Моё меню Общее меню Пользователи Правила форума Все прочитано
Вернуться   uForum.uz > ТЕМАТИЧЕСКИЕ ФОРУМЫ > Образование > Ижод хусусида сўз
Знаете ли Вы, что ...
...до того как открыть новую тему, стоит использовать поиск: такая тема уже может существовать.
<< Предыдущий совет - Случайный совет - Следующий совет >>

Ижод хусусида сўз Ижод аҳли, уларнинг ғояси, ҳаёт қараши, мақсадлари, ютуқлари, орзу ва армонлари.... (Все о творчестве, о людях творчества, их идеях, взглядах, достижениях и целях, мечты…)


Ответить

 
Опции темы Опции просмотра
Старый 16.06.2008 17:00   #1  
Аватар для Nigora Umarova
Оффлайн
AKA:Nigorabegim
Сообщений: 8,095
+ 8,360  10,318/4,529
– 37  58/50

UzbekistanОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью ICQОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью Skype™Мой КругFacebook
Kino va tomоshabin o'rtasidagi masofa yaqinmi yoki uzoq?!

“Shunday bir kino bo‘lsaki, ko‘z uzmay tomosha qilsang, yig‘lasang, kulsang, iztirob chekib ham quvonsang”. Bu — ko‘pchilikning ko‘nglidan o‘tadigan gap. Umuman olganda, har qanday asar hayot haqiqatini o‘zida aks ettira olsagina, qalblarni larzaga soladi, boy taassurot beradi va uning ma’naviy olamini boyitadi. Hozir kinosaroylarga tushgan kishi o‘zbek kinolarining ham ko‘payayotganiga tan beradi. Kinoijodkorlarimiz yaratayotgan ekran asarlarida bugungi kun nafasi, zamondoshlarimiz qiyofasi ko‘rsatib berilmoqda.

Singildan-da aziz «ALIYA»

Televidenie avval va ke*yin ishlab chiqarilgan film*larni namoyish etish va tomoshabinlar auditoriyasini kengaytirishda eng muhim vositadir. Kinosaroyga borishga imkoni bo‘lmagan kishi uyda televizor orqali badiiy film*larni ko‘radi. Koreya kinoijodkorlari taqdim etgan “Saroy javohiri”, ”Dengiz hukmdori”, “Jumong”, ”So‘nggi qirolicha” kabi seriallar insonda mardlik, jonkuyarlik, xalqparvarlik tuyg‘ularini shakllantirish bilan birga, yaxshiligu yomonlik hech qachon javobsiz qolmasligi g‘oyasini ham ilgari suradi. Shuning uchun bo‘lsa kerak, xalqimiz ularni sevib tomosha qilyapti, 7 yoshdan 70 yoshgacha serialning muxlisiga aylanishgan desak mubolag‘a bo‘lmasa kerak. Yuqorida tilga olingan kinolar boshqa seriallardan
farqli o‘laroq, tarixiy voqelikni aniq maqsad va g‘oyaga asoslanib aks ettirmoqda. Biz tomosha qilayotgan ayrim o‘zbek kinolarida ana shu kemtiklik sezilyapti. (Masalan, “Xo‘ja Nasriddin”)

Bir kuni bekatda turib, nogahon ikki ayolning suhbati qulog‘imizga chalindi. Aftidan, opa-singil bo‘lsa kerak, Turkiya kino mahsuloti “Aliya” haqida gaplashishardi. Shu tobda singlisi opasidan so‘radi:

— Opa, Aliya o‘larmishmi?

Opaning jahli chiqib, baland ovozda javob qaytardi:

— Nega Aliya o‘larkan, o‘zing o‘l!

Nahotki, tomoshabinlarimizga Aliya singildan-da aziz. Balki Aliya obrazida barcha ayollarga xos dard mujassam bo‘lgani uchun ham u yurakka yaqindir. Deyarli yakunlanib qolgan “Jumong” seriali ham barchaning qalbiga kirib ulgurdi. Ishdan kechroq chiqqan hamkasbim ukasidan bekatga chiqib turishini iltimos qilgandi, javobidan tutoqib ketdi: “Men Jumongni ko‘rishim kerak”. Navbatdagi qismni ko‘rolmaslik xavotiri uka uchun opasi sihat-salomatligidan-da kuchli bo‘lsa-ya.

Kinoning inson ruhiyatiga ta’siri xususida psixonevrolog Sohiba Nasrullaeva quyidagilarni e’tirof etdi:
— So‘nggi vaqtlarda nafaqat kattalar, balki bolalar ham seriallar olamiga sho‘ng‘ib ketishdi. Bundan tashqari, ota-onalarimizga turli xorij kinolarini video yoki disklarda ko‘rish jarayonida farzand*lari ham sherik bo‘lyapti. Mis*tik va qo‘rqinchli kinolarni kechasi ko‘rish kattalarda uy*qusizlik, bolalarda esa, uyqu*dan qo‘rqib uyg‘onish, duduqlanib qolish, kechasi o‘rnini “ho‘llab” qo‘yish holatlarini sodir qiladiki, bora-bora bunday holatlar inson asab tizimida turli kasalliklarning kelib chiqishiga zamin yaratadi. Ayniqsa, 5-8 yoshli bolalarda yuqoridagi holatlar ko‘p kuzatilyapti. Bunga ota-onalarimiz aybdor ekanligini unutib bo‘lmaydi. Ota-ona bolasining televizor qarshisidagi vaqtini rejimga solishi, doimiy nazoratga olishi shart, deb o‘ylayman.

Dilorom Karimova, maktab direktori:

— Tanaffusda o‘quvchilarning qaysidir serial haqida muhokamaga berilganini eshitib, kuyunib ketaman. Ularda serialning fikr va bahs uy*g‘otgani bir jihatdan yaxshi, ammo tarbiyasiga salbiy ta’sir etishi kishini tashvishga soladi. Meni ota-onalarning beparvoligi o‘ylantiryapti. Gohida darsga kechikkan o‘quvchidan sababini so‘rasangiz, uning o‘rniga o‘rtoqlari “kino ko‘rgan” deb javob berishadi. Axir, kinoni allamahalgacha ko‘rishni cheklash ota-onalarimizning qo‘lidan keladi-ku. Farzandlarimizning chet el kinolari qahramonlariga taqlid qilishini ma’naviy in*qiroz, deb bilaman.

Munosabat

Poytaxtimizda joylashgan Alisher Navoiy nomidagi, Kinochilar uyi, “Turkiston” san’at saroyi kabi katta tomosha zallariga tashrif buyura*yotgan ishqibozlarning aksa*riyati yoshlar. Ma’lum vaqt ajratib, ko‘ngilni oziqlantirish — yaxshi niyat. Ammo niyatga yarasha ularga ulashilayotgan ozuqa qanday? Kinoteatrdan chiqayotgan tomoshabinlardan kino taassurotlari haqida so‘raganimizda: “Bir marta ko‘rish mumkin ekan”, ”Boshqasiga tushsam bo‘larkan”, ”Ko‘rsa bo‘ladi”, “Yaxshi” kabi qisqa javoblarni oldik. Kino ta’siridan hali butkul yiroqlashmagan tomoshabin shunday javob ber*yapti. Balki bu javoblar tahlil natijasida bundan ham keskinroq bo‘lar. Muhimi, madaniy hordiq chiqarish uchun sotib olingan chipta puli “havoga uchdi-ketdi” degan xulosani bermasa bo‘lgani. Sotib olingan «DVD» disklarga yozilayotgan xususiy kinostudiya mahsulotlarini bir marta ko‘rganingizdan so‘ng, ikkinchi bora ko‘rishga ehtiyoj sezmaysiz. Sababi, aksariyat filmlarning motivi bir xil, syujetlari o‘xshash, tomoshabin filmning boshidanoq nima bilan yakunlanishini bilib olyapti. Bu uning sezgirligidan emas, balki kinodagi voqealarga kunda-kunora duch kelayotganligidan darakdir. Qolaversa, filmlarda asar qahramoniga mos aktyor tanlanmayaptiyu, balki aktyor uchun qahramon yaratilayotganday taassurot uyg‘onadi kishida. Umuman aytganda, kino san’atida bu hol odatga ham aylanib ulgurdi. Tanganing ikkinchi tomoni ham bor, zamonaviy filmlarning ko‘pligi yomonmi, degan savol tug‘iladi. Afsuski, “O‘tov”, ”Chashma”, ”Vatan” kabi tomoshabinni o‘ylashga undaydigan filmlarimiz safi ko‘zni quvontirgudek uzun ro‘yxatni tashkil qilmaydi. Savol tug‘iladi: mukammal kino yaratish uchun puxta stsenariy yetishmayaptimi yoki aktyor va rejissyor mahorati?

Kinoshunos Hamidulla Akbarovning “Kino-teledramaturgiya: nazariya va amaliyot” kitobidan: “Stsenariy bo‘lajak filmning ekrandagi umri uzoq yoki qisqa bo‘lishini belgilab beradi. Bir yarim soat vaqt davom etadigan zaif filmni 500-600 ming tomoshabin ko‘rsa, qancha vaqt bekor ketganini hisoblab ko‘ring. Yetuk adiblarimiz bu holni hisobga olib, ijod etganlar yoki kinoni bir olam bilib, stsenariy yozish mas’uliyatini hamisha his etishgan. Ularning kinodagi faoliyati muayyan rejissiyor, aktyor, hatto rassom va operator bilan bog‘liq bo‘lgan.” Demak, kinoning mukammalligi bir kishiga emas, balki ko‘p kishining harakatiga bog‘liqdir.

Jahongir Qosimov, «O‘zbekkino» milliy agentligi direktor o‘rinbosari: — Bugungi kunda yaxshi stsenariyni topishning o‘zi muammo. Stsenariy mualliflari va rejissyorlarning mahorat maktabi ochilsa maqsadga muvofiq bo‘lardi. Eng achinarlisi, aksariyat stsenariylar buyurtma asosida tezkorlik bilan yozil*yaptiki, shu bois ham umr*boqiy kinolar kamdek.

Sunnat Aznarov, «O‘zbekkino» milliy agentligi bosh muharriri: — 2008 yilda 25 ta badiiy film, 10 ta multfilmni suratga olish rejalashtirilgan edi. “Afyun girdobi”, “Telba” kabi film*larimiz tomoshabinlar tomonidan iliq qarshi olindi. Ko‘pchilik muxlislar xususiy kinostudiya bilan davlat kinostudiyasi mahsulotlarini almashtirib qo‘yyapti va natijada har qanday xulosa ikkalasiga ham tegishli bo‘lib qolyapti. Kinoni birinchi marta suratga olayotgan yosh re-jissyorni tushunish mumkin, axir bola ham birdan chopqillab ketmaydi. Lekin faoliyatini ancha avval boshlagan rejissyorlar ham ba’zan yengil-elpi kino ishlayotganini tushunolmayman.

“Panoh” dan “Oshiqlar” gacha

Barchamizni birdek qiziqtirgan “Panoh” filmi rejiss*yori Rustam Sa’diev yaqinda yana bir kino — “Oshiqlar”ni tomoshabinlarga taqdim etdi. Filmdagi aktyor va aktrisalar mahoratidan shikoyat qila olmaymiz, hammasi maromida, sevishganlar haqida bo‘lgani bilan jamiyatda uchraydigan ayrim muammolarni ham ochib bera olgan, faqat... Biz ana shu “faqat” haqida to‘xtalishni istamasdik, ammo nailoj.

Tomoshabin Ulug‘bek Qodirov talqin etgan qahramon — tortinchoq yigitning qaerda, nima ish qilishidan film oxirigacha bexabar qoladi yoki sartarosh yigitga (bu rolni F. Soipov ijro etgan) sochini sotmoqchi bo‘lgan qiz: “Meni tunab ketishdi, shaharda hech kimim yo‘q, siznikida qolsam maylimi”, deb yigitning uyida qolib ketadi. Film yakunida esa qiz shaharlik bo‘lib, shu yigitni «chuv tushirish» borasida dugonalari bilan garov o‘ynagani oshkor bo‘ladi. Xo‘sh, dugonalari va’da qilgan tilla uzuklarga erishish uchun o‘z or-nomusini garovga tikkan qizning qay jihati o‘zbekchilikka to‘g‘ri keladi? Bu kabi holatlarni boshqa filmlarda ham kuzatish qiyin emas.

— Bosh qahramonlardan birini haddan tashqari tortinchoq, birini zamonaviy qilishgani menga unchalik ma’qul bo‘lmadi. Xonanda Dilfuza Ismoilova talqin etgan savdogar ayol obrazining ba’zi joylari o‘ta bachkana bo‘lib ketgandek, “Panoh” orqali Rus*tam Sa’diev ijodida anchagina yuksalish kuzatildi-yu, ”Oshiqlar” tomon odim tashlagan rejissura sayozlashgandek tuyuldi, nazarimizda,— deya ta’kidladi tomoshabin Zebo Umarova ushbu film haqida.

Aslida, kino ham kishiga ma’naviy, ruhiy ozuqa berishi, fikrlashga, izlanish va yaxshilikka intilishga undashi bilan qadrli bo‘lishi lozim emasmi?!

Mahbuba KARIMOVA,

Muxlisa MO‘MINOVA,

“Ma’rifat” muxbirlari



Yuqorida ajratib ko'rsatilgan savollarga javob berasizlar, degan umiddaman, qadrli Forumdoshlar!

Последний раз редактировалось Nigora Umarova; 16.06.2008 в 17:02.
Ответить 
Старый 16.06.2008 17:33   #2  
Аватар для Nigora Umarova
Оффлайн
AKA:Nigorabegim
Сообщений: 8,095
+ 8,360  10,318/4,529
– 37  58/50

UzbekistanОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью ICQОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью Skype™Мой КругFacebook
Mavzuni ochishdan maqsad keyingi paytda reklama qilingan "Nortoy", "Boyvachcha" kinofilmlarini ko'rib ko'nglim to'lmadi? Nima deb o'ylaysiz: ular tomoshabinlarning ma'naviy saviyasini oshirishga emas, tushurishga xizmat qilmayaptimikan?!.. Film ijodkorlari film saviyasiga emas, kim qancha ko'p film ishlab chiqarishga e'tibor qaratishmayaptimikan?!..
Ответить 
"+" от:
Старый 16.06.2008 18:23   #3  
Real ID Group uParty Member
Аватар для Lutfillo Tursunov
Оффлайн
Xabar
Сообщений: 1,597
+ 745  1,505/647
– 2  1/1

Uzbekistan
Цитата:
Сообщение от Nigora Umarova Посмотреть сообщение
Mavzuni ochishdan maqsad keyingi paytda reklama qilingan "Nortoy", "Boyvachcha" kinofilmlarini ko'rib ko'nglim to'lmadi? Nima deb o'ylaysiz: ular tomoshabinlarning ma'naviy saviyasini oshirishga emas, tushurishga xizmat qilmayaptimikan?!.. Film ijodkorlari film saviyasiga emas, kim qancha ko'p film ishlab chiqarishga e'tibor qaratishmayaptimikan?!..
Хозирги ишланаётган узбек филмлари юз фоиз талабга жавоб бермаслиги бор гап. Бундай мукаммал филмларни киска вакт ичида олишнинг имкони йук. Хатто Голивуднинг таникли кино усталарининг иши хам хамма вакт муваффакиятли чикавермайди. Тугри танкид хар доим фойдали булади. Буни сунгги йилларда киночилигимизда амалга оширилаётган ишлар хам исботлайди. Турт-беш йил аввал олинган кинолардан бугунгилари савия жихатидан анча фарк килмокда. Ёш режиссер ва сценарий муаллифларининг купайётгани узбек киночилигининг келажаги борлигидан далолат беради. Кейин аста-секин кино мухлисларининг талаби хам ортиб боряпти. Саёз олинаётган кинолар "банкрот"га учраётгани хам кино ишкибозларининг филмларни танлаб кураётганини билдиради. Менимча, санъаткорларимиздан хозирги шароитда ута юкори даражадаги филмларни кутишимиз бироз мантикка тугри келмайди. Чунки техник томондан биз бунга тайёр эмасмиз. Узимизнинг кино оладиган махсус майдонларимиз, кучли техника ва технологиялар ва хокозолар бизда хали мавжуд эмас.
Киноларнинг мазмун-мохиятига келсак, купгина режиссерларимиз ва уларни куллаб турган продюссерлар бугунги кун талабидан келиб чикиб кино олишмокда. Бунинг учун уларни хам тулик айблаб булмайди. Чунки кинотеатрларга асосан кимлар тушяпти - ёшлар. Ёшлар учун тайёрланган киноларда бироз булсин енгиллик мавжуд булади. Катта ёшдагилар, зиёлилар кинога тушмаганидан кейин улар бу йулни тутишлари аник гап. Агар кузатсак, узига хос юкори савияли кинолар хам олиняпти ("Ватан", "Воиз" каби) лекин бу киноларда заллар тулиб тошгани йук. Чунки биз уни бориб курмаяпмиз. Масалан мен хам шу филмларни телевизорда куриб таъсирландим, лекин кинотеатрга борганим йук. Демак, купрок "ёшларбоп" филмлар олинишига узимиз хам айбдормиз.
Лекин уша "ёшларбоп" филмлар хам тулик танкид килиб булмайди. Улар ичида янги гоялар, проффесионал карашлар борлигини хам айтиб утиш керак. Шу ишга бел боглаган ёш режиссёрларни хам факат куллаб-кувватлаш лозим. Уйлайманки улар келажакда жахон киномотографияси даражасидаги филмларни бизга такдим этишади.
Мени купрок хориж сериаллари ташвишга солади. Хориж филмларига бу даражада каттик богланиб колиш яхши эмас, менимча. Айникса, болаларнинг сериаллар мухлисига айланиши... "Мен жумонгман" деб, бир бирига пичок укталган болалар бир ахмокликка кул уриб куймаслигига хеч ким кафолат бера олмайди. Бола-болада, кутилмаганда ёнидагига бирор уткир нарсани сукиб олиши хеч гап эмас... Эсимда, ёшлигимизда катталар уруш киноларни ёки хиндча киноларни куришимизга рухсат беришмасди. Хозир эса мактабга бормаган бола хам кайсидир сериал кахрамонини мендан яхши танийди...
Ответить 
Старый 17.06.2008 12:48   #4  
Аватар для Nigora Umarova
Оффлайн
AKA:Nigorabegim
Сообщений: 8,095
+ 8,360  10,318/4,529
– 37  58/50

UzbekistanОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью ICQОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью Skype™Мой КругFacebook
Хурматли Лутфулло Турсунов!
Хакикатдан хам мукаммал фильм олиш учун узок вакт даркор. Бирок сони бор-у, салмоги йук фильмлар бизга керакмикан?
оммавий маданиятни таргиб киламиз деб, халкнинг маънавий савиясини пастга тушириб куйишмаяптимикан?!
Майли узбек кино саноати техник томондан хали яхши такомиллашмаган экан, 40-50, 60- йилларда олинган кино фильмларни паст даражада дея олмаймиз-ку?! Улар бугунги кунда хам уз ахамиятини йукотмаган, савияси хам юкори. Бундан ташкари миллий колорит сезилиб туради. Инсон узига керакли булган нарсани ола олади.
Кино саноатини мен бир дуконга ухшатаман. Ундан инсон узига керакли булган молни олади. Бирок бу мол истеъмолга яроксиз булса-чи?! Уни истеъмол килган инсон касалланмайдими? Тан касал булса уни даволаш мумкиндир, бирок онг касалланса-чи?...
Унга канча вакт кетаркин...
Ответить 
"+" от:
Старый 17.06.2008 14:50   #5  
Real ID Group uParty Member
Аватар для Lutfillo Tursunov
Оффлайн
Xabar
Сообщений: 1,597
+ 745  1,505/647
– 2  1/1

Uzbekistan
Цитата:
Сообщение от Nigora Umarova Посмотреть сообщение
Кино саноатини мен бир дуконга ухшатаман. Ундан инсон узига керакли булган молни олади. Бирок бу мол истеъмолга яроксиз булса-чи?! Уни истеъмол килган инсон касалланмайдими? Тан касал булса уни даволаш мумкиндир, бирок онг касалланса-чи?... Унга канча вакт кетаркин...
Яхши ухшатиш килдингиз. Бу бор хакикат. Агар авваллари дуконларда санокли турдаги махсулотлар булган булса, хозир уларнинг юзлаб турлари бор. Улар ичида соглик учун зарар булганлари хам керагича топилади. Бу холатни барча йуналишларда кузатиш мумкин. Жумладан, кино санъатида хам. Менимча бу демократик ривожланишнинг коидаси булса керак. Демак, биз истеъмолчи сифатида узимизга сифатлисини кидириб топишимизга тугри келади. Яъни сифат масаласини "бозор, талаб ва таклиф" хал килади. Бунга канча вакт кетиши ва унинг окибатлари кандай булиши купрок шу жамият зиёлиларига боглик. Сифатлини сифатсизга ажратиб бера оладиган омма вакиллари бошкаларга урнак булиши, керак булса ургатиши ва зарур хулосаларни (лозим булганда конун хужжатлари шаклида) чикариши керак булади. Ана ушанда хаммаси изга тушиб кетади.

Цитата:
Сообщение от Nigora Umarova Посмотреть сообщение
Майли узбек кино саноати техник томондан хали яхши такомиллашмаган экан, 40-50, 60- йилларда олинган кино фильмларни паст даражада дея олмаймиз-ку?! Улар бугунги кунда хам уз ахамиятини йукотмаган, савияси хам юкори. Бундан ташкари миллий колорит сезилиб туради. Инсон узига керакли булган нарсани ола олади.
Бундай юкори савияли кинолар агар эътибор берсак, ун йиллар мобайнида битта-иккита олинган. Хозир хам 10-15 йил ичида битта-иккита кино зур чикиши мумкин. Лекин масаланинг бошка томони бор: хозир хает тезлашиб кетган. Агар утган аср урталарида битта кино йиллар давомида кинотеатрларда намойиш этилган булса хозирги кунда ахоли битта кино куриш учун бунча вакт кутишга сабри чидамайди. Сабаби ушу пайтларда жахон киноларининг хам саноклилари намойиш этилган. Хозир эса хориждан кунига битта кино кириб келяпти, бугун бир филмни куриб, мазмунини чакмасдан туриб эртага иккинчисини курамиз. Шундай пайтда киночиларимиз йиллар давомида битта-иккита кино ишласа хам хеч кандай фойда (маънавий жихатдан) булмайди. Хаммаёкни хориж филмлари ёки сериаллари тулик эгаллаб олади. Хозирги киночилигимиздан бироз кунглим тулгани хам улар кул ковуштириб утиришгани йук. Мехнат килиб кино яратишяпти. Барибир савияси бироз пастрок булса хам узимизнинг кино ва сериални хорижнинг купчилик филмларидан устун куяман. Чунки узимизнинг киноларда бир оз булсин миллийлик бор. Хозирча ишонаман: бир кун келиб бизнинг киномиз хам жахон экранларига чика олади ва асосийси узимиз курганимизда калбларимиз ларзага келади. Чунки шундай асарлар такдим этишга кодир ижодкорлар бизда булган ва бундан кейин хам булади...
Ответить 
"+" от:
Старый 17.06.2008 15:07   #6  
Officials Group
Аватар для Asadjon Khodjaev
Оффлайн
Сообщений: 487
+ 105  815/251
– 0  1/1

Uzbekistan
Цитата:
Сообщение от Lutfillo Tursunov Посмотреть сообщение
Барибир савияси бироз пастрок булса хам узимизнинг кино ва сериални хорижнинг купчилик филмларидан устун куяман
Агарда бизда хам хориж фильмлари қатори фильмлар суратга туширилса - бунда сценарийга, актёрларга, ва танланган мавзуга алоҳида эътибор қаратилса (албатта бунда тегишли кинобюджет хам катта роль ўйнаши керак деб ўйлайман), кўпчилик уни маза қилиб томоша қилар эди.

Мана қўшниларимиз "Кочевник" фильмини суратга олишган, ман ўйлайманки агар бизда Амир Темур ёки бошқа тарихий шахслар тўғрисида манзарали фильмлар олиш мумкин. Бундай фильмлар хориж фильмларидан қолишмайди ва кўпчилик уни мириқиб томоша қилиши аниқ.
Ответить 
Старый 17.06.2008 15:50   #7  
Real ID Group uParty Member
Аватар для Lutfillo Tursunov
Оффлайн
Xabar
Сообщений: 1,597
+ 745  1,505/647
– 2  1/1

Uzbekistan
Цитата:
Сообщение от Asadjon Khodjaev Посмотреть сообщение
Агарда бизда хам хориж фильмлари қатори фильмлар суратга туширилса - бунда сценарийга, актёрларга, ва танланган мавзуга алоҳида эътибор қаратилса (албатта бунда тегишли кинобюджет хам катта роль ўйнаши керак деб ўйлайман), кўпчилик уни маза қилиб томоша қилар эди. Мана қўшниларимиз "Кочевник" фильмини суратга олишган, ман ўйлайманки агар бизда Амир Темур ёки бошқа тарихий шахслар тўғрисида манзарали фильмлар олиш мумкин. Бундай фильмлар хориж фильмларидан қолишмайди ва кўпчилик уни мириқиб томоша қилиши аниқ.
Бизнинг кино санъатимиздаги энг катта муаммолардан бири хам шу булса керак. Яъни, бюджет муаммоси. Хозир биздаги филмларни суратга олиш учун 100 минг $ атрофида (бу хам хаммасида эмас) маблаг сарфланяпти. Ён кушниларимиз суратга олган уша "Кочевник" ёки "Монгол" филмларига 40 млн $ атрофида (орадаги фаркга эътибор беринг!) маблаг сарфланган. Бу холат уз таъсирини утказмай колмайди.
Якинда интернетда "Монгол" филми ижодкорлари келгусида Тумарис ва Амир Темур хакида кино ишлашни режалаштиришаётгани хакида укиб колдим. Бу киноларда бизнинг актёрлар иштирок этмаслиги деярли аник. Буюк аждодларимиз хакида бошкаларнинг кино тушириши яхшимикан ёки узимизникилар ишлашсами?! Менимча, бизнинг киномизда хам шундай катта киноларга кул уриш керак, лекин кино муваффакиятли чикиши учун катта микдордаги бюджет хам булиши керак. Йукса, аввалги тарихий филимларимиз ("Амир Темур", "Алпомиш") каби у даражада муваффакият козонилмайди.
Ответить 
"+" от:
Реклама и уведомления
Старый 17.06.2008 16:48   #8  
Аватар для Nigora Umarova
Оффлайн
AKA:Nigorabegim
Сообщений: 8,095
+ 8,360  10,318/4,529
– 37  58/50

UzbekistanОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью ICQОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью Skype™Мой КругFacebook
Маълумки, кино хам санъатнинг бир тури хисобланади.Фикримча,кино олишда купрок пулга эмас, балки санъатга эътибор бериш керак. Тугри хозир хамма нарса молиявий имкониятларга боглик. Режиссёрлар хам мана шундай мавзудаги фильмни суратга олсам, у шунчадир томашабинни узига жалб кила олади, деб фильмни суратга олаётгандек гуё...
Тугри, киночиларимиз кул ковуштириб утиришганлиги йук, бирок юкорида таъкидлаганимдек, сони бору, салмоги йук фильмлар керакмикан?!..
Биргина мисол режиссёр Йулдош Аъзамовнинг олган "Уткан кунлар" кино асари билан кейинги олинган "Уткан кунлар" нинг осмон билан ерча фарки бор.
Тарихий сиймолар ёки тарихий жанрда яратиладиган фильмлар учун маблаг тежамаган маъкулрок деб уйлайман. Сабаби бизнинг кимлигимизни дунёга куз-куз киладиган нарса шундай фильмлар хисобланади.
Ответить 
"+" от:
Старый 17.06.2008 17:12   #9  
Аватар для Nigora Umarova
Оффлайн
AKA:Nigorabegim
Сообщений: 8,095
+ 8,360  10,318/4,529
– 37  58/50

UzbekistanОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью ICQОтправить сообщение для Nigora Umarova с помощью Skype™Мой КругFacebook
Бундан ташкари "Тонг олдидан", "Касам", "Насриддин Бухорода", "Тохир ва Зухра", "Алишер Навоий", "Сен етим эмассан", "Уткан кунлар" (дастлабки талкин), "Абу Райхон Беруний", "Инсон кушлар ортидан боради", "Шум бола", "Дахонинг ёшлиги", "Абдуллажон" Юнесконинг олтин фондига киритилган. Сабаби эса оддий. Унда узбек характери тасвирлаб берилган.
Ответить 
"+" от:
Старый 18.06.2008 19:34   #10  
Real ID Group uParty Member
Аватар для Lutfillo Tursunov
Оффлайн
Xabar
Сообщений: 1,597
+ 745  1,505/647
– 2  1/1

Uzbekistan
Цитата:
Сообщение от Nigora Umarova Посмотреть сообщение
Тарихий сиймолар ёки тарихий жанрда яратиладиган фильмлар учун маблаг тежамаган маъкулрок деб уйлайман. Сабаби бизнинг кимлигимизни дунёга куз-куз киладиган нарса шундай фильмлар хисобланади.
Асосийси уша маблаг каердан олинади (бюджетданми ёки...)! Чунки агар мен продюсер булсам, тарихий филмга у даражада катта пул тикишга ботина олмайман. Чунки, эртага мен банкрот булишим мумкин. Мисол учун, Козогистонда суратга туширилган уша "Кочевник" филмини олайлик. Ушбу асар олиш учун 40 миллион АКШ доллари сарфланди. Прокатдан эса бор-йуги 5 миллионга якин маблаг йигилди. Колган 45 млн зарар кимнинг чекига тушади?!
Бу кино ёмон олингани учун кам пул йигди, деб булмайди. Бунинг узига хос сабаблари хам бор. Лекин бу кинонинг асосий ютуги - миллатнинг тарихи, маданиятини жахонга намоён этди. Шунинг учун хам зарарга (маблаг томонидан) тушиши мумкинлиги аник булса хам бундай киноларни олиш керак. Майли 40 000 000 $ ишлатиш керакмас, лекин бугунги киномотография талабларига жавоб берадиган (спецэффектлар билан) уша замон рухини тулик курсатиб бера оладиган асар яратиш учун, менимча, камида 10 млн талаб этилса керак.
Яна бир йул бор: жуда яхши сценарий ёзиб, Мел Гибсонга бериш керак. Агар сценарий унга маъкул келса, унинг узи келиб, кинони суратга олиб (узимизнинг актерлар билан) бериб кетади.
Ответить 
Ответить
Опции темы
Опции просмотра




Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2024, Jelsoft Enterprises Ltd. Перевод: zCarot
Advertisement System V2.5 By Branden
OOO «Единый интегратор UZINFOCOM»


Новые 24 часа Кто на форуме Новички Поиск Кабинет Все прочитано Вверх