Просмотр полной версии : Ўқувчига жазо бериш мумкинми?
Ассалому алайкум, uforum аъзолари. Мен ушбу мавзуни "Ўқувчига жазо бериш мумкинми?" деб номладим, чунки охирги йилларда кўпгина ўқувчиларнинг "қутуриб" кетаётганлигини гувоҳи бўлмоқдаман. Бир вақтлар ўқувчилар коллеж, лицейдан ҳайдалиб кетишдан қўрқишарди, ҳеч бўлмаганда синфдан, курсдан қолиб кетишдан ҳайиқиб туришарди. Ҳозир эса ҳеч нимадан қўрқишмайди. Дарсларга баъзи ўқувчилар хоҳласа келади, хоҳламаса йўқ. Дарсларга баъзида ҳалақит беришади. Қўлингиздан келгани битта директорга "билдиришнома". Ота-онасини чақириб(агарда чет элга ишга кетмаган бўлса), ўзларича тартибга олган бўлишади. Озроқ аҳвол яхшилнгандек бўлади-ю, яна ўша аҳвол давом этади... Агар баъзида жаҳлингиз чиқиб, ўша ўқувчига қаттиқ гапирворсангиз, сиз айбдорга чиқасиз.
Охирги йилларда бирорта коллеждан ёки лицейдан курсдан қолиб кетган ўқувчиларни эшитмадим. Бу нарсалар ўқувчиларнинг онгига албатта, таъсир қилади деб ўйлайман.
Ўқийдиган билимли ёшларга стипендиялар, ўқимайдиганларга турли жазо чоралари кўрилса фойдали бўлмайдими?
Фикрларинизни кутиб қоламан.
Behzod Saidov
03.05.2009, 21:08
Ўқийдиган билимли ёшларга стипендиялар, ўқимайдиганларга турли жазо чоралари кўрилса фойдали бўлмайдими?
Фикрларинизни кутиб қоламан.
O'qishdan haydalishdan qo'rqmasa, menimcha, biror boshqa jazoning foydasi yo'q.
Nigora Umarova
05.05.2009, 14:22
Охирги йилларда бирорта коллеждан ёки лицейдан курсдан қолиб кетган ўқувчиларни эшитмадим.
Таълим тизимизда умумий урта таълим мажбурий булганлиги учун хам укувчини укишдан хайдашга хеч кимнинг хаки йук.
Курсдан колиш масаласига келсак, агар укувчининг оилавий шароити кийин ахволда булса укувчи академик таътил олиши мумкин, холос.
Nigora Umarova
05.05.2009, 14:29
Ўқийдиган билимли ёшларга стипендиялар, ўқимайдиганларга турли жазо чоралари кўрилса фойдали бўлмайдими?
Фикрларинизни кутиб қоламан.
Укийдиган укувчи хам, укимайдиган укувчи хам хар доим рагбатга мухтождир. Рагбат моддий ва маънавий булади. Укимайдиган укувчини озгина булса-да кичкинагина харакатини инобатга олиб мактаб куйсангиз, кейинги сафар, албатта, мактов эшитаман деб дарсини тайёрлаб келади. Укувчиларимга берадиган огир жазоим уларни мактамаслигимдир. Эътиборимдан колишдан чучиган укувчим уртокларидан, гурухдошларидан ортда колмасликка харакат килади.
Укимайдиган укувчиларга нисбатан сиз кандай жазони куллаган булардингиз?
nurmatov
05.05.2009, 18:19
Fikringizga qo'shilaman!
Укимайдиган укувчиларга нисбатан сиз кандай жазони куллаган булардингиз?
Jazo desam to'g'ri bo'lmas-u, chora desam to'g'riroq bo'lar. Agar imkoniyat bo'lsa, shu o'quvchining nega o'qimayotganligi sabablarini o'z tilidan diqqat bilan tinglar va u bilan dildan suhbat qurishga intilib - bu boradagi shaxsiy fikrlari bilan alohida qiziqardim. Bir so'z bilan USTOZlik qilardim!
Nigora Umarova
06.05.2009, 13:33
Fikringizga qo'shilaman!
Укимайдиган укувчиларга нисбатан сиз кандай жазони куллаган булардингиз?
Jazo desam to'g'ri bo'lmas-u, chora desam to'g'riroq bo'lar. Agar imkoniyat bo'lsa, shu o'quvchining nega o'qimayotganligi sabablarini o'z tilidan diqqat bilan tinglar va u bilan dildan suhbat qurishga intilib - bu boradagi shaxsiy fikrlari bilan alohida qiziqardim. Bir so'z bilan USTOZlik qilardim!
Ba'zan USTOZlik ham qilib aql o'rgatishga ma'naviy haqimiz bo'lmaydi. Sababi biz fanimiz yuzasidan o'quvchimizga bilim berishga haqlimiz. Oilaviy hayot, turmush darajasidan esa...
Bolaning ahvoli, ruhiyati, ko'zlariga qarab oilaviy sharoitini bilib olish mumkin. Ba'zan oilaviy ahvolini so'rash orqali dilini og'ritib qo'yishdan qo'rqaman. Shunday yo'l tutaman-ki, o'quvchini o'zi kelib mendan maslahat so'raydi, shart-sharoitini tushuntiradi, kerak bo'lsa zarur- do'stona maslahat so'raydi.
nurmatov
06.05.2009, 15:58
Ba'zan USTOZlik ham qilib aql o'rgatishga ma'naviy haqimiz bo'lmaydi. Sababi biz fanimiz yuzasidan o'quvchimizga bilim berishga haqlimiz. Oilaviy hayot, turmush darajasidan esa...
Bolaning ahvoli, ruhiyati, ko'zlariga qarab oilaviy sharoitini bilib olish mumkin. Ba'zan oilaviy ahvolini so'rash orqali dilini og'ritib qo'yishdan qo'rqaman. Shunday yo'l tutaman-ki, o'quvchini o'zi kelib mendan maslahat so'raydi, shart-sharoitini tushuntiradi, kerak bo'lsa zarur- do'stona maslahat so'raydi.
Albatta ikki og'iz so'z bilan bu boradagi hamma fikrlarni bayon etish qiyin. Yuqoridagi fikrlaringiz, hamda tutayotgan yo'lingiz mening nazarimda yuksak hurmatga loyiq.
Tarihimizga nazar solsak, Ustoz - eng hurmatli inson bo'lgan desak hato qilmagan bo'lamiz. Sababi, ustozni hurmat qilinish kerak deb yaxshi targ'ib qilinganidangina emas, asosiy sababi - shogirdlar Ustozda komillikning tirik namunasini ko'rishganidan bo'lsa kerak.
Shundan hulosacha yasasak - o'qituvchidan nima talab qilinishi ko'rinib qoladi.
Ba'zan USTOZlik ham qilib aql o'rgatishga ma'naviy haqimiz bo'lmaydi.
Баъзан шундай вазиятларда ҳақлилик қилиб кўрингчи, ўша ўқувчининг акаси ёки юзи чидаса ота-онасининг ўзи ҳам ҳаққини сўраб келади.
Sababi biz fanimiz yuzasidan o'quvchimizga bilim berishga haqlimiz.
Тўғри, лекин буни ўқувчи қабул қилолмайди.
Ҳозирда, ёшроқ ўқитувчилар дарс бериш давомида бирор ўқувчига қаттиқроқ тегиб қўйса (яъни ўз ҳаққини талаб қилса), дарсдан сўнг ўқувчининг акаси бир тўда шериклари билан ўқитувчидан ҳақларини талаб қилиш учун келиб туришадиган бўлиб қолибди. Ёки бўлмаса эртасига ота-онаси бақир-чақир қилиб (ким экан у, кеча тухумдан чиққан хўрозча, қайта идишига жойлаб қўяман деб) кириб келиб қолади. Бундай шантажчилардан оддий ўқитувчи ҳам қўрқиб қоладида, ҳаёт эса давом этиб кетаверади...
Ана шунақа..., оиладаги тарбия ва ҳаёт шунақа бўлгандан кейин, сизнинг қўлингиздан нима келарди. Ота-онасига ҳам устозлик қилолмайсиз-ку.
Umida Shodiyeva
07.05.2009, 12:59
Ba'zan USTOZlik ham qilib aql o'rgatishga ma'naviy haqimiz bo'lmaydi. Sababi biz fanimiz yuzasidan o'quvchimizga bilim berishga haqlimiz. Oilaviy hayot, turmush darajasidan esa...
Shunday Muallimlar borki ularning darsdan tashqaridagi, nasixatiga joy qolmaydi ,chunki ularning berayotgan ilmi ham ma'naviy ham ma'rifiy ta'sir qiladi o'quvchiga. Ammo unday ustozlar juda kam-de...
bezdelnik
07.05.2009, 13:41
menimcha jazolab turish kerak, bu tarbiyani bir ko'rinishi... albatta tarbiya uydan boshlanadi, maktab hech qachon bolaga tarbiya bera olmaydi, tarbiyani uyda ota ona beradi, maktab bolaga bilim beradi....
Укийдиган укувчи хам, укимайдиган укувчи хам хар доим рагбатга мухтождир. Рагбат моддий ва маънавий булади. Укимайдиган укувчини озгина булса-да кичкинагина харакатини инобатга олиб мактаб куйсангиз, кейинги сафар, албатта, мактов эшитаман деб дарсини тайёрлаб келади. Укувчиларимга берадиган огир жазоим уларни мактамаслигимдир. Эътиборимдан колишдан чучиган укувчим уртокларидан, гурухдошларидан ортда колмасликка харакат килади.
Укимайдиган укувчиларга нисбатан сиз кандай жазони куллаган булардингиз?
Сиз айтаётган мақташ йўли билан болалар боғчасидаги ёки 5-6 синфларда ўқийдиган болаларни алдаса бўлади. Коллежда ёки лицейда ўқийдиган ўқувчилар аллақачон сиз билан биздек ўқитувчиларни алдаб кетишадиган ёшда ва ўқитувчиларга ва таълимга аллақачон ўз баҳоларини қўйиб қўйишган. Агар чин кўнгилдан яхши муомала қилсангиз, устингизда безрайиб, "шақшайиб" кулиб, тиржайиб турадиганлари бор ичида. Гўёки ўқитувчини бошқа иш топа олмаганидан ишлаб юрибди деб ўйлайдиганлари бор. Мақташ ҳам баъзи қишлоқдан келган содда болаларга таъсир қилиши мумкин. Ҳаммага ҳам эмас.
Ўишга келмай, кўчада бизнес қилиб юрган коллеж болалар бор қанчалаб. Улар ҳеч нимадан қўрқишмайди, чунки уларни ўқув муассасасидан ҳайдаб бўлмайди, улар келишса ҳам келишмаса ҳам "мажбурий таълим" деб дипломларини олиб кетишаверади. Кейин эса ўқитувчининг обруси бир "тийин".
Behzod Saidov
07.05.2009, 16:52
Kollej, litsey o'quvchisini o'qishdan haydab bo'lmasa, o'zlashtira olmagani uchun kursdan qoldirish ham mumkin emasmi?
Укимайдиган укувчиларга нисбатан сиз кандай жазони куллаган булардингиз?
Агар менга колганда укитувчини менсимаганлиги учун укимайдиганларга гильотина ёки электр стулни куллаган булардим.
Агар менга колганда укитувчини менсимаганлиги учун укимайдиганларга гильотина ёки электр стулни куллаган булардим.
Намунча ваҳшийсиз... ;)
Ахмоқни тентак қиламан денг.
Nigora Umarova
08.05.2009, 10:30
[QUOTE]
Сиз айтаётган мақташ йўли билан болалар боғчасидаги ёки 5-6 синфларда ўқийдиган болаларни алдаса бўлади. Коллежда ёки лицейда ўқийдиган ўқувчилар аллақачон сиз билан биздек ўқитувчиларни алдаб кетишадиган ёшда ва ўқитувчиларга ва таълимга аллақачон ўз баҳоларини қўйиб қўйишган. Агар чин кўнгилдан яхши муомала қилсангиз, устингизда безрайиб, "шақшайиб" кулиб, тиржайиб турадиганлари бор ичида. Гўёки ўқитувчини бошқа иш топа олмаганидан ишлаб юрибди деб ўйлайдиганлари бор. Мақташ ҳам баъзи қишлоқдан келган содда болаларга таъсир қилиши мумкин. Ҳаммага ҳам эмас.
Ўишга келмай, кўчада бизнес қилиб юрган коллеж болалар бор қанчалаб. Улар ҳеч нимадан қўрқишмайди, чунки уларни ўқув муассасасидан ҳайдаб бўлмайди, улар келишса ҳам келишмаса ҳам "мажбурий таълим" деб дипломларини олиб кетишаверади. Кейин эса ўқитувчининг обруси бир "тийин".
Укувчимиз кузимизга караб ёлгон гапириб турса, индамай туролмаймиз-ку!.. Тарбиямизнинг самарадорлиги хам шунда-де! бошка фанлардан канака билмадим-у укувчиларим каерда булмасин дарсимга етиб келишади. Дарсни колдирмасликка харакат килишади. Хатто бизнесменлари хам. Мавзуни хар доим хаётга боглаб утишга харакат киламан. Укувчига курук таълим бериш яхши самара бермайди. Шу жумладан курук тарбия хам Таълимни тарбияга кушиб олиб борсак кутилган натижага эришиш мумкин.
Бугунги кундаги укувчи насихат эшитишни ёмон куради. Биз уларга фикримизни маслахат охангида айтишгагина хаклимиз. Гапларимизни мулохаза килиб амал киладими ёки йукми бу укувчининг иши. Чунки маслахат хам маслахат берувчининг нуктаи назаридан келиб чиккан холда берилади. Амал килувчи эса уз шарт-шароитидан келиб чиккан холда унга амал килади.
Nigora Umarova
08.05.2009, 10:32
Kollej, litsey o'quvchisini o'qishdan haydab bo'lmasa, o'zlashtira olmagani uchun kursdan qoldirish ham mumkin emasmi?
Kursda qoldirishdan ne naf? O'quvchini bir yil umri zoye ketadimi yoki boshqa quyi kursdagi o'quvchilarni "aynitish" uchunmi? Undan ko'ra bilimiga yarasha topshiriq bergan ma'qulroqmasmikan?
Behzod Saidov
08.05.2009, 12:03
Kursda qoldirishdan ne naf? O'quvchini bir yil umri zoye ketadimi yoki boshqa quyi kursdagi o'quvchilarni "aynitish" uchunmi? Undan ko'ra bilimiga yarasha topshiriq bergan ma'qulroqmasmikan?
Menimcha, bir yil aqlini yig'ishtrib olishi uchun yetarli bo'ladi. Agar yillar ham davo bo'lmasa, menimcha, bunaqa o'quvchidan voz kechish kerak. Siz aytgandek boshqa o'quvchilarni ham "aynitmasligi" uchun. Xullas, o'zi, mumkinmi yoki mumkinmasmi?
Nigora Umarova
08.05.2009, 12:13
Menimcha, bir yil aqlini yig'ishtrib olishi uchun yetarli bo'ladi. Agar yillar ham davo bo'lmasa, menimcha, bunaqa o'quvchidan voz kechish kerak. Siz aytgandek boshqa o'quvchilarni ham "aynitmasligi" uchun. Xullas, o'zi, mumkinmi yoki mumkinmasmi?
Qilsa bo'ladi. Biroq odamgarchilik yuzasidan bunday chorani qo'llamagan bo'lardim.
Ibragim Yermatov
08.05.2009, 14:46
Menimcha, bir yil aqlini yig'ishtrib olishi uchun yetarli bo'ladi. Agar yillar ham davo bo'lmasa, menimcha, bunaqa o'quvchidan voz kechish kerak. Siz aytgandek boshqa o'quvchilarni ham "aynitmasligi" uchun. Xullas, o'zi, mumkinmi yoki mumkinmasmi?
Qilsa bo'ladi. Biroq odamgarchilik yuzasidan bunday chorani qo'llamagan bo'lardim.
Хар бир ўқитувчи ўзининг ўқувчилари ёшлик қилиб хатога йўл қўйган бўлса уни "bunaqa o'quvchidan voz kechish kerak" демасдан, кучи етганча тўғри йўлни кўрсатишга интилади. Бу ўқитувчининг бурчидир.
nurmatov
08.05.2009, 21:22
Sabab bo'lib, soham bo'yicha konsultant sifatida davlat idoralaridan biriga kelib ketishimni so'rashdi.
Taksiga o'tirib manzil bo'yicha haydashini so'radim.
Taksi haydovchisi manzilni eshitib, "YUQORI" va ularda ishlayotganlarni, "BOSHQARUV"ni yomonlay ketdi.
Qo'lida sigaret tutatib, menga: "shu chekishdan hech qutula olmadim-da", deb qo'ydi.
Gaplarini bo'lmay oxirigacha eshitdim. O'ziyam rosa gapirdi.
Keyin u kishidan
- O'qiydigan farzandlariz bormi? - deb so'radim.
- Ha, dedi.
- Ularni o'qishlaridan habar olib turasizmi, bir kunda qancha vaqt ajratasiz? - deb so'radim.
U kishi,
- E-e, vaqt qatta deysiz, uyga charchab borib, ertasiga yana ishga chiqib ketaman, dedi.
9 sinfda o'qiydigan o'g'lini nimaga qiziqishini ham bilmaydi.(Internet kafeda kompyuter o'ynashga qiziqishidan boshqa!)
Gap aylanib GAPga kelib taqaldi, bir oyda kamida 1-2 marta GAP yeyisharkan.
Yana so'radimki, - sizga shu chekishni tashlashizga birortasi halal beryaptimi, yoki sizni majburlashadimi chekasan deb?
Albatta, "yo'q!" degan javobni oldim!
U kishiga Farzandlariga vaqt topa olmasligiyu, bir oyda 2 marta kamida 4-5 soatdan GAP ga vaqt ajratishini eslatdim.
- "BOSHARUV"ni yomonlashdan oldin avval o'zizni boshqarvolsangiz, "TEPA"dagilarni tanqid qilishdan oldin, oilangizga yaxshi "TEPA" bo'lib,
farzandlarizga vaqt ajratgan bo'lsangiz edi man sizni eshitardim, man sizni eshitmiman ham, fikr ham bildirmiman oka!
Bir tasavvur qiling, shu tepa sizning farzandlarizga o'xshaganlarga qolsa nima bo'larkin (ichimda: "O'zi asrasin"),
Siz GAP yeng, boshqalar farzand tarbiyalasin ekanda?!, - dedim.
- "Bo'ldi uka, manga hali hech kim shunaqa demagandi, ko'zimni ochdiz, farzandlarim sizlarga o'xshasin, omadizni bersin" deb duo qilib qoldi.
( Kira pulini to'ladim lekin :)! )
Bu voqeani balki bu mavzuga unchalik aloqasi yo'qdirku, lekin ko'p otalarning axvoli mana shunaqa, aybni kim-kimlargadir ag'darib
o'zlarini o'zi aldab yurishadi. Farzandlari ham bilganlaridan qolishmaydi (otasiz o'sishadida).
Agar imkon bo'lsa man ana shunaqa otalarni "sinfida qoldirgan" bo'lardim.
Behzod Saidov
08.05.2009, 22:10
Хар бир ўқитувчи ўзининг ўқувчилари ёшлик қилиб хатога йўл қўйган бўлса уни "bunaqa o'quvchidan voz kechish kerak" демасдан, кучи етганча тўғри йўлни кўрсатишга интилади. Бу ўқитувчининг бурчидир.
Bir-ikkita xato qilsa e yoq be yo'q qo'liga pattasini tuqazish kerak degan fikrdan yiroqman. Yuqoridagi fikringizga ham 100% qo'shilaman. Aytishdadiyu, "yaxshi otga bir qamchi". Lekin "ot" yaxshi bo'lmasachi? Menimcha, ta'lim muassasida baribir oxirgi chora bo'lishi kerak. Uni qo'llashga esa shoshmaslik, o'quvchilarda javobgarlik hissini shakllantirish kerak.
nurmatov
08.05.2009, 22:26
o'quvchilarda javobgarlik hissini shakllantirish kerak.
Haqiqatdan ham o'quvchi o'qishga o'zini ko'r-ko'rona majburlamasligi, balki, nimani nima uchun o'rganayotganini bilishi, tushinishi juda muhim. Biror ishni qilishdan avval sabab-natija bilan qiziqmasdan bajarib ketavermaymizku.
Balki o'quvchilarni buyukroq lekin mantiqli orzu qilishga alohida yo'naltirish kerakdir?
Umida Shodiyeva
14.05.2009, 12:29
albatta tarbiya uydan boshlanadi, maktab hech qachon bolaga tarbiya bera olmaydi, tarbiyani uyda ota ona beradi, maktab bolaga bilim beradi....
Ozgina yanglishibsiz! To'g'ri, bolaning yoshligidan yonida ota-onasi, oila a'zolari bo'ladi, ammo unga eng ko'p ta'sir o'tkaza oladigan uning maktabdagi, litseydagi do'stlari, mualimlaridir,chunki bolaning ko'p vaqti ular bilan o'tadi.Demakki tarbiya borasida ularning o'rnilari beqiyosdir!
Тарбия таълимсиз хам уз мавкеъини йукотмайди, лекин тарбиясиз таълим гирт беъманиликнинг узи. Хатто хавфли десак хам булади.
Nigora Umarova
14.05.2009, 19:48
Тарбия таълимсиз хам уз мавкеъини йукотмайди, лекин тарбиясиз таълим гирт беъманиликнинг узи. Хатто хавфли десак хам булади.
Худди компьютерга тушган вирус каби...
Umida Shodiyeva
18.05.2009, 11:34
Агар менга колганда укитувчини менсимаганлиги учун укимайдиганларга гильотина ёки электр стулни куллаган булардим.
O'zingiz ham o'quvchi bo'lgansiz-ku?!
O'zingiz ham o'quvchi bo'lgansiz-ku?!
Hamma o'quvchilarning kallasini kesaylik deyotganim yo'q-ku :)
Feruza Xodjayeva
22.05.2009, 16:50
albatta tarbiya uydan boshlanadi, maktab hech qachon bolaga tarbiya bera olmaydi, tarbiyani uyda ota ona beradi, maktab bolaga bilim beradi....
Ozgina yanglishibsiz! To'g'ri, bolaning yoshligidan yonida ota-onasi, oila a'zolari bo'ladi, ammo unga eng ko'p ta'sir o'tkaza oladigan uning maktabdagi, litseydagi do'stlari, mualimlaridir,chunki bolaning ko'p vaqti ular bilan o'tadi.Demakki tarbiya borasida ularning o'rnilari beqiyosdir!
Haqiqatdan ham bolaga tarbiya berishda maktabning,ayniqsa, o'qituvchilarning o'rni beqiyos. O'quvchi ota-onasining so'zlaridan ko'ra muallimining so'zlariga ko'proq ishonadi va suyanadi.Chunki o'quvchining (ayniqsa boshlang'ich sinf o'quvchisining) nazarida muallimidanda aqlliroq,bilimliroq va donoroq kishi bo'lmaydi.Bundan kelib chiqadiki,muallim o'quvchini qaysi tomonga yetaklasa,o'quvchi ham o'sha tomonga ergashadi.
Jahongir Znaxar
23.05.2009, 13:45
O'zingiz ham o'quvchi bo'lgansiz-ku?!
Hamma o'quvchilarning kallasini kesaylik deyotganim yo'q-ku :)
Iya, juda jiddiylashib ketibsizlarku...:187:
Lutfillo Tursunov
30.05.2009, 17:46
Мендан ўқитувчи ёки тарбиячи чиқмаслиги аниқ.
Лекин талабалик давримда бир марта тарбиячилик қилиб кўрганман ва шу ишим учун ўнга яқин "Фахри Ёрлиқ" олганман. Хуллас ҳаммаси ёзги оромгоҳда бўлганди. Ёзги каникулни бекор ўтказмаслик мақсадида Бўстонлиқдаги бир нуфузли оромгоҳга "вожатий" бўлиб ишладим. Менга тушган гуруҳ, энг ёши катта болалардан ташкил топганди. Уларнинг энг кичиги 13 ёшдаги болалар, катталари 16 ёшдан ҳам ўтарди. Болаларнинг аксарият қисми ўзига тўқ оилалардан ва табиийки, улар орасида тарбиясизлари ҳам, қитмиру хулиганлари ҳам кўп. Бундай болалар билан муомала қилиб бўлмасди. Сал пас кетсанг, бошингга чиқволиб хоҳлаганини қилишарди. Икки тарбиячи 40тача болага бош эдик. Мен бошланишидан қаттиққўлликка амал қилдим, шеригим эса "Менга фарқи йўқ, болалар нимани хоҳлашса шуни қилаверишсин. Фақат менга дам олишга ҳалақит беришмаса бўлди" қабилида иш бошлади. Уч кун ўтмади ҳамки, болалар шеригимни мазхара қилишга ўтишди, ҳар қанча муомала қилмасин фойдаси бўлмади. Бир сафар шеригим кино кўриб ўтирарди. Шу пайт бир бола секин орқасидан келдида қулоғини чунонам чертдики, "чарс" этиб овози чиқиб кетди... Бу таҳқирга чидай олмаган тарбиячи бу куниёқ оромгоҳдан жуфтакни рослаб қолди. Кейинги 15 кун давомида 40та бола ўзимга қолиб кетди. Болалар энди менга ҳужумга ўтишди. Кейин мен сўнгги чорани қўллай бошладим. Ўзини тута олмаган болани секингина хонамга олиб кирардиму тавбасига таянмагунча дўппослардим. Дуппослагандаям бирор ерига жарохат етмайдиган қилиб "аввайлабгина" урардим, кейин рухий тарафдан босим ўтказиб, унинг бошқаларга шикоят қилишини олдини олардим... Буни қарангки, уч ой давомида оромгоҳдаги энг тартибли гуруҳлар айнан мен бошқарган гуруҳлар бўлди. Ҳар йиғилишда оромгоҳ раҳбарияти томонидан мақтовлар эшитишдан чарчамасдим :) Улар кейинги йиллардаям мени оромгоҳга таклиф қилишди. Лекин боргим келмади, чунки "тарбия услубим" ўзимгаям ёқмас эди...
Umida Shodiyeva
01.06.2009, 11:51
Lutfillo aka!
Sizdan qatiqqo'l ammo, uddaburon tarbiyachi chiqar ekan! Qoyil, 40 ta bolaga 15 kun ko'z-quloq bo'lish...
Men har yakshanba, uyga yig'ilgan 10 ta jiyanimga 1 soat ham qaray olmayman!
Lutfillo Tursunov
01.06.2009, 22:45
Lutfillo aka!
Sizdan qatiqqo'l ammo, uddaburon tarbiyachi chiqar ekan! Qoyil, 40 ta bolaga 15 kun ko'z-quloq bo'lish...
Men har yakshanba, uyga yig'ilgan 10 ta jiyanimga 1 soat ham qaray olmayman!
Кўп мақтаб юборманг, яна тарбия масканларида ўша "услуб"ни қўллашга тушиб олишмасин :)
Nigora Umarova
02.06.2009, 15:28
Кўп мақтаб юборманг, яна тарбия масканларида ўша "услуб"ни қўллашга тушиб олишмасин :)
Мактабда укиб юрганимизда "энг тупалончи синф" бизнинг синф эди. Укитувчилардан эшитмаган гапимиз, угил болаларнинг емаган калтаги колмаган. Уша пайтда 5-синфда эканимизда ёш укитувчи келиб тупалон килган партадошимни доскага чикариб тарсакилаб юборганда бечора кизариб кетиб мазаси булмай колганди. Хамма болалар шундан сунг уша укитувчининг дарсида жим утирадиган булишганди. Бечора синфдошимга роса рахмим келганди...
Укувчига жисмоний жазо беришни хато деб биламан. Баъзан укувчиларим "узидан кетиб колишса" биргина карашимнинг узи етади.
Lutfillo Tursunov
02.06.2009, 22:12
Баъзан укувчиларим "узидан кетиб колишса" биргина карашимнинг узи етади.
Ҳамма тарбиячи ва мураббийлар мунашу услубни ўзлаштиришса яхши бўларди. Лекин бир қараш билан таъсир ўтказиш учун шунга яраша салобат ва билим бўлиши керак. Афсуски, ҳамма ўқитувчиларда ҳам бу салоҳият мавжуд эмас.
Abror Qodirov
10.06.2009, 15:19
Болалар энди менга ҳужумга ўтишди. Кейин мен сўнгги чорани қўллай бошладим. Ўзини тута олмаган болани секингина хонамга олиб кирардиму тавбасига таянмагунча дўппослардим. Дуппослагандаям бирор ерига жарохат етмайдиган қилиб "аввайлабгина" урардим, кейин рухий тарафдан босим ўтказиб, унинг бошқаларга шикоят қилишини олдини олардим...
O'sha oromgohdagi bolalar o'rnida bo'lishni hecham istamagan bo'lardim :)
Lutfillo Tursunov
27.06.2009, 20:54
O'sha oromgohdagi bolalar o'rnida bo'lishni hecham istamagan bo'lardim
Қўйинг-е, мен унчалик ваҳший бўлмаганман :) Агар сиз жуда безори бола бўлганингизда ташвишлансангиз бўларди.
Биласизми ўша йиллар (2000 йил) бу оромгоҳнинг путёвкаси 100 доллар атрофида эди. Энди у ерда қандай эркатой болалар дам олганини чамалаб кўраверинг. Лекин уларнинг ҳаммаси безори эди демоқчимасман, тўрт-бештаси бор эди холос. Қолганлари жуда талантли болалар эди. Менинг гуруҳимдаги болаларнинг ичидан ҳозир таниқли қўшиқчига айланганлари бор. Биттаси актриса бўлиб кетган, кинолар, клипларда рол ўйнаяпти. Биттаси теннис бўйича Ўзбекистон терма жамоаси аъзосига айланган... Булар мен ТВ орқали кўриб-билганларим холос.
Abror Qodirov
27.06.2009, 22:01
Биласизми ўша йиллар (2000 йил) бу оромгоҳнинг путёвкаси 100 доллар атрофида эди
O-ho..!
Менинг гуруҳимдаги болаларнинг ичидан ҳозир таниқли қўшиқчига айланганлари бор. Биттаси актриса бўлиб кетган, кинолар, клипларда рол ўйнаяпти.
Hayron qolmasayam bo'ladi. Oromgoh uchun 100 $ to'lab borgandan keyin... talant uchun ham ozgina atavorilsa... :-)
Lutfillo Tursunov
27.06.2009, 22:45
Биласизми ўша йиллар (2000 йил) бу оромгоҳнинг путёвкаси 100 доллар атрофида эди
O-ho..!
Ҳозир бу оромгоҳнинг путёвкаси 4-5та "O-ho..!" бўлса керак.
Менинг гуруҳимдаги болаларнинг ичидан ҳозир таниқли қўшиқчига айланганлари бор. Биттаси актриса бўлиб кетган, кинолар, клипларда рол ўйнаяпти.
Hayron qolmasayam bo'ladi. Oromgoh uchun 100 $ to'lab borgandan keyin... talant uchun ham ozgina atavorilsa... :-)
Албатта, талантдан кўра, ўша "атаворилган" нарса кўпроқ нарсани ҳал қилган. Бусиз бугун "юлдуз" бўлишнинг иложи бўлмаса керак.
Менинг гуруҳимдаги болаларнинг ичидан ҳозир таниқли қўшиқчига айланганлари бор. Биттаси актриса бўлиб кетган, кинолар, клипларда рол ўйнаяпти. Биттаси теннис бўйича Ўзбекистон терма жамоаси аъзосига айланган...
Менимча Лутфилло Турсуновнинг калтагини ейиш фойдадан холи эмас :)
Lutfillo Tursunov
29.06.2009, 15:22
Менинг гуруҳимдаги болаларнинг ичидан ҳозир таниқли қўшиқчига айланганлари бор. Биттаси актриса бўлиб кетган, кинолар, клипларда рол ўйнаяпти. Биттаси теннис бўйича Ўзбекистон терма жамоаси аъзосига айланган...
Менимча Лутфилло Турсуновнинг калтагини ейиш фойдадан холи эмас :)
Уларни калтакламаганман ва эришган ютуғларига менинг зиғирчаям алоқам йўқ.
Бу кетишда зўравонликда айблашади шекилли :)
Уларни калтакламаганман...
"фақат кўкармайдиган қилиб дўппослаб, руҳий таъсир ўтказганман" ;-)
Lutfillo Tursunov
29.06.2009, 17:26
"фақат кўкармайдиган қилиб дўппослаб, руҳий таъсир ўтказганман" ;-)
Буларидан қўшиқчиям, актёрам, теннисчисиям чиқмаган. Умид йўқ эди улардан. Адабсизлик қилишдан нарига ўтишмасди. Айтишадику: бола бошдан деб. Ўзини яхши тутган ақлли болалар эса мендан фақат ширин ва мақтовлар эшитган. Футболга қизиққанлари асосий командадан жой олган, чўмилишга қизиққани 10 минут кўпроқ чўмилган, китоб ўқигичлари кўча супурмаган... Шунақа :)
Nigora Umarova
29.06.2009, 17:26
Менинг гуруҳимдаги болаларнинг ичидан ҳозир таниқли қўшиқчига айланганлари бор. Биттаси актриса бўлиб кетган, кинолар, клипларда рол ўйнаяпти. Биттаси теннис бўйича Ўзбекистон терма жамоаси аъзосига айланган...
Менимча Лутфилло Турсуновнинг калтагини ейиш фойдадан холи эмас :)
Уларни калтакламаганман ва эришган ютуғларига менинг зиғирчаям алоқам йўқ.
Бу кетишда зўравонликда айблашади шекилли :)
"фа?ат кўкармайдиган ?илиб дўппослаб, ру?ий таъсир ўтказганман" ;-)
Бошланди...
Nigora Umarova
29.06.2009, 17:31
Буларидан қўшиқчиям, актёрам, теннисчисиям чиқмаган. Умид йўқ эди улардан. Адабсизлик қилишдан нарига ўтишмасди. Айтишадику: бола бошдан деб. Ўзини яхши тутган ақлли болалар эса мендан фақат ширин ва мақтовлар эшитган. Футболга қизиққанлари асосий командадан жой олган, чўмилишга қизиққани 10 минут кўпроқ чўмилган, китоб ўқигичлари кўча супурмаган... Шунақа :)
Шух болани хам рагбатлантириш (макташ ёки фахрий ёрлигими шунга ухшаш нарсалар бериш) оркали тугри йулга солиб олиш мумкин. "Калтак методи" оркали айикни калтакни алиф дейишга ургатиш мумкиндир, бирок бу нарсани келажакда шахс булиб етишадиган инсонларга куллаб булмайди.
Lutfillo Tursunov
29.06.2009, 17:45
Шух болани хам рагбатлантириш (макташ ёки фахрий ёрлигими шунга ухшаш нарсалар бериш) оркали тугри йулга солиб олиш мумкин. "Калтак методи" оркали айикни калтакни алиф дейишга ургатиш мумкиндир, бирок бу нарсни келажакда шахс булиб етишадиган инсонларга куллаб булмайди.
Шунинг учун ҳам "методим"дан ўша вақтлардаёқ воз кечиб юборганман.
Javohir Mahmudjonov
15.08.2009, 16:05
O'quvchilarni jazolash menimcha o'qituvchining ishi emas agarda qiziq dars o'tsa hech kim darsdan qochmaydi. Agar sho'xliklar qaytariladigan bo'lsa ota-onasi bilan bog'langan maqul.Ana shunaqa
Ота-оналар билан боғланиш билан баъзи ҳолларда муаммолар ҳал бўлиши мумкин, лекин баъзида ота-она чет элда бўлса, ёки ота-онанинг ўзи тарбияга муҳтож бўлса-чи?
Бир курсдошим лицейда дарс берарди, бир куни ўша лицейда бир ўқитувчи ўқувчи билан тортишиб қолибди. Иложсиз қолган лицей жамоаси ўша ўқувчининг отасини чақиртиришибди. Кўпгина гаплардан сўнг ота-бола ташқарига чиқиб уйига кетаётганда, менинг дўстим ҳам уларнинг ёнидан бошқа иш билан кетаётган экан. Дўстим ёш кўринганлиги учун уни танимай, ўша ота, ўз фарзандига маслаҳат бераётганмиш:
- Нега ўша домлангни четга чиқариб олиб, "гаплашмадинг"? Кўзини қўрқитиб қўйиш керак эди?
Фарзанди эса:
- Домламни четга чақирдим, лекин у чиқишга қўрқди. Бўлмаса кўзига кўрсатиб қўярдим.
Behzod Saidov
02.10.2009, 21:26
Ота-оналар билан боғланиш билан баъзи ҳолларда муаммолар ҳал бўлиши мумкин, лекин баъзида ота-она чет элда бўлса, ёки ота-онанинг ўзи тарбияга муҳтож бўлса-чи?
Бобоси билан боғланиш керак. ;)
Kahramon Jalilov
03.10.2009, 09:20
Hozirgi kunda ko'plab ota-onalar yuqorida aytilganidek o'zlari tarbiyaga muhtojlar, ular farzandlarini (oldin ham aytib o'tganimdek) tarbiya berishmasdan ko'ngliga qarab ish qilyaptilar, bir nima sodir bo'lg'udek bo'lsa ula uchun muhimi kim aybdor yoki sababi muhim emas balki ularning farzandlari hursand bo'lsin yoki haq bo'p chiqsin, bu bilan farzandlarimizda o'zgacha tarbiya muhiti vujudga kelmoqda, bir taqsirning chuda tog'ri gapirgan bir gapi bo'r :"Bizlar hozirgi davrda farzandlarimizni tabiya qilmayapmiz balki ularning ko'ngliga qarab ish qilyapmiz, vaqti keganda ularga harom nima halol nima, qaysi biri tog'ri qaysi biri noto'gri ekanligi va shunga o'hshash ko'p narsalarni tushuntirib bera olmayapmiz, bu bilan biz o'z farzandlarimizni o'z qo'llarimiz bilan har qanday ish qilishlari uchun (harom-harj...) yo'l ochib beryapmiz..."
Shu o'rinda bir olim bilan bo'lgan hikoyani so'zlab beraman:
"Kunlarning birida Nyutonni oldiga bir homilador ayol kelib so'rabdi, men tug'ilajak farzandimmi qanday tarbiyalashim kerak deb so'rasa, Nyuton undan farzanddi necha oylik bo'lganini so'rabdi, shunda ayol 6,5 oy degan ekan, shunda Nyuton siz 6,5 oyga farzandiz tarbiyasidan kech qolibsiz..." degan ekan. Hulosa chiqarish o'zingizdan !!!
Nigora Umarova
03.10.2009, 10:42
Ота-оналар билан боғланиш билан баъзи ҳолларда муаммолар ҳал бўлиши мумкин, лекин баъзида ота-она чет элда бўлса, ёки ота-онанинг ўзи тарбияга муҳтож бўлса-чи?
Бобоси билан боғланиш керак. ;)
Кон билан кирган, жон билан чикади.
Gulnora Voisova
03.10.2009, 10:55
Укувчилик давримизда, жисмоний тарбиядан бизга ёшрок укитувчи кирарди. Ундан унчалик хайикмас эдик.
Машгулотларни бажармай, (кизлар) гаплашиб утираверардик.
Бир куни асабийлашиб турган эканми тинмай гапираётган бир кизга:
"Овозингни учир нега хадеб гапирасан," деб колди.
У киз хам буш келмай:
"Огзим бор гапираман," деди. Шунда укитувчи: (куполлик учун узр)
"Огзим бор деб .... хам е," девди, халиги киз йиглаб юборди.
Бу суз, биз кизларга каттик таъсир килганди. Жуда мулзам булгандик.
Ушандан кейин бир огиз хам гаплашмай, машгулотларни бажарадиган булганмиз :(
Umida Yusupova
03.11.2009, 21:59
Ayrimlar bor, qattiq so'z yoki hammaning oldida uyalganidan so'ng, "yaxshi tomonga" o'zgaradi; ayrimlar bor, siz qattiq gapirsangiz, sizdan o'zmoqchi bo'ladi, shuning-chun ularga alohida yondashish kerak. Masalan, uning qiziqishlarini bilib, o'qituvchi uni o'ziga jalb qila olishi kerak, agar o'qituvchi o'quvchi ko'zi oldida "o'zini ko'rsata olsa" o'quvchi o'zi bilmagan holda uni tanoladi. Ya'ni o'quvchi o'zi bilmagan holda o'qituvchining plani bo'yichao'zini tutadi. Lekin bu mahorat hammaga berilmagan.Hammaga ham kimdandir oldinroq o'ylash qobiliyati berilmagan. Tarbiyani "burchakka turgizmasdan" ham bersa bo'ladi-ku.
Narzullayeva Yulduz
03.11.2009, 22:17
Mening fikrimcha darslarga kirmay , o'qituvchilarni ranjitib , o'quv maskani qonun-qoidalariga rioya qilmayotgan o'quvchilarni albatta jazolab turish kerak va ularga qilayotgan hatti-harakatlari kelajakda faqat o'zlariga zarar keltirishi haqida psixologik tarzda ongiga singdirish kerak deb o'ylayman
Tulqin Eshbekov
03.11.2009, 22:53
Укувчилик давримизда, жисмоний тарбиядан бизга ёшрок укитувчи кирарди. Ундан унчалик хайикмас эдик. Машгулотларни бажармай, (кизлар) гаплашиб утираверардик. Бир куни асабийлашиб турган эканми тинмай гапираётган бир кизга: "Овозингни учир нега хадеб гапирасан," деб колди. У киз хам буш келмай: "Огзим бор гапираман," деди. Шунда укитувчи: (куполлик учун узр) "Огзим бор деб .... хам е," девди, халиги киз йиглаб юборди. Бу суз, биз кизларга каттик таъсир килганди. Жуда мулзам булгандик. Ушандан кейин бир огиз хам гаплашмай, машгулотларни бажарадиган булганмиз
Каранг, гарчи укитувчи куполлик килгандек булса-да аслида бутун синфни тугри тарбиялашга эришибди. Энди тарбия жуда огир ва машаккатли иш-да. Бизнинг юзимизга хатто шапалок тортиб юборган укитувчиларимиз булган ва бугун камолга эришганимиз учун уша устозлардан хам жуда миннатдормиз!
ruzimatbek
05.11.2009, 12:03
Укувчилик давримизда, жисмоний тарбиядан бизга ёшрок укитувчи кирарди. Ундан унчалик хайикмас эдик. Машгулотларни бажармай, (кизлар) гаплашиб утираверардик. Бир куни асабийлашиб турган эканми тинмай гапираётган бир кизга: "Овозингни учир нега хадеб гапирасан," деб колди. У киз хам буш келмай: "Огзим бор гапираман," деди. Шунда укитувчи: (куполлик учун узр) "Огзим бор деб .... хам е," девди, халиги киз йиглаб юборди. Бу суз, биз кизларга каттик таъсир килганди. Жуда мулзам булгандик. Ушандан кейин бир огиз хам гаплашмай, машгулотларни бажарадиган булганмиз
Каранг, гарчи укитувчи куполлик килгандек булса-да аслида бутун синфни тугри тарбиялашга эришибди. Энди тарбия жуда огир ва машаккатли иш-да. Бизнинг юзимизга хатто шапалок тортиб юборган укитувчиларимиз булган ва бугун камолга эришганимиз учун уша устозлардан хам жуда миннатдормиз!
Шароитга қараб иш юритиш керак-ку?
Tulqin Eshbekov
05.11.2009, 23:36
Шароитга қараб иш юритиш керак-ку?
Кизик бир кузатув: болалигида куп жазоланган болалар улгайганида етук инсонларга айланишган. Хеч качон дашном хам эшитмаганлар улгайганида хам бир четда "куринмай" юраверишади...
Nigora Umarova
06.11.2009, 16:20
Кизик бир кузатув: болалигида куп жазоланган болалар улгайганида етук инсонларга айланишган. Хеч качон дашном хам эшитмаганлар улгайганида хам бир четда "куринмай" юраверишади...
Ҳалқимизда урсанг эти қотади, уришсанг бети қотади, деган доно гап бор. Иш тажрибамдан келиб чиққан ҳолда фикримча, ўқувчига унинг камчиликларини дўстона оҳангда ётиғи билан тушунтириш керак.
Akbarova Mehribonu
06.11.2009, 18:48
Укувчилик давримизда, жисмоний тарбиядан бизга ёшрок укитувчи кирарди. Ундан унчалик хайикмас эдик. Машгулотларни бажармай, (кизлар) гаплашиб утираверардик. Бир куни асабийлашиб турган эканми тинмай гапираётган бир кизга: "Овозингни учир нега хадеб гапирасан," деб колди. У киз хам буш келмай: "Огзим бор гапираман," деди. Шунда укитувчи: (куполлик учун узр) "Огзим бор деб .... хам е," девди, халиги киз йиглаб юборди. Бу суз, биз кизларга каттик таъсир килганди. Жуда мулзам булгандик. Ушандан кейин бир огиз хам гаплашмай, машгулотларни бажарадиган булганмиз
Каранг, гарчи укитувчи куполлик килгандек булса-да аслида бутун синфни тугри тарбиялашга эришибди. Энди тарбия жуда огир ва машаккатли иш-да. Бизнинг юзимизга хатто шапалок тортиб юборган укитувчиларимиз булган ва бугун камолга эришганимиз учун уша устозлардан хам жуда миннатдормиз!
Kechirasiz-u, uyda adamiz so'kmagan bo'lsalar-da, o'qituvchimizdan so'kish eshitsak-chi? Bu bizga og'ir botadi. Uyda adamlar bizga xato qilsak sekin-asta kamchiligimizni tushuntiradilar.
To'g'ri, tarbiyasiz tengdoshlarimiz ham bor. Ularning kasriga biz qolishimiz kerakmi?
Кизик бир кузатув: болалигида куп жазоланган болалар улгайганида етук инсонларга айланишган. Хеч качон дашном хам эшитмаганлар улгайганида хам бир четда "куринмай" юраверишади...
Ушбу гапларингизни мактаб ўқувчилари ўқиб, кўп жазоланиш керак экан, етук одам бўларканмиз деган хулоса чиқариб юришмасин тағин. ;)
Ёки устозлар, яхшилаб жазолай етук одам бўлади деб-а... ;)
Tulqin Eshbekov
06.11.2009, 19:27
Ҳалқимизда урсанг эти қотади, уришсанг бети қотади, деган доно гап бор. Иш тажрибамдан келиб чиққан ҳолда фикримча, ўқувчига унинг камчиликларини дўстона оҳангда ётиғи билан тушунтириш керак.
Албатта тушунадиганларига! Бирок, гапни гапир uqqangga, жонни жонга suqqangga, деган макол хам бор. Кимгадир уша qattiqqo`llik ham ижобий таъсир килаверади. Бу билан ур калтак, сур калтак килиш керак, демокчи эмасман. Тарбия беришнинг узи огирлигини эътироф этдим холос.
Tulqin Eshbekov
06.11.2009, 19:31
Ушбу гапларингизни мактаб ўқувчилари ўқиб, кўп жазоланиш керак экан, етук одам бўларканмиз деган хулоса чиқариб юришмасин тағин. Ёки устозлар, яхшилаб жазолай етук одам бўлади деб-а...
Бундай "жазо" хаммага хам насиб этавермайди ва хамма хам етуклик даражасига етиша олмайди. Уша фикримни мен баъзи буюкларнинг болалиги хакидаги хотираларидан укиганларим ва уз бошимдан кечирганларим асосида баён этгандим.
Umida Shodiyeva
07.11.2009, 13:03
Кизик бир кузатув: болалигида куп жазоланган болалар улгайганида етук инсонларга айланишган. Хеч качон дашном хам эшитмаганлар улгайганида хам бир четда "куринмай" юраверишади...
Ушбу гапларингизни мактаб ўқувчилари ўқиб, кўп жазоланиш керак экан, етук одам бўларканмиз деган хулоса чиқариб юришмасин тағин. ;)
Ёки устозлар, яхшилаб жазолай етук одам бўлади деб-а... ;)
Mening fikrimcha, ustozning GO'ZAL tarbiyasining har qanday oliy jazodan ko'ra nafi katta, chunki go'zal tarbiya olgan o'quvchiga bir qarashning o'zi kifoya qiladi:-)
Tulqin Eshbekov
08.11.2009, 06:07
Mening fikrimcha, ustozning GO'ZAL tarbiyasining har qanday oliy jazodan ko'ra nafi katta, chunki go'zal tarbiya olgan o'quvchiga bir qarashning o'zi kifoya qiladi:-)
Яхши отга бир камчи, деганларидек, чиндан хам баъзи укувчиларга бир караб куйсангиз етади. Баъзиларига эса шунака "тарбия" хам жуда зарурлигини мураббийларгина яхши билади. Хатто, шундан кейин хам тарбияни кабул кила олмайдиганлари учраб туради. Педагог кай усулда булмасин таълим билан бир каторда тарбия хам бериши шарт!
Kechirasiz-u, uyda adamiz so'kmagan bo'lsalar-da, o'qituvchimizdan so'kish eshitsak-chi? Bu bizga og'ir botadi. Uyda adamlar bizga xato qilsak sekin-asta kamchiligimizni tushuntiradilar.
Мана муаммо қаерда? Ўқитувчи ўқувчини жазоласа , айрим ота-оналар дод солиб югуришади. “Ҳей, биласанми, боламни онаси бўлиб даже ўзим чертмайман! Сани нима ҳаққинг бор ёки боқиб қўйганмисан ва ҳок..” Мен эса ҳайрон қоламан, қаерда ёзиб қўйибди, уйида ота-онаси томонидан жазоланмайдиган болалар мактабда ҳам жазоланмасин деб?! Шахсан, мен 3-синфдан буёғига ота-онамнинг жазолаганларини, э мулозаматга бало борми, калтаклаганларини эслай олмайман. Аммо, мактаб-интернатимизда 11 синфда ҳам ўқитувчиларимиздан тарсаки еганимни эслайман. Ҳар ҳолда ўқитувчим ургани учун бирон ерим камайиб, мажруҳ бўлиб қолгани йўқ. Қайтангга ўша қаттиққўл ўқитувчиларни мулойим, беозорларидан кўра кўпроқ соғинамиз.
Tulqin Eshbekov
09.11.2009, 02:36
Мана муаммо қаерда? Ўқитувчи ўқувчини жазоласа , айрим ота-оналар дод солиб югуришади. “Ҳей, биласанми, боламни онаси бўлиб даже ўзим чертмайман! Сани нима ҳаққинг бор ёки боқиб қўйганмисан ва ҳок..” Мен эса ҳайрон қоламан, қаерда ёзиб қўйибди, уйида ота-онаси томонидан жазоланмайдиган болалар мактабда ҳам жазоланмасин деб?! Шахсан, мен 3-синфдан буёғига ота-онамнинг жазолаганларини, э мулозаматга бало борми, калтаклаганларини эслай олмайман. Аммо, мактаб-интернатимизда 11 синфда ҳам ўқитувчиларимиздан тарсаки еганимни эслайман. Ҳар ҳолда ўқитувчим ургани учун бирон ерим камайиб, мажруҳ бўлиб қолгани йўқ. Қайтангга ўша қаттиққўл ўқитувчиларни мулойим, беозорларидан кўра кўпроқ соғинамиз.
Отангизга балли! Уша укитувчиларингизга хам тасанно! Мана, шунча мушкул тарбиянинг самараси - ажойиб журналист булиб етишгансиз! Баъзан мен хам айрим тарбиясизрок талабаларга каттикрок жазо куллашимга тугри келганида бу касбнинг накадар масъулиятли эканлигини хис этаман. Шунда, мени "кийнаб" шу даражага етказган устозларимга таъзим бажо айлайман.
Ha. Ped. texnologiyada jazolash-baholash metodi, Spartan metodi va hakoza metodlari bor, bu metodlarni qo'llash taqiqlanmagan... qo'llash usulu "Joyida va me'yorida..."
Ota-onalarga kelsak, talabalik davrimda Seytnazarov Muratboy degan domlamiz bo'lardi.(ma'lumoti: Jismoniy tarbiya bo'yicha oliy, yuridika oliy,va yana hakozalar hullas beshta oliy diplom Falsafa fanlari nomzodi.) O'sha domlamiz aytardi: "o'quvchilarni quloqsiz bo'lsa qulog'ini burash kerak, agar ota-onalari quloqsiz bo'lsa ularning ham qulog'ini burash kerak".
Sababi konstitutsiyamizni adashmasam 42-moddasida bola tarbiyasi uchun ota-ona javobgarligi belgilangan.:rtfm: Ta'lim to'g'risidagi qonunning 30-moddasida esa bola tarbiyasi, o'qishga, qatnashishiga ota-ona javobgarligi belgilangan.
Ma'rifat gazetasining yili esimda yo'q hulllas(hozir aniq esimda yo'q lekin shu sonini saqlab qoyganman) fevral oyini 28 larida chiqan sonida, xalq talimi vazirligining sinf rahbarlari to'g'risidagi qarori e'lon qilingandi, shunda tarbiyasi og'ir va darsga qatnashmaydigan o'quvchilarga mahalla va ichki ishlar hodimlari bilan birgalikda choralar ko'rish majburiyati yuklangan. Demak sinf rahbari yoki o'qituvchi hat orqali ma'muryatga, yoki mahalla oqsoqoliga yozma turda javob berishlarini 3,7 kunlik muddat ko'rsatib, o'sha o'quvchilar ota-onalariga chora ko'rish haqida murojat qiladi, har bir tuman hokimiyatlaridagi yosh o'spirinlar b/n ishlashish komissiyalari va yana Kamolot IH bor ular bilan hamkorlik qilish maqsadga muofiq. Lekin murojat qilganda hatni bir nushasini (kserokopiya) olib qo'yishni va aniq talablar ba qarab chiqilishi uchun aniq 3 kundan 7-10 kun muddat ko'rsatilishi kerak.
Umida Shodiyeva
09.11.2009, 11:45
Kuni kecha, bir ustozimdan, "-Ustoz, o'quvchilarni qanday jazolash mumkin, negaki bizni qachon jazolaganingizni hech eslay olmayman-da?!" deb so'rasam.
Ustozim:
- Biz madrasada o'qib yurgan vaqtlarimizda, muallimimiz darsga kech qolib kelgan yoki dars qilmaganlarni, daraxt novdasi bilan yoki doska tayoqchasi bilan qo'limizga savalar edilar. Bu kaltakdan bir dona "yegan" har qanday bola, boshqa dars qoldirmaydigan, kech qolmaydilan va vazifalarni ortig'i bilan qiladigan bo'lar edi." dedilar.
Ustozimizni shu javoblaridan keyin biz o'quvchilarda ham yaxshigina o'zgarish sezildi:-)
Tulqin Eshbekov
09.11.2009, 16:30
Kuni kecha, bir ustozimdan, "-Ustoz, o'quvchilarni qanday jazolash mumkin, negaki bizni qachon jazolaganingizni hech eslay olmayman-da?!" deb so'rasam.
Ustozim:
- Biz madrasada o'qib yurgan vaqtlarimizda, muallimimiz darsga kech qolib kelgan yoki dars qilmaganlarni, daraxt novdasi bilan yoki doska tayoqchasi bilan qo'limizga savalar edilar. Bu kaltakdan bir dona "yegan" har qanday bola, boshqa dars qoldirmaydigan, kech qolmaydilan va vazifalarni ortig'i bilan qiladigan bo'lar edi." dedilar.
Ustozimizni shu javoblaridan keyin biz o'quvchilarda ham yaxshigina o'zgarish sezildi:-)
Биз мураббийлар калтаклашни таргиб килмаймиз, бу гап узи жуда купол эшитилади. Бирок, тарбиядек нозик жараёнда куп нарсага мажбур буларкансан. Хамма харакатлар - фарзандларимиздек эъзозли угил-кизларимизни етук кадр, муносиб инсон килиб камолга етказишга каратилган булади! Шуни тугри тушунган ёшларимизнинг мартабалари ulug` bo`lsin!:187:
Отангизга балли! Уша укитувчиларингизга хам тасанно!
Ўша ўқитувчилар қаторида ўзингиз ҳам борлигингизни биласизми?
Tulqin Eshbekov
10.11.2009, 07:36
Ўша ўқитувчилар қаторида ўзингиз ҳам борлигингизни биласизми?
Хусенжон! Одамни хижолат килманг...
Тугри тушунганингизни куриб кузимдан ёш чикиб кетди.
Ўша ўқитувчилар қаторида ўзингиз ҳам борлигингизни биласизми?
Хусенжон! Одамни хижолат килманг...
Тугри тушунганингизни куриб кузимдан ёш чикиб кетди.
Тўлқин ака, футболга бора кўрманг :) Ким билади Ҳусеннинг калласида қанақа планлар бор :)
ПС: Бу албатта ҳазил. Биламан оширвордим. Лекин айтмасдан туролмадим.
Garchi o'zim ham o'quvchi bo'lsam ham, o'qituvchilar kerak bo'lsa urib o'qitishlarini xohlardim. Balki bizda ham qandaydir o'zgarishlar bo'larmidi, deymande!
P.S.: Бьет,значит любит
Tulqin Eshbekov
10.11.2009, 23:46
Тўлқин ака, футболга бора кўрманг Ким билади Ҳусеннинг калласида қанақа планлар бор ПС: Бу албатта ҳазил. Биламан оширвордим. Лекин айтмасдан туролмадим.
Огох этганингиз учун ташаккур! Хусенжон хеч булмаганда битта хазил шеър ёзиб юборишини биламан. Узи шунака ижодда топкир, футболда чопкир йигит-да!
Garchi o'zim ham o'quvchi bo'lsam ham, o'qituvchilar kerak bo'lsa urib o'qitishlarini xohlardim. Balki bizda ham qandaydir o'zgarishlar bo'larmidi, deymande!
Assalomu alaykum. Unda siz ham Xudo ko'rsatmasin o'qituvchi bo'lib qolsangiz, o'quvchilaringizni urib o'qitarkamsiz-da?
Garchi o'zim ham o'quvchi bo'lsam ham, o'qituvchilar kerak bo'lsa urib o'qitishlarini xohlardim. Balki bizda ham qandaydir o'zgarishlar bo'larmidi, deymande!
Assalomu alaykum. Unda siz ham Xudo ko'rsatmasin o'qituvchi bo'lib qolsangiz, o'quvchilaringizni urib o'qitarkamsiz-da?
Bo'lishi mumkin. Agar o'sha davr (agar o'qituvchi bo'lsam, albatta) qonunida urish mumkin bo'lsa.
Tulqin Eshbekov
12.11.2009, 01:03
Цитата: Сообщение от tornado Garchi o'zim ham o'quvchi bo'lsam ham, o'qituvchilar kerak bo'lsa urib o'qitishlarini xohlardim. Balki bizda ham qandaydir o'zgarishlar bo'larmidi, deymande! Assalomu alaykum. Unda siz ham Xudo ko'rsatmasin o'qituvchi bo'lib qolsangiz, o'quvchilaringizni urib o'qitarkamsiz-da?
Бу дустимиз уришни биринчи уринга куяётгани йук. Умуман, тарбия ва таълим борасида уриш хакидаги гаплар мухокама килинмагани хам маъкул. Мухими, кандай булмасин, ёш авлодни етук инсон килиб тарбиялаш учун зарур чораларни махорат билан куллай олиш лозим!
Ziyoda Teshaboyeva
12.11.2009, 13:03
Ўқувчига жазо бериш мумкинми? Ассалому алайкум, uforum аъзолари. Мен ушбу мавзуни "Ўқувчига жазо бериш мумкинми?" деб номладим, чунки охирги йилларда кўпгина ўқувчиларнинг "қутуриб" кетаётганлигини гувоҳи бўлмоқдаман. Бир вақтлар ўқувчилар коллеж, лицейдан ҳайдалиб кетишдан қўрқишарди, ҳеч бўлмаганда синфдан, курсдан қолиб кетишдан ҳайиқиб туришарди. Ҳозир эса ҳеч нимадан қўрқишмайди. Дарсларга баъзи ўқувчилар хоҳласа келади, хоҳламаса йўқ. Дарсларга баъзида ҳалақит беришади. Қўлингиздан келгани битта директорга "билдиришнома". Ота-онасини чақириб(агарда чет элга ишга кетмаган бўлса), ўзларича тартибга олган бўлишади. Озроқ аҳвол яхшилнгандек бўлади-ю, яна ўша аҳвол давом этади... Агар баъзида жаҳлингиз чиқиб, ўша ўқувчига қаттиқ гапирворсангиз, сиз айбдорга чиқасиз. Охирги йилларда бирорта коллеждан ёки лицейдан курсдан қолиб кетган ўқувчиларни эшитмадим. Бу нарсалар ўқувчиларнинг онгига албатта, таъсир қилади деб ўйлайман. Ўқийдиган билимли ёшларга стипендиялар, ўқимайдиганларга турли жазо чоралари кўрилса фойдали бўлмайдими? Фикрларинизни кутиб қоламан.
Albatta, o'quvchini jazolash kerak, agar-da shunga loyiq va lobud bo'lsa!!!
Ya'ni chegaradan o'tish darajasida, be'tibor bo'lsa(darsga, ta'lim olishga).
Ziyoda Teshaboyeva
12.11.2009, 13:04
Бу дустимиз уришни биринчи уринга куяётгани йук. Умуман, тарбия ва таълим борасида уриш хакидаги гаплар мухокама килинмагани хам маъкул. Мухими, кандай булмасин, ёш авлодни етук инсон килиб тарбиялаш учун зарур чораларни махорат билан куллай олиш лозим!
Ya'ni qanday choralar, hech qayerga qo'llanmagan choralarni o'ylab topish kerak demoqchimisiz?!
Shomurodov Shohruh
12.11.2009, 19:01
Нега жазо деганда факат уриш назарда тутилади?
Афсуским, мактабдан хайдаш мумкин эмас. Лекин, йилдан-йилга колдириш мумкинку. Нега маъмурий жазо чораларини куллаш мумкин эмас?
Нега жазо деганда факат уриш назарда тутилади?
Афсуским, мактабдан хайдаш мумкин эмас. Лекин, йилдан-йилга колдириш мумкинку. Нега маъмурий жазо чораларини куллаш мумкин эмас?
Yildan-yilga qoldirish mumkin lekin men 12 yildan beri o'qiyotgan bo'lsam hattoki 6-sinfida o'qishni,ha-ha, o'qishni bilmagan bolalar borligini ko'rganman lekin ular ham menga o'xshab hozirda litsey yoki kollejlarda 3-kursda o'qishyapti.
Bu gapim bilan men o'zimni "geniy" deb aytayotganim yo'q ( har xolda o'qishni bilaman :) ) shuning uchun yildan-yilga qoldirish o'zidan-o'zi bizning "jazolar" ro'yxatimizdandan chiqib ketishga majbur!
Shomurodov Shohruh
12.11.2009, 21:58
Yildan-yilga qoldirish mumkin lekin men 12 yildan beri o'qiyotgan bo'lsam hattoki 6-sinfida o'qishni,ha-ha, o'qishni bilmagan bolalar borligini ko'rganman lekin ular ham menga o'xshab hozirda litsey yoki kollejlarda 3-kursda o'qishyapti.
Маъмурий жазо куркитиш учун кулланилса, яъни бола йилдан-йилга колмаслик учун хеч булмаганда узини таълим даргохларида тугри тутиши керак. Шу маънода ёзган эдим.
Tushundim. Lekin hech bo'lmasa siz aytganizdek yildan-yilga qoldirshsa yaxshiroq bo'larmidi deymanda. (ya'ni fikringizga qo'shildim) :)
Ziyoda Teshaboyeva
13.11.2009, 00:19
Нега жазо деганда факат уриш назарда тутилади? Афсуским, мактабдан хайдаш мумкин эмас. Лекин, йилдан-йилга колдириш мумкинку. Нега маъмурий жазо чораларини куллаш мумкин эмас?
Qo'llash mumkin, ammo...
Tulqin Eshbekov
13.11.2009, 01:45
Нега жазо деганда факат уриш назарда тутилади? Афсуским, мактабдан хайдаш мумкин эмас. Лекин, йилдан-йилга колдириш мумкинку. Нега маъмурий жазо чораларини куллаш мумкин эмас? [/quote]
Кадим замонлардан буён буюк аждодларимиз тарбия беришда кандок усулларни куллаганини урганишимиз керак! Балки, хакикий тарихчи олимларни сухбатимизга жалб этармиз?
Shomurodov Shohruh
13.11.2009, 13:49
Кадим замонлардан буён буюк аждодларимиз тарбия беришда кандок усулларни куллаганини урганишимиз керак! Балки, хакикий тарихчи олимларни сухбатимизга жалб этармиз?
Амир Темур давлатни бирлаштиришда хозирги замон нуктаи назари билан караганда "вахшийлик" килган булиши мумкин. Лекин, уша пайт учун бу тугри булган. Педагогика вакт утган сайин узгаради, ривожланади. Ахир жамият жойида турмайдику. Уриш, менинг фикримча, бу регресс, деградация. Узини хурмат киладиган бирор бир домла уришгача бормаса керак. Куп домлаларимиз баъзи бир хатоларимизга ачиниб койиганлар, уша пайтларда ундан кура бир шапалок урса яхши эмас эдими деб уйлаганмиз. Яна бир томони борки, агар бола укитувчидан шатта еса, ичида галаён кутарилади, уз билганидан колмайдиган булади. Агар ётиги билан тушинтириб, тугри сузларни топиб гапирилса, хатто узи килган ишидан хижолатда колади. Айтган гапимга мисолларни куп курганман, уша учун уйлайманки, психологик таъсир жисмоний таъсирдан кура кучлирокдир деб. ИМХО
Lutfillo Tursunov
13.11.2009, 14:17
Айтган гапимга мисолларни куп курганман, уша учун уйлайманки, психологик таъсир жисмоний таъсирдан кура кучлирокдир деб.
Ҳам жисмоний, ҳам психологик таъсир ўтказилса самараси кўпроқ бўлади. Бу синовимдан ўтган. Лекин қисқа муддатга фойда берганини биламан, узоқ муддатли тарбияга фойда бериш-бермаслигини эса ўрганиб кўриш керак :)
Shomurodov Shohruh
13.11.2009, 15:41
Ҳам жисмоний, ҳам психологик таъсир ўтказилса самараси кўпроқ бўлади.
Лутфилло ака, болангизга агар мактабда ёки бошка жойда жисмоний таъсир утказилса, сизнинг реакциянгиз кандай буларди?
Atham Mirazizov
13.11.2009, 17:53
Ўқиш жараёни машаққат деганидир. Шундай бўлса ўқувчиларда хақ-хуқуқ ва жавобгарлик тарози бўлиши шарт. Демак масъулиятни тарьбиялаш учун жазони хам ўрни бор. Аммо устозда адолат хисси доимо хамрох бўлиши керак. Ушандагина маълум давр ўтгандан сўнг устознинг обруси хамда ўқувчининг билими ўсиши муқаррардир. Гурух қатнашчиларининг ўзига яраша психологик "калитини" топиш қобилияти бу устознинг педагогик махорати кўрсатгичи. Керак бўлганда қаттиқкўллик зарур, керагида - рағбат. Ахир устоз раҳбарку.
Lutfillo Tursunov
13.11.2009, 22:14
Лутфилло ака, болангизга агар мактабда ёки бошка жойда жисмоний таъсир утказилса, сизнинг реакциянгиз кандай буларди?
Мен ҳалиям тарбия масканларида "Эти сизники, суяги бизники" деган қоидага амал қиламан.
Вақтида ўқитувчиларимдан кўп таёқ еганман, лекин бирортаси нотўғри бўлган деб ҳисобламайман. Худди шундай акамлардан ҳам, ота-онамдан ҳам таёқ еганман қилган кўп хатоларим учун. Ҳатто, ўзимдан катта болалар хафа қилишгандаям акамлар била туриб аралашмаган, қайтанга мени койишган ўз ҳаққимни ажратиб ололмаганим учун. Шундан кейин кимдир хафа қиладиган бўлса, уйдагилардан яширадиган бўлганман. Ҳаммасини ўз кучим билан енгишга ҳаракат қилганман. Хуллас, шунақа тарбияда ўсганман, энди ўзгармасам керак.
Ўқитувчи ҳам ота-онадан фарқи йўқ, у ҳам боланинг келажакда ОДАМ бўлишини истайди. Хатони тушунмаган болани ҳарқандай жазо билан эсини киритиш зарар қилмайди. Ахир ўқитувчилар садист эмаски, бўлар бўлмас, эрмакка болани жазоласа, айбига яраша жазолайди холос.
Билмадим, балки замон ўзгаргандир, болаларнинг ва уларнинг ота-оналари психологияси ўзгаргандир. Лекин ўз вақтида қилинган "эскича жазо" кўпинча фойда келтирган.
Ҳаётда синаб кўриш учун сизга ёз маҳали бирор оромгоҳга бориб тарбиячилик билан шуғулланиб кўришни маслаҳат бераман. Шунда кўрасиз, айрим болаларни турли жазо чораларисиз тартибга солишнинг иложи йўқлигини. Албатта, бу усулни ота-онаси эшитиб қолса бошингизда ёнғоқ чақиши мумкин (чунки эркатой болаларни ота-онаси қаттиқроқ ҳимоя қилишади, гарчанд унинг "шўх"лигини билса ҳам), лекин бошқа чорасини тополмаслигингиз аниқ. Агар шу усулни қўлламасангиз - болалар қўлида ўйинчоқ бўлишингиз турган гап. Аммо бу дегани ҳамма болани қатор қилиб олиб жазолаш керак деганимас, озгина қатъийлик ва "трезвыйлик" қобилияти бўлса, айби учун кимни қандай жазолашни билиб оласиз. Яъни, бирига психологик таъсир фойда берса, бошқасига фақат жисмоний таъсир фойда беради.
Булар менинг шахсий фикрим.
Tulqin Eshbekov
13.11.2009, 23:21
Амир Темур давлатни бирлаштиришда хозирги замон нуктаи назари билан караганда "вахшийлик" килган булиши мумкин.
Буюк бобокалонимиз Амир Темур даври хакида куп хакконий асарлар яратилди. Шулар орасида энг зури адокли адиб Пиримкул Кодировнинг "Амир Темур сиймоси" китобидир. Темур даврида хам, ундан кейинги даврларда хам тарбия борасида вахшийлик килингани хакида бирорта маълумот йук. Демак, изланишда давом этиш тарафдориман.
Мактабларимизда аксарият ўқитувчилар - аёллардир, уларнинг эрлари, ёши каттароқ ўғиллари вақти-вақти билан мактабга бориб, балким хеч нима демасдан, баъзи безори ўқувчиларга хўмрайиб қараб қўйсалар хам анча яхши бўлармиди...
Аммо мактабга унча-мунча одамларни киргизишмайди...
Behzod Saidov
14.11.2009, 00:55
Мактабларимизда аксарият ўқитувчилар - аёллардир, уларнинг эрлари, ёши каттароқ ўғиллари вақти-вақти билан мактабга бориб, балким хеч нима демасдан, баъзи безори ўқувчиларга хўмрайиб қараб қўйсалар хам анча яхши бўлармиди...
ROFL. Ҳозир ичагим узилиб кетади. :biggrin:
Behzod Saidov (javascript:insertnick('Behzod Saidov');), нимага? Бола-чакаларингиз борми?
Кани, ёшлардан эшитайлик-чи... :)
Shomurodov Shohruh
14.11.2009, 10:19
Амир Темур давлатни бирлаштиришда хозирги замон нуктаи назари билан караганда "вахшийлик" килган булиши мумкин.
Буюк бобокалонимиз Амир Темур даври хакида куп хакконий асарлар яратилди. Шулар орасида энг зури адокли адиб Пиримкул Кодировнинг "Амир Темур сиймоси" китобидир. Темур даврида хам, ундан кейинги даврларда хам тарбия борасида вахшийлик килингани хакида бирорта маълумот йук. Демак, изланишда давом этиш тарафдориман.
Тулкин ака, мен Амир Темурни вахший деганим йук, балки баъзи бировлар назарида вахшиёна булиб куриниши мумкин дедим. Уша учун хам бу сузни куштирнок ичида олиб ёзган эдим. Мен хам, худди сиздек, шундай буюк саркарда узимизнинг барлослардан чикканидан фахрланаман.
Shomurodov Shohruh
14.11.2009, 10:25
Ҳаётда синаб кўриш учун сизга ёз маҳали бирор оромгоҳга бориб тарбиячилик билан шуғулланиб кўришни маслаҳат бераман. Шунда кўрасиз, айрим болаларни турли жазо чораларисиз тартибга солишнинг иложи йўқлигини. Албатта, бу усулни ота-онаси эшитиб қолса бошингизда ёнғоқ чақиши мумкин (чунки эркатой болаларни ота-онаси қаттиқроқ ҳимоя қилишади, гарчанд унинг "шўх"лигини билса ҳам), лекин бошқа чорасини тополмаслигингиз аниқ. Агар шу усулни қўлламасангиз - болалар қўлида ўйинчоқ бўлишингиз турган гап. Аммо бу дегани ҳамма болани қатор қилиб олиб жазолаш керак деганимас, озгина қатъийлик ва "трезвыйлик" қобилияти бўлса, айби учун кимни қандай жазолашни билиб оласиз. Яъни, бирига психологик таъсир фойда берса, бошқасига фақат жисмоний таъсир фойда беради.
Мен бу саволга озгина идеаллик томонидан жавоб берсам, яъни кандай килиб "хаёлан" булса хам бу вазиятни узгартириш мумкинлиги тугрисида (бирор кун келиб назария амалиётда хам уз исботини топиши мумкин). Дейлик, сиз айтган оромгохларда хар-хил болалар бор. Лекин ушаларга хам килган "килик"лари учун маъмурий чоралар курилсачи? Яъни, биринчисига огохлантириш, иккинчисига ота-онасига айтиш, учинчисига эса оромгохдан чикариб ювориш. Ёки дейлик куп коидаларни бузган болага бассейнга рухсат бермаслик масалан (узим хам вактида борганман оромгохларга, биламанки, бассейн энг севимли жойимиз эди). Йуллари куп, уриш, бу энг охирги чора менимча, ушанда хам, агар тарбиячи/укувчи/гурух бошлигининг шахсиятига тегадиган, куюшконидан чикадиган бирор бир вазият булса (дейлик ёшгина бола узидан катта одамни "хе сани палон килай" деб сукди), ушанда мен уришни тушунишим мумкин.
Умуман олганда биз хозир сал ёшрок болалар тугрисида бахслашмокдамиз. Мавзу эса "Коллеж ва лицей" булимида жойлаштирилган. Бу ёшдаги укувчилар/талабалар уз фикрига эга, "переходный возраст" деган пайт, уриш менимча бундай холларда ёмон окибатларга олиб келиши мумкин.
Umida Shodiyeva
14.11.2009, 12:53
Мактабларимизда аксарият ўқитувчилар - аёллардир, уларнинг эрлари, ёши каттароқ ўғиллари вақти-вақти билан мактабга бориб, балким хеч нима демасдан, баъзи безори ўқувчиларга хўмрайиб қараб қўйсалар хам анча яхши бўлармиди...
Аммо мактабга унча-мунча одамларни киргизишмайди...
Agar, siz aytgandek bo'ladigan bo'lsa bormi, "maktab" nomini "banditlar makoni" ga o'zgartirishga to'g'ri kelib qolmasmikan...?:-)
Tulqin Eshbekov
15.11.2009, 01:23
Тулкин ака, мен Амир Темурни вахший деганим йук, балки баъзи бировлар назарида вахшиёна булиб куриниши мумкин дедим. Уша учун хам бу сузни куштирнок ичида олиб ёзган эдим. Мен хам, худди сиздек, шундай буюк саркарда узимизнинг барлослардан чикканидан фахрланаман.
Ана шу фахрингизга фахр кушадиган хол шуки, сизу биз буюк бобокалонларимизнинг тарбия борасидаги ибратли ишларини хам урганишимиз, макбулларини давом эттиришимиз лозим!
Oygul Rasulova
16.11.2009, 00:23
Ана шу фахрингизга фахр кушадиган хол шуки, сизу биз буюк бобокалонларимизнинг тарбия борасидаги ибратли ишларини хам урганишимиз, макбулларини давом эттиришимиз лозим!
Биз бўлажак педагоглар учун бу мавзу катта сабоқ. Чиндан хам ўкувчига муносиб тарбия беришнинг синалган усуллари хақидаги баҳс купрок давом этса яхши буларди. Ахир, бизнинг бўлажак ўкувчилар қандоқ авлод эканлигини биласизлар...
Мактабларимизда аксарият ўқитувчилар - аёллардир, уларнинг эрлари, ёши каттароқ ўғиллари вақти-вақти билан мактабга бориб, балким хеч нима демасдан, баъзи безори ўқувчиларга хўмрайиб қараб қўйсалар хам анча яхши бўлармиди...
Аммо мактабга унча-мунча одамларни киргизишмайди...
Яхши фикр. :clapping: Буни кенг оммага тадбиқ қилиш керак. Мактабга киришнинг эса йўли жуда осон. Қоринга битта тепки, башарага иккита тизза. Кейин синф эшигини тепиб очиб кириб ўқувчиларга қараб тишларни кўрсатиб битта наъра тортиб қайтиб чиқиб кетилаверади. Қайтишда эшик тагида инграб ётган вахтёр/қоровулни ўрнидан турғазиб узр сўрашни унутмасангиз бўлди.
Мавзудаги айрим посталрни ўқиб бирам яйраб кулдим-ки... Уларни таклиф қилганларга раҳмат!!!
Tulqin Eshbekov
16.11.2009, 19:51
Биз бўлажак педагоглар учун бу мавзу катта сабоқ. Чиндан хам ўкувчига муносиб тарбия беришнинг синалган усуллари хақидаги баҳс купрок давом этса яхши буларди. Ахир, бизнинг бўлажак ўкувчилар қандоқ авлод эканлигини биласизлар...
Жўжа сўйса ҳам қассоб сўйсин, деганларидек, бу борада сиздек бўлажак педагогларнинг фикрлари ғоят қадрлидир. Эзгу орзуларга қадимий қадриятларни синчковлик билан ўрганиб эришишимиз ҳам мумкин.
Fariza Hasanova
17.11.2009, 12:14
Цитата: Сообщение от bekww Мактабларимизда аксарият ўқитувчилар - аёллардир, уларнинг эрлари, ёши каттароқ ўғиллари вақти-вақти билан мактабга бориб, балким хеч нима демасдан, баъзи безори ўқувчиларга хўмрайиб қараб қўйсалар хам анча яхши бўлармиди... Аммо мактабга унча-мунча одамларни киргизишмайди... Яхши фикр. Буни кенг оммага тадбиқ қилиш керак. Мактабга киришнинг эса йўли жуда осон. Қоринга битта тепки, башарага иккита тизза. Кейин синф эшигини тепиб очиб кириб ўқувчиларга қараб тишларни кўрсатиб битта наъра тортиб қайтиб чиқиб кетилаверади. Қайтишда эшик тагида инграб ётган вахтёр/қоровулни ўрнидан турғазиб узр сўрашни унутмасангиз бўлди.
Hozirgi o'quvchilarni nima deyapsiz, xumrayishdan qo'rqadigan bolalar qolibtimi? O'zingizga o'nbaravar qilib qaytaradi, tomom... Agar uradigan bo'lsangiz to'qqiz yil ota-onalar majlisiga kelmagan ota-onalar ham 5 daqiqa o'tar-o'tmas shu yerda hozir-u nozir bo'lishadi (militsiya hodimi bilan).
Nigora Umarova
17.11.2009, 14:38
Hozirgi o'quvchilarni nima deyapsiz, xumrayishdan qo'rqadigan bolalar qolibtimi? O'zingizga o'nbaravar qilib qaytaradi, tomom... Agar uradigan bo'lsangiz to'qqiz yil ota-onalar majlisiga kelmagan ota-onalar ham 5 daqiqa o'tar-o'tmas shu yerda hozir-u nozir bo'lishadi (militsiya hodimi bilan).
Maktabda ishlab yurgan davrimda yoshgina student-praktikant dars o'rish jarayonida 5-sinf o'quvchisini jazolagan ekan. Bolaning onasi kelib studentning sochiga yopishib ketsa bo'ladimi. Zo'rg'a "hay-hay"lab ajratib olganmiz.
Bu o'qituvchini jazolash deyiladi.
Boyagi student maktabda ishlamayman, sohamni o'zgartiraman deb ishdan bo'shab ketgandi.
Umida Shodiyeva
17.11.2009, 21:44
Maktabda ishlab yurgan davrimda yoshgina student-praktikant dars o'rish jarayonida 5-sinf o'quvchisini jazolagan ekan. Bolaning onasi kelib studentning sochiga yopishib ketsa bo'ladimi. Zo'rg'a "hay-hay"lab ajratib olganmiz. Bu o'qituvchini jazolash deyiladi. Boyagi student maktabda ishlamayman, sohamni o'zgartiraman deb ishdan bo'shab ketgandi.
Bu ham bir "praktika" bo'lgan ekan-da, bechora bo'lajak pedagok uchun. Bolalarni o'qitaman deb, yana.. o'quvchisining onasidan "kaltak yeyish"...
Lutfillo Tursunov
18.11.2009, 11:11
Наҳотки, биз калтак еб ўқиган замонлар ўтиб кетди... Ўқитувчидан калтак еган ўқувчи ота-онасига ташиб боришга ор қиларди, шу ишга аҳд қилса кулгига қоларди.
Ҳозир эса, шартта ота-онасига етказишсая, бу яхшими ёки ёмон? Балки озгина қийин вазиятда ўзининг гапи, ўзининг қилмиши учун ўзи жавоб бера олмайдиган, дарров окахону додахонларни қидиришга тушиб, пинжига кириб оладиганлар кўпайишигаям шу ҳолат сабабчидир?
Kahramon Jalilov
18.11.2009, 11:47
Наҳотки, биз калтак еб ўқиган замонлар ўтиб кетди... Ўқитувчидан калтак еган ўқувчи ота-онасига ташиб боришга ор қиларди, шу ишга аҳд қилса кулгига қоларди.
Ҳозир эса, шартта ота-онасига етказишсая, бу яхшими ёки ёмон? Балки озгина қийин вазиятда ўзининг гапи, ўзининг қилмиши учун ўзи жавоб бера олмайдиган, дарров окахону додахонларни қидиришга тушиб, пинжига кириб оладиганлар кўпайишигаям шу ҳолат сабабчидир?
Лутфулло ака ўзи хақиқатда хозирги ўқувчилар бошқача бўлиб кетган, технология кучайиб кетганми ёки замон ўзгариб кетганми, хатто ёш гўдак ўз хуқуқларини билади, биз ўқиган даврда эса хуқуқ у ёғда турсун хатто телевизор хам кўрсатишмаган!!!
Nigora Umarova
18.11.2009, 11:55
Лутфулло ака ўзи хақиқатда хозирги ўқувчилар бошқача бўлиб кетган, технология кучайиб кетганми ёки замон ўзгариб кетганми, хатто ёш гўдак ўз хуқуқларини билади, биз ўқиган даврда эса хуқуқ у ёғда турсун хатто телевизор хам кўрсатишмаган!!!
Ҳа, ўқувчиларимиз ниҳотда илғор фикрли. Кўп ахборотга эга. Бироқ бу ахборотларни қачон ва қаерда ишлатишни билишмайди.
Shomurodov Shohruh
18.11.2009, 14:30
Наҳотки, биз калтак еб ўқиган замонлар ўтиб кетди... Ўқитувчидан калтак еган ўқувчи ота-онасига ташиб боришга ор қиларди, шу ишга аҳд қилса кулгига қоларди.
Замон узгармокда, педагогика эса жойидан жилиши сал секин булаяпти. Нафакат мактабларда, балки олий укув юртларида хам фикр узгариши кам. Халигача амалий машгулотларни, курс ишиларни кулда ёзиб келишни талаб киладиганлар куп.
Tulqin Eshbekov
20.11.2009, 22:14
Наҳотки, биз калтак еб ўқиган замонлар ўтиб кетди... Ўқитувчидан калтак еган ўқувчи ота-онасига ташиб боришга ор қиларди, шу ишга аҳд қилса кулгига қоларди.
Ҳозир эса, шартта ота-онасига етказишсая, бу яхшими ёки ёмон? Балки озгина қийин вазиятда ўзининг гапи, ўзининг қилмиши учун ўзи жавоб бера олмайдиган, дарров окахону додахонларни қидиришга тушиб, пинжига кириб оладиганлар кўпайишигаям шу ҳолат сабабчидир?
Замонлар ўтгани билан қадриятга айланган ўзбекона тарбия, ўзаро муомала маданияти сақланиб қолаверади. Фақат, сифат ўзгаришига ўтиши мумкин.
"Ўқувчига жазо бериш мумкинми?" деган саволнинг тескарисини ўқиб кўрайлик-чи: "Тарбияси тақозо этган ўқувчига ҳам жазо бермаслик мумкинми?":dash2:
Бу нозик масалада бугун мактаб-оила-маҳалла ҳамкорлиги талаб қилинмоқда.
Фақат у хўжакўрсинга бўлиб қолмаслиги, ҳаққоний ҳамкорлик бўлиши лозим.:187:
Maktab-oila-mahalla munosabatini yo'ga qoyish kerakliugi haqida ilk seminar va uchrashuvlar, Qoraqolpog'iston respublikasi Tahiatosh shahrida UzLiDeP tomonidan №3 - sonli Qurilish kollejida 2005-2006 yillari. Keyinchalik Qoraqolpog'iston respublikasi hojayli tumani №3 - sonli maktabda o'qituvchi Sultanova Lolagul tomonidan 1-marta Maktab-Mahalla-Oila birligi davr talabi nomli katta seminar uchrashuv tashkil etilgan.
Hozirgi o'quvchilar ikki toifadagi o'qituvchilarni hurmatini joyiga qoyadi.
1. Haqiqiy bilimga ega va o'zining bilim darajasi yuqori ekanligini ko'rsatolgan.
2. Boy bo'lsa yoki zo'r kiyinib o'quvchilarni, juda qattiq ushlasa.(Qattiqqo'l bo'lsa)
Яхши фикр. Буни кенг оммага тадбиқ қилиш керак. Мактабга киришнинг эса йўли жуда осон. Қоринга битта тепки, башарага иккита тизза. Кейин синф эшигини тепиб очиб кириб ўқувчиларга қараб тишларни кўрсатиб битта наъра тортиб қайтиб чиқиб кетилаверади. Қайтишда эшик тагида инграб ётган вахтёр/қоровулни ўрнидан турғазиб узр сўрашни унутмасангиз бўлди. __________________
ОМОНнинг методлари, маникимас. Бирок ОМОН хам кечирим сурармиди...
Shomurodov Shohruh
21.11.2009, 16:50
Hozirgi o'quvchilar ikki toifadagi o'qituvchilarni hurmatini joyiga qoyadi. 1. Haqiqiy bilimga ega va o'zining bilim darajasi yuqori ekanligini ko'rsatolgan. 2. Boy bo'lsa yoki zo'r kiyinib o'quvchilarni, juda qattiq ushlasa.(Qattiqqo'l bo'lsa)
Нафакат укувчилар, балки талабалар хам. Профилингизда ёзилишича, узиз хам шуни хар куни кураётган булсангиз керак.
Хурматли форумдошлар, биз гапираётган жазо чораси (уриш) ва унинг яхши-ёмон томонларини, менимча, ёши кичикрок болалар хакида олиб бормокдамиз. Лекин мавзу "Лицей ва колледжлар" булимида, шу маскан укувчиларига нисбатан кулланилган жазо чоралари хакида нима дейсизлар? Улар, бошлангич синф укувчиларидан кура ужаррок, инжикрок булади.
Tulqin Eshbekov
21.11.2009, 22:10
Ҳурматли форумдошлар, биз гапираётган жазо чораси (уриш) ва унинг яхши-ёмон томонларини, менимча, ёши кичикрок болалар хакида олиб бормокдамиз. Лекин мавзу "Лицей ва колледжлар" булимида, шу маскан укувчиларига нисбатан кулланилган жазо чоралари хакида нима дейсизлар? Улар, бошлангич синф укувчиларидан кура ужаррок, инжикрок булади.
Ҳаммасининг ёшига, қилиқларига яраша муомала, таъбир жоиз бўлса, тарбияга йўғрилган "чора" кўриш керак-да. Бунинг учун ўша болалар улғайганида миннатдор бўлиб юради албатта.
Oygul Rasulova
22.11.2009, 09:20
Ҳаммасининг ёшига, қилиқларига яраша муомала, таъбир жоиз бўлса, тарбияга йўғрилган "чора" кўриш керак-да. Бунинг учун ўша болалар улғайганида миннатдор бўлиб юради албатта.
Чиндан ҳам болалигида ўқитувчисидан бир шапалоқ еб, катта бўлганида ундан нарози бўлиб юрган одамни учратмадим. Ҳаммаси азиз устозларидан миннатдор. Қизиқ, биз бўлғуси педагоглар ҳам ўз ўқувчиларимизни шу зайлда миннатдор қила оларканмизми?
Авваламбор, ассалому алайкум, азизлар! Каминаи камтариннинг кичкина постига шунчалар жавоб берганингиз учун раҳмат! Мен ўзим фикримни аниқ билдираолмаганим учун узр сўрайман. Безори ўқувчиларни уриш-сўкиш керак демагандим. Тўнғич уғлим 9-синфда ўкийди. Якинда кимё дарсида битта аҳмок ўртоғи жуда бир бемаза қилиқлари билан ўқитувчисини ҳақорат қилаверибди, ўқувчилардан баъзилари (шулар ичида афсуски ўғлим хам бор) бунга кулган, бечора опа аламига чидаолмай директорга чиқиб арз қилган. Директор опамиз дарров маҳалла маъмурияти, участка милиционери, бешта ўқувчининг ота-оналарини чақиртирган. У бола ўзи мелисахонада рўйхатда туради.
Катта шов-шув кўтарилди, чоралар кўрилди… Директорга: «Опа, шу болани мактабдан ҳайдаб юборинг» десам, «ҳаққим йўқ, ҳаттоки дарсдан ҳайдаб юборишга ҳам» дейдилар.
ўшанда фикр келувди миямга устоз опамизни ўғиллари унда-бунда мактабга бориб турсалар, деб…
Ажойиб кўшниларимиз бор. Акам ногирон (деярли юрмайдилар), ўтиравериб зерикадилар-де, қачон кўриб қолсалар қўйярда-қўймай чақириб оладилар, чойга келинг деб, келинойимиз уй бекаси , икки ўғил, икки қизлари бор. Ака-укалар меҳнаткаш, спортсмен йигитлар, ёшликдан меҳнат билан ўсишган, қизлари хам ойдек, илойим, ҳаммаларига бахт берсин. Муомалада уларга етадигани йўқ. Хуллас, ҳавас қилса арзигудек оила. Шу чойлашиб ўтирганимизда акам айтиб берганлар. Бир куни катта қизларига талабалигида олийгоҳда кимдир гап отган экан, эртасигаёк укаси у ерга бориб, ўша йигитни топиб, четга олиб чиройли тарзда гаплашиб олибди. Урмаган-сўкмаган. ҳаёт қизиқ, кейинчалик ўша йигит уларга куёв бўлди.
Мана шундай бўлишлари керак ҳар бир йигитимиз, ўзимизнинг бекаларимиз, оналаримиз, опа-сингилларимизни хафа киладиганларга нисбатан. Бу деганим уришиш-талашиш эмас. Баъзида безориларнинг кўзига индамай тик карашнинг ўзи кифоя. Дарвоқе, ўша безорилар хам бола-ку…
Кўп гапирворган бўлсам узр, ҳаммага ҳурмат билан, Ойбек. :)
Tulqin Eshbekov
22.11.2009, 18:39
Чиндан ҳам болалигида ўқитувчисидан бир шапалоқ еб, катта бўлганида ундан нарози бўлиб юрган одамни учратмадим. Ҳаммаси азиз устозларидан миннатдор. Қизиқ, биз бўлғуси педагоглар ҳам ўз ўқувчиларимизни шу зайлда миннатдор қила оларканмизми?
Тўполончи болани мелисага бериб юборгандан кўра ўзи бир шапалоқ туширса, ундан юз чандон кўпроқ тарбия оларди, деган фикрни илгари сурадиганлар ҳам бор. Нима бўлганда ҳам бола - бола-да. Уни шўхлиги учун "синдириб" қўйиш ҳам мумкин эмас. Ундан кўра синалган ўзбекона тарбияни давом эттираверишимиз мақсадга мувофиқдир.
Директорга: «Опа, шу болани мактабдан ҳайдаб юборинг» десам, «ҳаққим йўқ, ҳаттоки дарсдан ҳайдаб юборишга ҳам» дейдилар.
Дарсдан чиқариб юборишга ҳаққи бўлмаслиги мумкин. Лекин, тарбияси оғир болалар мактабига жўнатиб юборишга ҳаққи бўлса керак?
Feruza Xodjayeva
23.11.2009, 14:11
Нима бўлганда ҳам бола - бола-да. Уни шўхлиги учун "синдириб" қўйиш ҳам мумкин эмас. Ундан кўра синалган ўзбекона тарбияни давом эттираверишимиз мақсадга мувофиқдир
Hozirgi ayrim kollej yoki litsey o'quvchilariga sinalgan o'zbekona tarbiyaning umuman foydasi bo'lmayapdi. Yoki ular juda "yevropalashib" ketishgan, yoki biz zamondan "orqada" qolganmiz tarbiya masalasida
Hozirgi o'quvchilar ikki toifadagi o'qituvchilarni hurmatini joyiga qoyadi. 1. Haqiqiy bilimga ega va o'zining bilim darajasi yuqori ekanligini ko'rsatolgan. 2. Boy bo'lsa yoki zo'r kiyinib o'quvchilarni, juda qattiq ushlasa.(Qattiqqo'l bo'lsa)
Нафакат укувчилар, балки талабалар хам. Профилингизда ёзилишича, узиз хам шуни хар куни кураётган булсангиз керак.
Хурматли форумдошлар, биз гапираётган жазо чораси (уриш) ва унинг яхши-ёмон томонларини, менимча, ёши кичикрок болалар хакида олиб бормокдамиз. Лекин мавзу "Лицей ва колледжлар" булимида, шу маскан укувчиларига нисбатан кулланилган жазо чоралари хакида нима дейсизлар? Улар, бошлангич синф укувчиларидан кура ужаррок, инжикрок булади. Buni oddiy mana shu bir gap bilan tushintirsa bo'ladi, davlatimiz bir kollejda 70 o'qituvchi bor ekan deb emas, shu kollejda 700 yoki 1000 o'quvchi o'qisa o'shanga yani o'quvshilar kontingentiga qarab mablag' ajratadi, to'g'rimi? demak bir yoki ikki o'quvchi darsga qatnashmasa bu bilan qolgan o'quvchilarga darsni to'htatib qoya olmaymiz, to'g'rimi. Demak, shu dars vaqtida sarflangan mablag'lar (isiqlik va elekt energiyasi, oqituvchi maoshi va hakozalar) teng o'quvchilar soniga bo'linib har bir o'quvchi uchun qancha mablag' sarf bo'lishi hisoblanib, konstitutsiyani 42 moddasi va ta'lim to'g'risidagi qonun 30 moddasiga asoslanib ota-onasidan undirish masalasi bilan sudga murojat qilish kerak, lekin bungacha mahalla, tuman yosh-o'spirinlar komissiyasi va kamolot IH va tomonidan ko'rilgan choralarning ham yozma nushasi bo'lsa va shundan keyin ham ota-onalari farzandiga etiborsizlik qilayotgan bo'lsa.
Директорга: «Опа, шу болани мактабдан ҳайдаб юборинг» десам, «ҳаққим йўқ, ҳаттоки дарсдан ҳайдаб юборишга ҳам» дейдилар.
Дарсдан чиқариб юборишга ҳаққи бўлмаслиги мумкин. Лекин, тарбияси оғир болалар мактабига жўнатиб юборишга ҳаққи бўлса керак?
Mana shunaqa tarbiyasi og'ir bir bolani ota-onasini sud tarafidan ota-onalik huquqlaridan ayirib bolani Mehribonlik uyiga joylashtiribdi, o'sha bola ko'cha bezorisi emasmi, bu erdagi bolalar bilan mushtlashib ularni tunab qochib ketibdi, tarbiyachilar esa uni qidirib esi chiqayozdi bir haftalardan keyin o'sha bola qaysidir uzoq qarindoshinikidan topildi, va ilojsizlikdan o'sha qarindoshiga otaliqqa berildi ana shunaqa gaplar...
Tarbiyaning mana shunaqa nozik tamonlari ham bor...
Mana shunaqa tarbiyasi og'ir bir bolani ota-onasini sud tarafidan ota-onalik huquqlaridan ayirib bolani Mehribonlik uyiga joylashtiribdi, o'sha bola ko'cha bezorisi emasmi, bu erdagi bolalar bilan mushtlashib ularni tunab qochib ketibdi, tarbiyachilar esa uni qidirib esi chiqayozdi bir haftalardan keyin o'sha bola qaysidir uzoq qarindoshinikidan topildi, va ilojsizlikdan o'sha qarindoshiga otaliqqa berildi ana shunaqa gaplar...
Шунинг учун мана буни (http://uforum.uz/showthread.php?p=215607#post215607) маслаҳат берувдим-да :)
Tulqin Eshbekov
23.11.2009, 22:59
Hozirgi ayrim kollej yoki litsey o'quvchilariga sinalgan o'zbekona tarbiyaning umuman foydasi bo'lmayapdi. Yoki ular juda "yevropalashib" ketishgan, yoki biz zamondan "orqada" qolganmiz tarbiya masalasida
Азиз домлажон!
Тарбия борасида чекинишга ҳаққимиз йўқ! Биламан, сиз айтган ўқув даргоҳларида тарбияси ҳаминқадар болалар билан ишлаш анча оғир. Олий ўқув юртларининг айрим кап-катта талабаларини йўлга солиш ҳам осон кечмаяпти. Эҳтимол, сизу биз ҳам ёшлигимизда устозларимизни шундай қийнаганимиз ўзимизга билинмагандир. Ахир, улар бизни шу даражага етказишди-ку. Демак, биз ҳам авлодлар олдидаги бурчимизни қай усулда бўлмасин муваффақиятли бажаришимиз шарт!
Худо хоҳласа, эртага бу борада битта ҳажвий шеъримни ўқийсиз. Зора...
Gulnora Voisova
24.11.2009, 10:05
Агар менга колганда укитувчини менсимаганлиги учун укимайдиганларга гильотина ёки электр стулни куллаган булардим. Гильотина!!! Ўқувчиларгая! Худо кўрсатмасин маориф министри бўлиб қолсангиз борми...
Tulqin Eshbekov
24.11.2009, 13:30
Азиз мураббий Феруза Хўжаевага
----------------------------------
УСТОЗ ВА ТАЛАБА ҲАНГОМАСИ
(ҳазил)
Устознинг панд-насиҳатин,
Олмас баъзи талаба.
Тескари иш қилганини,
Ўзича дер – ғалаба!
“Ошкоралик”, деб қўяди,
Юзгачопар бўлса ким.
Устози ҳақ гапни айтса,
Ўтиролмас асло жим.
Маҳмадана бир талаба,
Устозин мот қилмоқчи.
Ёшлигида қандоқ бўлган?
Энди шуни билмоқчи.
– Маъзур тутинг,– депти дангал,
Қилмасдан ҳеч юз-хотир.–
Икки оғиз гап сўрасам,
Деманг-да оғзиботир.
Талабалик йилларингиз,
Қилмаганмисиз хато?
Бирор дарсга кечикиброқ,
Келгандирсиз-ов гоҳо?
– Кечикканман,– депти устоз,
Ростин олиб бўйнига.
Арқонини узун ташлаб,
Талабасин ўйинига.–
Қаттиққўлроқ эди устоз,
Киритмасди дарсига.
Тарбиясин тўғри англаб,
Чидардик “чораси”га.
– Имтиҳонда қай йўл билан,
Олардингиз зўр баҳо?
Саволлари чигал бўлиб,
Билмай қолсангиз гоҳо?
Бироз нўноқ талабалар,
Бўлган, дейсиз, ахир мўл.
Таниш-билиш кетмасмиди,
Топмасмиди ҳеч ким йўл?
– Сен ўзингча ўйлайсанки,
“Нозик жойдан” тутдим, деб.
Шу йўл билан устозимни,
Энди гапдан ютдим, деб.
Имтиҳонда гар қийналсак,
“Шпаргалка” жонимиз.
Бўлган эди таниш-билиш,
Тил топишган онимиз.
– Қизлар билан қай тарзда,
Муомала бўларди?
– Юрагига йўл тополсак,
Шунда кўнгил тўларди.
– Деворларга расм чизиб,
Кетганмисиз бирор пайт?
– Икки исм бош ҳарфини,
Деворга ҳам қилдим қайд…
– Папирос ҳам чеккандирсиз?
Деманг, савол хўб ғалат…
– Гоҳо чекар эдик биз ҳам,
Қилиб кўзни шамғалат...
– Байрамларда қиттак-қиттак...
– Отганимиз рост, иним...
Энди эса ичганларни,
Кўрсам қўзир хўб жиним.
– Муштлашиб ҳам қолгандирсиз,
Безорини кўрганда.
– Кўзимдан ўт чақнаганди,
Бир барзанги урганда…
– Автобусга пул тўламай,
Қочгандирсиз эҳтимол?
– Битта ҳужжат кўрсатгандим,
Назоратчи бўлган лол.
У тушунган одам экан,
Мени мулзам қилмади.
Сариқ чақам йўқлиги-чун,
Устимдан ҳам кулмади…
– Бўлганмисиз дангасароқ?
– Шундоқ бўлиб қоларди.
Ўлда-жўлда баъзи ишлар,
Дилга ғашлик соларди.
* * *
Бу гаплардан талабаси,
Ғолиб санар ўзини.
Устоз эса салмоқ билан,
Шунда айтар сўзини:
– Ёшлик ким-чун бебошликдир,
Ким тўқликка шўх чунон.
Устозининг айтганини,
Қилмаган – хор бегумон.
Ота каби уришганин,
“Уноши” деб алқаган.
Одам бўлмоқ истаганлар,
Одобини сақлаган.
Таъзим бажо айлаб биз ҳам,
Мана етдик муродга!
Тарбияни олмаганлар,
Қолиб кетди уятга...
Feruza Xodjayeva
25.11.2009, 11:11
Азиз мураббий Феруза Хўжаевага
Kaata rahmat domla!
Oygul Rasulova
25.11.2009, 15:21
УСТОЗ ВА ТАЛАБА ҲАНГОМАСИ
...Tарбияни олмаганлар,
Қолиб кетди уятга...
Шеърингизни мазза қилиб ўқидим. Битта савол берсам айбга буюрмайсизми? Шу шеър орқали баъзи домлаларнинг "сир"ини очиб қўймадингизми?
Nigora Umarova
25.11.2009, 15:27
Hurmatli Oygul Rasulova!
Forumdoshning fikriga munosabatingizni bildirayotganingizda butun boshli xabarni aynan keltirish shart emas.
Oygul Rasulova
25.11.2009, 15:47
Hurmatli Oygul Rasulova!
Forumdoshning fikriga munosabatingizni bildirayotganingizda butun boshli xabarni aynan keltirish shart emas.
Узр, бу борада энди тажриба орттиряпман. Ўзим ҳам қайта ўқиётганимда буни англадим. Худо хоҳласа, пешқадам форумдошларга етиб олишга ҳаракат қиламан.
Худо хоҳласа, пешқадам форумдошларга етиб олишга ҳаракат қиламан.
Менга етиб бўпсиз :)
Tulqin Eshbekov
25.11.2009, 22:39
Шеърингизни мазза қилиб ўқидим. Битта савол берсам айбга буюрмайсизми? Шу шеър орқали баъзи домлаларнинг "сир"ини очиб қўймадингизми?
Бунинг сирли жойи йўқ. Мана, бугун сиз талабасиз, эртага мураббий бўласиз. Ўшанда балки бу шеър сизга ҳам тааллуқли бўлиб қолар?
Hurmatli Oygul Rasulova!
Forumdoshning fikriga munosabatingizni bildirayotganingizda butun boshli xabarni aynan keltirish shart emas.
Узр, бу борада энди тажриба орттиряпман. Ўзим ҳам қайта ўқиётганимда буни англадим. Худо хоҳласа, пешқадам форумдошларга етиб олишга ҳаракат қиламан.
Intellekt - borligi bilan emas, uni qo'llay bilish bilan ham baholanadi.
Худо хоҳласа, пешқадам форумдошларга етиб олишга ҳаракат қиламан.
Менга етиб бўпсиз :)
Гап пешкадам форумдошлар хакида кетаяпти ;-))
Hurmatli Oygul Rasulova!
Forumdoshning fikriga munosabatingizni bildirayotganingizda butun boshli xabarni aynan keltirish shart emas.
Узр, бу борада энди тажриба орттиряпман. Ўзим ҳам қайта ўқиётганимда буни англадим. Худо хоҳласа, пешқадам форумдошларга етиб олишга ҳаракат қиламан.
Intellekt - borligi bilan emas, uni qo'llay bilish bilan ham baholanadi.
Улар хозирча талабалар, хеч булмаса аспирант булиб олсинлар... ;-)
("дастурхон атрофида кофени тукиб куйган одам маданиятсиз эмас, балки шуни сезган одам маданиятсиздир") ;-))
Oygul Rasulova
28.11.2009, 16:19
Менга етиб бўпсиз
Интилганга толе ёр, деган гап бор-ку. Интернет соҳасини энди ўргана бошладик-да, шунга шунча маломатми?
Oygul Rasulova
28.11.2009, 16:21
Улар хозирча талабалар, хеч булмаса аспирант булиб олсинлар...
Бу борада аслида мактаб ўқувчилари ҳам анча илгарилаб кетишган. Мен баъзи фаол форумдошларга ҳавас қилиб ёзгандим.
Tulqin Eshbekov
29.11.2009, 10:48
Бу борада аслида мактаб ўқувчилари ҳам анча илгарилаб кетишган. Мен баъзи фаол форумдошларга ҳавас қилиб ёзгандим.
Ҳамма соҳада ёшлар катталарга эргашади. Фақат, интернет ва қўл телефони масаласида баъзи катталар ёшлардан сабоқ олмоқда. Жумладан, ўзим ҳам...
Tulqin Eshbekov
29.11.2009, 10:50
Дарвоқе, ўқувчига жазо бериш мумкинми, деган мавзуда баҳслашаётган эдик-ку. Ҳозир кўп талабаларимиз дарсда қўл телефонига чалғигани учун дакки эшитмоқда. Эҳтимол, мактабларда ҳам...
Худо хоҳласа, пешқадам форумдошларга етиб олишга ҳаракат қиламан.
Менга етиб бўпсиз :)
Гап пешкадам форумдошлар хакида кетаяпти ;-))
Тем более...
Gulnora Voisova
30.11.2009, 13:27
Тем более... "Қақрас" ман ҳақимда экан денг :smile:
Ozoda Umarova
30.11.2009, 17:32
Аслида оффтоп тегига олиб езилаетган постларга хам штаф куйлади!
Tulqin Eshbekov
30.11.2009, 20:34
Ўқувчига жазони қўя турайлик, ўзимиз-чи?
Демак, ҳали ҳам "жазо олиб" турибмизми, ўқувчилар мутлақо ўксимаса ҳам бўлаверади!
Танқид келажакнинг меваси, танқиднинг бир тури бўлган жазо эса - ундан ҳам тотлироқ меваси экан.
Ўқувчига жазони қўя турайлик, ўзимиз-чи?
Ўқитувчиларнинг танлаган касбларидан ҳам ортиқроқ жазо бўлиши мумкинми :)
Tulqin Eshbekov
30.11.2009, 22:36
Ўқитувчиларнинг танлаган касбларидан ҳам ортиқроқ жазо бўлиши мумкинми
Хайрият, бизни ҳам тушунадиганлар бор экан-ку!
Эҳтимол, биз ҳам талабалигимизда ўзимиз билиб-билмай устозларимизни хафа қилганимиз учун "қайтар дунё" бўлаётгандир деб чидаб юраман...
husniddin
30.11.2009, 23:36
Ўқитувчиларнинг танлаган касбларидан ҳам ортиқроқ жазо бўлиши мумкинми
Хайрият, бизни ҳам тушунадиганлар бор экан-ку!
Эҳтимол, биз ҳам талабалигимизда ўзимиз билиб-билмай устозларимизни хафа қилганимиз учун "қайтар дунё" бўлаётгандир деб чидаб юраман...
Sizningcha namunali o'quvchi bilan yomon o'quvchi yomon ish qilsa, qaysi birini kuchli jazolash kerak.:008:
Nigora Umarova
01.12.2009, 14:03
Танқид келажакнинг меваси, танқиднинг бир тури бўлган жазо эса - ундан ҳам тотлироқ меваси экан.
Ушбу фикрларингизни танкид хакидаги мавзу (http://uforum.uz/showthread.php?t=10893&page=10)га ёзсангиз маъкулрок буларкан.
Sizningcha namunali o'quvchi bilan yomon o'quvchi yomon ish qilsa, qaysi birini kuchli jazolash kerak
Менимча адолат юзасидан иккаласига ҳам бир хил жазо бериш керак.
Nigora Umarova
01.12.2009, 14:06
Sizningcha namunali o'quvchi bilan yomon o'quvchi yomon ish qilsa, qaysi birini kuchli jazolash kerak.:008:
Qonun hamma uchun birdek bo'lishi kerak.
Yomon ishni bilib qilganmi yoki bexosdan qilinganligiga ahamiyat berish kerak.
O'qituvchi uchun(bu menga tegishli) yaxshi-yomon o'quvchi bo'lmaydi. Hamma o'quvchilarimni yaxshi ko'raman.
Tulqin Eshbekov
01.12.2009, 23:17
Sizningcha namunali o'quvchi bilan yomon o'quvchi yomon ish qilsa, qaysi birini kuchli jazolash kerak
Билмадим. Ёмон ўқувчи билан ёмон иш қилган ўқитувчи "намунали" бўлармиди?
Яна бир мулоҳаза. Ўқитувчи вақтида керагича жазосини олиб бўлган. Энди у ўқитувчи сифатида хатога йўл қўйса, ўқувчиларга билдирмасдан жазолаб қўядиган мутасаддилари бор. Ҳар қалай, ўқувчи билан бирга эмас...
Sizningcha namunali o'quvchi bilan yomon o'quvchi yomon ish qilsa, qaysi birini kuchli jazolash kerak
Билмадим. Ёмон ўқувчи билан ёмон иш қилган ўқитувчи "намунали" бўлармиди?
Яна бир мулоҳаза. Ўқитувчи вақтида керагича жазосини олиб бўлган. Энди у ўқитувчи сифатида хатога йўл қўйса, ўқувчиларга билдирмасдан жазолаб қўядиган мутасаддилари бор. Ҳар қалай, ўқувчи билан бирга эмас...
domla bu erda ikkala gap ham o'quvchi haqidaku???
o'qituvchini nimaga tiqishtiryapsiz???
Узр, бу борада энди тажриба орттиряпман. Ўзим ҳам қайта ўқиётганимда буни англадим. Худо хоҳласа, пешқадам форумдошларга етиб олишга ҳаракат қиламан.
Intellekt - borligi bilan emas, uni qo'llay bilish bilan ham baholanadi.
Улар хозирча талабалар, хеч булмаса аспирант булиб олсинлар... ;-)
("дастурхон атрофида кофени тукиб куйган одам маданиятсиз эмас, балки шуни сезган одам маданиятсиздир") ;-))
Demak ikkimiz bir hil ekanmizda.
Bir kuni afandining choponi yirtig'iga qo'lini tiqib, do'sti so'rabdi:
- kishining ahmoqligini qanday bilsa bo'ladi?
- do'stining choponining yirtig'iga barmog'ini tiqib, oynab o'tirganidan.
Аслида оффтоп тегига олиб езилаетган постларга хам штаф куйлади!
Iltimos shu so'zni ma'nosini tushintirib yuborasizmi?
Ozoda Umarova
02.12.2009, 15:41
Аслида оффтоп тегига олиб езилаетган постларга хам штаф куйлади!
Iltimos shu so'zni ma'nosini tushintirib yuborasizmi?
Албатта "штраф қўйилади" деб езмоқчи эдим, буни тушуниб олиб менимча қийин масала эмас.
Demak ikkimiz bir hil ekanmizda.
Иштаха зурку! ;-) Менга етишингизга хали анча бор... Мен аллакачон бедавоман! (мисол учун, сиз "штаф"нинг суз эканлигини билибсиз, мен эса хонанда булса керак деб уйловдим) ;-)
Сизда хали имкониятлар борга ухшайди ;-)
Менга етишингизга хали анча бор... Мен аллакачон бедавоман!
Юқумлимасми?
Nigora Umarova
02.12.2009, 17:32
... Мен аллакачон бедавоман!
Юқумлимасми?
Menga ham "yuqsin, yuqsin..." demoqchimisiz?
Kahramon Jalilov
02.12.2009, 17:44
Menga ham "yuqsin, yuqsin..." demoqchimisiz?
Faraz qiyapman aktyor sifatida bajarilishini, zo'r chiqarkan, yuqsin-yuqsin bizgayam yuqsin!!!
Vodiy taraflada to'ylada ajoyib odat bo'r, kuyovni oshnalari sarponi mahtab bizgaham buyursin deb baqirishadi, shunga o'hshab, "Maestro akamiz o'z yozganlari ibrat bo'lsin deb kecha-kecha, kunni - kun bilmay forumda postlar qoldiribdilar, bedavo postlar, shu postlarni yozganga - (hamma bab-baravar) Rahmat, yuqsin-yuqsin (hamma birdaniga) BIZGA HAM YUQSIN..."
Nigora Umarova
02.12.2009, 17:45
Menga ham "yuqsin, yuqsin..." demoqchimisiz?
Faraz qiyapman aktyor sifatida bajarilishini, zo'r chiqarkan, yuqsin-yuqsin bizgayam yuqsin!!!
Daholikka yana bir kishi nomzodiligini qo'ymoqda. Ana, xolos...
мен эса хонанда булса керак деб уйловдим) ;-)
Қўшиқчи эмас, тўғри бу санъат аҳли, фақат бу ўзбекча "Жаима" гуруҳи :)
Nigora Umarova
02.12.2009, 17:55
Мавзудан чегарадан чиқманглар. Акс ҳолда мавзу номи "Ўқувчига жазо бериш мумкинми?"дан "Форумдошларга жазо бериш мумкинми?"га айланиб кетиши мумкин.
Tulqin Eshbekov
02.12.2009, 22:30
domla bu erda ikkala gap ham o'quvchi haqidaku???
o'qituvchini nimaga tiqishtiryapsiz???
И-би, шунақа хато ўтказиб юборибманми? Интернетни шоша-пиша очаману... ҳар тўкисда бир айб деганларидек, кўзимга шунақа кўриниб кетибди, узр.
Беайб парвардигор, деганларидек, баъзан ўқитувчилар ҳам хато қилиб турамиз. Келинг, шу ўринда бошимдан ўтган бир воқеа асосида ёзган ҳажвиямни ҳадя этай.
----------------------------
“АХБОРОТ ХУРУЖИ”
(Ҳажвия)
Талабаларимдан бири шундай савол ташлади:
– Газеталарда баъзан “Ахборот хуружи” деган иборага кўзимиз тушади. У нима дегани?
Шунақа саволларга жўялироқ жавоб тополмасам, вазиятдан чиқишнинг йўли бор:
– Бу саволингизга кейинги машғулотда батафсилроқ жавоб бераман,– деб қўя қоламан.
Ҳар гапга фаришта омин дейди, деганлари шу бўлса керак, ўша куниёқ ўзим даҳшатли “Ахборот хуружи”га дуч келсам, денг. Талабаларга бир танлов ҳақида тушунтираётиб, доскага катта-катта ҳарфлар билан шундай ёзиб қўйибман: “ТАЛОВ”.
Кимдир “пиқ” этиб кулди. Партадоши уни секин туртиб, тинчлантирди. Тили буррогина бир қиз ғалати пичинг қилди:
– Устоз, жуда тўғри ёздингиз, баъзи талабаларнинг танловлари чиндан ҳам “талов”га айланиб кетади…
Томдан тараша тушгандек бу гапдан сесканиб кетдим. Доскага қайта разм солгач, хатоимни англадим. Об-бо, битта “н” ҳарфини тушириб қўйибман-ку. Мураббий учун талабаларининг кўзи олдида хато ёзиб қўйишдан ёмони йўқ. Узр, деганча тўғрилаб қўйдим-да, машғулотни давом эттирдим. Қолган гапим минг чиройли чиқмасин, баъзи қитмирроқ талабаларим учун “етарли очко!” бўлгани ғалати боқишларидан шундоқ сезилиб турарди...
Бўлғуси журналистларга бир гап тегмасин. Нақ дунёни остин-устин қилиб юборади-я. Ўша саволга ўзлари умрбод эсимдан чиқмайдиган жавоб топиб беришди-да...
Дарс тугагач, университет ҳовлисига чиқсам бошқа талабалар ҳам ғалати тиржайиб қарашяпти. Ҳайрон бўлиб кетаётсам, бир пичинг гап қулоғимга чалинди:
“Доскага “Талов” деб ёзиб қўйганмиш...”
Об-бо зумрашалар-ей. Шу арзимас хатони ҳам дўмбира қилишибдими? Хай, нима бўлса бўлди. Энди қайси бири билан пачакилашасан? Индамай йўлимда давом этдим. Шундоқ автобусга чиққанимни биламан, йўловчилар дув этиб менга қарашди. Кимнингдир минғирлагани юрагимга наштардек санчилди:
“Талов” деб ёзганмиш... Талабаларни таламоқчи бўлса керак-да...”
Кейинги бекатдаёқ тушиб қолдим. Яхшиси метрода кетаман. Ер ости саройидек шинам метрога тушганда дилим яйрайди. Афсуски, бу гал пастга шўнғиганим ҳамоно таъбим тирриқ бўлди. Кимдир қўлини мен томон бигиз қилганини сездим. Сон-саноқсиз йўловчилар дув этиб менга тикилишди. Яна ўша пичир-пичир…
Одатда узун вагонда йўловчилар ҳарқанча тирбанд бўлмасин, ҳеч ким бир-бирига ҳалақит бермайди. Бизнинг вагонда эса ҳамманинг кўзи менда. Аксига олиб, бўйдан худо берганини шунда ҳис этдим. Вогоннинг ўртасида узун теракдек “савлат тўкиб” турибман…
Кейинги бекатда тушиб қолишдан ўзга чорам қолмади. Тепага чиқсам, Чорсу бозори! Салгина дилим ёзилар, деган умидда бозорга ўзимни урдим. Не ҳолки, бозор аҳли – сотувчи-ю харидорлар ёппасига мен томон бақрая бошласа, денг. И-би, бу қанақаси бўлди? Секин ўзимга разм солдим. Кийим-бошим жойида. Бирор артистга ўхшатишдимикин? Нимамга қарайди булар?
Шунда бир пистачи хотиннинг шанғиллашидан вужудим титраб кетди:
“Битта домулло ўзининг талончилигини ёзганмиш…”
Дамим ичимга тушганча жимгина ортга қайтдим.
Уйга бораман-у юракни тинчлантирувчи дори ичаман! Йўқса…
Энди метрода ҳам, автобусда ҳам менга ўрин қолмабди... Олмасин деб аксига, шартта миндим таксига! Орқа ўриндиқда ўтиришимни ойначасидан кузатиб келаётган хушсуратгина мўйловли ҳайдовчи йўл-йўлакай мийиғида кулиб сўради:
– Кечирасиз, мабодо домла эмасмисиз?
– Нимайди?– Хаёлим патдай тўзганча ҳушёр тортиб қарадим.
У эса елкаларини учириб қўйганча шундай деди:
– Ҳозир радиода қизиқ эшиттириш берилди. Бир домла тап тортмасдан “Талов” деб ёзиб қўйганмиш...
Ҳушим бошимдан учаёзди. Наҳотки...
Уйга бир алфозда кириб келдим. “Сиз ўшами!” дея эркаланиб кутадиган ожизам бу гал бўсағадаёқ нима дейди денг:
– Ҳамманинг оғзида “Талов” деб ёзган домла... Ўғилчангиз айтди, бошвоқсиз интернетда ҳам чиққанмиш. Кўнглим ғаш бўлганидан “Ново-пассит”нинг охирги томчисигача ичиб юбордим. Ишқилиб сиз эмасми ўша?..
Қулоқларим том битди. Шу онда талабамнинг ўша саволига ҳам дафъатан жавоб топдим... Ахир, бундан ортиқ “ахборот хуружи” бўладими? Кўз олдим қоронғилашганча гиламга гуп этиб қуладим...
Oygul Rasulova
03.12.2009, 12:55
Булгуси педагог сифатида шуни айтишим мумкинки, келгусида мен укувчиларимга шу кадар мехр курсатаманки, баъзи жазога лойик болалар учун уша мехрим хам узига хос жазо булсин.
Lutfillo Tursunov
03.12.2009, 16:35
Булгуси педагог сифатида шуни айтишим мумкинки, келгусида мен укувчиларимга шу кадар мехр курсатаманки, баъзи жазога лойик болалар учун уша мехрим хам узига хос жазо булсин.
Кечирасиз, ҳеч ўқувчиларга дарс бериб кўрганмисиз?
Ҳозир шунчалик ишонч билан меҳр ҳақида гапиряпсизки... Мен энг меҳрибон устозлар ҳам гоҳида чидай олмасдан аччиқ-аччиқ гапиришга ёки "ўқувчининг қулоғини чўзиб қўйиш"га мажбур бўлганини кўрганман. Ҳамма бола ҳам меҳрни ажрата олиш ва бунинг учун ҳурмат қилиш кераклигини тушуниб етмайди. Замон шунақа, одамлар шунақа. Болаларнинг барчасидан бир хил муносабат кутиш мумкин эмас. "Келгусида ҳамма ўқувчимни меҳр билан тартибга соламан" деб ўйлаётган бўлсангиз, бироз фикрингизни ўзгартиринг. Бўлмаса ўша меҳрингизни умуман тушунмайдиган битта ғаламисроқ ўқувчи сизни қаттиқ хафа қилиб қўйиши мумкин. Ҳаёт идеал бўлмаган ва бўлмайди ҳам, ҳаётни идеаллаштиришга одамнинг кучи етмайди ҳам. Ҳаётнинг ширин ва аччиғини бирдай қабул қилиб, шунга яраша муносабатда бўлиш керак. Реаллик шунақа.
Umida Shodiyeva
04.12.2009, 12:59
Кечирасиз, ҳеч ўқувчиларга дарс бериб кўрганмисиз?
Lutfullo aka!
Bir bizning litseyga ham kelib ketsangiz bo'larkan... Malaka almashishga..
Lutfillo Tursunov
04.12.2009, 13:30
Lutfullo aka! Bir bizning litseyga ham kelib ketsangiz bo'larkan... Malaka almashishga..
Мени тарбияламоқчисизлар шекилли :)
Nigora Umarova
04.12.2009, 13:32
Lutfullo aka! Bir bizning litseyga ham kelib ketsangiz bo'larkan... Malaka almashishga..
Мени тарбияламоқчисизлар шекилли :)
Ўқитувчиларнинг бир шиори бор: ўқитиш боробарида ўрганамиз, тарбия бериш жараёнида тарбияланамиз, деган. :-)
ПС: Ҳозирги ўқувчилардан анча-мунча нарсани ўрганса бўлади. Шунинг учун ҳам ўқитувчилар ҳеч-қачон замондан орқада қолмайди-де.
Lutfillo Tursunov
04.12.2009, 13:53
Ўқитувчиларнинг бир шиори бор: ўқитиш боробарида ўрганамиз, тарбия бериш жараёнида тарбияланамиз, деган. :-)
Афсуски педагог эмасманда, тарбия топишим амримаҳол :)
Афсуски педагог эмасманда, тарбия топишим амримаҳол
"Бўлар иш бўлиб бўлган" демоқчимисиз?
Kahramon Jalilov
04.12.2009, 16:18
Ўқитувчиларнинг бир шиори бор: ўқитиш боробарида ўрганамиз, тарбия бериш жараёнида тарбияланамиз, деган. :-)
Бир латифа эсимга тушиб кетди, ўқитувчи болаларга тушунтиравераркан-тушинтиравераркан, охири айтибдики, ўзим хам нимани тушинтараётганимни энди тушунган бўлсамда, бу ўқувчилар халиям тушунишмаяпти...
Nigora Umarova
04.12.2009, 16:36
Бир латифа эсимга тушиб кетди, ўқитувчи болаларга тушунтиравераркан-тушинтиравераркан, охири айтибдики, ўзим хам нимани тушинтараётганимни энди тушунган бўлсамда, бу ўқувчилар халиям тушунишмаяпти...
Ўқувчилар билан муомала қилиб инсон психологиясини яхши ўрганиб олса бўлади. Уларнинг муомаласи, руҳияти, кўзларига қараб оилавий шарт-шароитини биламан.
Tulqin Eshbekov
06.12.2009, 07:31
Ўқитувчиларнинг бир шиори бор: ўқитиш боробарида ўрганамиз, тарбия бериш жараёнида тарбияланамиз
Худди шундай! Ўқитишнинг ўзи асли ўқишдир! Тарбиялаш ҳам аслида тарбияланиш эканлигини бошимиздан ўтказиб биляпмиз.
Инсон қариб, паймонаси тўлгунича ўқиркан, тарбияланаркан. Бешикдан қабргача илм изла, деган ҳикматнинг мағзини янада теранроқ англаяпмиз...
Бу фикримни мен баъзи маҳмаданалик қилиб "тарбиям билан ишингиз бўлмасин" деган тарбияси ҳаминқадар талабаларимга муросаи мадора учун қайта-қайта айтаман. Бу ҳам тарбия!
Oygul Rasulova
06.12.2009, 15:56
Кечирасиз, ҳеч ўқувчиларга дарс бериб кўрганмисиз?
Бор-йўги айрим амалиётларда курганмиз. Ишлаб чикаришга эса укишни битиргандан кейин борамиз. Хозирча, билмаганни сураб урганган олим, деган маколга амал киляпмиз...
Сиз айтган холатларга эса хозирдан рухан тайёргарлик курган булгуси педагог ютказмайди, деган фикрдаман.
Umida Shodiyeva
06.12.2009, 15:59
Инсон қариб, паймонаси тўлгунича ўқиркан, тарбияланаркан.
Bir ustozimning "Hayotimdagi har bir kunim dars, uchratgan har bir insonim muallimdir" degan so'zlarini, yon daftarchamga yozib qo'ygandim.
Har ochganimda, shu insonga o'xshab fikrlashni, muomala qilishni, hayotga qarashni (umuman o'xshashni) juda xohlashimni anglayman.
Oygul Rasulova
06.12.2009, 16:07
Инсон қариб, паймонаси тўлгунича ўқиркан, тарбияланаркан.
Bir ustozimning "Hayotimdagi har bir kunim dars, uchratgan har bir insonim muallimdir" degan so'zlarini, yon daftarchamga yozib qo'ygandim.
Har ochganimda, shu insonga o'xshab fikrlashni, muomala qilishni, hayotga qarashni (umuman o'xshashni) juda xohlashimni anglayman.
Севимли ёзувчимиз Ўткир Хошимов, дунёдаги барча оналар бир-бирига ўхшайди, деганларидек, устозларнинг дил дарфтарлари хам ухшаш буларкан-да!:clapping:
Umida Shodiyeva
06.12.2009, 16:23
Севимли ёзувчимиз Ўткир Хошимов, дунёдаги барча оналар бир-бирига ўхшайди, деганларидек, устозларнинг дил дарфтарлари хам ухшаш буларкан-да!
Ehtimol... Faqat mening, bu hikmatni aytgan Ustozimnikiga hech kim o'xshay olmaydi...
Tulqin Eshbekov
07.12.2009, 15:11
Ehtimol...
Ўқувчиларга мураббийлар томонидан берилаётган ҳамма нарса яхшиликка, жумладан, таълим ва тарбияга киради! Жумладан, "жазо" кўринишидаги таълим-тарбия ҳам шулар жумласидандир.
Ҳар ҳолда ўқитувчим ургани учун бирон ерим камайиб, мажруҳ бўлиб қолгани йўқ.
Мен эса бошка фикрдаман!
Худди уша мадрасадаги каби дарахт новдаси билан калтак ейишнинг маззаси тотиб курганларданман. Тугри, мажрух булганим йук, лекин мана хозиргача дилимда огрик ва гина булиб уша вокеа хотирамда колган.
Мен мактабга 6 ёшга тулиб-тулмай чикканман. Укиш тезлигим, хуснихатим чиройлилигига хеч ким тенг кела олмасди..Факат битта огрикли нуктам бор эди. Бу хакда кейинрок..
Кураторимиз(бошлангич синфдаги) мактабимиз директорининг хотини эди. Хеч ким унинг мушугини пишт дея олмасди. Бир куни уша кураторимиз мактаб богини ободонлаштириш учун кучат олиб келинглар, деди. Адам менга кучамиздаги толнинг новдаларини кесиб бердилар. Шуни эксанглар, тезда тутиб кетади, тол беозор булади, деб ишонтирдилар. Мен эртасига тахта таёкка ухшаган 2 новдани олиб мактабга бордим. Укитувчимиз бутун синф олдида устимдан кулди, калтак кутариб келдингми, деб. Хамманинг кучати экилди-ю меникини экишга куратор рухсат бермади.
Бошлангич синфдаги энг огрикли нуктам эса МАТЕМАТИКА эди. Мен матем деган фанни умуман тушунмас эдим. Уша толтеракни олиб борган кунимнинг эртасига укитувчи мени математикадан масала ечишга доскага чикарди. Мен масала шартини чиройли килиб кучирдим, лекин уни еча олмадим...
Менинг биринчи укитувчим нима килди, денг?
Уша узим олиб келган толтеракнинг новдаси билан оёгимга икки марта УРДИ.
Огрикданмас, синфдошларим олдидаги уятдан йиглаб юбордим..
Бу вокеани икки кун сир сакладим. Кейин онамга айтиб бердим. Онам бориб: "кизим жавоб бера олмаса, керак булса 10 та "2"" куйинг, лекин уни урманг!" деб уришдилар. Уша Комила опа деган биринчи укитувчимнинг менга булган нафратини хис килиш билан яна 2 йилим утди...
Кейинчалик, мен олимпиадаларда катнашдим, шеърлар ёздим, маколалар чикардим, твда неча марта интервью бердим, курсатувлар кахрамони булдим, чет элга чикдим, универга бюджетга укишга кирдим.. Жуда куплаб яхши устозлар кулида укидим, ургандим.
Лекин бир умрга хамманинг ёдида яхши ном билан коладиган биринчи укитувчи мавкеи мен учун толтеракнинг новдаси каби совук ва хиссиз...булиб колди.
245-мактабнинг Комила опасига узок умр тилайман!
Tulqin Eshbekov
08.12.2009, 00:05
Лекин бир умрга хамманинг ёдида яхши ном билан коладиган биринчи укитувчи мавкеи мен учун толтеракнинг новдаси каби совук ва хиссиз...булиб колди.
Сизнинг бугун шундай улуғ мартабаларга етишишингиз йўлида бир мураббий қанчалик жонфидо қилганини тўғри англай олдингизми? Демак, устоз ҳам, сиз ҳам бахтлисиз!
Сизнинг бугун шундай улуғ мартабаларга етишишингиз йўлида бир мураббий қанчалик жонфидо қилганини тўғри англай олдингизми? Демак, устоз ҳам, сиз ҳам бахтлисиз!
Йук, домла. Мен бу ерда бир нарсани ёзмай кетибман. 2 йил базур уша синфда укиганимдан сунг(3-синфгача), янги манзилга кучганимиз сабабли бошка мактабда(3-7 синфгача, 7-синфдан 11-ни битиргунга кадар Дипломатия гимназиясида) укидим. Тасаввур килинг, икки, уч ва баъзан турт бахо олиб укиган кизалок уша янги, иктидорли синфда 5га укий бошлади. Менинг укувчи сифатида уша Комила опадан умуман карзим йук!!! Онам менга харф танитганлар, ёзишни ургатганлар. 4 ёшимда алифбедаги хамма харфларни танирдим, 5 ёшимда кушиб укий олганман..Комила опа эса онам бориб уришганлари учун уч олиб, атай бахоларимни кутармай, хаммани олдида уялтирарди. Мактабга хар куни минг азобда, хавотирда 3 йил катнашни тасаввур киляпсизми?
Янги мактабда юраги кенг, хакикий фидойи инсон Зайниддин ака деган укитувчининг кулида укидим. Бошлангич синфда эркак укитувчи дарс беришини куз олдингизга бир келтиринг! Лекин у киши бирор марта кул кутармаган, хатто бакирмаган. Негадир хаммамиз у кишини хурмат килардик, гапини икки килмасдик..
Хозир хам укитувчим Зайниддин ака нуфузли мактаблардан бирида дарс беряпти.
Укувчи куннинг ярмини мактабда утказар экан, демак тарбияга хам мактаб жавобгар.
Оиладаги тарбияда жазо гохи шарт булса, а почему бы и нет в мактабе?
Укувчи куннинг ярмини мактабда утказар экан, демак тарбияга хам мактаб жавобгар.
Тарбияга ота-онанинг ҳеч қанақа алоқаси йўқми? Пианино сотиб олган одам пианист бўлиб қолмайди. Ўқувчи куннинг ярмини мактабда ўтказади сутканинг эмас. Отаси олиб берган соткани дарсда ўйнаб ўтиргани учун телефон олиб берган отаси эмас мактаб айбдорми? Отасининг пулига ишониб кўнглига келган номаъқулчиликни қилгани учун ҳам мактаб айбдорми? Болалигида онасининг сумкасидан пул ўғирлагани учун танбеҳ эшитмаган бола мактабда синфдошининг ручкасини ўғирлагани учун ҳам мактаб жавоб бериши керакми? Отаси эркалатиб ўстирган қиз мактабдаги байрамда чиройли "келин кўйлак" кийгиси келиб онасига "Устозимиз байрамга келин кўйлакда келинглар" деди деб устозига туҳмат қилгани учун ҳам мактаб айбдор бўлиши керакми? Тарбия чақалоқ она қорнидалигидан ҳатто ундан ҳам олдин бошланади.
Бир донишманднинг ҳузурига ёш ота-она чақалоқ кўтариб бориб "Фарзандимизни тарбиялаб беринг" дейишибди. Донишманд "Фарзандингиз неча ойлиб бўлди" деб сўраса "3 ойлик" дейишибди. Шунда донишманд "Тарбиялашга роппа роса 1 йил кеч қолибсизлар" деган экан.
Оиладаги тарбияда жазо гохи шарт булса, а почему бы и нет в мактабе?
Ҳурматли Sayyod, баъзи гапларни ўзбекча ёзишга қийналсангиз бемалол русча ёзаверинг.
ИМХО бу ерда ҳеч ким айримларга (http://uforum.uz/showthread.php?p=316044#post316044) ўхшаб қаршилик билдирмаса керак :)
Укувчи куннинг ярмини мактабда утказар экан, демак тарбияга хам мактаб жавобгар.
Тарбияга ота-онанинг ҳеч қанақа алоқаси йўқми? Пианино сотиб олган одам пианист бўлиб қолмайди. Ўқувчи куннинг ярмини мактабда ўтказади сутканинг эмас.
Йук сал нотугри ёзвордим, маъноси асли ота-она албатта, ЛЕКИН мактаб ХАМ-деган маънода ёзмокчийдим.
Ҳурматли Sayyod, баъзи гапларни ўзбекча ёзишга қийналсангиз бемалол русча ёзаверинг.
ИМХО бу ерда ҳеч ким айримларга (http://uforum.uz/showthread.php?p=316044#post316044) ўхшаб қаршилик билдирмаса керак :)
Узр лекин бир деффектим бор, рус ва узбек мактабларида аралаш укиганим учун русчада хам тулик узбекчада хам тулик ёза олмайман, сузлашишда хам. Бу бир айб эмас балки патология с детства))) .
Tulqin Eshbekov
08.12.2009, 21:29
Менинг укувчи сифатида уша Комила опадан умуман карзим йук!!!
Ҳозир ҳарқанча қизишманг, Комила опадан ҳам яхшигина қарздор эканингизни кейинроқ англаб етасиз! Ҳали сиз ҳам устозлик мақомига эришасиз. Тўғри қилдим, деган ҳаракатингизни кимдир ҳазм қила олмайди ва сизни айблайди. Сиз ундан асло хафа бўлмайсиз, чунки, вазифангиз такозосига кўра шундай қилдингиз. Хуллас, худойим ёшга яраша яна ақл берганида кўп нарсаларни теран англаб етасиз!
Комила опа эса онам бориб уришганлари учун уч олиб, атай бахоларимни кутармай, хаммани олдида уялтирарди.
Мен ўқитувчининг калатаклагани деганда асосли равишда уришишини назарда туган эдим. Биринчи устозингиз каби, асоссиз, қўпол ва доимий камситишни мен ҳам қоралайман, албатта!
Сиз ундан асло хафа бўлмайсиз, чунки, вазифангиз такозосига кўра шундай қилдингиз.
Агар устозларнинг вазифаси биринчи синфда ўқийдиган қизчанинг оёқларига толтерак новдаси билан уриш бўлса... Унда мен устозларни ҳурмат қилмай қўяманку. Биринчи синфда ўқийдиган қизчани таёқ билан уриш учун одам камида маняк бўлиши керак.
Хуллас, худойим ёшга яраша яна ақл берганида кўп нарсаларни теран англаб етасиз!
AZiza Xни ёшига қараганда ақлсиз демоқчимасман. Агар Тўлқин ака айтган ҳолат юз берса AZiza X ўша пайтда иккинчи толтерак новдасини кўтариб қаршилик кўрсатмай хато қилганини теран англаб етса керак.
Tulqin Eshbekov
09.12.2009, 20:14
Биринчи синфда ўқийдиган қизчани таёқ билан уриш учун одам камида маняк бўлиши керак.
Қизчани қилмишига яраша жазолаган ўқитувчи аввало она бўлган! Баъзи талабчан ва қаттиққўл оналар қизларини, ҳатто мактабда ўқувчи қизларни аямай (албатта қилмишига яраша!) урганини кўрганман. Ўша қизлар бугун жамиятда Азизахондан ҳам солиҳароқ бўлиб камолга етишган!
Tulqin Eshbekov
09.12.2009, 20:18
AZiza Xни ёшига қараганда ақлсиз демоқчимасман.
Азизахон бугун чиндан ҳам анча ақлли бўлиб камолга етган! Унинг шундай камолга етишишида азиз ўқитувчиси Комила опанинг ҳам заҳматли меҳнати акс этиб турганига шубҳа қилмайман! Буни Азизахоннинг ўзи яна 20 йилдан кейин англаб етишига ҳам жуда ишонаман.
Фикрим қанчалик тўғрилигини насиб этса роппа-роса 20 йилдан кейин кўрамиз!
Қизчани қилмишига яраша жазолаган ўқитувчи аввало она бўлган!
Бошлангич синфдаги энг огрикли нуктам эса МАТЕМАТИКА эди. Мен матем деган фанни умуман тушунмас эдим. Уша толтеракни олиб борган кунимнинг эртасига укитувчи мени математикадан масала ечишга доскага чикарди. Мен масала шартини чиройли килиб кучирдим, лекин уни еча олмадим...
Менинг биринчи укитувчим нима килди, денг?
Уша узим олиб келган толтеракнинг новдаси билан оёгимга икки марта УРДИ.
Огрикданмас, синфдошларим олдидаги уятдан йиглаб юбордим..
Агар биринчи синф қизчасининг математикадан масалани ечолмагани тол новдаси билан оёғига уришга яраша қилмиш бўлса... Ньютоннинг биринчи қонунини билмайдиган 9-синф ўқувчиларини нима қилиш керак? Билмадим. Балки гильотина деб тўғри айтгандирман?
Tulqin Eshbekov
10.12.2009, 11:37
оёғига уришга яраша қилмиш бўлса...
Балки бошка гунохи хам булгандир? Укитувчиси дашном бергандир, тили бурро кизча гап кайтаргандир? Хар калай биз хозирча бир томоннинг гапини тинглаяпмиз. Иккинчи томоннинг хам фикри билан танишайлик-чи? Мен уша муаллима Комила опани топишга ва шу масалада фикрини урганишга харакат киламан. Бу ишим замонавий фан - Паблик рилейшнз (ПР) талабларига мос тушади!
Tўлқин Эшматов
10.12.2009, 12:44
Иккинчи томоннинг хам фикри билан танишайлик-чи? Мен уша муаллима Комила опани топишга ва шу масалада фикрини урганишга харакат киламан. Бу ишим замонавий фан - Паблик рилейшнз (ПР) талабларига мос тушади!
Тўғри домла, муаллима Комила опани форумга ҳам таклиф қилинг. Суҳбатларидан биз ҳам бебаҳра қолмайлик.
Tulqin Eshbekov-домлажон,
Мен буни ишонч билан айта оламан: 6 ёшда эдим унда. Умрим бино булиб, гап кайтармаганман уша укитувчига(умуман, бошка укитувчиларга хам) .6 ёшда эдим унда.
Мархамат, Комила опа 245-мактабда халиям дарс берса керак. Менимча, аник уша ерда ишлайдилар. лекин уларни интернет билан ишлашлари мумкинлигига бироз шубхам бор. Яна билмадим..
Агар у киши билан учрашиб колсам хам, куркмасдан шу гапларни айта оламан.
Агар уша вокеада заррача айбим булганда, мен у кишининг номини, манзилини аник айтмаган булардим.
Яна бир мисол. Худди уша синфда тогамнинг угли хам укирди. У мендан бир ёшга катта эди. У хакикатан хам шух булган. Укитувчим уни хам урганида бурни конаб, куйлакларини олди коооннн булиб кетган. Тогамнинг уйлари бизникига якин булгани учун, бизнинг уйга кириб, уйдагилардан бекитиб куйлагини ювиб кетгани хали эсимдан чиккани йук. (Бу вокеалар 1-синфда буляпти!!!)У бу вокеани уйдагиларга(тогам, кеннайим) айтмаган, чунки шух эди, гапирса биров эътибор килмасди.
Хуркак, укитувчисидан улгудек куркадиган, буйи 1 метрдан зурга ошадиган киз 35га кирган укитувчига гап кайтариши, ёки унга нисбатан нотугри харакат килиши мумкинмикин?
Жазо менимча, боланинг ниманидир билмаслиги учун кулланилмаслиги керак.
Агар у журналда узига бахо куйиб куйса, синфдошлари билан ёкалашса, кизлар(йигитлар) билан уришса, укитувчига нисбатан хурматсизлик килса...жазо берилиши керак. шунда хам калтак билан эмас!!!
Nigora Umarova
11.12.2009, 11:34
Халқимизда "Бола бўлса шўх бўлсин, шўх бўлмаса йўқ бўлсин" деган гап бор. Бола ичидаги энергияни қаерга сарфлашни билмай тўпалон қилади. Ўқитувчи шу энергияни керакли жойга сарфлашни кўрсатиб бера олиши керак. Фақат жазолаш йўли билан эмас, секин тушунтириб.
Ожиз ўқитувчигина таёқ кўтаради. Ўқувчига психологик таъсир қилиш усуллари ҳам бор-ку?!..
Umida Shodiyeva
11.12.2009, 17:46
Ўқитувчи шу энергияни керакли жойга сарфлашни кўрсатиб бера олиши керак. Фақат жазолаш йўли билан эмас, секин тушунтириб. Ожиз ўқитувчигина таёқ кўтаради. Ўқувчига психологик таъсир қилиш усуллари ҳам бор-ку?!..
"Agar, mening aytgan vazifalarimni tayyorlab kelmasanglar, dars qilmasanglar, sizlarni o'qitmayman", debmi?
Nigora Umarova
11.12.2009, 17:55
"Agar, mening aytgan vazifalarimni tayyorlab kelmasanglar, dars qilmasanglar, sizlarni o'qitmayman", debmi?
Umuman gaplashmay, "tarjimon" orqali gaplashib...
Lutfillo Tursunov
11.12.2009, 18:03
Ўқитувчи шу энергияни керакли жойга сарфлашни кўрсатиб бера олиши керак. Фақат жазолаш йўли билан эмас, секин тушунтириб. Ожиз ўқитувчигина таёқ кўтаради. Ўқувчига психологик таъсир қилиш усуллари ҳам бор-ку?!..
"Agar, mening aytgan vazifalarimni tayyorlab kelmasanglar, dars qilmasanglar, sizlarni o'qitmayman", debmi?
Ие, шуям психологик таъсир бўптими?!
"Ҳозир кўзингни ўйволаман", "қўлингни ўриб синдираман", "тилингни суғириб оламан", "қўлоғингни кесаман", "кўмирхонага қамаб қўяман" каби усуллар қаерда қолди? :)
Nigora Umarova
11.12.2009, 18:10
Ие, шуям психологик таъсир бўптими?!
"Ҳозир кўзингни ўйволаман", "қўлингни ўриб синдираман", "тилингни суғириб оламан", "қўлоғингни кесаман", "кўмирхонага қамаб қўяман" каби усуллар қаерда қолди? :)
Болалар коллонасида ишлаганимда балки сиз айтган "жазолаш усуллари"ни қўллардим. Ҳозирча педагогикага бундай усуллар киритилмаган. Педагогикада фақатгина "уялтириш" жазолаш усулигина бор.:187:
Lutfillo Tursunov
11.12.2009, 18:17
Ие, шуям психологик таъсир бўптими?!
"Ҳозир кўзингни ўйволаман", "қўлингни ўриб синдираман", "тилингни суғириб оламан", "қўлоғингни кесаман", "кўмирхонага қамаб қўяман" каби усуллар қаерда қолди? :)
Болалар коллонасида ишлаганимда балки сиз айтган "жазолаш усуллари"ни қўллардим. Ҳозирча педагогикага бундай усуллар киритилмаган. Педагогикада фақатгина "уялтириш" жазолаш усулигина бор.:187:
Демак, болалар колоннасида ўқиганаканман, бир вақтлар :)
Nigora Umarova
11.12.2009, 18:31
Демак, болалар колоннасида ўқиганаканман, бир вақтлар :)
Ўқитувчингиз махсус педагогикадан "Болалар коллонасидаги болаларни қандай тарбияланади?" бўлимини чуқур ўрганиб ўзига тааллуқли бўлмаган жойда ишлаган бўлсалар керак.
Umida Shodiyeva
11.12.2009, 22:59
Ие, шуям психологик таъсир бўптими?! "Ҳозир кўзингни ўйволаман", "қўлингни ўриб синдираман", "тилингни суғириб оламан", "қўлоғингни кесаман", "кўмирхонага қамаб қўяман" каби усуллар қаерда қолди? __________________
Lufullo aka!
Men sizga necha marta aytganman, bizning litseyga ham bir kelib-keting, deb:-)
Umida Shodiyeva
11.12.2009, 23:02
Umuman gaplashmay, "tarjimon" orqali gaplashib...
"Tarjimon" kerak bo'lsa, o'zimizga aytavering. Begona qilmay.
AnvarBek Haydarov
04.02.2011, 19:38
maktab hech qachon bolaga tarbiya bera olmaydi, tarbiyani uyda ota ona beradi, maktab bolaga bilim beradi....
Nega bunday deyapsiz sababi bormi????
Yoki o'qituvchingiz sizga tarbiya bera olmaganlarmi maktabda?:mad::mad:
Hali universitetda o`qib yurganimda qaysi fandaligi esimda yo`q, buning ahamiyati ham yo`q, bitta narsani o`qib muhokama qilgandik. Bir qiz pedagogika universitetini bitirib maktabga ishga keladi va birinchi bor darsga kirib keladi, ma`lum sababga ko`ra u darsga bir o`zi kirib keladi va qo`ng`iroq chalingan bo`lishiga qaramay bolalarning baqirib-chaqirib yurganlaridan hayojonga tushadi va o`ziga bereilgan saboqni eslaydi: "Bolalarga hech qachon baqirmang, stolning yoniga kelib turing, sizni ko`rganidan keyin bolalar uyalib o`zlari joylariga o`tirishadi", U shunga amal qilib o`qituvchi stoli yoniga kelib bolalalrga qarab turadi, ammo hech kim unga ahamiyat bermaydi ham. Keyin u yana saboqni eslaydi: "Juda ham sizga ahamiyat berishmasa, sekin, muloyim qilib o`zingiz ularga o`tirish kerakligini tushuntiring". Yonidan yugurib o`tayotgan bolani to`xtatib "O`tiring joyingizga, dars boshlandi, iltimos" deydi, ammo bola uning qo`lini bir siltab yugurib ketaveradi. Xullas. hamma saboqlarni eslab amal qilib ko`radi, ammo birortasi ham ish bermaydi. Ohirida bitta asosiy sababni eslaydi "Zinhor bolalalrga baqirmang". Yana ozgina kutsa hozir sinfxonadan asar ham qolmasligini va keyin o`zi javob berishini tushunib jahl bilan yonidagi stulni olib bor kuchi bilan stolga urdi-da bor ovozi bilan "Qani hammang joyingga o`tir, aks xolda qo`l-oyoqlaringni sindiraman". Bir necha soniyada bolalar joyida o`tirar va xonada pashsha uchsa eshitiladiga darajaga tushib qoldi. Hulosani o`zingiz chiqaring.
Ассалому алайкум, uforum аъзолари. Мен ушбу мавзуни "Ўқувчига жазо бериш мумкинми?" деб номладим, чунки охирги йилларда кўпгина ўқувчиларнинг "қутуриб" кетаётганлигини гувоҳи бўлмоқдаман.Нега энди мумкин бўлмас экан? Ўқувчи ким бўпти-ки жазодан озод қилинса? Ҳайдовчи хато қилса праваси олиб қўйилади (қамалиши ҳам мумкин), доктор хато қилса ишдан ҳайдалади(хатонинг оқибати ёмонроқ бўлса қамалади), харбий хато қилса навбатсиз нарядга қўйилади (жиноят қилса трибунал), .... Нега энди ўқувчи жазонланмаслиги керак?
AnvarBek Haydarov
12.02.2011, 08:19
Ассалому алайкум, uforum аъзолари. Мен ушбу мавзуни "Ўқувчига жазо бериш мумкинми?" деб номладим, чунки охирги йилларда кўпгина ўқувчиларнинг "қутуриб" кетаётганлигини гувоҳи бўлмоқдаман.
Akmal aka o'quvchiga emas balki ularning ota-onalariga jazo berish kerak QONUNAN
Нега энди мумкин бўлмас экан? Ўқувчи ким бўпти-ки жазодан озод қилинса? Ҳайдовчи хато қилса праваси олиб қўйилади (қамалиши ҳам мумкин), доктор хато қилса ишдан ҳайдалади(хатонинг оқибати ёмонроқ бўлса қамалади), харбий хато қилса навбатсиз нарядга қўйилади (жиноят қилса трибунал), .... Нега энди ўқувчи жазонланмаслиги керак?
Ўқувчилар болалар-ку, ҳеч қандай тажрибаси йўқ, қандай қилиб уларни жазоламоқчисиз?
Ўқувчилар болалар-ку, ҳеч қандай тажрибаси йўқ, қандай қилиб уларни жазоламоқчисиз?
И-е, шуни ҳам билмайсизми? ;-)
Узун хивчин олинада. Муаллим ўтирган жойидан дарсда жим ўтирмаётган болани "шарақ - шарақ" этиб тушириб қолади. 21 аср бўлганлиги учун, хивчин пластикдан тайёрланган ва автоматик равишда узунлигини ўзгартириш механизмига, шунингдек, оптик йўналтириш қурилмасига эга бўлади.
Бундай метод таъсир қилмаган болаларни эса бурчакда тиззаси билан нўхат доналари устига чўккалатиб қўйиш мумкин.
Албатта, баъзи бўшанг муаллимлар бундай услубларни ўзлари қўллай олмайдилар. Шунинг учун, мактабда бақувват йигитлардан (яхшиси, иш тополмай юрган собиқ десантчилардан) иборат "жазо отрядлари" тузилади. Бирор муаммога дуч келган муаллим рация орқали дархол уларни чақириши мумкин бўлади. Тайин-ки, болалар улардан қочиб, бурчак-бурчакларга беркиниб олишади. Отрядлар эса уларни тез топиб, жазолаш пайида бўлишади. Шунинг учун, бундай жазо отрядлари номини "ТЕЗТОПА" деса ҳам бўлади ("ГЕСТАПО" билан адаштирилмасин!).
Ашаддий беадаб ўқувчилар учун мактаб ертўласида алоҳида хоначалар ташкил қилинади ("карцер" билан адаштирилмасин!). Беадаблар шундай хоналарга тарбиявий соатлар учун ўтказиб қўйилади. Туйнуксиз ва қоронғу хонада фақат "ўқитувчини хурмат қилиш керак, ўқитувчини хурмат қилиш керак, ўқитувчини хурмат қилиш керак..." деган аудиозапис 1 соат давомида узлуксиз янграб туради.
Муаллимлар хуқуқларини ҳимоя қилиш мақсадида, мактабда "юристлар тўртлиги" ташкил қилинади. Беадаб болалалар юзасидан мауллимларнинг аризаларини битта юрист туман мақёсида, иккинчи юрист вилоят миқёсида, учинчи юрист республика миқёсида ва тўртинчи юрист халқаро миқёсда "проработка" қилади.
Қарабсиз-ки, шундан кейин ўқувчилар завқ-шавқ билан ҳар куни мактабга - илм қучоғига талпинишади. Олий маълумотли жабрдийда муаллимлар ҳам энди қадларини ғоз тутиб, сув қуйгандек жим-жит синфларга шахдам қадамлар билан кириб келишади. Асосийси, рация эсдан чиқмаса бўлди... ;-)
И-е, шуни ҳам билмайсизми? ;-)
Узун хивчин олинада. Муаллим ўтирган жойидан дарсда жим ўтирмаётган болани "шарақ - шарақ" этиб тушириб қолади. 21 аср бўлганлиги учун, хивчин пластикдан тайёрланган ва автоматик равишда узунлигини ўзгартириш механизмига, шунингдек, оптик йўналтириш қурилмасига эга бўлади.
Тушунарли, ака Maestro! :)
Жондан азиз қизларингиз, бўлгиси невараларингиз ҳам шундай ўқувчилар орасида бўладими?
Ўқувчилар болалар-ку, ҳеч қандай тажрибаси йўқ, қандай қилиб уларни жазоламоқчисиз?Жазо - деганда ўрта асрлардаги инквизицияни назарда тутмаганман.
Lutfillo Tursunov
18.02.2011, 10:49
Жазо - деганда ўрта асрлардаги инквизицияни назарда тутмаганман.
"Инквизиция" сўзини эшитишим билан Жакуйга ("Замонлар оша") мажбурлаб бир неча литр сув ичирилган эпизод кўз ўнгимга келаверади :)
To'g'ri, bu qiyin masala, ammo aynan o'rta asrlarda madaniyatimiz eng yuqori choqqilaridan biriga erishgan, xar sohada, IMHO.
Najmeddinov Ahmadjon
18.02.2011, 15:08
... Bolaning ahvoli, ruhiyati, ko'zlariga qarab oilaviy sharoitini bilib olish mumkin.[/QUOTE]
Ўқувчи кўп вақтини ўзи ўқиб турган лицей, коллеж ёки мактабда ўтказади. Шундай экан ўқитувчи нафақат ўқувчига дарс бериш билан чегараланиб қолмасдан унинг оилавий ҳаёти билан ҳам хабардор бўлгани маъқул. Яъни дарсдан сўнг ўқувчи билан алоҳида оиласи хақида гаплашиб туриши керак. Ўртоқларига айта олмай турган гапларини балки ўқитувчисига айтиши мумкин.
Ўқувчи кўп вақтини ўзи ўқиб турган лицей, коллеж ёки мактабда ўтказади. Шундай экан ўқитувчи нафақат ўқувчига дарс бериш билан чегараланиб қолмасдан унинг оилавий ҳаёти билан ҳам хабардор бўлгани маъқул. Яъни дарсдан сўнг ўқувчи билан алоҳида оиласи хақида гаплашиб туриши керак.
Қанийди шундай ўқитувчиларнинг сони кўпайса...
AbuMuslim
25.02.2011, 02:21
Ўқувчига жазо бериш қайсидир маънода бахсли масала...
Мисол учун сигарет чекадиган ўқитувчи сигарет чекувчи ўқувчига қандай жазо беради? ёки шунга ўхшаш вазиятларда ўқитувчи қандай йўл тутиши керак... Ўқитувчида жазо бериш имкони йўқ бўлсин демоқчи эмасман.... балки Жазо бериш маъсулияти билан бирга ўқитувчида ўқувчи учун жавобгарлик ҳам бўлсин дейман...
Nigora Jumaeva
25.02.2011, 13:17
Ўқувчи кўп вақтини ўзи ўқиб турган лицей, коллеж ёки мактабда ўтказади. Шундай экан ўқитувчи нафақат ўқувчига дарс бериш билан чегараланиб қолмасдан унинг оилавий ҳаёти билан ҳам хабардор бўлгани маъқул.
O`zi o`qituvchinig darsdan tashqari qog`ozbozlik ishlari ham yetib ortadi, o`quvchinng oilaviy hayoti bilan qiziqadigan, ularga do`st bo`laoladigan fidoiy o`qituvchilar qayerda deysiz
Мисол учун сигарет чекадиган ўқитувчи сигарет чекувчи ўқувчига қандай жазо беради? ёки шунга ўхшаш вазиятларда ўқитувчи қандай йўл тутиши керак...Агар ўша ўқувчи вояга етган бўлса - ҳеч қандай. Демак ўқувчилар бирон бир ишни қилмасликлари учун ўқитувчи ҳам ўша ишни қилмаслиги керак эканда. Масала кимнинг нима иш қилишида эмас, ўша ишни қилишга ҳаққи бор ёки йўқлигида.
ўқитувчида ўқувчи учун жавобгарлик ҳам бўлсин дейман...Унда ота-оналарга нима қолади? Шундоқ ҳам ўқувчиларни медосмотрдан ўтказишдан тортиб, колледж/лицейларга ўқишга жойлашишигача ўқитувчилар жавобгар.
Hamma javobgarlikni o'qituvchiga yuklayverish ham to'g'ri emas.Atrofdagi muhit bekorchilik ota-ona,jamaot etibori ham katta rol o'ynaydi.Eng asosiysi bekorchilik etiborsizlik,irodaning kuchsizligi.Bu muammoni hal qilish oson emas deb o'ylayman.Yaxshi narsani targ'ib qilish bilan inson ongiga singdirish mushkil masaladir.
Abdumalik-VHTB
01.03.2011, 10:47
O`rta maktab ta`limida o`quvchilarni jazolash nizomda ko`rsatilmagan. Faqatgina ixtisoslashtirilgan maktab internatlarning nizomida o`quvchi ichki - tartib qoidalarga rioya qilmagan taqdirda, ularni o`qishdan chetlatilishi kuzda tutilgan
Ahmedov Uktam
08.04.2011, 03:43
Ман бошка бир нарса тугрисида билмокчи эдим.
Якинда вилоятларда академ лицейлар ва коллежларда фан олимпиадалари булиб утди уларнинг голиблари Республика фан олимпиадасида катнашиш хукукига эга булдилар. Энди Респулика фан олимпиадаси качон булар экан?
ва бу тугридаги маълумотларни кайси сайтлардан билиб олиш мукин?(Plizz):187:
Тўғри, лекин буни ўқувчи қабул қилолмайди.
Ҳозирда, ёшроқ ўқитувчилар дарс бериш давомида бирор ўқувчига қаттиқроқ тегиб қўйса (яъни ўз ҳаққини талаб қилса), дарсдан сўнг ўқувчининг акаси бир тўда шериклари билан ўқитувчидан ҳақларини талаб қилиш учун келиб туришадиган бўлиб қолибди. Ёки бўлмаса эртасига ота-онаси бақир-чақир қилиб (ким экан у, кеча тухумдан чиққан хўрозча, қайта идишига жойлаб қўяман деб) кириб келиб қолади. Бундай шантажчилардан оддий ўқитувчи ҳам қўрқиб қоладида, ҳаёт эса давом этиб кетаверади...
Ана шунақа..., оиладаги тарбия ва ҳаёт шунақа бўлгандан кейин, сизнинг қўлингиздан нима келарди. Ота-онасига ҳам устозлик қилолмайсиз-ку.
Фикрингизда хакикатлик бор.Мен хам укитувчиман.Фикримча "Урмонга ут кетса хулу курик баробар ёнади".Факат укитувчи айтгани билан тушунтириш бергани билан каршингиздаги укувчини йулга солиб булмаслигининг сабабларидан бири турмушда амалдаги кунлик турмуш тарзидаги булаётган жараёнларни хам иноботга олиш даркор.Болалар кузлари билан айрим жараёнларни на факат кузлари билан курмокда балки шохиди баъзида иштирокчи хам булмокдада.Айтаверсанг юзи ураверсанг эти котадида.Кискаси суз бирлиги билан иш бирлиги мос булмаётгандек эмасмикин?Балки оиладаги муаммолар таъсири эмасмикин?!
Ўқувчига жазо бериш қайсидир маънода бахсли масала...
Мисол учун сигарет чекадиган ўқитувчи сигарет чекувчи ўқувчига қандай жазо беради? ёки шунга ўхшаш вазиятларда ўқитувчи қандай йўл тутиши керак... Ўқитувчида жазо бериш имкони йўқ бўлсин демоқчи эмасман.... балки Жазо бериш маъсулияти билан бирга ўқитувчида ўқувчи учун жавобгарлик ҳам бўлсин дейман...
Ташхис маркази мутассадилари мактабларда укувчилар уртасида хар хил текширувлар(психологик,медицина ...) утказиши укимайдиган болаларни аниклаши яъни укувчиларни гурухларга булиши керак эмасмикин.Балки махсус мактабларга жунатиши керакдир.Мехнатга ургатиш керак булган болаларни мехнатга жалб килиб ургатадиган мактаблар керакдир.Германия мактабларида урганса буладиган жихатлар бордир.Бу тугрида укув тизимини тартибга солишда катнашаётган олимлар уйлашаётгандирлар.Балки БОЗОР иктисоди даврида яшаётганлигимизни хисобга олиб синфда колдирилган болани янаги йилда укитиш учун шартнома тузуш керакдир (Пуллик укитишни назарда тутмокдаман).Хозир эса барча харажатни ДАВЛАТ копламокда.Айрим ота-она ва болалар ёши бир жойга бориб тушунганларидан кейин укишини хохлаб колар.Яни хар нарса узида пишиб етилгандан кейин вактида чорасини куриш маъкулдир.
Алишер Навоийнинг қуйидаги шеърий парчасига эътибор беринг:
Улга эрур тифлга шоиста иш
Билки кичикликда эрур парвариш
Қатрага чун тарбият этди садаф
Эл бошига чиққунча топди шараф
Бунга энди озгина тушунча бериб ўтсак: Тифл-яъни болани кичиклигидан яхши тарбиялаш, садаф қаторига кирган қатра-дур одамлар бошида туриш шарафига муяссар бўлади, Худди шунингдек, ота-она гўё садаф, болалар эса уларнинг бағридаги қатралар-дурлардир.
Шундай экан, бундай ёшлар тарбияси барчамизнинг асосий вазифаларимиздан биридир.
Ушбу мақсадни кўзда тутган ҳолда шуни таъкидлаш жоизки, тарбия соҳаси ислоҳоти бугунги энг долзарб, эртанги тақдиримизни ҳал қилувчи масаладир. Ахир А.Авлоний тарбия ҳақида шундай деган: “Тарбия биз учун ё ҳаёт, ё мамот, ё нажот-ё ҳалокат, ё саодат-ё фалокат, масаласидир.” Таълим-тарбия икки соҳадан иборат:
Биринчиси билим, малака, кўникма соҳаси;
Иккинчиси шаҳсий фазилатлар соҳаси;
Муаммо эса шу иккала соҳанинг бириккан жойида пайдо бўладиган соҳададир. Шундай экан, Биринчи соҳа талаби: устозлар ўсиб келаётган ёш авлодни баркамол қилиб ўстиришимиз зарур. Иккинчи соҳа талаби: уларнинг нафақат жисмонан, балки маънан ўсиб-улғайишида, ривожланишида, барча мураббийлар, ота-оналар, қариндош-уруғ ва маҳалла жуда муҳим ўрин тутади. Буни БББ методи орқали изоҳлаб қуйидаги қуйидаги алгоритм билан ифодалаш мумкин. Бу алгоритмни ҳар бир дарс учун хусусий ҳолатда ёки ҳоҳлаган ўқувчи ёки ўқитувчи учун қўллаш мумкин.
https://img.uforum.uz/images/cttrbxv4613645.jpg
Nigora Umarova
09.04.2011, 11:20
Fayzbek!
Matnni word formatdan ko'chirib qo'yayotganda texnik jihatlariga ham e'tibor beringlar
Nigora Umarova
09.04.2011, 11:23
Fayzbek!
Tasvirda keltirib o'tgan usulni yangi ped.texnologiya asosida qo'llayotganimda"Bilaman. Bilmoqchiman. Bilib oldim" tarzidagi jadval tuzib foydalangandim. Yaxshi natija beradi. O'quvchilarning bilim olish samaradorligi oshadi. Sababi o'qituvchi darsning boshlanishida ushbu anketani tarqatib so'rovnioma o'tkazishi natijasida o'quvchilar fikrini o'rganib shu asosida o'z ustida ham ishlaydi, o'quvchilar qanday bilim olishga ehtiyojlari borligini o'rganadi.
https://img.uforum.uz/images/cttrbxv4613645.jpg
Assalomu alaykum hurmatli hamkasaba siz o'qituvchilar amalda darsda foydalanishi mumkin bo'lgan jadvalni keltirgansiz raxmat.Bu usulni har bir darsda foydalanib boraman yanada ish tajribalaringizdan o'rtoqlashsangiz degan umuddaman.Qani edi REYTING haqida ham fikrlashsak.
Nigora Umarova
09.04.2011, 15:20
Baholashning reyiting tizimi haqida alohida mavzu (http://uforum.uz/showthread.php?t=15271) ochildi
Fayzbek!
Tasvirda keltirib o'tgan usulni yangi ped.texnologiya asosida qo'llayotganimda"Bilaman. Bilmoqchiman. Bilib oldim" tarzidagi jadval tuzib foydalangandim. Yaxshi natija beradi. O'quvchilarning bilim olish samaradorligi oshadi. Sababi o'qituvchi darsning boshlanishida ushbu anketani tarqatib so'rovnioma o'tkazishi natijasida o'quvchilar fikrini o'rganib shu asosida o'z ustida ham ishlaydi, o'quvchilar qanday bilim olishga ehtiyojlari borligini o'rganadi.Менингча бунинг учун уйга вазифа қилиб янги дарсни бериш керак ва кейин суровнома тарқатилиб, жавоблар асосида ўқувчилар қийналган, тушунмаган ва уларни қизиқтирган жойлари ўқитувчи томонидан тўлдирилади. Яъни ўқитувчи дарсни бошидан охири тушинтириб гапириб ўтирмайди, у дарсни сўрайди, ва тахлил қилади, жавобларни умумлаштиради. Буни натижасида, Вақтдан ютилади, кўпчилик баҳолананилади.
Alisher Asror
10.04.2011, 23:45
Педагогикада фақатгина "уялтириш" жазолаш усулигина бор
Nigoraxon, balki siz bilmassiz, juda ko`p uyalmaydiganlar ham bor, yetarlicha uyat nimaligini bilmaydigan insonlar kattalarning ichida ham topiladi. Endi ular bilan qanday muomila qilamiz?
Jazolash albatta tayoq ko`tarib bolani quvish bo`lmaganidek, faqat uyaltirish ham emas. Avvalo bolalar ichida hurmat qozona bilish kerak, shundagina ular sizga ergashadi. Bolalarni aldab bo`lmaydi!!! Chin ko`nildan qilayotgan mehnatingizni ular sezib turishadi, shundagina qanday jazo berish haqida o`ylasa bo`ladi.Mehnatingiz sarf bo`lganlarga mehr tushib qoladi, ularni qiynash bu o`zingizni qiynash bilan barobar... Bu gaplarni tajribali murabbiy sifatida aytyapman, to`g`ri tushinarsiz degan umiddaman.
"Odamni jazolamaguningcha o`rganmaydi" ( Gyote )
Tulqin Eshbekov
11.04.2011, 05:16
Меҳр ва қаттиққўллик билан берилган тарбиянинг самараси жуда яхши бўлаётганини ҳаётда кўп кузатдим. Мактабда бизни баъзи қаттиққўл ўқитувчиларимиз аямасди... Тарбиянинг бундай синалган усулларини афсуски ҳозирги баъзи нозиквойларга қўллаш мушкул. Тарбиядек нозик масалада қўлланилган ҳаётбахш усулларини "жазо" деб қабул қилмасликларини истардим.
Nigora Umarova
11.04.2011, 11:35
Менингча бунинг учун уйга вазифа қилиб янги дарсни бериш керак ва кейин суровнома тарқатилиб, жавоблар асосида ўқувчилар қийналган, тушунмаган ва уларни қизиқтирган жойлари ўқитувчи томонидан тўлдирилади.
Ҳар бир ўқитувчининг иш услуби ўзига хос бўлади. "БББ" усули шарт-шароитга қараб қўлланилади.
Nigora Umarova
11.04.2011, 11:59
Nigoraxon, balki siz bilmassiz, juda ko`p uyalmaydiganlar ham bor, yetarlicha uyat nimaligini bilmaydigan insonlar kattalarning ichida ham topiladi. Endi ular bilan qanday muomila qilamiz?
Jazolash albatta tayoq ko`tarib bolani quvish bo`lmaganidek, faqat uyaltirish ham emas. Avvalo bolalar ichida hurmat qozona bilish kerak, shundagina ular sizga ergashadi. Bolalarni aldab bo`lmaydi!!! Chin ko`nildan qilayotgan mehnatingizni ular sezib turishadi, shundagina qanday jazo berish haqida o`ylasa bo`ladi.Mehnatingiz sarf bo`lganlarga mehr tushib qoladi, ularni qiynash bu o`zingizni qiynash bilan barobar... Bu gaplarni tajribali murabbiy sifatida aytyapman, to`g`ri tushinarsiz degan umiddaman.
Алишер ака!
Сиз юқорида номи зикр этилган инсонлар билан ҳам юмшоқлик билан муомала қиламан. Ҳазрат Жалолиддин РУмийда шундай сатрлар бор. Данакнинг мағзини тотишинг учун уни чақсанг фақатгина бир онгина азасини тотасан. Уни унумдор-юмшоқ тупроққа эксанг ва доимий равишда парвариш қилсанг, у дарахтга айланади ва бир неча йиллар мобайнида меҳнатинг маҳсулини кўрасан, деган. Тупроқнинг юмшоҳлиги туфайли данак дарахтга айланади.
Болаларни алдаб бўлмайди, бироқ ўзимиз уларга ўрнак бўлишимиз, кўзгу бўлиб қилган иши-хато, камчиликларини асослаб, натижасини кўрсатиб бера олишимиз керак.
Таълим соҳасида 16 йилдан бери фаолият олиб бораётган ўқитувчи сифатидаги хулосаларим шу.
Менингча бунинг учун уйга вазифа қилиб янги дарсни бериш керак ва кейин суровнома тарқатилиб, жавоблар асосида ўқувчилар қийналган, тушунмаган ва уларни қизиқтирган жойлари ўқитувчи томонидан тўлдирилади.
Ҳар бир ўқитувчининг иш услуби ўзига хос бўлади. "БББ" усули шарт-шароитга қараб қўлланилади.
Сизнинг фикрларингизни ҳурмат қиламан, лекин бизни суҳбатимизни ўқиган одам ҳам ўзига бир керакли маълумот олсин деб қўшимча фикрлар беряпман. Этибор берган бўлсангиз; Мени берган алгоритмимда БББ методи Венн диараммаси билан бирга қўлланилган.
Ҳазрат Жалолиддин РУмийда шундай сатрлар бор. Данакнинг мағзини тотишинг учун уни чақсанг фақатгина бир онгина азасини тотасан. Уни унумдор-юмшоқ тупроққа эксанг ва доимий равишда парвариш қилсанг, у дарахтга айланади ва бир неча йиллар мобайнида меҳнатинг маҳсулини кўрасан, деган.
Мухаббат сўзининг ўзаги хибба бўлиб, адашмасам устига тупроқ тортилган уруғ маъносини беради. Сизкелтирган сатрлар маъноси жудаям гўзал экан.
Tulqin Eshbekov
12.04.2011, 01:25
Болаларни алдаб бўлмайди, бироқ ўзимиз уларга ўрнак бўлишимиз, кўзгу бўлиб қилган иши-хато, камчиликларини асослаб, натижасини кўрсатиб бера олишимиз керак.
Бола - оиласининг ойнаси, деган гап бежиз айтилмаган. Улар оилада ҳам, мактабда ҳам катталардан ўрнак олади. Очиғи, ҳозиргача муаллимларимнинг кўзларига тик қараб гапиришга ийманаман. Улар менда идеал даражада таассурот қолдиришган.
Lazizbek Hamidov
12.04.2011, 12:38
Ko'p maktablarda o'qituvchilar bolalarga nisbatan qo'pol muomalada bo'lishadi. Shunisi qiziqki bunga bolalar ham ko'nikib ketishgan. Meni fikrimcha bolaga jazoni psixologik yo'l bilan berish kerak. Yana boshqa tarafi ham borki bordiyu domla o'quvchi oldida hurmatini qozonib olgan bo'lsa va o'quvchi sal bo'lsada domladan qo'rqib tursa jazolashga hojat qolmaydi...
Lazizbek Hamidov
12.04.2011, 13:36
Замонлар ўтгани билан қадриятга айланган ўзбекона тарбия, ўзаро муомала маданияти сақланиб қолаверади. Фақат, сифат ўзгаришига ўтиши мумкин.
"Ўқувчига жазо бериш мумкинми?" деган саволнинг тескарисини ўқиб кўрайлик-чи: "Тарбияси тақозо этган ўқувчига ҳам жазо бермаслик мумкинми?":dash2:
Бу нозик масалада бугун мактаб-оила-маҳалла ҳамкорлиги талаб қилинмоқда.
Фақат у хўжакўрсинга бўлиб қолмаслиги, ҳаққоний ҳамкорлик бўлиши лозим.:187:
Assalomu Aleykum! Bilasizmi domla, biz doim oila, mahalla, maktab degan qolip (shablon) so'zlardan hech chetga chiqa olmaymiz. Har qanday bolani istalgan yo'nalishda tarbiyalasa bo'ladi. Meni fikrimcha biz mahalla, oila, maktab, qadriyatlar, degan tushunchalardan sal chetlanishimiz lozim. XXI asr jadallik bilan rivojlanib, jamiyatni ongi borgan sari yangi-yangi "qarashlar"ga, yangiliklarga muhtojlik sezmoqda. Maktabdagi o'quvchilarning axborotga bo'lgan imunitetlari juda kuchsiz bo'ladi shubhasiz bu imunitetni o'qituvchilar shakillantiradi. Meni fikrimcha brinchi navbatda o'qituvchi o'z kasbini mukammal egallab olib, o'z qaramog'idagi o'quvchilarni zanjir halqalaridek bir ipga tizib olishi kerak va dunyo talabiga hos yangi bosqichga olib chiqishi kerak!
Nigora Umarova
12.04.2011, 16:35
Maktabdagi o'quvchilarning axborotga bo'lgan immunitetlari juda kuchsiz bo'ladi shubhasiz bu imunitetni o'qituvchilar shakillantiradi. Mening fikrimcha, brinchi navbatda o'qituvchi o'z kasbini mukammal egallab olib, o'z qaramog'idagi o'quvchilarni zanjir halqalaridek bir ipga tizib olishi kerak va dunyo talabiga hos yangi bosqichga olib chiqishi kerak!
Agarda siz mafkuraviy immunitetni nazarda tutayotgan bo'lsangiz, u holda immunitetni oshirish bosqichma-bosqich amalga oshiriladi. Bekorga maktablarda "Vatan tuyg'usi", "Milliy istiqlol g'oyasi" fanlari o'qitilmaydi. Mafkuraviy immunitet ilmni quruqqina -qanday bo'lsa shundayligicha qabul qilgan bolada emas, tanqidiy nuqtai nazarga-taqqoslash qobiliyatiga ega bo'lgan o'quvchida kuchli bo'ladi. O'quvchilar sxolastik bilim emas, balki taqqoslashni o'rganuvchi bilimlarni egallashlari kerak (ularni usuli saftiya emas, usuli maddiyada bilim berish darkor). O'quvchilarni zanjir halqalaridek bir ipga tizib bo'lmaydi. Sababi har bir o'quvchi o'z xarakteriga, o'z dunyoqarashiga, o'ziga xos bo'lgan bilimga ega bo'ladi.
Agarda o'quvchilarni siz aytganingizdek bir ipga zanjir halqalaridek tizib qo'ysak "kalila va Dimna" asarida keltirib o'tilgan sichqon va qurbaqa holiga kelib qoladi.
Biz-o'qituvchilar bir narsani yoddan chiqarmasligimiz am kerak: Ma'naviyat qotib qolgan aqidalar yig'indisi emas. Taraqqiyot davom etar ekan ma'naviy hayot oldiga qo'yilgan talablar ham muntazam yangilanib boraveradi. Bu esa o'zligimizni-milliy qadriyatlarimizni unutish hisobiga bo'lishi kerak emas.
Mahmud Jurat
12.04.2011, 22:04
Ие, шуям психологик таъсир бўптими?!
"Ҳозир кўзингни ўйволаман", "қўлингни ўриб синдираман", "тилингни суғириб оламан", "қўлоғингни кесаман", "кўмирхонага қамаб қўяман" каби усуллар қаерда қолди? :)
Болалар коллонасида ишлаганимда балки сиз айтган "жазолаш усуллари"ни қўллардим. Ҳозирча педагогикага бундай усуллар киритилмаган. Педагогикада фақатгина "уялтириш" жазолаш усулигина бор.:187:
педагогикада уялтириш жазолаш усули йўқ, Ҳақиқий педагогикада болани уялтирманг дейилади.
Nigora Umarova
13.04.2011, 08:56
педагогикада уялтириш жазолаш усули йўқ, Ҳақиқий педагогикада болани уялтирманг дейилади.
Domla buni havodan olib gapirganim yo'q. "Pedagogika" kitobida ma'naviy jazolash usuli sifatida "uyaltirish" metodi berilgan.
Najmeddinov Ahmadjon
13.04.2011, 11:20
Ўқийдиган билимли ёшларга стипендиялар, ўқимайдиганларга турли жазо чоралари кўрилса фойдали бўлмайдими?
Albatta bunday metodlar o'qimaydigan talabalarni ham o'qishga da'vat qiladi. Chunonchi o'qiydigan talabalarni nafaqat stipendiya orqali, balki ularni hulq-atvorlarini va darslardagi yutuqlarini hurmat tahtalariga joylashtirish va auditoriya yig'ilishlarida maqtab o'tish albatta o'z samarasini beradi. O'qimaydigan talabalarni ham ozgina samarali faoliyatlarini katta bajarilgan faoliyat kabi ko'rsatish ham ijobiy natija berishi mumkin.
Mahmud Jurat
13.04.2011, 14:57
"uyaltirish" metodi berilgan
Сиз ўқиган ўша педагогика советлардан қолган педагогика эканлигини унутманг. Бизнинг ота боболаримиз кишига дашном берманг, уни уялтирманг, айниқса бировнинг олдида, деб таъкидлашар эди. Биз қачондир ўз педагогикамизга қайтармиз.
Энди ўқиш ва ўқишдаги ютуқларга келадиган бўлсак, бизнинг олий таълимга ҳам ён атрофимиздаги рақобат тушунчаси кириб келар бир куни. Рақобат бўлмаган жойда тараққиётга ўрин қолмайди. Биргина мисол, нега бугунги кунда ҳам давлат грантлари бутун ўқиш давомига беш ёки тўрт йилга берилади. Ушбу грант тушунчасини биринчи кириш йилига, ҳатто биринчи семестргача сақлаб қолинса, биринчи семестрдан кейин грантлар бошқатдан ректорат томонидан талабанинг ютуқларига қараб тарқатилса, кимларнингдир ёрдамида институтга кирган қайси бир суллоҳ ўз фаолиятини тергаб яхшироқ ўқишга ҳаракат қилиши бошланмайдими охир. Наҳот ёшлар мана шу ташаббусни кўтариб чиқолмайди.
Nigora Umarova
13.04.2011, 15:22
Сиз ўқиган ўша педагогика советлардан қолган педагогика эканлигини унутманг. Бизнинг ота боболаримиз кишига дашном берманг, уни уялтирманг, айниқса бировнинг олдида, деб таъкидлашар эди. Биз қачондир ўз педагогикамизга қайтармиз.
Домла, мен мустақиллик йилларида(1994-2005) таҳсил олганман. Бу давр мобайнида совет педагогикаси, жаҳон педагогикаси, шарқ педагогикасини қиёслаб ўрганганман. Миллий тарбиямизда ҳам уялтириш методи бор. Уялтириш бу ҳақорат қилиш эмасдир. Бу ҳақида Абдулла Авлонийнинг "Туркий гулистон ёхуд ахлоқ" китобида жуда мазмунли ёритиб берилган. Бундан ташқарипедагогика фанлари доктори, профессор Бўри Зиёмуҳаммедовнинг "Педагогика" китобида ҳам мен айтган масала жуда яхши ёритиб берилган.
Nigora Umarova
13.04.2011, 15:24
...кимларнингдир ёрдамида институтга кирган қайси бир суллоҳ ўз фаолиятини тергаб яхшироқ ўқишга ҳаракат қилиши бошланмайдими охир. Наҳот ёшлар мана шу ташаббусни кўтариб чиқолмайди.
Сўзларни қўллаётганда эътиборлироқ бўлинг.
Mahmud Jurat
13.04.2011, 15:30
Сўзларни қўллаётганда эътиборлироқ бўлинг.
цензурани ёмон кўраман, суллоҳ сиз ва биз ўйлаганча унчалик ёмон сўз эмас. Бу биринчидан, иккинчидан айни ўшаларнинг орасида суллоҳларнинг борлигини инкор қилмасангиз керак.
Mahmud Jurat
13.04.2011, 15:34
Сўзларни қўллаётганда эътиборлироқ бўлинг
фикрим ёқмади чоғи
Nigora Umarova
13.04.2011, 15:36
Сўзларни қўллаётганда эътиборлироқ бўлинг.
цензурани ёмон кўраман, суллоҳ сиз ва биз ўйлаганча унчалик ёмон сўз эмас. Бу биринчидан, иккинчидан айни ўшаларнинг орасида суллоҳларнинг борлигини инкор қилмасангиз керак.
Bu yerda sizni hech kim ta'qib oqilayotgani yo'q. Har bir so'zni qo'llaydigan joyi bo'ladi. Ko'chada qo'llaniladigan so'zlarni qo'llamasangiz. Gazeta yoki jurnalda maqola yoki xat jo'natganingizda bu iboralarni qo'llamassiz?
Nigora Umarova
13.04.2011, 15:38
Сўзларни қўллаётганда эътиборлироқ бўлинг
фикрим ёқмади чоғи
Moderatorga e'tirozingiz bo'lsa forum adminstratoriga bildirishingiz mumkin yoki shaxsiy xabar orqali men bilan bog'laning. Moderator xolis shaxs hisoblanadi. Forumda foydali xabarlarni qoldirishingiz tarafdorimiz.
Tulqin Eshbekov
14.04.2011, 14:56
Уялтириш бу ҳақорат қилиш эмасдир.
Тарбияси ҳаминқадар бола уятли иш қилса, унинг тарбиячиси уялтириб тарбиялайди-да! Буни жазо деб қабул қиладими-бошқами, ўша бола хатосини англаса бас! Бу тарбиянинг битта қирраси, холос.
Sharqning faylasuf shoiri Shayx Sadiy:
Agarda muallim bo'lsa beozor,
Bolalar sinfni qilishar bozor.
deb bejiz aytmagan bo'lsa kerak?
Mahmud Jurat
14.04.2011, 22:51
ўша бола хатосини англаса бас!
Бошқа соҳадан мисол келтирмайман, айтайлик сиёсатдан, аммо педагогикада сиз келтирган ушбу тамойил тарбияланувчига нисбатан қўлланса бу жуда узоқларга олиб келишини мен сизга мутахассис психолог сифатида башорат қилишим мумкин. Русларда буни все средства хороши, дейишади.
aktserver
28.04.2011, 15:32
jazoni uydan boshlash kerak
jazoni uydan boshlash kerak Gapingiz to'griyu, lekin men tarbiyani degan bo'lardim; sababi Xakimlar quyidagicha o'xshatish qilganlar: Odob daraxt, ilm meva. Gar daraxt bo'lmasa meva qanday bo'lgaydir? Bu meni judyam o'ylantirdi. Sababi hozirgi kundagi ta'lim sohasini asosiy muammolari shu bo'lsa kerak...
vBulletin® v3.8.5, Copyright ©2000-2025, Jelsoft Enterprises Ltd. Перевод: zCarot