|
|
Знаете ли Вы, что ... | |
...нарушения правил форума наказываются. Старайтесь их не нарушать. | |
<< Предыдущий совет - Случайный совет - Следующий совет >> |
Библиотеки ... в том числе электронные |
Ответить |
|
Опции темы | Опции просмотра |
08.05.2008 00:26 | #41 | |
|
Цитата:
Оффтоп: Я тоже искал эту книгу, можете сказать где покупали, или у вас эл. версия. |
|
|
Ответить |
"+" от:
|
21.05.2008 17:50 | #42 | |
|
Цитата:
Odamni ushbu kitobni o'qishga qiziqtirib qo'ydingiz va oqibat ushbu kitobni topib o'qidim. Kitobdagi voqealarni qachonlardir o'qiganday xotiramda takrorlanayotganday bo'ldim. Nihoyat bu kitobdan parchalar 1992-yil "O'zbegim" nomli kitobda bosilganligini angladim. Bugungi kundagisi kitobning birinchi qismi hisoblanib, ikkinchi qismi bosilish arafasida ekan. Alixonto'ra Sog'uniyning Vatan oldidagi xizmatlari buyukdirkim, ularning "Temur tuzuklari" ni fors tilidan o'zbek tiliga o'girib "Guliston" jurnalida 50-60-yillarda chop ettirganlari fikrimizning yorqin isbotidir. Sog'uniy hazratlarining "Kelajakka faqat o'tmish yo'l ko'rsatadi..." degan fikrlari insonning yodida ancha paytgacha takrorlanib turdi. Xullas, muallif bu asarida xalqimiz qanday qilib bosqinchilarga qaram bo'lib qolgani va dinni, Vatanni, millatni asrash kerakligi haqida yetuk siyosiy arbob sifatida chuqur ijtimoiy- siyosiy mantiq asosida mukammal bayon etadi. Shu bilan birga, bu asarda Markaziy Osiyo xalqlarining eng qadimgi davrlardan to XIX asr oxirigacha bo'lgan davr ichida qurgan davlatlari, Amir Temur haqida, turkiy xalqlar etnografiyasiga oid qimmatli ma'lumotlarga ham ega bo'ldim. |
|
|
Ответить |
Реклама и уведомления | |
22.05.2008 11:10 | #43 |
Сообщений: 1,096
+ 1,249
922/478
– 100
32/25
|
Бу мавзудаги хабарларни кузатиб бориб танишиб чикишим лозим булган китоблар руйхатини белгилаб олдим.
Биринчи навбатда Тогай Муроднинг "Отамдан колган далалар" китобини укиб чикдим (1994 йилги нашр). Ёзувчи оддий узбек дехконининг йиллар давомида бошидан кечирганларини уша даврнинг энг асосий вокеалари билан боглик холда яккол курсатиб берган. Унда узбек дехконининг йил ун икки ой огир мехнати, жуда кийин турмуши, ёш боладан тортиб карияларгача "миллионлаб эгатларга" буйсунган хаёти, шу йиллар давомида халкимизнинг бошига тушган кургуликлар, "райком бува", "раис бува" дан тортиб мактаб директоригача "юкори" нинг хайбаракаллачилари оддий халк устидан юргизган "сиёсати" шафкатсиз очиб берилган. Китобда буларнинг барчасига айбдор кимлар эканлигини яширмай ёзилган, лекин савол тугилади, майли шундай хам булсин, у холда Россия истилосидан аввал халкимизга фаровон хаёт кечиришга, илмли-билимли булишга, уз такдиримни узимиз хал килишга нима халакит берди? Нима учун Бухоро амирлиги, Кукон, Тошкент хонлиги, ва бошка лар тинч-тотув яшашмади, нима учун биродаркуш урушлар Темурдан кейин бир неча аср тухтамади, нима учун бизда баччабозлик, нашахурлик, киморбозлик каби иллатлар авж олди, нима учун имкони борларгина мадрасада укиб, дунёвий билимларни эгаллаш учун Россия ва Европа борди, нима учун хаммага шундай имкониятлар яратилмади, нима учун "ёмон" Шуро хокимиятининг биринчи ун йиллиги давомида энг етук шоиру, ёзувчилар, актерлар, олимлар етишиб чикди, хамма учун умумий билим олиш имконияти яратилди (тугри кейин утттизинчи, эллигинчи йилларда катаганлар булди)? Ахир 17-йил тунтаришидан олдин Фитрату Бехбудийларнинг фикрича факатгина "халкпарвар (просвещенный, узр) амир (хон, вазир ва хоказо)"гина шу ишлар бажара оларди, Бехбудийнинг Бухоро амирига мурожаати хам шундан иборат эди-ку. Нахотки шу фикрлар тугри эди, амиру хонларнинг илтифоти билан барча учун таълим жорий килиш мумкин эди? Хуллас, эхтимол ман янглишаётгандирман, лекин "качон халк буласан эй сен оломон" сузлари хамон узбек халкига тегишли. |
|
Ответить |
"+" от:
|
22.05.2008 11:31 | #44 |
|
Alixonto'ra Sog'uniyning "Vatan qayg'usi" kitobida ham yuqoridagi fikringizga hamohang tarzida bir voqea yozilgan edi:
"Erta bahor kunlarida hazrat yaqin bir qarindoshlarinikiga to'y oshiga boradilar. Ko'pchilik ko'chada saf tortib osh yeyishga navbat kutib turibdi.. Alixonto'ra Sog'uniyni hurmat bilan oldinga kuzatayotgan odamlarni ko'rib, 90 nyoshlarga yaqinlashib qolgan alloma "Bay-bay-bay, qani edi bu o'zbek o'g'lonlari Vatan ravnaqi uchun shu tarzda harakat qilsalar...",- degan ekanlar. |
|
Ответить |
23.05.2008 15:22 | #45 | |
Бизнес
Менеджер
Сообщений: 1,292
+ 491
1,658/631
– 1
4/4
|
Цитата:
Дейлик, Тохир Маликнинг "Шайтанат" асарини кўпчилик ўқиган. Қизиғи шундаки, менинг улфатларим ичида 4 киши асардаги Асадбек образини ижобий ҳисоблашса, 6 киши салбий баҳолайди. Демоқчиманки, гап Асадбекнинг қандай образлигида эмас, гап китобхонлар орасида шундай баҳсларга сабаб бўла оладиган асар яратган муаллифнинг маҳоратида... Умуман олганда, саволларингизнинг барчасига интернетдан жавоб топса бўлади. ИМХО, фақат объективлик учун саволни мукаммалроқ қўйиш мақсадга мувофиқ: 1. ХХ аср бошларига қадар дунёнинг қайси минтақаларида князликлар, герцогликлар, амирликлар, хонликлар, қабилалар, сулолалар, штатлар аро урушлар кузатилмаган? Умуман, низолар келиб чиқишининг, провард натижада, турли шаклдаги иттифоқлар, конфедерациялар ва империялар вужудга келишинг сабаблари нимада? (Цитата: "На протяжении полутора тысячелетий – от падения Римской Империи и, по меньшей мере, до конца Второй мировой войны – Европа представляла собой море государств и квази-государственных образований, количество которых исчислялось сотнями и тысячами (в одной только «Священной Римской Империи германской нации» в XVII в. насчитывалось 300 независимых и полторы тысячи полу-независимых образований!). Все эти вольные города, империи, княжества просто и княжества великие, архиепископства и герцогства постоянно интриговали, сражались, мирились и всячески продвигали свои собственные интересы" http://lankov.oriental.ru/d12.shtml). 2. ХХ аср бошларига қадар қайси давлатларда барча учун дунёвий билимларни эгаллашга қаратилган умумий таълим тизими жорий қилинган эди? 3. "Шўровий тизим" жорий қилинмаган давлатларда таълим тизимининг ривожланиш тарихи ва бугунги ахволи қандай? Туркистонда дунёвий илмларни олиш имкониятларини яратиш хусусида 1910 йилда ёзилган қизиқ мақолани таклиф этаман, вақт топганда танишиб чиқарсиз http://www.vostlit.info/Texts/Dokume...rnik/text9.htm Последний раз редактировалось Maestro; 23.05.2008 в 15:49. |
|
|
Ответить |
"+" от:
|
23.05.2008 15:47 | #46 | |
|
Цитата:
Макола хакикатдан хам кизикарли ва тарихий хужжатлар асосида тузилган экан. Рус-тузем мактаблари ва жадидчилик мактабларининг ухшаш ва фаркли тарафларини урганиб манба туплаганимда, бундай фактларга дуч келмагандим. Рахмат. |
|
|
Ответить |
23.05.2008 16:20 | #49 | ||
Сообщений: 1,096
+ 1,249
922/478
– 100
32/25
|
Цитата:
1. А.Фитрат "Хинд сайёхи" 2. М.Бехбудий асарлари 2. А.Каххор "Утмишдан эртаклар" Йигирманчи аср бошида Туркистон худудида диний хурофот канчалик ахволда эканини тасаввур киласиз. Цитата:
Умуман олганда, бу масала ва бошка масалалар буйича бир-биримизга панд-насихат килиб эмас, дустона фикр алмашсак яхши булар эди. |
||
|
Ответить |
Реклама и уведомления | |
23.05.2008 16:45 | #50 | |||
|
Цитата:
Цитата:
Цитата:
|
|||
|
Ответить |
|