўйни гапириб беришди. Тўй эгаси икки минг доллар сарф қилиб бир ашулачини олиб келибди. Ўша куни ёмғир ёғиб йўлларнинг аталаси чиқиб кетганидан кўпчилик тўйга келишга қийналиб, охири «ўша икки мингни йўлни тузатишга сарфласа савоби мўлроқ бўларди», деб кетишибди. Бу гапда ҳам жон бор.
Тўйларни батартиб, чиройли равишда ўтказишда маҳалланинг бурчи ҳақида кўп гапирамиз. Аммо, очиғини айтиш керак, бугунги кунимизда тўй қилувчилар маҳалланинг фикри билан деярли ҳисоблашмайдилар. Аввал тўй куни маҳалла билан бамаслаҳат белгиланарди. «Сиз айтган куни фалончи ҳам белгилаб қўйган, сиз тўйингизни бошқа кунга кўчиринг», дейиларди ва бу маслаҳатга амал қилинарди. Ҳозир эса битта маҳаллада баъзан бир пайтнинг ўзида тўрт-беш тўй бўлиб ўтяпти. Одамлар қайси тўйга боришга ҳайрон. Биринчи жойда ош еб чиқилгач, иккинчи тўйдаги лаган тўла ошга қўл ҳам урилмайди. Қарабсизки, яна исроф. Тўйга келолмаганлар ҳижолатда, тўй эгалари эса гина-кудуратда. Илгарилари идиш-товоқ маҳалладан олингани туфайли маҳалла раисининг тўй эгасига сўзи ўтарди. Энди эса гап гаплигича қолиб кетади. Бироқ, дабдабали тўйга қурби етадиган биродарларга «тўйингизнинг дабдабасини сал камайтириб, тежалишдан ҳосил бўлгувчи маблағни фалончи хонадонга берсангиз савоб бўларди. Улар ҳам тўйларини вақтида кўнгилдагидек ўтказищиб олишарди», деган маслаҳатга юрадиганлар ҳам топиляпти-ки, бу яхшиликлари эвазига топилган савоблар туфайли уларнинг тўйлари файзли ўтиб, фарзандлари тотувлик ва бахтга эришяптилар.
Tohir Malik
05.01.2011, 12:35
Тўйни тартибли ўтказишда маҳалла кўп ишлар қилиши мумкин. Авваллари тўй базмларида бадмастлик авжга чиқса, жанжал кўтарилса, маҳалла қариялари бу хонадонда тортилажак ошга чиқмасдилар. Бу ўзига хос танбеҳ, ўзига ҳос жазо тури бўлиб, тўйчиларга таъсири сезиларди. Маҳалланинг таъсири ё маслаҳат ва насиҳат йўсинида ёки қатъий чора тарзида ҳам бўлиши мумкин. Андижон атрофидаги хўжаликлардан бирининг раиси қўллаган чорани ибрат сифатида келтирсак: у киши тўйга аёллар келадиган пайтда ҳовлида ўтириб олибдилар-да, тугун кўтариб келаётган аёлни тўхтатиб «тугунингни анави четга қўй», деб буюрибдилар. Аёллар раиснинг ихтиёрига қарши чиқишармиди. Хуллас, барча тугунлар бир ерга тўпланади. Очиб ҳам кўрилмайди. Раис аёлларнинг маросими тугагунча тўйхонадан кетмайди. Кетса нима бўлиши маълум: тугунлар одатдагидай очилади... Тўй тугагач, раис аёлларга тугунларингни ола кетинглар ва бундан кейин тугун қилманглар, деб тайинлайди. Аёллар нима кўтариб келишган бўлса, уни қайтариб олиб кетадилар. Бу ҳол ўн-ўн беш маротаба қайтарилгач, масала ҳал этилади. Бу ҳаракат айримларга эриш туюлиши ҳам мумкин. У ҳолда бошқа чорани тавсия этиб кўринг.
Кераксиз одатларнинг пайдо бўлуви ва изсиз йўқолуви сиз билан бизнинг онгимизга, виждонимизга боғлиқдир. Кибр ва манманликдан озгина чекинсак, олам-олам савобга эришамиз ва хонадонимизнинг чексиз саодатга етмоғини таъминлаймиз. Суҳбатимиздан мақсад сизларга ақл ўргатиш эмас, фикрлашга таклиф этмоқликдир. Сўзларимизни ҳадиси қудсийда келтирилган Аллоҳнинг хитоби билан якунлашни маъқул кўрдикким, бу ҳақиқат юмуқлик кўзларни очар:
«Эй Одам фарзанди, агар мендан уялмасанг, ҳарна хоҳласанг қил!..»
Bobir Samadov
05.01.2011, 21:19
Туй, аза ва шу каби урф-одталаримизнинг назорати бевосита махалла назоратида булмоги лозим. Бу борада жойларда махалла масъулларининг фаолиятларини бахолаш фукораларнинг хукмидадир...
Tulqin Eshbekov
06.01.2011, 02:47
Бу ўзига хос танбеҳ, ўзига ҳос жазо
Асл қадриятларимиз атоқли адибимиз ижодида ҳам юксак бадиий маҳоарат билан тасвирган. Устознинг барча асарларини бугунги ёш китобхонларимиз мароқ билан мутолаа қилсалар гўзал миллий урф-одатларимиз, тўй ва маросимларимиз ҳақидаги тасаввурлари янада кенгаярди. Энг муҳими, бу маънавий озиқ келгусида улар ҳаётида ажиб воқеликка айланарди!
Bobir Samadov
06.01.2011, 11:16
Сўзларимизни ҳадиси қудсийда келтирилган Аллоҳнинг хитоби билан якунлашни маъқул кўрдикким, бу ҳақиқат юмуқлик кўзларни очар:
«Эй Одам фарзанди, агар мендан уялмасанг, ҳарна хоҳласанг қил!..»
Ажойиб якун. Юкоридаги ажойиб фикрларнинг гузал хотимаси булган...
Мавзудаги купчилик фикр мулохазаларни укиб чикиб анча мазмунли таклифларни курдим. Лекин бу ерга ёзилган фикр ва таклифларнинг хеч булмаганда 10 фоизи хаётда уз ижроси топмаётир. Туйларимизни янгидан янги булмагур "урф" ва "одат"лар безамокда. Хош бу янги урфларни кириб келишига нима сабаб булмокда? Чел эл туйларига таклидми? Ёшларнинг савияси пастлигими? Ёки пули купайиб босар тусарини билмай колаётганларими?
Хош бу янги урфларни кириб келишига нима сабаб булмокда?
Ҳаммасига сабаб маънан қашшоқлашувда!!! Шахсан мен бошқа сабаб кўрмаяпман.
Bobir Samadov
06.01.2011, 19:24
Ҳаммасига сабаб маънан қашшоқлашувда!!! Шахсан мен бошқа сабаб кўрмаяпман. Маънан кашшоклашувнинг: кибр хаво, шон-шухрат хамда очкузликка олиб борувчи йулларининг симптомларидек...
Gulchehra Ibragimova
21.02.2011, 17:55
"Ўзбек урф-одатлари" мавзуимиз анчадан бери давом эттирилмай қолиб кетибди, чамамда. Албатта, халқимизнинг ўзига хос одатлари, анъаналари мавжуд. Улар ёзилмаган қонунларимизда, авлоддан-авлодга, оғиздан-оғизга ўтиб келмоқда. Юқорида таъкидланганидек, ҳар бир халқнинг, вилоятларнинг ўзига хос урф-одатлари бор. "Келин тушди" тўйларимизда " Келин саломлар", "Ёр-ёр” лар", "Қуда тарафни сийлаш"лар, "Чимилдиқ удумлари", "Тўш" кунини ўтказиш, "Поёндоз тортишувлари", Иккита қуда томоннинг "Ололмайсан" ўйини, "Чарлар"лар, Суннат тўйи" нинг "Тах урар"лари, "Сабзи тўғрар"лари, "Бешик тўйлари" ва уларни маромида ўтказиш, "Аза"даги айтим йиғилар, марҳумнинг уч марталик "Худойи"си (Эҳсон)ни ўтказиш, "Йигирмаси, "Қирқи", Ҳосил мўл бўлиши учун ўтказиладиган маросимлар, ёмғир ёғишини тилаб ўтказиладиган "Сус хотин"лар хуллас, бу аждодлардан қолган мерос, анъана, одатларимизни давом эттираверсак, хали бери тугамайди. Асосийси, биз улардан ўз ўрнида фойдалана оляпмизми ёки гоҳида бўрттирворяпмизми? Нима бўлган тақдирда ҳам ўзимизга, чўнтагимизга зарар қилмаслик, бола-чақанинг ризқини қийиб "Ҳаддан" ошмаслик. Бу урф-одатларимизга меъёрида ёндошилса, тўй эгаси ёки маросим ўтказувчининг ОРЗУ-ХАВАСЛАРИНИ йўқлигини ёки хасислигини билдирмайди. Яқинда ушбу марака мавридларни "Сандан ман камми" қабилида қилиб ўтказмаслик тўғрисида ҳукуматимиз бир қатор чора-тадбирлар белгиланди.
Мен сизларнинг рухсатларингиз билан юртимизга Наврўз айёми яқинлашиб келаётганлиги муносабати билан:
НАВРЎЗ БИЛАН БОҒЛИҚ БЎЛГАН УДУМЛАР, АНЪАНАЛАР ВА РАСМ-РУСУМЛАРДАН НАМУНАЛАР хавола этмоқчиман. Марҳамат:
Наврўз куни туғилган боланинг исмини Наврўз қўйишган. Наврўз куни одамлар ота-онаси, яқин кишилари, йигитлар унашилган маҳбубалари билан дийдорлашганлар.
Орасидан гап қочган одамларни, уришган эр-хотинларни эл оғалари Наврўз куни яраштириб қўйишган.
Наврўзда атроф-муҳит орасталанади, ариқ-зовурлар тозаланади, ҳовли-боғлар тартибга келтирилади. Кўчалар, майдонлар, ҳовлилар тозаланади.
Наврўз дастурхонига 7 хил дарахт баргидан намуна келтириб қўйилади. Улар: мажнунтол, зайтун, беҳи, анор, бодом, писта, ёнғоқлар. Шулар қаторида қатиқ, сут, пишлоқ, тухум, балиқ ва ёниб турган шамлар ҳам қўйилган!
Сумалак тагига олмасин учун қозонга етти ёки ўн уч дона тош ташлаб қўйилади.
Наврўз куни бўй етган қизлар бир жойга тўпланишиб, чиройли гулчамбарлар ясашади. Булоқдан кўзаларга сув олиб келиб, ичига узук, исирға, танга ташлашган. Кейин қўшиқ, лапарлар остида сувдан чиқазиб олинган нишонлар бахт рамзи деб ҳисобланган.
Gulchehra Ibragimova
21.02.2011, 17:59
ЁР-ЁР
Тахта-тахта кўприк тахтинг бўлсин, ёр-ёр,
Он ҳазратим қизларидек бахтинг бўлсин, ёр-ёр.
Он ҳазратим қизларини Али олган, ёр-ёр,
Ёр-ёр айтиб қиз бермаклик андин қолган, ёр-ёр.
Йиғлама, қиз, йиғлама, тўй сеники, ёр-ёр,
Остонаси тиллодан уй сеники, ёр-ёр,
Қоматлари келишган ёр сеники, ёр-ёр.
Қат-қатгина қатлама қатланади, ёр-ёр,
Қизни олиб янгалари отланадир, ёр-ёр.
Қизни олиб янгалари тура турсин, ёр-ёр.
Қиёматли оталари рози бўлсин, ёр-ёр,
Оқ сут берган оналари рози бўлсин, ёр-ёр.
КЕЛИН САЛОМ
1-аёл:
Баланд-пастни бор қилган,
Икки ҳурни бир қилган,
Аввало худога салом.
2-аёл:
Ризқ бўлсин деб дон берган,
Умматим деб жон берган,
Пайғамбаримизга бир салом.
1-аёл:
Оппоқ уннинг урпоғи,
Охиратнинг тупроғи,
Ўтган азизларга бир салом.
2-аёл:
Оқ салласини ўраган,
Охиратини сўраган,
Катта бувасига бир салом.
1-аёл:
Тўрда гилам тўқиган,
Беш вақт номозини ўқиган.
Катта бувисига бир салом.
2-аёл:
Этигининг қўнжи йўқ,
Уйда ўтирса тинчи йўқ,
Қайнатасига бир салом.
1 -аёл:
Угра кесиб эринган,
Ўғил туғиб керилган
Қайнонасига бир салом.
2-аёл:
Элу юртнинг тўраси,
Йигитларнинг сараси –
Куёвтўрага бир салом.
1-аёл:
Қўчқорларни сўйдирган,
Элу юртни тўйдирган,
Вакил отага бир салом.
2-аёл:
Бўйи басти чинордай,
Икки бети анордай,
Амакисига бир салом.
1-аёл:
Меҳмон келса хуш деган,
Меҳмонхона бўш деган,
Холасига бир салом.
2-аёл:
Этиклари пошнали,
Юрган йўли ошнали,
Поччасига бир салом.
1-аёл:
Осмондаги юлдуздай,
Қоши-кўзи қундуздай,
Янгасига бир салом.
2-аёл:
Катта қозон қопқоғи,
Хотинларнингоппоғи,
Аммасига бир салом.
1-аёл:
Қозонда сутни тоширган,
Гап топса элдан оширган,
Опаларига бир салом.
1-аёл:
Томдан ўтин ташлаган,
Энсасини қашлаган,
Қайноғасига бир салом.
2-аёл:
Уйга кирса сирдоши,
Йўлга тушса йўлдоши,
Қайнсинглисига бир салом.
1-аёл:
Илиб қўйган ичақдай,
Чархлаб қўйган пичоқдай,
Ошпазига бир салом.
2-аёл:
Кўйлагини ямаган,
Ҳамма тўйдан қолмаган,
Момоларига бир салом.
1-аёл:
Оёғида маҳсиси,
Кампирларнинг яхшиси,
Кайвонига бир салом.
2-аёл:
Очилиб турган гулдай,
Сайраб турган булбулдай,
Жиянларига бир салом.
1-аёл:
Тилла узук кўзидаи,
Ширмон ноннинг юзидай,
Сингилларига бир салом.
2-аёл:
Эшик очиб қараган,
Тўй қачон деб сўраган.
Қўшниларига бир салом.
1-аёл:
Бўйнимдаги маржоним,
Тўкилиб адо бўлди,
Айланай, ёру дўстлар,
Саломим адо бўлди.
Jamshid Begmatov
22.02.2011, 14:31
Сообщение от Muhayyo Turdialiyeva
Andijon shahrining ayrim tumanlarida kelin tomon to'ydan keyin 40kun davomida yoshlarni yo'qlov bilan yo'qlab turishi kerak.
Умуман бу одат водийнинг барча вилоятида бор дейишади. Андижон шахрининг узида хам шундай одат бор экан. Ун кунгача 3 махал, эрталабга узум, патир, каймок; бошка пайтда иссиклик таом юборишаркан. Яна билмадим, яхшиси водийликларнинг узи бу хакда гапириб беришсин.Мавзуни тўла ўқиб чиққаним йўқ, балки жавоб берилгандир... Ҳақиқатан, Андижонда келин тараф куёвникига тўйдан кейин маълум муддат давомида овқат ташийди. Ташилган овқат "маъзар" деб аталади. Қанча вақт ва кунига неча махал ташиш - бу келин тарафнинг ҳиммати. Каминага 10 кунча уч махалдан турли-туман мазали таомлардан келтиришган :) Кейин ўзим илтимос қилиб тўхтатиб қўйганман. Лекин барибир 2-3 ойгача вақти-вақти билан маъзар юбориб турарди севимли (ва севган) қайнонам :)
Афсус, хамма нарса ўзгариб кетаркан :)
Афсус, хамма нарса ўзгариб кетарканБу дунё ўткинчи деб шуни айтишадида :)
Nigora Jumaeva
23.02.2011, 11:41
o`zbek xalqining boshqa xalqlarnikiga o`hshamagan ajoyib odatlari bor. to`y marosimlari esa bir viloyatniki ikkinchisidan farq qiladi . lekin ko`p joylarda o`zini ko`rsatish maqsadida isrofgarchiliklarga yo`l qo`yiladi. Menimch ikki taraf kelishib, bir-birining imkoniyatidan kelib chiqqan holda to`y qilinsa yaxshi bo`lardi. Bir Buxorolik dugonam Samarqandlik yigitga turmushga chiqdi.Buxoroda yigit taraf qiznikida to`y qilib beradi, Samarqandda esa kiyovnikida to`y bo`ladi. Bechora kiyov ikki tomonning urflariga sodiq qolgan holda to`y qildi, bu odatlar {bir paytda ikkita to`y qilish} og`irlik qiladi nazarimda. Katta avlod vakillari bu kabi marosimlarni sal ihchamroq qilib, undan ko`ra tejalgan pulni yangi hayot ostonasida turgan yoshlarning o`zlarini tiklab olishlariga, yani biror ish boshlashga sarflasa bo`larmidi.
Najmeddinov Ahmadjon
23.02.2011, 15:43
Қўқон шаҳрида тўй аввал келиннинг хонадонида соат 16-17 ларда бошланиб чамаси 2-3 соат давот этади ва кейин куёвнинг хонадонида соат тунгги 23:00-00:00 га қадар давом этади. Куёвнинг хонадонига келин томондан келиннинг отасидан ташқари барча қариндошлари қатнашишлари мумкин. Лекин Қўқонда ҳам авваллари олов атрофида келин ва куёв айланиши урф бўлган, хозирда эса бу урф-одат йўқ бўлиб кетган.
Navoiy shahrida Kuyov Kelinni yonib turgan olov atrofida aylantiradi
Бу одат қадимда бизни ерларимизда илк якка худоликка асосланган Зардуштийлик дини асоратларидир. Чунки унда ер, сув, олов, ҳаво муқаддас ҳисобланилган. Бу одат нафақат Навоий вилоятида бальки бошқа вилоятларда ҳам мавжуд.
Бугун тўйларга янгича безаклар, декорациялар кириб келмоқда. Шампан пирамидаси, тепадан зарчалар ёки шарлар сочиш, келин-куёв столини гулларга буркаш, пуфакчалар ёки қор сепиш ва ҳоказо...
Шахсан, мен келинни кўтариб олов атрофида айлантиришга тўйнинг юқоридаги каби кичик бир безаги, файзи деб қарайман, холос. Ушбу анъанани зардуштийликка боғлаш қанчалик ўринли эканлигини билмайман. Акс ҳолда, мени қизиқтирган жиҳат шундаки, Ислом нисбатан кучли тараққий этган Бухоро воҳасида ҳанузгача бу одат нега сақланиб қолган?
Bekmirzo
03.03.2011, 13:01
...
Шахсан, мен келинни кўтариб олов атрофида айлантиришга тўйнинг юқоридаги каби кичик бир безаги, файзи деб қарайман, холос. Ушбу анъанани зардуштийликка боғлаш қанчалик ўринли эканлигини билмайман. Акс ҳолда, мени қизиқтирган жиҳат шундаки, Ислом нисбатан кучли тараққий этган Бухоро воҳасида ҳанузгача бу одат нега сақланиб қолган?
G'irt noto'g'ri fikr. :)
Shampan piramidasi bo'lmasa ham, tepadan zarchalar-u sharlar sochilmasa ham, kelin-kuyov stoli gulga bezalmasa ham, pufakcha va qorlar bo'lmasa ham to'ylar o'tib, kelin ohista qadamlar bilan kuyovning xonadoniga kirib boraveradi.
Lekin, kelin kelganidan so'ng, ostonada olov yoqilib, toki kelin shu olov atrofida aylantirilmasa, kelin shaxdam qadamlar bilan ham o'zining bo'lajak uyiga kirib borolmaydi.
Kelin olovni chap tomoni bilan aylanishiga ham alohida e'tibor qaratish kerak. Chunki, diniy aqidalarga ko'ra, yomon ruhlar, ins-jinslar, shaytonlar odamning chap yelkasi tomonda yuradi. Yangi xonadonga butun umrga kirib kelayotgan kelinni olov atrofida aylantirishning asosiy maqsadi ham u bilan ergashib kelayotgan ins-jinslarni, yomon ruhlarni, shaytonlarni ostonadan quvib yuborishdan iborat.
Xullas, kelinni olov atrofida aylantirish mentalitetimizga chuqur o'rnashib olgan va asli Zardo'shtiylik dinidan qolgan diniy marosim hisoblanadi.
Shunday ekan, bu udumni qayoqdagi bir bezak yoki dekoratsiyaga o'xshatish yarashmaydi.
;)
...
Шахсан, мен келинни кўтариб олов атрофида айлантиришга тўйнинг юоридаги каби кичик бир безаги, файзи деб арайман, холос. Qo'shilaman shu fikrga. Olovnni atrofida aylanish bilan insu-jinslardan qutulib bo'lmaydi, qolaversa odamzodning ashaddiy dushmani olovdan yaralgan bo'lsa...
As-Salam- Har aybdan xoli va qullarini turli xil taxlikalardan salomatlikka yetishtiruvchi.
Бошқа бир инсонга таъзим бажо айлаш жоизми? Қаердадир ножоиз, деб ўқигандим.
Tulqin Eshbekov
05.03.2011, 03:57
одат
Миллий урф-одатларимиз турли мафкуралардан устун туради, деган фикрдаман. Уларнинг аксарияти жуда қадимий бўлиб, буюк бобокалонларимиздан мерос бўлиб келмоқда ва асрлар синовидан муваффақиятли ўтмоқда. Моҳиятан ўзини оқлаган удумлар, урф-одатларимизни қадрлашимиз лозим. Истиқлол берган улуғ неъматлардан бири - миллий урф-одатларимиз қайтадан қад ростлади!
келинни кўтариб олов атрофида айлантириш
Бу тўйдаги энг ажойиб, таъбир жоиз бўлса, дил торларини пайваста қиладиган бебаҳо одатдир. Буни миллий маънавиятимизнинг бетакрор жиҳати сифатида баҳолайман.
(Узр, келин билан куёв жимгина уйга кириб кетиши ҳам мумкин... бўтта маънавиятнинг "м"си ҳам кўринмай қолади, чамамда...)
Бу тўйдаги энг ажойиб, таъбир жоиз бўлса, дил торларини пайваста қиладиган бебаҳо одатдир. Буни миллий маънавиятимизнинг бетакрор жиҳати сифатида баҳолайман.
Эҳ афсус, биз томонда келинни кўтариб олиб, олов атрофида айлантирилмайди. Демакки бизнинг дил торларимиз ҳеч қачон пайваста бўлмайди.
(Узр, келин билан куёв жимгина уйга кириб кетиши ҳам мумкин... бўтта маънавиятнинг "м"си ҳам кўринмай қолади, чамамда...)
Олов атрофида айлатирмаслик ва бизга ўҳшаб сўппайиб кириб кетиш маънавиятсизликка кирадими? Шахсан мен бунақа удумларни биз томонда бўлмаганлиги учун ҳам тушуниб етмайман, қизиқиб ҳам кўрмаганман, қизиқмайман ҳам. Лекин менинг юртим маънавиятсиз эмас.
Чиройли гапирарканман деб ўнгми, тесми оғзига келганини гапираверишни маънавиятсизлик деб баҳоласак мақсадга мувофиқ бўлур эрди, Мистер Эшбеков.
Tulqin Eshbekov
06.03.2011, 17:47
бизга ўҳшаб сўппайиб кириб кетиш
Гўзал фикрни бирёқлама талқин қилманг-да! Биргина ўзбекона паловни ҳамма вилоятда ҳар хил дамлашади! Турфа ширмой нонларимиз ҳам бири-биридан лаззатли! Ҳатто либосларимизда ҳам ўзига хослик, ранг-барангликдан кўзинг қамашади. Бетакрор тўйларимиз, келинни нақадар иззатини жойига қўйиб олиб келиш одатларимиз ҳам худди шундай - бири-биридан ажойиб! Узр, оилавий сир бўлса-да фахр билан айтаман: бир пайтлар биз ҳам келинни машинадан кўтариб тушурганмиз ва бебаҳо одатимизга кўра олов атрофида айлантирганмиз. Шу-шу, янгангизни бошимда кўтариб, юрагимда чўғ янглиғ кўраман. Катталар бош-қош бўлиб ўтказган тўйдаги одат ва анъаналар бизни шундоқ бахтли оила қуришга даъват этганини энди англаб етяпман.
маънавиятсизликка кирадими?
Ўзбекона одатларимиз, тўйлардаги анъаналаримизнинг турган-битгани - МАЪНАВИЯТДИР! Уларга нисбатан "маънавиятсизлик" сўзини ишлатиш ножоиздир...
AbuMuslim
06.03.2011, 19:23
Ҳамза 1914 йилда қоғозга туширган «Бидъатми, мажусиятми?» деган мақоласини айни биз учун оғриқли бўлган масаладан бошлайди:
«Майдони исломиятда жоҳилият тиғи ила заҳмланиш бир жаҳолатимиз, тўғриси, Туркистон мусулмонлари бошига носир марази каби бир бало бор бўлса, ул шубҳасиз, никоҳдан сўнгра келинни куёвнинг уйига келатурулғон кеча ҳовлига зўр ўт ёқиб, келинни янгалари ила ўтнинг атрофидан айлантурмакликдир. Бу бидъати умумий урфу одат бўлуб, исломиятдан илгари мажусиятдан бир намуналар, десам шояд ёлғончи бўлмасман».
Tulqin Eshbekov
07.03.2011, 04:41
Ҳамза
Бу ўша даврда бир шоирнинг шахсий фикри бўлгандир. Унинг ҳамма ёзганлари бутун миллат учун маёқ бўла олмайди.
бидъати умумий урфу одат бўлуб
Бутун миллат урф-одатига нисбатан бу тариқа ёзганини чиндан ҳам:
шояд ёлғончи
деган фикри ила баҳолаш тўғрироқдир?! Кейинчалик Ҳамза беҳуда танқидга учрамаганидан ҳам яхши бохабарсиз.
1914 йилда қоғозга туширган
Ўша даврда Чор Россияси босқинчиларининг таъсири ғоят кучли бўлиб, туб ерли халқнинг урф-одатларига, миллий қадриятларига тош отиш роса авжига чиққани ҳақида жуда кўп асосли мақолалар ёритилди. Ҳамза ҳам ўша муҳитга мослашишга мажбур бўлгани ажабланарли ҳол эмас.
Босқинчиликнинг мантиқий, узвий давоми бўлган собиқ мустабид тузумнинг сўнгги чорагини ўз кўзи билан кўриб, миллий қадриятларимизга муттасил отилган тошлардан юраги жуда зада бўлган авлод вакилларидан бири сифатида бу мавзуга ғоят ҳушёрлик билан қарайман. Миллий урф-одатларимизга бугун ҳам қай бир тарзда кишибилмас ё устамонлик билан тош отилаётганини сезиб қолсам, бефарқ қарай олмайман.
Юқорида ёзганимдек, миллий урф-одатларимиз нақадар ранг-баранг ва ажойиб бўлиб, ҳар бир қишлоқ ва маҳаллада уларнинг турфа қирралари намоён бўлмоқда. Ҳар бирининг замирида олам-олам маъно мужассам! Истиқлол бизга энг аввало ана шу бебаҳо қадриятларимизни қайтариб берганидан наинки биз, келгуси авлодлар ҳам то абад фахрланса арзийди!
Баъзи маънавияти ҳаминқадарлар мазза қилиб еган ош-нонини ҳам ёмонлайди... Кўп бора таъкидлаганимдек, иллат излаганга иллатдир дунё, ҲИКМАТ излаганга ҲИКМАТДИР ДУНЁ!
Қадрли АбуМуслим! Сизнинг ижодий изланишларингизга катта қизиқиш ва ҳурмат билан қарайман. Миллий қадриятларимизни қадрлаб ёзган буюк адибларимизнинг асарларидан ҳам намуналар билан ўқувчилар маънавиятини бойитишда давом этаверасиз, деган умиддаман.
Bobir Samadov
07.03.2011, 21:37
Урф-одатларимиз накадар ажойиб, аммо унинг замонага огиб "ремикс" куриниш акс этаётганини инобатга олмасак...
Tulqin Eshbekov
08.03.2011, 08:12
замонага огиб
Асл қадриятларимизни асраб-авайлаш шунинг учун ҳам зарур, демоқчиман-да. Бир гал у одатимизни, кейин бошқасини йўққа чиқаришларига бефарқ қараб тураверсак нима бўлади? Албатта "бўшлиқ" ҳосил бўлаверади. Бу "бўшлиқ"ни ўзларига мақбул (асли номақбул!) ишлари билан тўлдиришга чиранадиганлар албатта топилади. Афсуски, тўйларимизда кўп одатлар шу тариқа йўқолиб, ўрнини ичкиликбозликдек заҳарли иллат тўлдириб бораётгани нақадар аянчлидир. Ўлан айтиши ё бошқа гўзал удумларимизни давом эттириши керак бўлган баъзи аёллар ҳам очиқ-ойдин спиртли ичимликлар ичиб, маст-аласт бўлиб қолаётганини оқлаб бўладими? Бу кетишда ҳолимиз не кечади?
Тўй - энг катта тарбия маскани ҳамдир. Айниқса, келин тўйи балоғатга етаётган ўғил-қизларимизга беқиёс даражада таъсир кўрсатади. Уларнинг оила қуриш борасидаги дунёқаришини тез шакллантиради, маънавиятини бойитади. Демак, тўйларимиз чинакам ўзбекона тўйга айланиши учун, бебаҳо удумларимиз, одатларимизни сақлаб қолиш учун курашмоғимиз зарур. Боболардан қолган улуғ урф-одатлар, удумларимизни авлодларга безавол етказишимиз ҳам фарз, ҳам қарздир. Мустақиллик бизга ана шу имкониятларни берган экан, унинг қадрига етайлик!
Jamshid Begmatov
09.03.2011, 00:31
бир шоирнинг шахсий фикри бўлгандир.Ҳаммамизники ҳам шахсий фикр. У кишиники сизникидан фарқ қилиши мумкин, сизники меникидан, меники JasurBek Urinboevникидан... Хуллас, таржима машаққатлари мавзусида толерантность сўзининг ўзбекча таржимасини мухокама қилиш керак шекилли :)
Tulqin Eshbekov
09.03.2011, 04:05
шахсий фикр
Ибрат олишга арзигулик бадиий асарларимиз жуда кўп! Муҳими, қай биридан ибрат ола билиш-да! Буюк адиб Абдулла Қодирий асарларида ўзбек удумлари қанчалик гўзал қилиб тасвирланган! Шахсий фикр халқнинг маънавий хазинасига айлана олса - шоиру адибларинг энг катта ютуғи шу!
Nigora Umarova
09.03.2011, 09:18
Tulqin Eshbekov domla, Jasurbek, o'zaro munosabatlar yuzasidan qoldirgan xabarlaringiz o'chirib tashlandi.
Bekmirzo
30.03.2011, 14:25
Hurmatli forumdoshlar,
toshkentlik rassom Shavkat Muzaffarning quyidagi "Dorboz" nomli asarini qanday izohlagan bo'lardingiz?
http://art-blog.uz/wp-content/gallery/sh-muzaffar/the-tightrope-walker-2001-c-o.jpg
PS: Mosroq mavzu topolmay, shu yerga joylashtira qoldim...
Hurmatli forumdoshlar,
toshkentlik rassom Shavkat Muzaffarning quyidagi "Dorboz" nomli asarini qanday izohlagan bo'lardingiz?
Фарзанд учун ота-онасидан кўра рафиқаси ва боласи тарози палласини босиб қўймоқда.
Албатта, ота-онасини юқорида кўтариб турибдику, ҳам ўнг қўлида, демак хотини ва боласидан юқори қўймоқда деган фикр ҳам туғилиши мумкин, лекин ушбу суратда "Дорбоз"ни кўпроқ тарозига ўҳшатдим. ;)
Nigora Umarova
30.03.2011, 16:37
http://art-blog.uz/wp-content/gallery/sh-muzaffar/the-tightrope-walker-2001-c-o.jpg
"Dorboz" cho'pida oila a'zolarini o'ynatmoqda. Payti kelib oila a'zolaridan biri bo'lmish farzandi uni o'z cho'pida o'ynatadi. Charxi falakning ishlarini qarang.(Suratning orqa fonida bekorga palakning rasmi berilmagan). Umrimiz dorga o'xshaydi. Sal og'ishsak, yo'ldan pastga qulashimiz mumkin. Bekorga inson umrida to'g'rilik birinchi o'ringa qo'yilmaydi. Oilaning manzilga yetib borishi erkak kishining gardanidadir. Oiladagi muvozanat holati-sog'lom muhit buzular ekan, bu oila boshlig'ining umr yo'liga ham ta'sir qiladi.
Colorado
31.03.2011, 04:07
"Dorboz" cho'pida oila a'zolarini o'ynatmoqda. Payti kelib oila a'zolaridan biri bo'lmish farzandi uni o'z cho'pida o'ynatadi. Charxi falakning ishlarini qarang.(Suratning orqa fonida bekorga palakning rasmi berilmagan). Umrimiz dorga o'xshaydi. Sal og'ishsak, yo'ldan pastga qulashimiz mumkin. Bekorga inson umrida to'g'rilik birinchi o'ringa qo'yilmaydi. Oilaning manzilga yetib borishi erkak kishining gardanidadir. Oiladagi muvozanat holati-sog'lom muhit buzular ekan, bu oila boshlig'ining umr yo'liga ham ta'sir qiladi.
рассомнинг бу картинаси хам бир файласуф масал ИМХО
Colorado
31.03.2011, 04:12
Мана бу расимга кандай изох бериш мумкин
https://img.uforum.uz/images/ydeauzr8757114.jpg
янги урф-одат деса буладими :cray:
Bekmirzo
31.03.2011, 08:41
Мана бу расимга кандай изох бериш мумкин
Bu rasmni ko'rsa, masalan san'atkorlardan Sherali Jo'rayev sharh berish uchun "Gulbadan" qo'shig'ini aytvorardi, Dilmurod Musayev esa "Kichkina" degan qo'shig'ini... ;)
янги урф-одат деса буладими :cray: Ko'cha-ko'yda bunday yurishlaridan xudo saqlasin.
Мана бу расимга кандай изох бериш мумкин
янги урф-одат деса буладими :cray:
Вопрос времени...:cray:
Nigora Umarova
31.03.2011, 09:05
Мана бу расимга кандай изох бериш мумкин
rasmni ko'rib "Kelinlar qo'zg'aloni"gi Farmonbibining so'zlari esimga tushdi:
Farmonbibi: Qarama-yey, qarama-yey, sharmanda. Shu kelin uyga keldi-yu uyimdan sharmu-hayo ko'tarildi. Rahmatli Azimsherning arvohi chirqillaydigan bo'ldi. Voy-dod, voy-dod...
Hakim: Nima bo'pti, oyijon?!
Farmonbibi: San..... xotinlarni tekshiraverib, ko'raverib yuzko'zing qotib ketgan. ;)
Nigora Umarova
31.03.2011, 09:08
Colorado, iltimos boshqa safar bunday rasmlarni ushbu bo'limga qo'ymasangiz. Rus tilidagi mavzularga qo'ysangiz mayli, biroq o'zbek tilidagi mavzularda...
Xafa bo'lmang-u, bunday rasmlarni o'chirib tashlayman.
O'rtoqlar balki men madaniyatsizdirman-a, zamondan orqada qolgan ;)
Бошқа урф-одатлардан ҳам гаплашсак-чи?
Масалан, супургини тиккалама қўйиб бўлмайди, сабабини ким билади?
Бозорда мол арқони билан сотилмайди.
Манимча, форумдошларимиз қишлоқларимизда давом этиб келаётган шунақа одатлар ҳақида ҳам post этсалар ўзига хос "Одатнома"га айланиб қоларди шу рукн!
Хонадонларда хар куни риоя қилинадиган одатлар ҳам бор-ку? Айтайлик, сув идишларининг, қозоннинг усти очиқ қолмаслиги керак. Яна анча одатлар бор, ҳозирча эсга келмаяпти :)
Мухаммад Сохиб
31.03.2011, 10:41
Бошқа урф-одатлардан ҳам гаплашсак-чи? Масалан, супургини тиккалама қўйиб бўлмайди, сабабини ким билади?
Супаргини тикка қўйса, асосий тозалайдиган туклари эгилиб қолиб, яхши самара бермай қўяди. Бунда хамёнга зиён. Янги супурги келганига икки хафта бўлмай хотин эрга яна супурги деса, оилавий можорага сабаб. Буни кўрган болаларга маънавий зарар. Ана шунақа. Кичкина нарсага беэътиборлик катта талофатга олиб бормасин деб, катталар буни "ёмон бўлади" ибораси ила эътироф қилишади.
Бозорда мол арқони билан сотилмайди.
Одатда савдонинг устида фақат молни сотиш ва сотиб олиш ният қилиб савдо қилинади. Шунинг учун савдодан кейин бировнинг хаққи бировга ўтмаслик учун арқон ечиб олинади. Кейин уйга борганда "Аттанг арқон қолиб кетибди" деб кўнгилдан чиқара олмаса, мол боғлаб кетганнинг зиммасида қарз бўлиб қолади. Агар савдо пайти арқонни ҳам қўшиб баҳоланса, бу нарса бўлаверади. Валлоҳу аълам.
Ko'cha-ko'yda bunday yurishlaridan xudo saqlasin.
Ishqilib xudo saqlasin, yoz kelayapdi. Bundaymasku, bundayroqlarini shahar ko'chalarida uchratish mumkin :(
Nima bo'lganda ham essiz atlas, essiz ...
Nafaqat atlas ...
Мухаммад Сохиб
31.03.2011, 16:49
http://art-blog.uz/wp-content/gallery/sh-muzaffar/the-tightrope-walker-2001-c-o.jpg
Мазкур расм соҳиби жуда бир ажиб манзарани чизибди. Бундаги асосий эътибор қаратиш керак бўлган жиҳат, турмуш қуриб, фарзандлик бўлгач, ёшлари улғайган ота-онадан кўра хотин ва болага эътибор кўпроқ қаратилиб кетилиши бўлса керак. Сабаб, дорбознинг қўлидаги чўпи тарозу палласидек турибди. Гарчи икки катта инсонлар енгилдек тепада бўлишса, аёл ва у кўтарган чақалоқ иккиси дорбознинг оғир томонидай. Табиий-ки, дорбоз мувозанатни сақлаш учун кўпроқ оғир томон билан машғул бўлади. Аксар нотавонларнинг турмуш қургач мана шундай холга тушиб қолишини назарда тутиб, рассом хаёт чархпалаги шундай айланади демоқчи бўлган бўлса керак.
Точикчани билганлар учун:Ҳаммасини тушундим. Энди таржима қиворинг :) ЖЖ даги мақолалар яхши чиқибди.
Jamshid Begmatov
01.04.2011, 02:31
Ёёёёшлигимда менимча Бобомурод Хамдамов ижросидаги бир точикча ашулани жуда яхши кўрардимТопдим! :) Мана шу ерда (http://smoz.ru/mp3/?q=%D0%B1%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%B E%D0%B4+%D1%85%D0%B0%D0%BC%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%BE %D0%B2&page=1) "Камар борик" деган ашула. "Бели ингичка" дегани, шунинг учун Colorado ака кўрсатган расм шу ашулани эслатворди :)
toshkentlik rassom Shavkat Muzaffarning quyidagi "Dorboz" nomli asarini qanday izohlagan bo'lardingiz?
Маъноси зўр! Раҳмат, жавоб тариқасида (рус тилида):
http://imageserver.ru/archives/733
https://img.uforum.uz/images/mrbyhzo4808946.jpg
Рулетка
Отец семейства, шаг отмерен твой:
За каждый год своя грядёт расплата.
Не говори, что раб, а не герой:
Не то ярмо, что тянется с тобой,
А то, что манит в сторону куда-то.
Автор текста: Игорь Якушко
Автор изображения: Андрей Кириченко
Название изображения: «Рулетка»
Нигора Умаровага:
Мазкур мавзуни би-и-и-р фильтрдан ўтказиб (расмлар ҳам мустасно эмас), ортиқча нарсаларни ўчириб ташлашингизни сўрайман. А то форумдошлар жа чуқурлашиб кетишаяпти.
"Ортиқча"ликни белгилаш критерийси:
Реферат ёки бирор бошқа топшириқ учун интернетда "ўзбек урф одатлари ва маросимлари" мавзусига алоқадор маълумотларни излаётган ўқувчи болалар ёки қизлар юфорумнинг "Таълим" - "Зиёнет" бўлимидаги шу мавзуга тасодифан кириб қолиб, бу ердаги фикрларни ўқиганлари маъқулми ёки йўқ?
Педагог сифатида қайси постни қолдирасиз, қайсиниси ўчирасиз - Сизга хавола. Сараги қолсин, чойхонасифат гапларни эса бемалол ўчиришингиз мумкин. "Қандай бўларкин? Хафа бўлмасмикин?" деб ўйланиб ўтирманг! Шарт-шурт ҳал қилинг, тамом-вассалом! Бирортаси "ғинг" деса менга айтинг ;-). По крайней мере, мени суд қилишмайди - справкам бор ;-)
Shomurodov Shohruh
02.04.2011, 14:41
Балки, ўқувчиларга мос бўлган яна бир алоҳида "свободный доступ"ли бўлим очиб, баъзи фойдали мавзуларни ўша ерга ўтказиш мумкиндир? Агар кимдир бошқа йўлини билса, айтиб юборинглар, миннатдор бўлардим.
Бу масаланинг ечимига балки Нигора опа ёрдам берарлар. Эльдар Ишимбаев билан маслахатлашиб куриш керак, агар шунака имконият килиб булса, кийин томони йук. Лекин яна бир "камень преткновение" бор, Реал-айди булганингизда масаланинг ечими осонрок кечарди деб уйлайман...:)
Bekmirzo
02.04.2011, 19:10
...Тез кунда уйдаги компьютердан Интернетга чиқиш имконини яратмоқчиман, ўқувчи фарзандларим учун (ўрта синфлар). Яширмайман, бунга мазкур форум туртки бўлди. Иккиси ҳам адабиётга жуда қизиқишади, айниқса шеъриятга. Форумнинг "образование" бўлимида адабиёт, шеърият ва ижодкорларга алоқадор анча қизиқарли мавзулар бор. Улар билан танишиб чиқишса, фойдадан холи бўлмас деб ҳисоблайман. Бундан ташқари, уларнинг дунёқарашини бойитишга асос бўлиши мумкин бўлган бошқа мавзулар ҳам бор (таълим, тарих, одоб, онлайн-заковат, электрон кутубхона и х.к.).
...
...
Хозирча эса, уйдан форумга доступ очмай тураман. Афсуски, фарзандларим анча фойдали нарсалардан бебахра бўладилар...
...Hurmatli Maestro,
uyingizda forumga dostup ochmasdan turib, qizlaringizni siz yuqorida sanab o'tgan mavzular bilan bemalol tanishtirib borishingiz mumkin. Buning uchun albatta biroz mehnat talab qilinadi.
Instruksiya:
-> har bir mavzuni ochganingizdan keyin, mavzuning Menusidan "Опции темы" degan funksiyaga kirasiz, u yerdan esa "Версия для печати" degan buyruqni tanlaysiz. -> ochilgan natijadan "Показывать 40 сообщений этой темы на одной странице" degan amalni bajarasiz. Qarabsizki, 20 sahifalik mavzu 5 sahifaga qisqaradi.
-> ushbu 5 sahifadan iborat matnlarni birma-bir *.htm yoki *.txt formatlarida saqlab olasiz.
-> Saqlab olingan fayllarni uyga oborib, farzandlaringizga o'qitaverasiz.
Uyingizda internetga ulanguningizcha, shu usuldan foydalanib tursangiz bo'ladi.
:)
Nigora Umarova
25.05.2011, 12:24
Folklor-marosim qo'shiqlarini ko'rib-tinglamoqchi bo'lsangiz yaqinda utube.uz saytiga Toshkent-Farg'ona yo'nalishidagi qo'shiqlar (http://utube.uz/video/2748ddafa1ba050/%D0%A0%D0%B0%D1%8A%D0%BD%D0%BE-%D0%A0%D1%9E%D0%B7%D0%B8%D2%9B%D1%83%D0%BB%D0%BE%D 0%B2%D0%B0-%D0%B8%D0%B6%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%81%D0%B8%D 0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B3-%D1%84%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D1%80-%D2%9B%D1%9E%D1%88%D0%B8%D2%9B%D0%BB%D0%B0%D1%80%D 0%B8)ni joylashtirdik. Ko'rib, zavq oling.
Iymandar
25.05.2011, 16:08
Махрни калин, сут пули деб номлаш керакмас. Ислом динида махр фарз, то есть махр берилиши шарт. Махрни куёв ният килиб бериши керак. Махр у Африкадаям - махр. Яъни, кайси вилоятда булишидан катъий назар махр берилади.
Кичкина хатони тўғрилаб қўймоқчиман.
Маҳр – шариатда фарз эмас, вожиб амал ҳисобланади (фарзга яқин). Маҳр Қуръоннинг Нисо сураси 4-оятидан келиб чиққан амал. Ақди никоҳ бўлиши билан маҳр бериш вожиб бўлади. Лекин маҳр бериш никоҳнинг шарт ёки рукнларидан эмас. Усиз ҳам никоҳ бўлаверади, олди-бердиси қачон бўлса бўлаверади.
albatros
26.05.2011, 15:24
Milliy urf-odatlarimizni ushbu mavzuda ommaga ham ko'rsatib eslatishimiz qanday yaxshi. Navoiy shahrida Kuyov Kelinni yonib turgan olov atrofida aylantiradi.
O'zbek xalqi an'ana va urf odatlarga boy xalq.Bu an'analarni yo'q qilishni istab qanchadan qancha og'ir kulfatlarni xalqimiz boshiga yog'dirmadi, bu "tarix".Ollohga shukurlar bo'lsinkim, Mustaqilligimiz tufayli yana bu an'analarimiz, madaniyatimiz qayta tiklandi.Ammo bu davrgacha bir qancha urf-odat va an'analarimiz yo'q bo'lib ketdi(ularga bo'lgan cheklashlar tufayli).
Bazida o'ylab qolaman.Yuqorida siz aytgan an'analar qay darajada to'g'ri?Masalan ta'kidlaganingizdek kuyovning kelinni yonib turgan olovdan aylantirishi.Umuman olganda bu an'ana otshparaslik dinini eslatmaydimi.Bu holat dinimiz nuqtai nazaridan to'grimikin? Bu kabi urf odatlarimizni ko'rib ba'zida shu kabi xayollarga borasan kishi...
Sizlar bu masalada qanday qaraysizlar?
Iymandar
27.05.2011, 10:25
Bu holat dinimiz nuqtai nazaridan to'grimikin?
Do'stim Komiljon!
Dinimizda bunday amalni SHIRK deyiladi. Ya'ni najot Yaratgan Allohdan emas, U yaratgan olovdan izlanyapti. Alloh hamma gunohlarni kechirishi mumkin (tavbaga ko'ra), ammo shirk kechirilmaydi. Hatto kelinning ko'ylagiga olov tegib yonib ketganlari to'g'risida habarlar bor. Bu amallarimizga Allohning bu dunyoda javobi emasmi?
Urf-odat deb katta-kichik shirklar qilib iymonimizga putur yetkazib qo'yishimiz mumkin. Mana yana shunga o'xshagan odatlarimiz:
Navruzda (o'zi yaxshi bayram) niyat qilib sumalakdan duo qilishadi. Najot taomdan izlanyapti.
Eshiklar ustiga isiriq ilinadi. Najot yaratilgan o'simlikdan izlanyapti.
Va hokazo.
Yurtdoshlarimiz, biz shuni yaxshi tushunishimiz lozim.
Niyat va amallarimiz to'g'ei bo'lsin va odtalarimiz chiroyli, ma'noli bo'lsin!
AbuMuslim
27.05.2011, 11:56
Очилмас кўйлак, кийилмас тўн
Айрим хатти-ҳаракатлар борки, улар урфга кириб кетгани боис сизу бизга бинойидек иш туюлади. Бироқ, уни ташқаридан кузатган кишигина бу ишнинг нақадар хунук эканини ҳис қила олади. Баъзи оддий, тилга олишга ярамайдигандек туюладиган ҳолатлар, урф-одатлар борки, уларнинг натижаси анчагина нохушликларга олиб келади. Ўшандай одатларнинг халқ орасида тарқалганларидан бири ҳозирда биз сўз юритмоқчи бўлган мавзудир. Мен бу мавзуда илмий баҳс қилмоқчи эмасман, балки, мантиқий бир мулоҳаза юритмоқчиман, холос.
Сиз мавзу сарлавҳасини кўриб, ҳайрон бўлган бўлсангиз керак. «Очилмас кўйлак ёки кийилмас тўн бўлиши мумкинми, ахир?» деб ўйлаётгандирсиз. Ёки бу кўчма маънодаги бир рамзий ифода бўлса керак, деётгандирсиз. Балки у бир афсона, деган ўйга боргандирсиз.
Йўқ! Бу айни воқеъликдаги бир ҳақиқатдир.
«Очилмайдиган кўйлак ва кийилмайдиган тўн қаерда бўлиши мумкин?» - демоқчимисиз? Андижонда бор.
«Ундай нарса кимга керак?» десангиз... издиҳомчига керак.
«Ундан кимга манфаат бор?» - десангиз... бозорчи аёлларга манфаат бор.
давоми: http://info.islom.uz/content/view/2656/991/
vBulletin® v3.8.5, Copyright ©2000-2025, Jelsoft Enterprises Ltd. Перевод: zCarot