PDA

Просмотр полной версии : Ким нима ўқияпти?...


Страницы : [1] 2 3

Masud Mahsudov
31.03.2008, 10:58
Ушбу бўлимда Сиз айни вақтда қандай китоб ўқиётганингизни, шунингдек аввал ўқиган , форумдошларга тавсия қилишингиз мумкин бўлган илмий, бадиий асарлар номини ва унинг муаллифини ёзиб қолдиришингиз мумкин.


Ўзим бошлаб бераман...

Г. Форд

"Моя жизнь,мои достижения"...

Komil Eriev
31.03.2008, 12:15
"От кишнаган оқшом" қиссаси,
Тоғай Мурод

Қисса муаллифнинг шундай сатрлари билан бошланади:


"Бу қиссалар не бир кунларни кўрмади!
Зоти номард бўлди, ушбу қиссалар ёқасидан олди. Оғзи бузуқ бўлди, ушбу қиссаларга тупугини сочди. Қўли нопок бўлди, ушбу қиссалардан бутун-бутун бобларни ўчириб ташлади.
Оқибат, ушбу қиссалар ўз вақтида пати юлинмиш товуқ мисол чоп этилди.
Алқисса, дориломон кунлар келди. «От кишнаган оқ*шом»даги Зиёдулла чавандозчасига айтар бўлсак... улоқ Тоғай Муродда кетди!"

Yusupova Umida
31.03.2008, 13:44
"Qora lola"(Chorniy Tyulpan), avtori Alexandr Dyuma. Menimcha yaxshi kitob.

Yulduz Alieva
31.03.2008, 14:37
Дейл Карнеги - "Как преодолеть чувство беспокойства"

Nigora Umarova
31.03.2008, 17:09
Ulug'bek Hamdamning "Muvozanat" romanini...

Masud Mahsudov
01.04.2008, 09:21
"Qora lola"(Chorniy Tyulpan), avtori Alexandr Dyuma. Menimcha yaxshi kitob.

OFF: Dyumaning asarlari ichida eng sevib o'qiydigan kitoblarimdan biri... Juda yahshi yozilgan roman... :)

Nigora Umarova
01.04.2008, 09:33
Куни кеча Николай Лесковнинг "Мценск уездидан чиккан Макбет хоним" киссасини уиб чикдим. Асарнинг бош гояси аёл киши хар кандай шароитда хис-туйгуларга берилмай акл билан иш юритиши кераклиги ва хар кандай яширин жиноят учун инсон эртами-кечми барибир жавоб беришидир.

olimbek
01.04.2008, 18:01
"От кишнаган оқшом" қиссаси,
Тоғай Мурод

Қисса муаллифнинг шундай сатрлари билан бошланади:


"Бу қиссалар не бир кунларни кўрмади!
Зоти номард бўлди, ушбу қиссалар ёқасидан олди. Оғзи бузуқ бўлди, ушбу қиссаларга тупугини сочди. Қўли нопок бўлди, ушбу қиссалардан бутун-бутун бобларни ўчириб ташлади.
Оқибат, ушбу қиссалар ўз вақтида пати юлинмиш товуқ мисол чоп этилди.
Алқисса, дориломон кунлар келди. «От кишнаган оқ*шом»даги Зиёдулла чавандозчасига айтар бўлсак... улоқ Тоғай Муродда кетди!"
Ўзбекнинг ўзбеклигини кўрсатган асар. Ҳар гал ўқиганимда янги бир маъно топаман. Ўша даврда шундай ёзиш учун Тоғай Муродда ўша Тарлоннинг юраги бўлган бўлса керак

olimbek
01.04.2008, 18:04
"Партиянинг олтинлари"
Ажойиб китоб.

Behzod Saidov
01.04.2008, 20:03
Ўзбекнинг ўзбеклигини кўрсатган асар. Ҳар гал ўқиганимда янги бир маъно топаман. Ўша даврда шундай ёзиш учун Тоғай Муродда ўша Тарлоннинг юраги бўлган бўлса керак


"Otamdan qolgan dalalar" romani ham yaxshi yozilgan...

Oʻqiydigan kitobga kelsak, ancha boʻldi badiiy kitoblar oʻqishga vaqt yetmaydi.
Hozir oʻqiyotganim: Pro ASP.NET 3.5 in C# 2008, Second Edition

Shuhrat Dehkanov
01.04.2008, 20:44
Albert-Laszlo Barabasi (http://www.nd.edu/~alb/) ning "Linked: How Everything Is Connected to Everything Else and What It Means (http://www.amazon.com/Linked-Everything-Connected-Else-Means/dp/0452284392)" kitobi.

Kitob ilmiy-ommabop tilda yoziligan, virtual networklardan tortib ijtimoiy bog'lamlargacha qanday tuzilgani, ishlash printsiplari yoritilgan. Juda qiziqarli kitob.

G'olib Nishonboyev
02.04.2008, 09:59
Гладиатор сценарийси. Инглиз тилида. Тушуниш кийин бирок жудаям кизикарли.

Nozima Tashpulatova
02.04.2008, 11:14
"Партиянинг олтинлари"
Ажойиб китоб.

Ha bu kitobda ko'tarilgan mavzu va ayrim dalillarni ko'p muhokama etsa bo'ladi. Uni o'qiganimda har bir ma'lumotni alohida mushohada qilishga o'rganganman.

Nigora Umarova
02.04.2008, 11:58
"Партиянинг олтинлари"
Ажойиб китоб.

Хакикатдан хам Игорь Буничнинг бу тарихий романини "Жахон адабиёти" журналида укиб анча таъсирланганман. Озод Шарафиддинов узбек тилига яхши таржима килган. Аслидек чиккан.

Komil Eriev
02.04.2008, 12:21
Ўзбекнинг ўзбеклигини кўрсатган асар. Ҳар гал ўқиганимда янги бир маъно топаман. Ўша даврда шундай ёзиш учун Тоғай Муродда ўша Тарлоннинг юраги бўлган бўлса керак

"Otamdan qolgan dalalar" romani ham yaxshi yozilgan...


Albatta. Adabiyotda Tog'ay Murodning o'z yozish uslubi ham bor edi. Uning barcha asarlari bir xil, ya'ni Tog'ay Murodchasiga yozilgan. "Bu dunyoda o'lib bo'lmaydi" kitobidan o'rin olgan "Bobosi bilan nevarasi" hikoyasi ham qizqarli va chiroyli shaklda yozilgan asarlaridan biridir.
Bobosi bilan nevarasi
(hikoya)

Oyoqlariga qizil botinka, ustiga ko‘k ishton-ko‘ylak, boshiga eski ola do‘ppi kiyib olgan uch yashar nevara, hammadan oldin o‘rnidan turib, ayvonga chiqadi. Dasturxon atrofida o‘tirganlar unga parvo ham qilmaydilar. U dahlizda birpas tik turadi. To‘g‘ridan qaraganda xuddi vaqtincha o‘rnatib qo‘yilgandek ko‘rinadigan katta-katta quloqlarini ko‘rganlar nevarani tog‘asiga o‘xshatadilar. Quralay ko‘zlarini, bir oz yapasqidan kelgan burnini, keng va do‘ng, hali g‘am nimaligini bilmagan yaltiroq peshonasini ko‘rganlar esa uni otasiga o‘xshatadilar.
Nevara zinapoyadan avaylab tushadi. Orqasiga bir qarab qo‘yadi. Mayda-mayda qadamlar bilan hovli eshigi oldidagi mototsiklning yoniga borib turadi. Esida bor, otasi bilan mana shu muloyim o‘rindiqqa o‘tirgan, o‘shanda bu mototsikl degani qattiq ovoz chiqarib yurib ketgan, nevara qo‘rqqanidan otasini mahkam quchoqlab, ko‘zlarini yumib olgan edi. Mana, u bugun ham mototsiklga minadi, o‘zining minmoqchi ekanligini bildirish uchun orqa o‘rindiqqa qo‘lini tekkizib turadi. Hademay otasi ham keladi, so‘raydi:
— Yo‘l bo‘lsin?
— Men ham boraman.
— Qayoqqa?
— Ishga.
— Ha-a. Direktorimiz kecha pedsovetda seni so‘rayotgan edi, nega ishga kelmayapti, deb, — deydi otasi hazillashib.
Nevara otasi ayttan so‘zlarga deyarli tushunmaydi. Hatto ayrim so‘zlarni birinchi eshitishi. Ammo shunday bir narsani payqab qoladiki, kimdir: xolasimi, ammasimi uni kelsin debdi. Boradi, boradi.
Shu payt otasi bir narsani tepadi, pat-patlagan tovush chiqadi. Nevara bir cho‘chib tushib, kipriklarini pirpiratadi.
Agar olib ketmasangiz, yig‘layman, degandek, lab-larini buradi, yelkasini silkib, boraman, deydi. Ota-si parvo qilmay ketadi. Pat-patning orqasidan tutun chiqadi, nevara tutun ichida qoladi. Ana endi, u yerga ag‘anab, alamidan chiqquncha yig‘lamoqchi bo‘ladi. Ammo... bobosi yomon. Yumshoq tuproqqa ag‘anab, mazza qilib yig‘lab olishga qo‘ymaydi. Nevarasini qo‘lidan yetaklab ichkari olib kirib ketadi. Har qalay yomon bo‘lsa ham o‘zi bilgan odamlar ichida bobosini yaxshi ko‘radi. Shu daqiqadan boshlab bobosini avvalgiga qaraganda ham ko‘proq yaxshi ko‘radi. Sababki, bobosi hozirgina unga tokchadan shokolad olib berdi.
Nevarasining ko‘ngli nimanidir istaydi. Bir kuni bobosi uni qaergadir olib borgan, u yerda katta-katta uylar bor, odamlar ko‘p ekan, ko‘chalarda olma, bodringlarni odamlar hammaga ko‘rsatib o‘tirar ekan. O’shanda bobosi unga shirin suv olib bergan edi. Nevarasi hali-hali eslab lablarini yalab qo‘yadi. U hozir, yana shu yerga olib boring degisi keladi, lekin aytolmaydi, qaerga borganini o‘zi ham bilmaydi. Bobosining tizzasiga o‘tirib olib xarxasha qiladi.
— Jim o‘tir, jim. Qara, anavuni qara. Eh-he, bo-
lalarni qara, — deydi bobosi burchaqda turgan televizorga ishora qilib.
Nevarasi bu yarmi shisha katta qutining televizor deb atalishini yaqindagina bildi. Ammo haligacha uning nomini aytolmaydi. Bobosi televizorda qiziq tomosha ko‘rib kulib yuboradi. Nevarasi nima gapligini payqasa-da, bobosiga qo‘shilib kuladi. U tomoshaga qarab o‘tirib, hayron bo‘ladi: buncha ko‘p odamlar qanday qilib shu kichkina qutining ichiga sig‘adi?..
— Bobo, bu odamlar qaerda?
— Televizorning ichida-da, ulim.
— Shuning ichida uyi ham bormi?
— Bor, ulim, bor. Hammasi bor.
— Ularning shokoladiyam bormi?
Mittigina nevarasi o‘zicha, kishilar uchun eng shirin va kerakli narsa shokolad deb biladi. Shuning uchun hamma narsani avvalo shokoladga taqqoslab ko‘radi. Nevarasining savoli javobsiz qoladi, televizorda hech narsa ko‘rinmay qolgani uchun bobosi uni o‘chirib qo‘yib, hovliga chiqib ketadi. Nevarasi qo‘li bilan devorga suyanib o‘rnidan turadi. Ko‘rsatkich barmog‘ini og‘ziga tiqib, boshini chapga sal qiyshaytirib, televizorga birpas qarab turadi. So‘ng asta-asta kelib, televizorning orqasidan ichiga qaraydi — yo‘q. Chakkasini televizor yoniga tekkizib quloq soladi — yo‘q. Haligi odamlar yo‘q. Hozirgina shuning ichida edi... Qayoqqa ketdi ular?..
U hayron bo‘lib, uy ichiga nazar soladi. Pechka oldida turgan kichkina mashinasini ko‘rib qoladi. Mashina oldiga boradi. Shu yerda turgan singlisining qo‘g‘irchoq qizini oyog‘idan sudrab kelib mashina ustiga o‘tirg‘izadi. Mashinaning uzun iplaridan sudrab hovliga chiqadi, chekkaroqda bir nimalar qilib o‘tirgan bobosiga qaraydi. Bobosi deraza yasayapti. Oldida ustalar uchun kerakli asboblar, har xil hajmdagi yog‘ochlar sochilib yotibdi. Vaqt-vaqti bilan yog‘ochga chizadi-da, so‘ngra kichkina qalamini qulog‘i ustiga qistirib qo‘yadi. Buni ko‘rgan nevarasi zavq bilan kuladi va o‘zi ham shunday qilish uchun qalam qidiradi, biroq topolmaydi. Mashinasini sudrab daraxtlar orasiga qarab ketadi.
Bobosi ko‘z ostidan nevarasiga qarab qo‘yadi. Yana ishini davom ettiradi. Bobosi pensiyaga chiqqaniga ikki oycha bo‘ldi. Hukumat uni taqdirladi. U pensiyaga chiqmasdan oldin qachon pensiyaga chiqib mundoq dam olarkanman, deb o‘ylardi. Ish deganlari jonimgayam tegdi, deb qo‘yardi. Mana, orzusiga yetdi. Ammo o‘zini qo‘yarga joy topolmay qoldi. Nima ish qilishini bilmaydi. Ishlab o‘rgangan odam — hadeb yotavergisi kelmaydi. Hovlini kuzatib, ko‘ziga yomon ko‘ringan narsalarni — devorning ko‘chgan joylarini, buzilgan derazalarni, eshiklarni tuzatadi. Toklarning uchini kesadi. Xullas, hovlidagi beo‘xshov narsalarni o‘xshatmasa ko‘ngli orom olmaydi. Bobosi, «Manavi Ismoil... E tavba-e, qirq yil Sovet hukumatiga xizmat qilib, minglab odamlar bilan til topishdimu, ikki oydan buyon shu tirmizak bilan kelisha olmayman-a!..»
Bugun ikki kundirki, bobosi tovuq katagiga eshik tayyorlaydi. U qo‘lidagi yog‘ochni qarichlab ko‘radi, adashib ketadi. Yana qarichlab, bu safar qalam bilan boplab belgi qo‘yadi. Kesmoq uchun arrani oladi. Bobosi: «Bekor pensiyaga chiqibman. Ishdaligimda kuniga kamida o‘n kishi meni so‘rab turardi. Endi esa hech kimning men bilan ishi yo‘q». Bobosi yana ko‘p narsalarni o‘ylaydi... Nevarasining daraxtlar tarafga o‘tib ketganini eslaydi, xabar oladi. Xotirjam bo‘lib, ishini davom ettiradi. Nevarasiga achinadi: «Bunga kiyin. Birga o‘ynaydigan bolalar yo‘q. Uydagilar meniyam tashlab ketadi, uniyam tashlab ketadi. Ye ikkalang birga o‘ynayver, deganlarimikan bu... Io‘g‘-e..»
Do‘mboqqina nevarasi o‘yindan zerikadi. Mashinasini sudrab kelayotib, tovuq katagiga qarab, ichida tovuq borligini ko‘radi. Chap oyog‘ini yerga tap etib urib «kisht», deydi. Tovuq shunda ham indamay yotaveradi. Nevarasi: «Hamma tovuqlar hovlida o‘ynab yuribdi, bu tovuq nega bir o‘zi o‘tiribdi ekan?..»
Qo‘g‘irchoq qizning qo‘lini sug‘urib olib tovuqqa otmoqchi bo‘ladi, lekin ololmaydi. Yerdan mayda tosh olib otadi, tovuq qoqoqlab katakdan chiqib ketadi. Nevarasi tovuq yotgan joyda oppoq tuxum turganini ko‘radi. Qo‘lini uzatadi, yetmaydi. Urmalab katakning ichiga kirib ketadi. Tuxumni mashinasiga solib, bobosining oldiga oboradi.
— Bobo, tovuq tug‘di, mana.
— Yaxshi bo‘pti.
— Tuxumi issiq ekan.
Bobosi va nevarasi qo‘l ushlashib tok vayishi ostiga boradilar. Jajjigina nevarasi tokda osilib turgan uzumlarga qaraydi. O’z qo‘llari bilan olib yemoqchi bo‘ladi. Xuddi bobosidek qo‘lini uzumlarga cho‘zadi. Eh-he, hali juda uzoq, juda...
Bobosi nevarasiga boqib, beixtiyor o‘zining bolaligini eslaydi.. Ko‘nglida nevarasiga nimadir... nimadir paydo bo‘ldi... Nevarasining beg‘ubor peshonasi va tiniq yuzlariga uzoq boqib qoladi...

Tog‘ay Murod,
1966 yil

Nigora Umarova
02.04.2008, 12:45
Albatta. Adabiyotda Tog'ay Murodning o'z yozish uslubi ham bor edi. Uning barcha asarlari bir xil, ya'ni Tog'ay Murodchasiga yozilgan.



Tog'ay Murod asarlari tilining xalqona yozilishiga sabab ko'proq xalq orasida yurganida deb bilaman. "Ot kishnagan oqshom" asarini yozish jarayonida chavandozlar orasida yurib, ularning hayotini o'rganib; "Otamdan qolgan dalalar" romanini yozayotganda esa 6 oylab paxtakorlar, suvchilar bilan suhbatlashib, ular bilan tengma teng mehnat qilib, o'zbeklar ishi Moskvada ko'rilayotganida qo'riqchilar bilan gaplashib sud jarayonlarini bevosita kuzatgani uchun ham asarlar xalqning diliga yaqin, xalqning dardini chuqur his etib aks ettirilgan. Yozuvchi qachonki xalqning dardini seaza olsagina o'lmas asar yaratadi.

Bahriddin Shayvaliev
03.04.2008, 16:47
Камюнинг "Бегона"сининг биринчи жумласидаёқ қотиб қолганман. Наҳот шундай бўлиши мумкин дея.
Имкони бўлганда бир қараб кўринг, сиз ҳам ҳайратдан ёққа ушлайсиз.

Тольстойнинг "Иқрорнома" си ҳам ўқишли китоб.

Bahriddin Shayvaliev
03.04.2008, 16:53
Albatta. Adabiyotda Tog'ay Murodning o'z yozish uslubi ham bor edi. Uning barcha asarlari bir xil, ya'ni Tog'ay Murodchasiga yozilgan.



Tog'ay Murod asarlari tilining xalqona yozilishiga sabab ko'proq xalq orasida yurganida deb bilaman. "Ot kishnagan oqshom" asarini yozish jarayonida chavandozlar orasida yurib, ularning hayotini o'rganib; "Otamdan qolgan dalalar" romanini yozayotganda esa 6 oylab paxtakorlar, suvchilar bilan suhbatlashib, ular bilan tengma teng mehnat qilib, o'zbeklar ishi Moskvada ko'rilayotganida qo'riqchilar bilan gaplashib sud jarayonlarini bevosita kuzatgani uchun ham asarlar xalqning diliga yaqin, xalqning dardini chuqur his etib aks ettirilgan. Yozuvchi qachonki xalqning dardini seaza olsagina o'lmas asar yaratadi.

Tog`ay Murod chin ma`noda o`z maqsadiga etdi "O`zbek xalqiga haykal qo`di".
Esimda, bir adabiy uchrashuvda xalqimizning sevimli adiblaridan biriga "Nega hamma Muhammad Yusufni eslashadi, T. Murod yoddan ko`tarilmayaptimikan" tarzida savol berilganda "50 yildan keyin Muhammad Yusufni hech kim tanimaydi, T.Murodni esa hamma biladi" javobini olgandik.

Nigora Umarova
03.04.2008, 17:08
Tog`ay Murod chin ma`noda o`z maqsadiga yetdi "O`zbek xalqiga haykal qo`ydi".
Esimda, bir adabiy uchrashuvda xalqimizning sevimli adiblaridan biriga "Nega hamma Muhammad Yusufni eslashadi, T. Murod yoddan ko`tarilmayaptimikan" tarzida savol berilganda "50 yildan keyin Muhammad Yusufni hech kim tanimaydi, T.Murodni esa hamma biladi" javobini olgandik.

Muhammad Yusufni ham xalq esidan chiqarmasa kerak. Sababi u ham xalqning dardida kuyib ado bo'lgan ijodkorlardan biridir. Esimda maktabda o'qib yurganimda 1989-yilda- hali mustaqillikka erishmasdan oldin "Laganbardorlar" she'ri "Adabiyot va san'at" gazetasida bosilib chiqqandi. Sh'erni darhol yod olgandim. Bunday she'rni yozish uchun jasorat kerak edi o'sha paytlarda. Xalqning xotirasida qoladigan adib jasoratga ega bo'la olishi kerak xalqning dardini ko'rsatib bera olishi uchun. Muhammad Yusufni shamdek yonib o'zini tamom qilgan ijodkor sifatida bilaman.

Abduganiyev Murod
04.04.2008, 12:39
Muhammad Kamolning "555Nurli Hikmat" kitobi 2007 yilda Turk tilidan o'zbek tiliga tarjima qilindi. Unda hayotimizda duch keladigan voqealarga oqilona yechim berish"Aql bilan ish tutish" "Sirlari" berilgan. Tafsiya etamiz...

Faqat qo'rqib emas, muxabbatla ibodat qil...

Valikhodjayeva Madinakhon
16.04.2008, 10:27
Men hozirda A.Dyumaning 'Karoleva Margo' asarini o'qishni boshladim.Qiziq kitobga o'xshayapti. U yerda Dyumaning boshqa asarlar kabi siyosatga katta e'tibor qaratilgan.

Masud Mahsudov
16.04.2008, 10:32
Men hozirda A.Dyumaning 'Karoleva Margo' asarini o'qishni boshladim.Qiziq kitobga o'xshayapti. U yerda Dyumaning boshqa asarlar kabi siyosatga katta e'tibor qaratilgan.

Ushbu asar Dyumaning mashxur trilogiyasining 1-asaridir... Undan so'ng Sizga ushbu asarning mantiqiy davomi bo'lgan "Сорок пять" va "Графинья де Монсоро" asarlarini o'qishni tavsiya qilaman...

Safoyeva Nazokat
16.04.2008, 11:02
Men Abdulla Qodiriyning ,,Mehrobdan chayon'' asarini o'qishni boshladim. Ra'noning aqlu zakovati, dovyurakligi menga juda yoqdi.Ayniqsa, Solih Maxdumni tanqid qilib yozgan she'ri kishida kulgi uyg'otdi.
Anvar va Ra'noning mushoirasi ham go'zal chiqqan...

Masud Mahsudov
16.04.2008, 11:06
Men Abdulla Qodiriyning ,,Mehrobdan chayon'' asarini o'qishni boshladim. Ra'noning aqlu zakovati, dovyurakligi menga juda yoqdi.Ayniqsa, Solih Maxdumni tanqid qilib yozgan she'ri kishida kulgi uyg'otdi.
Anvar va Ra'noning mushoirasi ham go'zal chiqqan...

Agar "O'tgan kunlar" ni o'qimagan bo'lsangiz, ushbu asardan so'ng uni o'qishni maslahat beraman... :-)

Husen
16.04.2008, 12:29
Мирзакарим Норбеков "Тентакнинг тажрибаси"

Инсонни узини-узи рухан ва жисмонан даволаши хакида

Mamurjon Jaloliddinov
18.04.2008, 14:07
Мен Чингиз Айтматов "Кассандра тамгаси"
Узбекчага у "Охирзамон нишоналари" деб таржима килинган.

olimbek
18.04.2008, 15:48
Чингиз Айтматов "Кассандра тамгаси"

Электрон версияси бўлса узатворинг

olimbek
18.04.2008, 15:49
Назар Эшонқул. "Маймун етаклаган одам" Хикоялар туплами

Nigora Umarova
18.04.2008, 17:38
Мен Чингиз Айтматов "Кассандра тамгаси"
Узбекчага у "Охирзамон нишоналари" деб таржима килинган.

Чингиз Айтматовнинг "Х зурриёд" ва "Чуккида колган овчининг оху зори" хам фалсафий рухда ёзилган асарлар.

Dilya Hasanova
18.04.2008, 17:54
Мактаб даврида "Икки эшик ораси" деган китобни ўқиб роса таъсирлангандим. Ҳозир топа олмаяпман. Бирор кишида бўлса, ўқишга бериб тура олмайсизларми?

Nigora Umarova
18.04.2008, 18:26
Мактаб даврида "Икки эшик ораси" деган китобни ўқиб роса таъсирлангандим. Ҳозир топа олмаяпман. Бирор кишида бўлса, ўқишга бериб тура олмайсизларми?

Бериб турамиз, албатта.
Бу китоб рус тилдига хам "Войти и выйти" деб таржима килинган. Бирок миллий колорит очиб бера олинмаган. ;-)

Masud Mahsudov
21.04.2008, 16:32
"Economics for MBA" kursidan audiokitobni eshitayapman... Juda qulay ekan, kitobni o'qishdan ko'ra eshitish... :-)

Mamurjon Jaloliddinov
22.04.2008, 19:18
Чингиз Айтматов "Кассандра тамгаси"

Электрон версияси бўлса узатворинг

Электрон варианти йук афсуски, укиб булиб хохласангиз бериб тураман.

Masud Mahsudov
06.05.2008, 11:34
Alixonto'ra Sog'uniyning "Turkiston qayg'usi" ni boshladim kecha... yahshi tarixiy kitob ekan... Avval, 10-15 yil avval ushbu muallifning "Tarixi Muhammadiya" asarini o'qigandim...Juda yoqqan edi...

Mamurjon Jaloliddinov
06.05.2008, 13:35
Мен якинда Тогай Муроднинг "Бу дунёда улиб бўлмайди" деган китобини тугатдим. Яхши китоб. Собиқ СССР давридаги вокеалар акс этган. Унинг яхши ва ёмон томонларини очиб берган.

Sparc
06.05.2008, 14:28
Озод Шарафиддиновнинг охирги "Довондаги ўйлар" ва "Ижодни англаш бахти" китобларини ўқиб чиқишни тавсия этардим. Шунингдек, "О.Шарафиддинов замондошлар хотирасида" китобини хам.

Nigora Umarova
07.05.2008, 14:50
Alixonto'ra Sog'uniyning "Turkiston qayg'usi" ni boshladim kecha... yahshi tarixiy kitob ekan... Avval, 10-15 yil avval ushbu muallifning "Tarixi Muhammadiya" asarini o'qigandim...Juda yoqqan edi...

Alixonto'ra Sog'uniy haqida xotiralarni o'qigandim bir paytlar. Ul zotning o'z davrining allomasi, yetuk siyosiy arbobi bo'lganligi yaqqol namoyon etilgan. Erkin Vohidovning "Iztirob" to'plamida ham Alixonto'ra Sog'uniy haqida xotiranoma bor.

Nigora Umarova
07.05.2008, 14:57
Озод Шарафиддиновнинг охирги "Довондаги ўйлар" ва "Ижодни англаш бахти" китобларини ўқиб чиқишни тавсия этардим. Шунингдек, "О.Шарафиддинов замондошлар хотирасида" китобини хам.

Озод Шарафиддиновнинг юкорда келтирилган "Ижодни англаш бахти" китобида ижодкор ахли кандай булиши кераклиги, суз масъулияти хакида баён этилган.

"Довондаги уйлар" китобида эса муаллифнинг умр довонидаги уйлари кечинмалари, изтироблари, армонлари ёзилган. Айникса, "Мен нима учун уз эътикодимдан воз кечдим" маколаси инсонни мушохада килишга ундайди.

Мазмунли китоблар...

Nigora Umarova
07.05.2008, 15:11
Kuni kecha Ulug'bek Hamdamning qaytadan "Muvozanat" romanini o'qib chiqdim. Aslida "Muvozanat" ilmiy atamadir. Romanni qo'lga olgan zahoti bu atama yozuvchiga qay darajada zarur bo'ldi ekan?- degan xayolga boradi inson. Biroq asarni o'qib chiqqandan keyin atamaning yozuvchining bugungi kun voqealarini tahlil qilishda qulay vosita sifatida xizmat qilganini anglaymiz.
Asar bilan yana tanishib chiqish jarayonida shunday xulosaga keldim: butun olam muvozanat qonuni asosida mustahkam turgan bo'lsa, jamiyat ham, uning asosini tashkil qilgan insonlar ham ayni muvozanat tufayli barqarordir. Muvozanat buzilgan zahoti hayotda, demak, uning a'zolari orasida har xil kutilmagan o'zgarishlar, hatto izdan chiqishlar bo'ladi.
Romanda bugungi kunning qahramonlari- uch do'stning hayot yo'li aks ettirilgan. Ulardan biri ziyoli, o'zini ilm- ma'rifatda biror ulug' maqsadga chog'lagan yosh olim, ikkinchisi hayotning hamma jihatlarini pul bilan o'lchaydigan, boylik va imkondan o'zga bironta kasb-korni pisand qilmaydigan "tadbirkor", uchinchisi yoshlikdan katta-katta mansablarni orzu qilgan, bunga erishish uchun yo'l izlab, muayyan sabablar tufayli niyatiga erishgan, o'zi istagan cho'qqini egallay olgan mansabdor. Xullas, dunyoqarashi turlicha bo'lgan uch shaxs.. Ular turmushning turli ko'chalariga tarqab ketib, yana to'qnash keladilar.
Asar ham hayotiy, ham falsafiy mantiq asosida qurilgan.

Sparc
07.05.2008, 16:10
Озод Шарафиддиновнинг охирги "Довондаги ўйлар" ва "Ижодни англаш бахти" китобларини ўқиб чиқишни тавсия этардим. Шунингдек, "О.Шарафиддинов замондошлар хотирасида" китобини хам.

Озод Шарафиддиновнинг юкорда келтирилган "Ижодни англаш бахти" китобида ижодкор ахли кандай булиши кераклиги, суз масъулияти хакида баён этилган.

"Довондаги уйлар" китобида эса муаллифнинг умр довонидаги уйлари кечинмалари, изтироблари, армонлари ёзилган. Айникса, "Мен нима учун уз эътикодимдан воз кечдим" маколаси инсонни мушохада килишга ундайди.

Мазмунли китоблар...
Умумлашма тарзда фикр билдирибсиз, рахмат.

Лекин, масалан, ман учун бу китоблар танкидчи ва адабиётшунос олимнинг маколалари тупламигина эмас, балки фалсафий, кишининг дунёкарашини шакллантира оладиган асарлардир. Энг асосийси бу китобларда замонамизнинг барча карама-каршиликлари, муаммолари, камчиликлари очикдан-очик курсатиб берилган. Бу тарздаги конструктив танкид мавжуд тузум учун, халкимиз учун четдан туриб турли радиотулкинларидаги танкиддан кура афзал. Чунки бу китоблар нашр килинган, улар китобхонлар кулига етиб борган ва хар бир одам узи тегишли хулосаларни чикариши мумкин.

"Ижодна англаш бахти" китобида айникса Чулпон ва унга замондош халкимизнинг энг етук арбобларининг фожеали такдири очиб берилган. Бу фожеаларда, инсонларнинг такдирини белгилашда узимиздан чиккан "дастёр" танкидчи ва ёзувчиларнинг ишлари, одамлардаги хасадгуйлик, йикилганни устига чикиб тепиш хиссиётлари миллий онг хиссидан устунлиги хозирги кун учун хам актуал эканлиги хар кандай одамни уйлатиб куяди.

Шунингдек, "Ижодни англаш бахтида" хозирда бизга унут булаётган буюк шоир ва ёзувчиларимиз Гафур Гулом, Ойбек, Абдулла Каххор, Шайхзода сиймолари тирик сатрларда шундай ифодаланганки, менимча, янги авлод бу ижодкорларни урганишида, уларни факат шеър ёки хикоя ва романлари оркали эмас, Озод Шарафиддинов тасвирлагандек куз олдиларига келтиришлари, уларнинг одамий хусусиятларини билишлари учун катта ёрдам булади. О.Шарафиддинов ушбу адабий портретлари билан 20 аср ижодкорларини 21- аср ва келгуси асрлар китобхонларига пешвоз чикишлари учун куприк ясагандек булди.

Бу китобда шунингдек айрим замонасоз, нукул мадхиябозлик билан шугулланаётган ижодкорларга каттик зарба берилган, "Узбекнома" китоби хакидаги "Магзи пуч сузлардан бир тош нари коч" маколасини укиб куринг.

"Довондаги уйлар китоби" сиз айтгандек, адибнинг утмиш, бугунимиз ва келажак хакида мулохазаларидан иборат. Унда кишлоклардаги яшаш ахволи, О.Шарафиддиновнинг кариндош-уруги, дустлари, якинлари билан сухбатлари оркали хозирги бор камчиликлар, йиллар давомида ечимини топмаётган муаммолар, халкимизнинг турмуш даражаси ва бошкалар хакида гапирилади. Мустакиллик даврида кутилган натижаларга эришилмаётганлиги очикдан-очик фактлар билан тасдикланган холда баён этилади.

Хуллас, мустакил фикрловчи китобхон бу китоблардан уз хулосаларини чикара олади.

Shomurodov Shohruh
08.05.2008, 00:26
Alixonto'ra Sog'uniyning "Turkiston qayg'usi" ni boshladim kecha... yahshi tarixiy kitob ekan... Avval, 10-15 yil avval ushbu muallifning "Tarixi Muhammadiya" asarini o'qigandim...Juda yoqqan edi...
ну как вам эта книга, так же мастерски написана как и "Тарихи Мухаммадия"? Не зря его называют Имам Бухарием ХХ века.

Я тоже искал эту книгу, можете сказать где покупали, или у вас эл. версия.

Nigora Umarova
21.05.2008, 17:50
Alixonto'ra Sog'uniyning "Turkiston qayg'usi" ni boshladim kecha... yahshi tarixiy kitob ekan... Avval, 10-15 yil avval ushbu muallifning "Tarixi Muhammadiya" asarini o'qigandim...Juda yoqqan edi...

Firdavsbek!
Odamni ushbu kitobni o'qishga qiziqtirib qo'ydingiz va oqibat ushbu kitobni topib o'qidim. Kitobdagi voqealarni qachonlardir o'qiganday xotiramda takrorlanayotganday bo'ldim. Nihoyat bu kitobdan parchalar 1992-yil "O'zbegim" nomli kitobda bosilganligini angladim. Bugungi kundagisi kitobning birinchi qismi hisoblanib, ikkinchi qismi bosilish arafasida ekan.
Alixonto'ra Sog'uniyning Vatan oldidagi xizmatlari buyukdirkim, ularning "Temur tuzuklari" ni fors tilidan o'zbek tiliga o'girib "Guliston" jurnalida 50-60-yillarda chop ettirganlari fikrimizning yorqin isbotidir.
Sog'uniy hazratlarining "Kelajakka faqat o'tmish yo'l ko'rsatadi..." degan fikrlari insonning yodida ancha paytgacha takrorlanib turdi.
Xullas, muallif bu asarida xalqimiz qanday qilib bosqinchilarga qaram bo'lib qolgani va dinni, Vatanni, millatni asrash kerakligi haqida yetuk siyosiy arbob sifatida chuqur ijtimoiy- siyosiy mantiq asosida mukammal bayon etadi.
Shu bilan birga, bu asarda Markaziy Osiyo xalqlarining eng qadimgi davrlardan to XIX asr oxirigacha bo'lgan davr ichida qurgan davlatlari, Amir Temur haqida, turkiy xalqlar etnografiyasiga oid qimmatli ma'lumotlarga ham ega bo'ldim.

Sparc
22.05.2008, 11:10
Бу мавзудаги хабарларни кузатиб бориб танишиб чикишим лозим булган китоблар руйхатини белгилаб олдим.

Биринчи навбатда Тогай Муроднинг "Отамдан колган далалар" китобини укиб чикдим (1994 йилги нашр). Ёзувчи оддий узбек дехконининг йиллар давомида бошидан кечирганларини уша даврнинг энг асосий вокеалари билан боглик холда яккол курсатиб берган. Унда узбек дехконининг йил ун икки ой огир мехнати, жуда кийин турмуши, ёш боладан тортиб карияларгача "миллионлаб эгатларга" буйсунган хаёти, шу йиллар давомида халкимизнинг бошига тушган кургуликлар, "райком бува", "раис бува" дан тортиб мактаб директоригача "юкори" нинг хайбаракаллачилари оддий халк устидан юргизган "сиёсати" шафкатсиз очиб берилган.

Китобда буларнинг барчасига айбдор кимлар эканлигини яширмай ёзилган, лекин савол тугилади, майли шундай хам булсин, у холда Россия истилосидан аввал халкимизга фаровон хаёт кечиришга, илмли-билимли булишга, уз такдиримни узимиз хал килишга нима халакит берди? Нима учун Бухоро амирлиги, Кукон, Тошкент хонлиги, ва бошка лар тинч-тотув яшашмади, нима учун биродаркуш урушлар Темурдан кейин бир неча аср тухтамади, нима учун бизда баччабозлик, нашахурлик, киморбозлик каби иллатлар авж олди, нима учун имкони борларгина мадрасада укиб, дунёвий билимларни эгаллаш учун Россия ва Европа борди, нима учун хаммага шундай имкониятлар яратилмади, нима учун "ёмон" Шуро хокимиятининг биринчи ун йиллиги давомида энг етук шоиру, ёзувчилар, актерлар, олимлар етишиб чикди, хамма учун умумий билим олиш имконияти яратилди (тугри кейин утттизинчи, эллигинчи йилларда катаганлар булди)?

Ахир 17-йил тунтаришидан олдин Фитрату Бехбудийларнинг фикрича факатгина "халкпарвар (просвещенный, узр) амир (хон, вазир ва хоказо)"гина шу ишлар бажара оларди, Бехбудийнинг Бухоро амирига мурожаати хам шундан иборат эди-ку. Нахотки шу фикрлар тугри эди, амиру хонларнинг илтифоти билан барча учун таълим жорий килиш мумкин эди?

Хуллас, эхтимол ман янглишаётгандирман, лекин "качон халк буласан эй сен оломон" сузлари хамон узбек халкига тегишли.

Nigora Umarova
22.05.2008, 11:31
Alixonto'ra Sog'uniyning "Vatan qayg'usi" kitobida ham yuqoridagi fikringizga hamohang tarzida bir voqea yozilgan edi:
"Erta bahor kunlarida hazrat yaqin bir qarindoshlarinikiga to'y oshiga boradilar. Ko'pchilik ko'chada saf tortib osh yeyishga navbat kutib turibdi.. Alixonto'ra Sog'uniyni hurmat bilan oldinga kuzatayotgan odamlarni ko'rib, 90 nyoshlarga yaqinlashib qolgan alloma "Bay-bay-bay, qani edi bu o'zbek o'g'lonlari Vatan ravnaqi uchun shu tarzda harakat qilsalar...",- degan ekanlar.

Maestro
23.05.2008, 15:22
Китобда буларнинг барчасига айбдор кимлар эканлигини яширмай ёзилган, лекин савол тугилади
ИМХО, биргина асар билан барча саволларга жавоб топиш қийин... Умуман олганда, исталган муаллиф аввало ўз нуқтаи-назаридан келиб чиқиб асар яратади. Китобхонлар эса ўз дунёқарашларидан келиб чиқиб асарни қабул қилишади ва талқин қилишади...

Дейлик, Тохир Маликнинг "Шайтанат" асарини кўпчилик ўқиган. Қизиғи шундаки, менинг улфатларим ичида 4 киши асардаги Асадбек образини ижобий ҳисоблашса, 6 киши салбий баҳолайди. Демоқчиманки, гап Асадбекнинг қандай образлигида эмас, гап китобхонлар орасида шундай баҳсларга сабаб бўла оладиган асар яратган муаллифнинг маҳоратида...

Нима учун...
Умуман олганда, саволларингизнинг барчасига интернетдан жавоб топса бўлади. ИМХО, фақат объективлик учун саволни мукаммалроқ қўйиш мақсадга мувофиқ:
1. ХХ аср бошларига қадар дунёнинг қайси минтақаларида князликлар, герцогликлар, амирликлар, хонликлар, қабилалар, сулолалар, штатлар аро урушлар кузатилмаган? Умуман, низолар келиб чиқишининг, провард натижада, турли шаклдаги иттифоқлар, конфедерациялар ва империялар вужудга келишинг сабаблари нимада?
(Цитата: "На протяжении полутора тысячелетий – от падения Римской Империи и, по меньшей мере, до конца Второй мировой войны – Европа представляла собой море государств и квази-государственных образований, количество которых исчислялось сотнями и тысячами (в одной только «Священной Римской Империи германской нации» в XVII в. насчитывалось 300 независимых и полторы тысячи полу-независимых образований!). Все эти вольные города, империи, княжества просто и княжества великие, архиепископства и герцогства постоянно интриговали, сражались, мирились и всячески продвигали свои собственные интересы" http://lankov.oriental.ru/d12.shtml).
2. ХХ аср бошларига қадар қайси давлатларда барча учун дунёвий билимларни эгаллашга қаратилган умумий таълим тизими жорий қилинган эди?
3. "Шўровий тизим" жорий қилинмаган давлатларда таълим тизимининг ривожланиш тарихи ва бугунги ахволи қандай?

Туркистонда дунёвий илмларни олиш имкониятларини яратиш хусусида 1910 йилда ёзилган қизиқ мақолани таклиф этаман, вақт топганда танишиб чиқарсиз
http://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/M.Asien/XX/1900-1920/Kaufmann_sbornik/text9.htm

Nigora Umarova
23.05.2008, 15:47
Туркистонда дунёвий илмларни олиш имкониятларини яратиш хусусида 1910 йилда ёзилган қизиқ мақолани таклиф этаман, вақт топганда танишиб чиқарсиз
http://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/M.Asien/XX/1900-1920/Kaufmann_sbornik/text9.htm

Maestro!

Макола хакикатдан хам кизикарли ва тарихий хужжатлар асосида тузилган экан. Рус-тузем мактаблари ва жадидчилик мактабларининг ухшаш ва фаркли тарафларини урганиб манба туплаганимда, бундай фактларга дуч келмагандим. Рахмат.

Maestro
23.05.2008, 15:59
манба туплаганимда, бундай фактларга дуч келмагандим. Рахмат.

Марҳамат!

PS: yandex -даҳшатли куч! ;-)

Nigora Umarova
23.05.2008, 16:14
манба туплаганимда, бундай фактларга дуч келмагандим. Рахмат.

Марҳамат!

PS: yandex -даҳшатли куч! ;-)

Адабиёт атомдан кучли дейишганди бир пайтлар...
Бугунги кунга келиб интернет дахшатли кучга айланиб колди. :-)

Sparc
23.05.2008, 16:20
1. ХХ аср бошларига қадар дунёнинг қайси минтақаларида князликлар, герцогликлар, амирликлар, хонликлар, қабилалар, сулолалар, штатлар аро урушлар кузатилмаган? Умуман, низолар келиб чиқишининг, провард натижада, турли шаклдаги иттифоқлар, конфедерациялар ва империялар вужудга келишинг сабаблари нимада?

Мен хам сизга баъзи манбаълардан фойдаланишни маслахат бераман.
1. А.Фитрат "Хинд сайёхи"
2. М.Бехбудий асарлари
2. А.Каххор "Утмишдан эртаклар"

Йигирманчи аср бошида Туркистон худудида диний хурофот канчалик ахволда эканини тасаввур киласиз.


3. "Шўровий тизим" жорий қилинмаган давлатларда таълим тизимининг ривожланиш тарихи ва бугунги ахволи қандай?

Узбекистонда советлар тузуми жорий килинмаганда давлат(лар)нинг ривожланиши ахволи кандай булар эди деган саволга жавоб бериш кийин, лекин аминманки, эски тузум шароитида таълим тизими бир неча ун йилликлар давомида ривожланмай колар эди. Мисол тарикасида Афгонистон ва Туркия давлатларини куриш мумкин. Туркияда "ёш турклар" (прогрессив буржуа харакати) харакати галаба козонгани туфайли таълим тизими тез ривожлана бошлади.

Умуман олганда, бу масала ва бошка масалалар буйича бир-биримизга панд-насихат килиб эмас, дустона фикр алмашсак яхши булар эди.

Nigora Umarova
23.05.2008, 16:45
1. ХХ аср бошларига қадар дунёнинг қайси минтақаларида князликлар, герцогликлар, амирликлар, хонликлар, қабилалар, сулолалар, штатлар аро урушлар кузатилмаган? Умуман, низолар келиб чиқишининг, провард натижада, турли шаклдаги иттифоқлар, конфедерациялар ва империялар вужудга келишинг сабаблари нимада?
Мен хам сизга баъзи манбалардан фойдаланишни маслахат бераман.
1. А.Фитрат "Хинд сайёхи"
2. М.Бехбудий асарлари
2. А.Каххор "Утмишдан эртаклар"



Аскад Мухторнинг "Бухоронинг жин кучалари", Жуманиёз Шариповнинг "Хоразм" асарларида хам сиз айтиб уган сабаблар келтириб утилган.


Йигирманчи аср бошида Туркистон худудида диний хурофот канчалик ахволда эканини тасаввур киласиз.


Абдулла Кодирийнинг "Гирвонлик Маллавой" китобида, Гафур Гуломнинг "Шум бола" киссасида бу борада эпизодлар бор: "Шайтон арава", "огзидан ут пуфлаб турадиган пулат от" хакида...


Узбекистонда советлар тузуми жорий килинмаганда давлат(лар)нинг ривожланиши ахволи кандай булар эди деган саволга жавоб бериш кийин, лекин аминманки, эски тузум шароитида таълим тизими бир неча ун йилликлар давомида ривожланмай колар эди. Мисол тарикасида Афгонистон ва Туркия давлатларини куриш мумкин. Туркияда "ёш турклар" (прогрессив буржуа харакати) харакати галаба козонгани туфайли таълим тизими тез ривожлана бошлади.



XX аср бошларида бизда хам "ёш бухороликлар", "ёш хоразмликлар" харакати булган. Улар кобилиятли ва иктидорли ёшларни чет эллар - Германия, Япония каби мамлакатларга укишга юборганлар. Махаллий буржуа бойлар Саидахмадбой ва Саидносир Жалилов (Ойбекнинг рафикаси Зарифа Саидносированинг отаси) миллат келажагини уйлаган бойлар уларга хомийлик килганлар. Хар холда таълим тизимимиз оркада колмасди деб уйлайман.

Maestro
23.05.2008, 16:57
дустона фикр алмашсак яхши булар эди.
+100. Албатта! Умуман олганда, юқоридаги масалалар бўйича мен ўзимга хулосалар чиқариб олганман... Келинг, яхшиси китоблар мавзусида фикр алмашиб қўяқолайлик, топиккка мос равишда. Чунки, ҳар бир бадиий асар муҳокамаси бирор нарса бермаса керак...

Китоблар хусусида: шахсан мен ёқтирган асарлардан бири - "Душанба, нонуштадан сўнг". Муаллиф -Фарход Мусажонов.

PS:
хурофот

Бу нима дегани? Жуда ёмон нарсами?
"Муҳаммад Жамол марксизмнинг алифбесидан бошлаб, дўстининг онгидаги хурофотлар булутини тарқатишга киришди". Ойбек. "Нур қидириб". ;-)

Sparc
23.05.2008, 17:09
юқоридаги масалалар бўйича мен ўзимга хулосалар чиқариб олганман...

Хамма масала буйича узил-кесил фикрга эга одамга хавас килса арзийди...


PS:
хурофот
Бу нима дегани? Жуда ёмон нарсами?

Йук, " утмишдан эртак" холос...

Sparc
23.05.2008, 17:13
XX аср бошларида бизда хам "ёш бухороликлар", "ёш хоразмликлар" харакати булган. Улар кобилиятли ва иктидорли ёшларни чет эллар - Германия, Япония каби мамлакатларга укишга юборганлар. Махаллий буржуа бойлар Саидахмадбой ва Саидносир Жалилов (Ойбекнинг рафикаси Зарифа Саидносированинг отаси) миллат келажагини уйлаган бойлар уларга хомийлик килганлар. Хар холда таълим тизимимиз оркада колмасди деб уйлайман.
Афсуски тарихни оркага кайтаришнинг иложи йук.

Nigora Umarova
23.05.2008, 17:17
Афсуски тарихни оркага кайтаришнинг иложи йук.

Бирок тарихдан кечаги кунги килинган хатоларни такрорламасликни ургансак булади.

Инсонлар уз хаётларини онгли равишда тушуниб туришлари учун дунё илмлари ичида бошкалардан кура тарих илмига хожатлари айникса купдур. Шунинг учун хар даврнинг доно олимлари тарафидан бу тугрида бек куп китоблар ёзмиш экандур. Тарих демак, укувчиларнинг куз олдиларига куйилган бир кузгу булиб, унга караган кишилар эса юз-кузларига юккан ёмон нарсаларни курар эканлар, албатта, ундан узларини тозалайдилар.

Алихонтура Согуний

Maestro
23.05.2008, 17:26
Бирок тарихдан кечаги кунги килинган хатоларни такрорламасликни ургансак булади.
"Авваллари адашган эканмиз... "Йўқолсин бойлар!" дедик, бойлар йўқолди... "Яшасин камбағаллар!" дедик, мана - ўтирибмиз, "муздек" бўли-и-и-б"... Обид Асомов, 1989 йил.

Nigora Umarova
23.05.2008, 17:36
Абдулхамид Чулпоннинг "Кеча ва кундуз" асарида бир вокеа келтириб утилади. Мингбошининг гумаштаси Мирёкуб ноиб тура - чор хукуматининг амалдорига яхши куриниш максадида 100 йиллар олдин ёзилган кулёзмани совга килади.
Шу тарзда миллатимизнинг канчадан канча бой маънавий, маданий мерослари четга чикиб кетмаган дейсиз?!...
"Муздеккина булиб утиришимиз"га узимиз сабабчимиз. Яхшиямки муздек булиб утирганимизни сезибмиз, бизга яхши демай... Бир пайтлар "Яна уйнайлик, яна куйлайлик, икболимиз порлок экан даврон сурайлик" деган кушик буларди.

Sparc
23.05.2008, 17:38
Бирок тарихдан кечаги кунги килинган хатоларни такрорламасликни ургансак булади.

"Ургансак буларди" деганингиз маъкул. Мана, мустакиллимизнинг 17 йили утиб бормокда, якин ва узок тарихдан кандай хулосалар чикармокдамиз? Мавзу (китоб укиш) буйича гапирадиган булсак, Улугбек Хамдамовнинг "Мувозанат"ида хам шу саволлар берилади.

Биз мана хозирги бахсимизда утмишимизга оптимистик нуктаи назардан карашга интиляпмиз, лекин энг янги тарихимиз шундай хулоса чикаришга асос була оладими?

Maestro
23.05.2008, 17:45
Биз мана хозирги бахсимизда утмишимизга оптимистик нуктаи назардан карашга интиляпмиз,
"Единственный наш долг перед историей - это постоянно ее переписывать". Уайльд Оскар

Келинглар, яхшиси китоблар мавзусига қайтамиз...

Nigora Umarova
23.05.2008, 17:56
Бирок тарихдан кечаги кунги килинган хатоларни такрорламасликни ургансак булади.

"Ургансак буларди" деганингиз маъкул. Мана, мустакиллимизнинг 17 йили утиб бормокда, якин ва узок тарихдан кандай хулосалар чикармокдамиз? Мавзу (китоб укиш) буйича гапирадиган булсак, Улугбек Хамдамовнинг "Мувозанат"ида хам шу саволлар берилади.

Биз мана хозирги бахсимизда утмишимизга оптимистик нуктаи назардан карашга интиляпмиз, лекин энг янги тарихимиз шундай хулоса чикаришга асос була оладими?

Биласизми, укувчилик йилларимда кулимдан хеч тушмайдиган, севиб кайта-кайта мутолаа киладиган китобим "Ёш ленинчи" (хозирги "Туркистон") газетасиниг маколалари тупланиб 1989 йилда чоп этилган "Мувозанат" китобини топиб олдим ва кайтадан укиб чикдим. Мазмун- мохият узгармаган, ундаги фикрлар бугунга келиб хам уз ахамиятини йукотмаган. Миллатимизнинг илгор фикрли зиёлилари узбек тили, ёшларни чет давлатларга бориб укишлари, камида 2-3 чет тилини билишлари хакидаги орзуларини баён килганлар. Бугунга келиб бу орзулар амалга ошмадими?!...
Уша зиёлилар хам курук гап биоан кифояланмай узлари хам мана шу 17 йил ичида саъй-харакатлар курсатганлар.
Ва яна бир каттакон хато- тарихни хеч качон бузиб курсатиб булмайди. Худди ойни этак билан ёпиб булмаганидек.
Дархакикат Улугбек Хамдамнинг "Мувозанат"ида бу нарсани курсак булади ва илмда чукурлашиб кетса хам булмайди. Хамма нарсани мувозанатда ушлаган маъкулрок хаётда.

Nigora Umarova
23.05.2008, 17:58
Чингиз Айтматовнинг "Кассандра тамгаси" ("Охирги замон аломатлари" деб таржима килинибди) ни укиганлар борми?

Sparc
23.05.2008, 18:08
Биласизми, укувчилик йилларимда кулимдан хеч тушмайдиган, севиб кайта-кайта мутолаа киладиган китобим "Ёш ленинчи" (хозирги "Туркистон") газетасиниг маколалари тупланиб 1989 йилда чоп этилган "Мувозанат" китобини топиб олдим ва кайтадан укиб чикдим. Мазмун- мохият узгармаган, ундаги фикрлар бугунга келиб хам уз ахамиятини йукотмаган. Миллатимизнинг илгор фикрли зиёлилари узбек тили, ёшларни чет давлатларга бориб укишлари, камида 2-3 чет тилини билишлари хакидаги орзуларини баён килганлар. Бугунга келиб бу орзулар амалга ошмадими?!...
Уша зиёлилар хам курук гап биоан кифояланмай узлари хам мана шу 17 йил ичида саъй-харакатлар курсатганлар.
Ва яна бир каттакон хато- тарихни хеч качон бузиб курсатиб булмайди. Худди ойни этак билан ёпиб булмаганидек.
Дархакикат Улугбек Хамдамнинг "Мувозанат"ида бу нарсани курсак булади ва илмда чукурлашиб кетса хам булмайди. Хамма нарсани мувозанатда ушлаган маъкулрок хаётда.
"Мувозанат" романи 1989 йилда чоп этилган???
Кизик, бу роман илк бор 2004 йил "Жахон адабиёти" журналида босилган деб укигандим. Ракамларда адашмадингизми ?

Nigora Umarova
24.05.2008, 09:29
Janobi Sparc!
Men aytgan "Muvozanat" kitobi Ulug'bek Hamdamning asari emas, balki maqolalar to'plami edi. Unda Olimlar Erkin Yusupov, adiblar Odil Yoqubov, Erkin Vohidov, Omon Matchon, Xurshid Do'stmuhammad, Halima Xudoyberdiyeva va bir qancha arboblarning qimmatli fikrlari, suhbatlari bosilib chiqqandi.
Fikringizni rad etmayman: Ulug'bek Hamdamning "Muvozanat" romani 2004-yilda rahmatli Ozod Sharafiddinovning tashabbusi bilan "Jahon adabiyoti" jurnalida bosilgan.

Otabek
30.05.2008, 18:34
Фаридуддин Аттор, "Мантик ут-тайр" - жуда мураккаб китоб, хозирги замон кишиси хазм этиши кийин, тасаввуф хар холда.
Навбатда - Э.Хэмингуей, "Чол ва денгиз".

Komil Eriev
30.05.2008, 19:36
Лев Толстойнинг "Иқрорнома"сини ким ўқиган? Ўқиб чиқишни тавсия этаман.

Vohid Oripov
28.06.2008, 20:33
Gide Mopassanning "Hayot", "Azizim" romanlarini o'qishni tavsiya qilaman. JADdan.

Nigora Umarova
30.06.2008, 13:11
Алишер Навоийнинг замондоши - Хусайн Воиз Кошифийнинг "Футуватномаи султония ёхуд жавонмардлик тарикати" асарини укиб чикдим. Инсоний одоб-ахлок меъёрлари яхши берилган. Тасаввуфий карашлар тулик ёритилган. Форс тилидан адабиётшунос олим Нажмиддин Комилов таржимаси.

Saodat Adilova
01.07.2008, 00:21
"Нутк маданияти" фанидан утиладиган маърузаларда мазкур китоб ва унинг муаллифи хакида суз боради, бирок талабаларни, афсуски, хозир бошка нарсалар купрок кизиктиради. Энг укимишлилари америкада мода булган "Сир" китобини берилиб урганишяпти. Бунга укитувчининг камчилиги деб хам караш мумкин, замона зайли дейиш хам. Ёшларни бундай китобларга кизиктириш учун сизнингча нима килиш керак?

Vohid Oripov
01.07.2008, 09:50
"Нутк маданияти" фанидан утиладиган маърузаларда мазкур китоб ва унинг муаллифи хакида суз боради, бирок талабаларни, афсуски, хозир бошка нарсалар купрок кизиктиради. Энг укимишлилари америкада мода булган "Сир" китобини берилиб урганишяпти. Бунга укитувчининг камчилиги деб хам караш мумкин, замона зайли дейиш хам. Ёшларни бундай китобларга кизиктириш учун сизнингча нима килиш керак?
Тохир Маликнинг "Жиноятнинг узун йули" китобида кузим тушган эди бир суткада 24 соат булса шундан бола 6-7 соатини укишда утказади. Колган вактда уйда аникроги ота-она назоратида булади. Нега энди ота-оналар укитувчилар яхши таълим-тарбия бермайди, карамайди деб нолишади. 17-18 соат ичида фарзандини йулга сола олмаган, китоб укишга ургата олмангандан кейин укитувчи буни уддалаши мумкинми? Укитувчи бу киска вакт ичида таълим берсинми ёки тарбия. Умуман ёшларни китоб укишга кизиктириш таълимгами ёки тарбияга кирадими?

Masud Mahsudov
01.07.2008, 10:42
Тохир Маликнинг "Жиноятнинг узун йули" китобида кузим тушган эди бир суткада 24 соат булса шундан бола 6-7 соатини укишда утказади. Колган вактда уйда аникроги ота-она назоратида булади. Нега энди ота-оналар укитувчилар яхши таълим-тарбия бермайди, карамайди деб нолишади. 17-18 соат ичида фарзандини йулга сола олмаган, китоб укишга ургата олмангандан кейин укитувчи буни уддалаши мумкинми? Укитувчи бу киска вакт ичида таълим берсинми ёки тарбия. Умуман ёшларни китоб укишга кизиктириш таълимгами ёки тарбияга кирадими?

ON: Mukoshafat-ul-qulub
Muallif: Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf

OFF: Men esa ta'lim va tarbiyani parrallel olib borish tarafdoriman... O'qituvchi bo'lsangiz, faqat ta'lim bilan cheklanib qolish kerak, degan fikr doimo o'rinli , deya olasizmi?... Yo'q... Fikrimcha, har qanday ta'limning zamirida insoniylikka o'rgatish, vatanparvarlik va hk. larni o'z ichiga olgan TARBIYA yotishi zarur va muhim...Agar shunday bo'lmas ekan, nima keragi bor u ta'limni?... Qanday naf?... To'g'ri, yuqorida aytgan manbada, shunday satrlarni men ham uchratganman...Lekin, bu degani, o'qituvchiga ko'p narsa bog'liq emas, degani emas-ku... Aynan o'qituvchi yosh niholning qalbida o'qishga bo'lgan mehrni uyg'ota olishi kerak... Undashi kerak... Men faqat til-adabiyot o'qituvchisi haqida gap yuritmayapman... Har qanday fan o'qituvchisi ham, o'z faniga sal bo'lsa-da, yaqin bo'lgan badiiy, ilmiy adabiyotlarni tavsiya qilsa bo'ladi-ku?... Yoki, darsning 5 daqiqasini aynan biror asar haqidagi o'quvchilarning fikri bilan bilan tanishsa...
Afsus..ming afsus... Hozirgi yosh avlod kitob o'qimay qo'ydi...O'qishadi, qachonki biror o'quv yurtiga kirish imtihonlarida o'qiladigan asardan savol tushsa... yahshiyam shu kirish imtihonlariga badiiy adabiyotlardan savollar qo'yilgan...Agar bo'lmaganda edi... bilmadim...umuman hech qaysi yosh qo'liga kitob olmay qo'ygan bo'larmidi, vallohu alam...
Biz paytimizda, adabiyot o'qituvchimiz har ta'tilga ketayotganimizda o'qishimiz kerak bo'lgan kitoblar ro'yxatini berardilar... Ta'tildan qaytganimizdan so'ng shu asarlarning qisqacha mazmunini aytib berar edik ularga... O'qish paytlarida esa, sinfdoshlar bilan almashib o'qirdik kitoblarni... shu kitoblar haqida baxslar bo'lardi... Hozirchi, baxs mavzulari faqat telefonlar, qizlar(yigitlar), serial, mashinalar... Afsus... botqoqqa ketayotganimizni o'zimiz bilmayapmi... bilayotgandirmiz... lekin chiqishga harakat qilmayapmiz ham... afsus...:(

Nigora Umarova
01.07.2008, 17:47
"Нутк маданияти" фанидан утиладиган маърузаларда мазкур китоб ва унинг муаллифи хакида суз боради, бирок талабаларни, афсуски, хозир бошка нарсалар купрок кизиктиради. Энг укимишлилари америкада мода булган "Сир" китобини берилиб урганишяпти. Бунга укитувчининг камчилиги деб хам караш мумкин, замона зайли дейиш хам. Ёшларни бундай китобларга кизиктириш учун сизнингча нима килиш керак?

Тугри , бугунги кун ёшларига бу китобни укиш бироз бошкача туюлиши мумкин. Бирок "Футувватномаи султония ёхуд жавонмардлик тарикати" да миллатимизнинг менталитетига хос ва мос булган одатлар- Сузлашиш, саломлашиш, мехмондорчиликда узини тутиш каби бир канча анъаналар жамланган. Бу нарсалар бизнинг турмуш тарзимизга айланиб кетган. Бир суз билан айтганда китоб этика ва эстетикани ургатувчи манба булиб хам хизмат килади. Гарчи, номланиши укувчида бироз гализлик тугдирса-да, уни укиган одам содда тилда ёзилганига амин булади.
Биргина "Саломлашиш одоби"нинг етти коидасини баён этганнинг узида талаба бу китобни кизикиши асосида топиб укийди деб уйлайман. Бунда укувчининг ораторлик кобилияти хам катта ахамиятга эга. :-)

Nigora Umarova
01.07.2008, 17:57
Тохир Маликнинг "Жиноятнинг узун йули" китобида кузим тушган эди бир суткада 24 соат булса шундан бола 6-7 соатини укишда утказади. Колган вактда уйда аникроги ота-она назоратида булади. Нега энди ота-оналар укитувчилар яхши таълим-тарбия бермайди, карамайди деб нолишади. 17-18 соат ичида фарзандини йулга сола олмаган, китоб укишга ургата олмангандан кейин укитувчи буни уддалаши мумкинми? Укитувчи бу киска вакт ичида таълим берсинми ёки тарбия. Умуман ёшларни китоб укишга кизиктириш таълимгами ёки тарбияга кирадими?

Бола биринчи марта мактабга чикканида ота-онасидан хам укитувчисини каттик хурмат килади. Укитувчисининг гапи у учун конун булиб колади. Фикримча, бу ерда икки тарафлама хамкорлик булиши керак. Керак булса укитувчи укувчсининг китоб укишини уддалай олади. Вокеани таъсирли килиб гапириб бериб, ярмидан тухтатиб куйиб, кеййин укилган манба айтилса, укувчи ана шу манбани излаб топишга харакат килади. Китоб укишга булган илк кизикиш шундан бошланади. Мухими, шу кизикишни уйгота олишда!...
Китоб укишга булган кизикиш таълимга хам, тарбияга хам киради.

Vohid Oripov
02.07.2008, 22:21
Мен Достаевкийнинг "Жиноят ва жазо" романини укишни бошладим. Бошланиши ёмон эмас:187:

Nigora Umarova
15.08.2008, 12:27
Биринчи УМЭ сини тузишга уз хиссасини кушган, узбек таржимашунослик мактабининг асосчиси Гайбуллох ас-Салом хакидаги "Гайбуллох ас-Салом замондошлари хотирасида" китобини укиб чикдим. Комусий билимлар сохиби сифатида нихоятда камтарона ва комил инсонларга хос, эзгуликка бахшида умр кечирганлари хакида ёзилган экан.

Nigora Umarova
17.09.2008, 10:02
Куни кеча икки китобни - Тохир Маликнинг "Озод инсон кушиги" хамда Хуршид Дустмухаммаднинг "Журналистнинг касб одоби муаммолари" китобларини укиб тугатдим.
Тохир Маликнинг "Озод инсон кушиги" хужжатли киссаси XX асрдаги машхур асарлардан бири "Фаргона тонг отгунча" романининг муаллифи, Рашод Нури Гунтекиннинг "Чоликуши", Лев Толстойнинг "Анна Каренина", Войничнинг "Суна" романларини махорат билан таржима килган жасоратли адиб Мирзакалон Исмоилийнинг аянчли кисмати хакида ёзилган . Кишига хаётнинг ункир-чункир йулларини кучли ирода ила енгмокликни ургатади.
Хуршид Дустмухаммаднинг "Касб одоби муаммолари" илмий монографиясида эса миллий матбуотшунослигимизда хали тулик махсус урганилмаган журналистликнинг касб одоби муаммоларига багишланган. Унда ушбу мавзунинг жахон журналистикасида урганилиши тарихи, назарияси ва амалиёти хакида, шунингдек, ахборот-коммуникация технологияларининг ривожланиши ва унинг оммавий оммавий ахборот воситалари сохасига киритган янгиликлари, шу билан боглик муаммолар хусусида фикр юритилади.

Behzod Saidov
17.09.2008, 18:38
Рашод Нури Гунтекиннинг "Чоликуши", Лев Толстойнинг "Анна Каренина", Войничнинг "Суна" романларини махорат билан таржима килган жасоратли адиб Мирзакалон Исмоилийнинг аянчли кисмати хакида ёзилган

"Choliqushi"ni Mirzakalon Ismoiliy tarjima qilganini bilmas ekanman. Romanni turk tilida, originalini o'qigandim... :)

Nigora Umarova
18.09.2008, 12:41
"Choliqushi"ni Mirzakalon Ismoiliy tarjima qilganini bilmas ekanman. Romanni turk tilida, originalini o'qigandim... :)

Men esa romanni o'zbek tilidagi tarjimasini o'qiganman, xolos.
Turk tilida o'zimni majburlab o'qigan kitobim- Oybekning "Navoiy" romani edi.

Nigora Umarova
18.09.2008, 12:45
"Choliqushi"ni Mirzakalon Ismoiliy tarjima qilganini bilmas ekanman.

Mirzakalon Ismoiliy bolaligida maktab-internatda ekanligida turk muallimlari qo'lida ta'lim olganlar, tarbiyalanganlar. Yozuvchining turk tilini bilishlari shundan bo'lsa kerak.

OmoN
21.09.2008, 17:49
Ахмад Лутфий Козончининг "Сунгги туфон" китоби. Ахмад Лутфий Козончининг барча асарлари каби бу асари хам кизикарли. Унинг ижодига "Угай она" романини укиганимдан кейин кизикиб колганман. Сизларга хам тавсия киламан.

Feruza Xodjayeva
22.09.2008, 12:05
O'tkir Hoshimivning "Tushda kechgan umrlar" romanini o'qiyapman.Juda ham ta'sirli.Balki ko'pchilik o'qigandir.O'qimaganlarga tavsiya qilgan bo'lardim.

Husen
22.09.2008, 13:34
Назар Эшонкулнинг "Маймун етаклаган одам" номли хикоялар туплами

OmoN
22.09.2008, 13:55
Кимда Дюманинг "Иф калъасининг махбуси" китоби бор? Анча йиллар олдин узбек тилида битта китоб холида нашр этилган. Хозир хам бир неча китоб холида чикарилганлари булса керак. Лекин мен уша эски версиясини излаяпман. Нимага айнан уша версияси кераклигини узим хам билмайман. Болалигимда битта кутубхонада эскириб титилиб ётганини куриб сурасам беришмаганди. Балки шунгадир.

Samariddin
23.09.2008, 10:33
E.M.Remarkniing "Uch og'ayni" romanini o'qib tugatdim.Unda ikki jahon urushi orasidagi Germaniya hayoti tasvirlangan.

Nigora Umarova
24.09.2008, 15:05
O'tkir Hoshimivning "Tushda kechgan umrlar" romanini o'qiyapman.Juda ham ta'sirli.Balki ko'pchilik o'qigandir.O'qimaganlarga tavsiya qilgan bo'lardim.

Darhaqiqat, "Tushda kechgan umrlar" o'zbekning dardini 30-40, 50-yillar hamda "O'zbeklar ishi" fojealari, Afg'on urushi dardlarini ochib bergan asardir. Unda Rustamlar va Shahnozalar fojeasining kelib chiqish ildizlari haqqoniy aks ettirilgan. Dard bilan yozilgan.
Asarning birinchi "Kuz o'lim to'shagida yotgan bemorga o'xshaydi. daraxtlardagi yaproqlar o'zining so'nggi daqiqasini kutmoqda. oyoqlar ostidagi xazonlar unsiz ingraydi. Men nechaga chiqdim o'zi? Yigirma to'rtga?.. Balki 70 dadirman?... Nima farqi bor?.." satrlariyoq odamni o'ziga sehrlab oladi. Asarda pilifoniya kuchli. Kuchli hayajon bilan o'qiladigan asar...

olimbek
06.10.2008, 17:22
"Яссавийнинг сунгги сафари" Ажойиб китоб экан

Lutfillo Tursunov
06.10.2008, 17:52
Дэн Брауннинг "Да Винчи сири" асари ҳам яхши таассурот қолдирди. Детектив жанридаги мукаммал асар.
Айни пайтда "Сарбадорлар" романини тугаллаш арафасидаман...

Ibrohim Djuraev
06.10.2008, 18:13
Дэн Брауннинг "Да Винчи сири" асари ҳам яхши таассурот қолдирди. Детектив жанридаги мукаммал асар.
сиз ушбу муаллифни "Ракамли калъа" (Цифровая крепость) асарини хам укиб чикинг, илмий-фантастик жанрдаги жуда кизикарли асар

Lutfillo Tursunov
07.10.2008, 07:59
Дэн Брауннинг "Да Винчи сири" асари ҳам яхши таассурот қолдирди. Детектив жанридаги мукаммал асар.
сиз ушбу муаллифни "Ракамли калъа" (Цифровая крепость) асарини хам укиб чикинг, илмий-фантастик жанрдаги жуда кизикарли асар

Яқинда Дэн Брауннинг "Ангелы и демоны" номли триллерини бошлаб қўйдим. Бошланиши ёмонмас. Асар воқеалари муаллиф томонидан ўйлаб топилган дейилса-да, бугунги кун жаҳон сиёсий майдонидаги айрим ҳолатларга жуда яхши таъриф берилади. Кўпчиликни қизиқтирадиган "Дунёга ким ҳукмронлик қилмоқда?" деган саволга хам ўзига хос жавоб борга ухшайди бу асарда...
Бу китобни ўқиб бўлгандан кейин, муаллифнинг бошқа асарларини ҳам ўқиб чиқиш ниятим бор, жумладан, сиз айтган "Цифровая крепость"ни ҳам.

Lutfillo Tursunov
07.10.2008, 08:05
Кимда Дюманинг "Иф калъасининг махбуси" китоби бор? Анча йиллар олдин узбек тилида битта китоб холида нашр этилган. Хозир хам бир неча китоб холида чикарилганлари булса керак. Лекин мен уша эски версиясини излаяпман. Нимага айнан уша версияси кераклигини узим хам билмайман. Болалигимда битта кутубхонада эскириб титилиб ётганини куриб сурасам беришмаганди. Балки шунгадир.

Бу китобни 15 йилча илгари ўқигандим. Афсуски, уни кимдир олди-ю қайтариб бермади, бошқа кўпгина китобларим каби...
Шу ерда савол туғилади: Китобингизни кимгадир ўқишга беришингиз яхшими-ёмонми? Мен жуда кўп китобимни кимгадир ўқишга берганману, қайтариб ололмаганман (қўлма-қўл бўлиб йўқолиб кетган). Ҳозиргача шу ҳолат давом этиб келмоқда...
Сизнингча қандай йўл тутиш керак?

OmoN
07.10.2008, 10:39
Сизнингча қандай йўл тутиш керак?
Сураган одамга китобни бериб турмаслик эгоизм. Лекин кайтариб бермаса алам килади. Шунинг учун китоб сураб келган одамдан карз суранг. Карзини кистаганда китобим кани деяверсангиз китобингизни албатта кайтаради :)

Lutfillo Tursunov
08.10.2008, 17:13
Сизнингча қандай йўл тутиш керак?
Сураган одамга китобни бериб турмаслик эгоизм. Лекин кайтариб бермаса алам килади. Шунинг учун китоб сураб келган одамдан карз суранг. Карзини кистаганда китобим кани деяверсангиз китобингизни албатта кайтаради :)


Бу усул ҳам менга туғри келмасакан. Қарз олишни ёқтирмайман. Тўғрироғи, қарз сўрашни эплай олмайман... :blink:

OmoN
08.10.2008, 19:30
Бу усул ҳам менга туғри келмасакан. Қарз олишни ёқтирмайман. Тўғрироғи, қарз сўрашни эплай олмайман...
унда китобдан кечиш керак. танланг...

Nigora Umarova
09.10.2008, 13:20
Айни пайтда "Сарбадорлар" романини тугаллаш арафасидаман...

Мухаммад Алининг "Сарбадорлар" романи яхши роман. Укувчилик йилларимда "Шарк юлдузи" журналида чоп этилганида кайта-кайта укиб чикканман. Ундаги Мавлонзода, Амир Темур хамда Амр Хусайн муносабатлари яхши очиб берилган.
Сарбадорларнинг катлида купчилик тарих китобларида Амир Темур ва Амир Хусайнни айбдор килиб курсатишган. Муаллиф эса бу фитнанинг асосий айбдори сифатида Амир Хусайнни тасвирлайди.
Кани эди вактинг чексиз булса-ку, укиган асарларни кайтадан яна вараклаб чиксанг...

Nigora Umarova
09.10.2008, 13:29
... уни кимдир олди-ю қайтариб бермади, бошқа кўпгина китобларим каби...
Шу ерда савол туғилади: Китобингизни кимгадир ўқишга беришингиз яхшими-ёмонми? Мен жуда кўп китобимни кимгадир ўқишга берганману, қайтариб ололмаганман (қўлма-қўл бўлиб йўқолиб кетган). Ҳозиргача шу ҳолат давом этиб келмоқда...
Сизнингча қандай йўл тутиш керак?

Китобсевар "дустлар" учун табиий хол. Баъзан шу китоб узимга зарур булиб колганида кимгадир берган китобимни топа олмай дилим хуфтон булган пайтлар хам булган.
Агар яхши китоб булса, молиявий ахволим йул куйса, мен хар доим китобни иккита олишга харакат киламан.
Биттасини кишилар сураганда бериб туриш ва фойдаланиш учун, биттасини саклаш учун...

Masud Mahsudov
09.10.2008, 13:52
Кани эди вактинг чексиз булса-ку, укиган асарларни кайтадан яна вараклаб чиксанг...



Menda shunaqa odat bor... Qaytarish bo'lsa-da, ba'zi asarlarni 1-2 yilda qayta o'qib chiqishga odatlanganman...Ajablanarlisi, har safar o'qiganda asarning yangi qirralarini ko'raman va yanada chuqurroq tushunib boraman... Bunday asarlar qatoriga Qodiriyning "O'tkan kunlar"i, Pirimqul Qodirovning "Yulduzli tunlar"i, Rashod Nuri Gultekinning "Choliqushi", Dostoyebvskiyning "Jinoyat va Jazo"si, Tolstoyning "Urush va tinchlik"i, Jek Londonning "Martin Iden"i, Dyumaning "Graf Monte Kristo"sini ko'rsatib o'tishim mumkin... :-)

Nigora Umarova
09.10.2008, 14:00
Тугрисини айтсам , Тохир Маликнинг "Савохил" асарини укимагандим. Бу асарнинг борлигидан бехабар эдим. Якин кунларда ушбу асарни укиб тугатдим. Киссанинг бош кахрамони Асадуллага- узбек маърифатпарвари, жадид Абдулла Авлоний прототип килиб олинган.
Бошкаларда кандай билмадим-у, бирок менда "китоб китобни чакиради" деган принцип бор. Киссани укиб булгач, рахматли Бегали Косимов, Шухрат Ризаевларнинг Абдулла Авлоний хакидаги икки томли китобларини, рахматли устозим Латифхон Халиловнинг тахрирлари асосида нашрдан чиккан Абдулла Авлонийнинг "Туркий гулистон ёхуд ахлок" асарларини хамда Порцева нашриётида 1909 йилда чоп этилган Авлоний узи очган жадид мактаблари учун эски узбек араб алифбосидаги "Муаллими аввал"-" Биринчи муаллим" хамда 1912 йилдаги "Муаллими Соний"- "Иккинчи муаллим" китобларини вараклаб чикишга мажбур булдим.
Кишини ибрат олишга ундайдиган жихати шундаки, Абдулла Авлоний бойларнинг эшигида чоракорлик килгани, гишт куйиш, печкачилик, бинокорлик каби касбларни килгани хамда хаёт кийинчиликларини енгганлиги холда Афгонистонда Туркистон коммисариятининг элчиси даражасигача эришган. Хаёти канчалик кийин булмасин илм-маърифатга интилиб, узбек халкини маърифатсизлик боткогидан олиб чикишга харакат килганлигидир.

Lutfillo Tursunov
09.10.2008, 18:56
Бу усул ҳам менга туғри келмасакан. Қарз олишни ёқтирмайман. Тўғрироғи, қарз сўрашни эплай олмайман...
унда китобдан кечиш керак. танланг...
Унда китоб йўқотишда давом этарканман, шекилли...

Lutfillo Tursunov
09.10.2008, 19:00
Агар яхши китоб булса, молиявий ахволим йул куйса, мен хар доим китобни иккита олишга харакат киламан. Биттасини кишилар сураганда бериб туриш ва фойдаланиш учун, биттасини саклаш учун...
Хозирча, муаммони ечишнинг энг мақбул йўли шу! Яна бошқа вариантлар чиқиб қолса, "тарозига солиб" яхшилаб ўйлаб кўрамиз...

Nargiza
17.10.2008, 21:41
Thomas Mann: "Königliche Hoheit" ("Korolevskoe vysochestvo"). Avtobiografik va tarixiy motivlar bilan birga ertak elementlarini ham o'zida mujassam etgan asar.

Ulugbeck
18.10.2008, 10:58
Охирги марта Аҳмад Лутфи Қозончининг "Бир виждон уйғонур" асарини ўқидим.

Fahrulla
19.10.2008, 01:57
Qur'onni o'qishni yaxshi kuraman.

Ulugbeck
29.10.2008, 12:03
Ассалому алайкум! Айни вақтда Тоҳир Маликнинг "Имонлашиш умиди" асарини ўқияпман.
Китобдан бир олам ибрат олаяпман. Лекин ўрни келганда айтиб ўтмоқчиман, техник муҳаррир ва мусаҳҳиҳларнинг анчагина имло хатолариги йўл қўйгани одамни асабига тегади. Наҳотки ҳурматли адибимизнинг асарларига нисбатан шунчалик эътиборсизлик қилишган?

OmoN
28.05.2009, 16:54
Охирги укиган китобларим:
1) Иблис девори (Тохир Малик)
2) Алкимёгар (Паоло Коэльо)
3) Да Винчи сири (Ден Браун)

OmoN
28.05.2009, 17:16
Ҳурматли форумдошлар. Бу мавзуда хамма ўзига ёққан китобларни тавсия қилишини сурайман. Фақатгина бадиий китобларни. Докторларнинг "Умуртқа поғонасини операция қилиш" ёки уқитувчиларнинг "Бошланғич синф ўқувчиларнии ўқишга қизиқтириш" хақидаги китоблари ўз ҳамкасбларидан бошқасини қизиқтирмаса керак менимча :) Иложи булса озгина комментарий билан. Шу орқали ўқимаган, эшитмаган китобларимизни хам ўқирдик.

Nigora Umarova
28.05.2009, 17:26
Келинг, хамма узи ёктирган унта асарни руйхатини берсин. Кейин мухокамага киришамиз.
1. Абдулла Кодирий "Уткан кунлар"
2. Абдулла Кодирий "Мехробдан чаён"
3. Чулпон "Кеча ва кундуз"
4.Ойбек "Навоий"
5. Ойбек "Кутлуг кон"
6. Пиримкул Кодиров "Юлдузли тунлар"
7. Пиримкул Кодиров "Авлодлар довони"
8. Пиримкул Кодиров "Она лочин видоси"
9. Мирмухсин "Темур Малик"
10. Мухаммад Али "Сарбадорлар"

Ушбу романларнинг хаммасида миллийлик рухи уфуриб тургани учун хам менга ёкади.

Husen
28.05.2009, 17:28
Ҳурматли форумдошлар. Бу мавзуда хамма ўзига ёққан китобларни тавсия қилишини сурайман. Фақатгина бадиий китобларни. Докторларнинг "Умуртқа поғонасини операция қилиш" ёки уқитувчиларнинг "Бошланғич синф ўқувчиларнии ўқишга қизиқтириш" хақидаги китоблари ўз ҳамкасбларидан бошқасини қизиқтирмаса керак менимча :) Иложи булса озгина комментарий билан. Шу орқали ўқимаган, эшитмаган китобларимизни хам ўқирдик.
Агар мавзу нотўғри жойда нотўғри вақтда очилган булса "бўйнимиз қилдан ингичка" :)

Мана бу (http://uforum.uz/showthread.php?t=4578) мавзунинг ҳам мақсади аслида шу эди.

OmoN
28.05.2009, 17:37
Мана бу мавзунинг ҳам мақсади аслида шу эди.
Кечирасиз. Мавзунинг бошини укимабман.

1) "Жосус" (Фенимор Купер)
2) "Америка фожеаси" (Теодор Драйзер)
3) "Ок танли сардор" (Майн Рид)
4) "Алвидо Гулсари" (Чингиз Айтматов)
5) "Ёлғизликнинг юз йили" (Габриэль Гарсиа Маркес)
6) "Асрга татигулик кун" (Чингиз Айтметов)
7) "Мурдалар гапирмайдилар" (Тоҳир малик)
8) "Авлодлар довони" (Пиримқул Қодиров)
9) "Қанот жуфт бўлади" (муаллифи эсимда йўқ)
10) "Ўтрор қалъаси" (буниям муаллифи эсимда йўқ)
11) "Жамила" (Чингиз Айтметов)
12) "Галатепа қиссалари" (Мурод Мухаммад Дўст)

Nigora Umarova
28.05.2009, 17:42
9) "Қанот жуфт бўлади" (муаллифи эсимда йўқ)
10) "Ўтрор қалъаси" (буниям муаллифи эсимда йўқ)



"Канот жуфт булади" - муаллифи Одил Ёкубов,
"Утрор калъаси"нинг муаллифи Миркарим Осим.

Ozoda Umarova
28.05.2009, 17:42
Мана бу (http://uforum.uz/showthread.php?t=4578) мавзунинг ҳам мақсади аслида шу эди.
Омон тарафдан очилган "Қайси китобни ўқишни тавсия киласиз?" мавзуси, бу ерга кучирилди.

Nigora Umarova
28.05.2009, 17:45
Бугунги кундаги узбек адабиёти вакилларидан Уткир Хошимов, Тохир Малик, Усмон Азим, Эркин Аъзам асарларини барчасини севиб мутолаа киламан.

Sparc
28.05.2009, 18:28
O'tkir Hoshimivning "Tushda kechgan umrlar" romanini o'qiyapman.Juda ham ta'sirli.Balki ko'pchilik o'qigandir.O'qimaganlarga tavsiya qilgan bo'lardim.

Darhaqiqat, "Tushda kechgan umrlar" o'zbekning dardini 30-40, 50-yillar hamda "O'zbeklar ishi" fojealari, Afg'on urushi dardlarini ochib bergan asardir. Unda Rustamlar va Shahnozalar fojeasining kelib chiqish ildizlari haqqoniy aks ettirilgan. Dard bilan yozilgan.
Asarning birinchi "Kuz o'lim to'shagida yotgan bemorga o'xshaydi. daraxtlardagi yaproqlar o'zining so'nggi daqiqasini kutmoqda. oyoqlar ostidagi xazonlar unsiz ingraydi. Men nechaga chiqdim o'zi? Yigirma to'rtga?.. Balki 70 dadirman?... Nima farqi bor?.." satrlariyoq odamni o'ziga sehrlab oladi. Asarda pilifoniya kuchli. Kuchli hayajon bilan o'qiladigan asar...
Ўткир Хошимовнинг "Тушда кечган умрлар" асарини жуда бўш ёзилган деб ҳисоблайман. Таъсир даражаси бўйича "Баҳор қайтмайди", "Икки эшик ораси" билан солиштириб бўлмайди. "Тушда кечган умрлар" да "қатағон қилганлар" ва "қатағон қилинганлар" зўрама-зўраки қўшилганга ўхшайди, асарнинг умумий линияси билан умуман боғланмаган. Асарнинг мазмунига келсак, Хайриддин Султоновнинг "Йўқчилик ва тўқчилик" хикояси бу мавзуда кучлироқ ёзилган.
Ўткир Ҳошимовнинг бу асарини ҳозирги кунда Россияда жуда оммалашиб кетган детектив жанрига бир қўл уриб кўриш деб тушуниш мумкин.

OmoN
28.05.2009, 18:33
Омон тарафдан очилган "Қайси китобни ўқишни тавсия киласиз?" мавзуси, бу ерга кучирилди.
Озиб-ёзиб бир марта мавзу очсам шуниям куп курибсизларда :)

Shomurodov Shohruh
28.05.2009, 20:00
2) "Америка фожеаси" (Теодор Драйзер)
Драйзернинг "Финансисты хам яхши ёзилган, "Америка фожеаси"дан кура купрок ёккан эди.
7) "Мурдалар гапирмайдилар" (Тоҳир малик)
"Чархпалак" хам чакки эмас. Тохир Маликнинг фантастик киссалар ёзилган тупламлари бор, "Фалак" ва яна бошка киссалар жамланган (купдан бери укимаганим учун эсдан чикиб кетибди).

OmoN
29.05.2009, 12:01
Тохир Маликнинг фантастик киссалар ёзилган тупламлари бор
Фантастик киссаларини ёшлигимда кайта-кайта укиганман. Адашмасам у пайтларда китобларига Тохир Малик Хобилов деб ёзиларди.

Abdusalim Nursaidov
29.05.2009, 19:35
Master va margarita ni o`qidim.
Lekin Chingiz aytmatovni qaysi bir romaniga (menimcha Asrga tatigulik kun) ham o`xshab ketarkan.
Hozir esa Deyl Karnegini o`qiyapman.

Maestro
30.05.2009, 11:21
Master va margarita ni o`qidim.
Lekin Chingiz aytmatovni qaysi bir romaniga (menimcha Asrga tatigulik kun) ham o`xshab ketarkan.
Hozir esa Deyl Karnegini o`qiyapman.

Карнегидан кейин бошқа китобга ўтиб кетмасдан, бошланган ишлар (http://gerta.zn.uz/) тугатиб қўйилса яхши бўларди. Кутавериб кўзлар тўрт бўлиб кетди ;-) Омад!

Umida Shodiyeva
30.05.2009, 12:04
Ta'sirlanib o'qigan kitoblarimdan;
1.Otkir Hoshimov "Tushda kechgan umrlar".
2.O'tkir Hoshimov "Dunyoning ishlari"
3. Lutfi Qozonchi " O'gay ona".
4.Shuhrat " Oltin zanglamas"
5.Oybek " Nayoiy"
6.Abdulla Qodiriy "Mehrobdan chayon"
7.Abdulla Qodiriy " O'tkan kunlar"
8. Toxir Malik "O'lim uchburchagi"
9. Muhammad Ismoil " Bahorning eng so'ngi lolasi"
10.Pirimqul Qodirov " Yulduzli tunlar".

Lutfillo Tursunov
30.05.2009, 15:17
Мен учун энг катта таассурот қолдирган асар - "Улуғбек хазинаси". Биринчи ўқиган романим ҳам айнан шу асар бўлган.
Пушкиннинг "Боғчасарой фонтани" охирги ўқиганларим ичида энг таъсирлиси бўлди. Бу асарнинг русча вариантини аввал бир марта ўқигандим, лекин Усмон Носир таржимасидаги вариантини ўқиб, унинг таржима санъатига яна бир бор қойил қолдим. Ўқиган сари ўқигинг келаверади.

Nigora Umarova
01.06.2009, 18:59
Мен учун энг катта таассурот қолдирган асар - "Улуғбек хазинаси". Биринчи ўқиган романим ҳам айнан шу асар бўлган.


"Улугбек хазинаси" романидаги Каландар Карнокий ва Хуршидабегим образлари гарчи бадиий тукима булса-да, кишининг куз олдида хаётда яшаб утгандек жонли гавдаланади. Айникса, Абдулатифнинг туш куриш вокеаси хамда Низомий Ганжавийнинг "Хисрав ва Ширин" достонидаги "Тахтда олти ойдан ортик утирмайди.." деган жумлаларини укиш жараёни таъсирли чиккан. "Улугбек хазинаси" романини укишимга сабаб шу номли видеофильмни куришим булган. Аввал видеофильмни куриб, сунг романни укиганман.

Биринчи укиган романим эса Худойберди Тухтабоевнинг "Сарик девни миниб" романи булган.

Lutfillo Tursunov
01.06.2009, 22:38
"Улугбек хазинаси" романидаги Каландар Карнокий ва Хуршидабегим образлари гарчи бадиий тукима булса-да, кишининг куз олдида хаётда яшаб утгандек жонли гавдаланади. Айникса, Абдулатифнинг туш куриш вокеаси хамда Низомий Ганжавийнинг "Хисрав ва Ширин" достонидаги "Тахтда олти ойдан ортик утирмайди.." деган жумлаларини укиш жараёни таъсирли чиккан. "Улугбек хазинаси" романини укишимга сабаб шу номли видеофильмни куришим булган. Аввал видеофильмни куриб, сунг романни укиганман.

Ушбу асарни ўқиганимдан буён ғорда кўмилиб ётган Улуғбек хазинаси кўз ўнгимга келаверади. Шу хазинани ҳозир топиб олишсами?! Қанчадан-қанча нодир китоблар бўлса керак ўша сандиқларда... Эссиз...

OmoN
02.06.2009, 10:36
Ушбу асарни ўқиганимдан буён ғорда кўмилиб ётган Улуғбек хазинаси кўз ўнгимга келаверади. Шу хазинани ҳозир топиб олишсами?! Қанчадан-қанча нодир китоблар бўлса керак ўша сандиқларда... Эссиз...
Кидирамизми? :)

Nigora Umarova
02.06.2009, 17:25
Ушбу асарни ўқиганимдан буён ғорда кўмилиб ётган Улуғбек хазинаси кўз ўнгимга келаверади. Шу хазинани ҳозир топиб олишсами?! Қанчадан-қанча нодир китоблар бўлса керак ўша сандиқларда... Эссиз...

Фикримча, "Хазина"нинг баъзилари Али Кушчи билан Кунё шахрига хам кетган. Абдусаид Кучимовнинг "Халка" киссасида хам Улугбек хазинаси Ургут тогларига кумилган деган версия ёзилган.

Lutfillo Tursunov
02.06.2009, 22:00
Ушбу асарни ўқиганимдан буён ғорда кўмилиб ётган Улуғбек хазинаси кўз ўнгимга келаверади. Шу хазинани ҳозир топиб олишсами?! Қанчадан-қанча нодир китоблар бўлса керак ўша сандиқларда... Эссиз...
Кидирамизми? :)

Битта Uforum экспедициячаcини ташкил қилиб Ургут тоғини қидириш керак. Зора кашфиёт қилиб қўйсак :)

Lutfillo Tursunov
02.06.2009, 22:08
Фикримча, "Хазина"нинг баъзилари Али Кушчи билан Кунё шахрига хам кетган. Абдусаид Кучимовнинг "Халка" киссасида хам Улугбек хазинаси Ургут тогларига кумилган деган версия ёзилган.
Айнан Али Қушчи ўзи билан олиб кетган "Хазина" орқали бугун Улуғбек кашфиётлари ҳақида кўп маълумотларни биламиз. Яхшиям Али Қушчи вақтида чиқиб кетган экан.
Абдусаид Кўчимовнинг "Халқа" киссаси асосида бир видиофилм ҳам ишланганди адашмасам.

Nigora Umarova
03.06.2009, 10:48
Абдусаид Кўчимовнинг "Халқа" киссаси асосида бир видиофилм ҳам ишланганди адашмасам.

Видеофильм асар даражасида таъсирли чикмаган. Китоб укиганимда менда умуман бошкача таассурот пайдо булганди.

Nigora Umarova
09.07.2009, 15:27
Япон олими ва адиби Масуру Эмотонинг "Сув куввати" илмий бадиасини укиб чикдим. Мазкур асар "Жахон адабиёти" журналининг апрель-май сонларида чоп этилди. Муаллифнинг ушбу асари халкаро бестселлер "Сувнома" китобининг давоми хисобланади ("Сувнома". Жахон адабиёти, 2007 йил, 10-сон). Доктор Эмотонинг янги тадкикотлари Сув кудратли шифобахш хусусиятларга эга эканлигини инкор этиб булмас далиллар билан исботлайди. Ер сайёрасида энг куп таркалган бу унсурда инсоннинг соглом яшаш сирлари мужассамлашган. Сув инсонларнинг рухий кувватини йиги, олади; хотирасида саклаб, бошка одамларга узатади, деб ёзади муаллиф. Сувда йигилган соглом, тоза кувват хам жисмоний, хам рухий хасталикларни даволаш кучига эга. Сувга тугри муносабатда булишнинг соглигимизга, дунёкарашимизга ижобий таъсири хакида хам амалий курсатмалар берилган.

Gulnora Voisova
10.07.2009, 19:29
Якинда венгер ёзувчиси Кальман Миксатни "Гаройиб никох" китобини укиб тугаттим.Китоб содда,эртакнамо,бироз сатирик йуналишда ёзилган.Менда яхши таасурот колдирди.Хозир Балзакни "Сагри тери тилсими"ни укияпман.Балзакни "Инсоният комедия"си китоблари хакида кандай фикрдасизлар.Муслим ва муслима одам учун бу реалистик асарлар "зарар" килмасмикин?

Abror Qodirov
10.07.2009, 20:44
Yaqinda Bulgakovning "Usta va Margarita"sini o'qib chiqdim. Undan avval "Alkimyogar"ni ( Paolo Koelo) o'qigandim. Hozir R.L. Stivensonning "Merosxo'r"ini o'qiyapman.

Gulnora Voisova
12.07.2009, 08:45
Yaqinda Bulgakovning "Usta va Margarita"sini o'qib chiqdim. Undan avval "Alkimyogar"ni ( Paolo Koelo) o'qigandim. Hozir R.L. Stivensonning "Merosxo'r"ini o'qiyapman.Хозирги замон феъли билан гапиряпсизку?Халиям укияпсизми?Агар мени кулимга бунака "ёглик" асарлар тушганида ухламасдан бир кечада паккос туширардим:127:

Abdusalim Nursaidov
12.07.2009, 09:15
1) "Жосус" (Фенимор Купер)
2) "Америка фожеаси" (Теодор Драйзер)
3) "Ок танли сардор" (Майн Рид)
4) Дейл Карнеги 2 томлик асари
5) "Ёлғизликнинг юз йили" (Габриэль Гарсиа Маркес)
6) "Асрга татигулик кун" (Чингиз Айтметов)
7) "Мурдалар гапирмайдилар" (Тоҳир малик)
8) "Авлодлар довони" (Пиримқул Қодиров)
9) "Қанот жуфт бўлади" (муаллифи эсимда йўқ)
10) Уста ва Маргарита
11) Киемат (Чингиз Айтметов)
12) От кишнаган окшом
13) Мухаммад Юсуф шеърлари
14) У.Хаем газаллари
15) Абдулла Кодирий "Уткан кунлар"
16) Абдулла Кодирий "Мехробдан чаён"
17) Чулпон "Кеча ва кундуз"
18) Кадимги Халклардан колган едгорликлар (Абу Райхон Беруний)
19) ИБН СИНО "ТИб конунлари) 5 том 1970 рус тилида
руйхатни идавом эттирсам чузилиб кетади чогимга
яхши китоб булса китоб жиннисига айланаман
Шунинг учун кулимга бирорта китоб тушиб колишидан куркаман

Abdusalim Nursaidov
12.07.2009, 09:22
Буларни укиб чикканман

Gulnora Voisova
12.07.2009, 09:26
"Ёлғизликнинг юз йили" (Габриэль Гарсиа Маркес) Мана шу китобни 20 мартача укидим Маркес нима демокчи деб куп савол бераман узимга.Кейин эса хали яна укишим керак балки умр утгунча укирман деб куяман...

Gulnora Voisova
12.07.2009, 09:36
"Ок танли сардор" (Майн Рид) Бу китоб хам саргузаштларга бой яхши ёзилган бирок уч олиш жазолаш каби холатларга купрок ургу берилган.Менга купрок Фенимор Купернинг кун пайпок пантологияси ёкади.


Саргузашт фантастик китоблардан Жек Лондоннинг Уч калб романи анча махорат билан ёзилган.Адашмасам бу китоб битта филмга сценарий сифатида ёзилган лекин филмни курган эмасман.

Abdusalim Nursaidov
12.07.2009, 09:39
Kumushoy
Куп укиман менга ухшаб китоб жинниси булиб колассиз (хазил)

Gulnora Voisova
12.07.2009, 09:45
Куп укиман менга ухшаб китоб жинниси булиб колассиз (хазил) Назаримда хали "соппа сог"сиз:-)

Abdusalim Nursaidov
12.07.2009, 09:51
"рахмат" "рахмат""рахмат""рахмат""рахмат""рахмат""рахмат""рахмат""рахмат""рахмат""рахмат""рахмат""рахмат""рахмат""рахмат""рахмат""рахмат"

Abror Qodirov
12.07.2009, 12:54
Хозирги замон феъли билан гапиряпсизку?Халиям укияпсизми?Агар мени кулимга бунака "ёглик" асарлар тушганида ухламасдан бир кечада паккос туширардим

Biroz e'tiborliroq bo'lmagan ko'rinasiz...
Faqat bittasini hozirgi zamon fe'li bilan gapirdim. Chunki haliyam o'qiyapman. O'sha "yog'lik asar"ni bo'sh vaqtimdagina o'qiyapman. Sizga o'xshab uxlamasdan paqqos tushura olmayman. Agar shunday qilsam ertasi kuni ishxonada paqqos tushirish asoratlarini kuztish mumkin bo'ladi.

Profilingizda "g'irt bekorchi" deb yozilishiga qaraganda sizda bunday muammo bo'lmaydi. Shuning uchun bemalol paqqos tushuravering. Omad! :-)

Gulnora Voisova
12.07.2009, 17:10
Biroz e'tiborliroq bo'lmagan ko'rinasiz... Faqat bittasini hozirgi zamon fe'li bilan gapirdim Мен хам факат уша китоб хакида гапиргандим лекин лар кушимчаси билан кетиб колибди:-)
Sizga o'xshab uxlamasdan paqqos tushura olmayman. Agar shunday qilsam ertasi kuni ishxonada paqqos tushirish asoratlarini kuztish mumkin bo'ladi. Мен хам ухлашни истайман лекин кунгил кургур тугатмагунча менга тинчлик бермайди да:-(
Profilingizda "g'irt bekorchi" deb yozilishiga qaraganda sizda bunday muammo bo'lmaydi. Shuning uchun bemalol paqqos tushuravering. Omad! :-) Танлаган касбимни эркинлигига карамасдан менда хам шундай муаммолар булиб туради.Хатто бир куни чой дамлайман деб курук чойни урнига туз солиб дамлаворибман...
Ана ундан кейин куринг томошани:-))
Албатта агар бунака ёглик асарлар топсам шубхасиз паккос тушираман.
Узизга хам омад!

Gulnora Voisova
12.07.2009, 17:21
Ёшлигимда,жа ёшлигимдамас тахминан 13,14 ёшларимда каердандир топиб Суна деган китобни укигандим.Тахминан мазмуни шунака эди.Бир йигит революционер буладими хуллас сиёсатга аралашиб колади.Охирида уни улимга хукм килишади.Уни чукинтирган рухоний отаси булиб чикади.Бу йулдан кайтармокчи булади лекин у кунмайди ва халок булади.Хозир хеч каердан уни тополмаяпман...(
Балки укиганлар бордир?Муаллифи ким эсимда хам йук...

Abdusalim Nursaidov
12.07.2009, 17:50
Муаллифи ким эсимда хам йук..
МАзкур асаррдаги вокеа кайси давлатда булган?

Gulnora Voisova
12.07.2009, 18:08
МАзкур асаррдаги вокеа кайси давлатда булган?Хотирам панд бермаса Италияда эди шекилли,тагинам билмадим.

Abdusalim Nursaidov
12.07.2009, 18:16
Тугри топдингиз, балли

Gulnora Voisova
12.07.2009, 18:24
Тугри топдингиз, балли Бу ер поле чудес ёки заковат уйини эмаску?:biggrin:

P.S:Менга китоб хакида билганлариззи ёзворинг бу мен учун жуда мухим!!!

Abror Qodirov
12.07.2009, 23:29
Танлаган касбимни эркинлигига карамасдан менда хам шундай муаммолар булиб туради

Bekorchilik endi kasb deb atala boshlandimi? :-)

OmoN
13.07.2009, 11:09
1) "Жосус" (Фенимор Купер)
2) "Америка фожеаси" (Теодор Драйзер)
3) "Ок танли сардор" (Майн Рид)
4) Дейл Карнеги 2 томлик асари
5) "Ёлғизликнинг юз йили" (Габриэль Гарсиа Маркес)
6) "Асрга татигулик кун" (Чингиз Айтметов)
7) "Мурдалар гапирмайдилар" (Тоҳир малик)
8) "Авлодлар довони" (Пиримқул Қодиров)
9) "Қанот жуфт бўлади" (муаллифи эсимда йўқ)
10) Уста ва Маргарита
11) Киемат (Чингиз Айтметов)
12) От кишнаган окшом
13) Мухаммад Юсуф шеърлари
14) У.Хаем газаллари
15) Абдулла Кодирий "Уткан кунлар"
16) Абдулла Кодирий "Мехробдан чаён"
17) Чулпон "Кеча ва кундуз"
18) Кадимги Халклардан колган едгорликлар (Абу Райхон Беруний)
19) ИБН СИНО "ТИб конунлари) 5 том 1970 рус тилида
Энг ёқтирган китобларим. 4, 10, 14, 18, 19 ларни билмадим. Ўқимаганман.
...каердандир топиб Суна деган китобни укигандим.Тахминан мазмуни шунака эди.Бир йигит революционер буладими хуллас сиёсатга аралашиб колади.Охирида уни улимга хукм килишади.Уни чукинтирган рухоний отаси булиб чикади.Бу йулдан кайтармокчи булади лекин у кунмайди ва халок булади.Хозир хеч каердан уни тополмаяпман...(
Балки укиганлар бордир?Муаллифи ким эсимда хам йук...
Мабодо Джузеппе Гарибальди эмасми?

Gulnora Voisova
13.07.2009, 16:08
Bekorchilik endi kasb deb atala boshlandimi? :-)На бир юмуш билайин,на тил билайин,Бир кишлоки киз булсам нима килайин:icon_redface:

Gulnora Voisova
13.07.2009, 16:10
Мабодо Джузеппе Гарибальди эмасми? Йук у эмас менимча.Гарибальди навкирон пайтида катл килинмаганку?

Nigora Umarova
13.07.2009, 16:15
Балки укиганлар бордир?Муаллифи ким эсимда хам йук...

"Суна" Войничнинг асари эди.

Nigora Umarova
13.07.2009, 16:29
Ёшлигимда,жа ёшлигимдамас тахминан 13,14 ёшларимда каердандир топиб Суна деган китобни укигандим.Тахминан мазмуни шунака эди.Бир йигит революционер буладими хуллас сиёсатга аралашиб колади.Охирида уни улимга хукм килишади.Уни чукинтирган рухоний отаси булиб чикади.Бу йулдан кайтармокчи булади лекин у кунмайди ва халок булади.

Адабиёт биз уз хаётимизни таккослаб курадиган бошка бир хаётдир. Бир жихатдан - узингга илоха яратма деймиз. Илохабозлик калб учун ута асоратлидир. Бирок обрули сиймо, ибрат учун намуна жуда эзгу ва хамиша керакдир. Ибрат намунаси деганимиз нима? Бу бошка инсоннинг хаётига эргашиш, яъни таклиддир. Китоб кахрамонининг кайсидир жихатларини давримизга мослаштириб ибрат килиб олишимиз мумкин, лекин айнан кахрамончалик була олмаймиз. Чунки китоб кахрамони узга мухитда яшайди.

Abror Qodirov
13.07.2009, 16:35
Бирок обрули сиймо, ибрат учун намуна жуда эзгу ва хамиша керакдир. Ибрат намунаси деганимиз нима? Бу бошка инсоннинг хаётига эргашиш, яъни таклиддир.

"Sherlok Holms"ni o'qib chiqqanimdan keyin o'zimcha har narsaga sinchkovlik bilan qarashga urinib, o'zimcha xulosalar chiqarib yurganman ;-) Taqlid qilib... Kichkina edim-da unda

Nigora Umarova
13.07.2009, 16:43
Якинда "Литературная газета"да чоп этилган таникли рус адиби В.Н.Крупин билан булган сухбатни укидим. Адибдан "Адабиётдаги мухолифларингиз ким?" деб сурашганида, "Мухолифларим рус тилини ерга урувчилардир. Улар: Пирогов, Сорокин, хатто Пелевин хам, гарчи улар ёзишни эпласалар хам. Шунингдек, оммабоп каламкашлар Маранина ва Донцовалардир. Улар вактимизнинг, яъни укувчиларимиз вактининг кушандаларидир", деб жавоб берган экан. Бугунги кунда "вакт кушандалари" булган асарларни ажрата билиш китобхонларнинг китоб укувчиларининг асосий вазифасидир.

Gulnora Voisova
13.07.2009, 16:53
Адабиёт биз уз хаётимизни таккослаб курадиган бошка бир хаётдир. Адабиёт - бу катта йулда кулингда тутиб бораётган кузгунинг узгинаси (с) французларни гапи.


Чунки китоб кахрамони узга мухитда яшайди. Тугри айтасиз китобни укиб тугатгунча шу асар мухитида яшайди одам.Агар жуда таъсирли яхши китоб булса реалликка кайтишинг кийин булади.
"Sherlok Holms"ni o'qib chiqqanimdan keyin o'zimcha har narsaga sinchkovlik bilan qarashga urinib, o'zimcha xulosalar chiqarib yurganman ;-) Taqlid qilib... Kichkina edim-da unda Мени хам нималар килишимга мажбур килмаган бу асар:-)

Nigora Umarova
13.07.2009, 16:56
Шунингдек, юкорида келтириб утган сухбатдан узимга ёккан уринларини келтириб утаман.

- Нима учун ёмон ёза бошладилар?
-Бунга жавоб битта: худосиз одам ижод дунёсида хам бир кунмас-бир кун кокилади - узига бино куя бошлайди, ё аразу гинахонликка утади, ёки нафрат васвасасига дучор булади, ёки мукофотлар савдойисига айланади. Ижодда эса таклиддан нарига утмай колади.
Таклид таклид килувчининг тирговучига айланади... Хар калай, таклид кейинчалик таклид килувчининг узига карши ишлай бошлайди.
Ёшлардан, айникса, Анна Козлованинг калами мени каттик хижолатга солади. У кейинги пайтда жуда хам хаёсизларча ёза бошлади. Шундай сузларга аёл кишининг кандай тили боргани мени таажжубга солди.
Ёшлар узлари хакида жуда катта фикрдалар, лекин алохида ажралиб турадиганини курмаяпман. Биз хам бир вактлар уз нозик кулларимиз билан "катта сиймолар"нинг илдизини кимирлатиб куйган эдик. Биз уларни агдариб ташламокчи булганмиз... Энди кимлардир бизларни хам улоктириш ниятида булсалар ажаб эмас. Чунки бу табиий хол. бирок бу уринларга кимлар келади, шу мухим.

Nigora Umarova
13.07.2009, 17:02
Чунки китоб кахрамони узга мухитда яшайди. Тугри айтасиз китобни укиб тугатгунча шу асар мухитида яшайди одам.Агар жуда таъсирли яхши китоб булса реалликка кайтишинг кийин булади.


Адабиёт одамларни хамиша узига тортиб келган, у оханрабо(магнит) кабидир.
Бугунги кунда одамлар оммага мулжалланган адабиётни купрок укийдилар. Оммага мулжалланган адабиёт эса хар вакт орсизрок ва номдоррок булиб келган. Лекин улмайдиган мазмун, (А. Кодирийнинг "Уткан кунлар", Чулпоннинг "Кеча ва кундуз", Ойбекнинг "Навоий" романлари), содда килиб айтадиган булсак, жиддий адабиётда уз аксини топади.

Gulnora Voisova
13.07.2009, 17:12
Оммага мулжалланган адабиёт эса хар вакт орсизрок ва номдоррок булиб келган. ва мана бу
Таклид таклид килувчининг тирговучига айланади... Хар калай, таклид кейинчалик таклид килувчининг узига карши ишлай бошлайди Бундай муаллифлар худди кайсидир булимдаги Хусен Тангриев келтириб утган "у хам яшаши керак" хангомасидагиларга ухшаб кетади.

Nigora Umarova
13.07.2009, 17:16
Оммага мулжалланган адабиёт эса хар вакт орсизрок ва номдоррок булиб келган. ва мана бу
Таклид таклид килувчининг тирговучига айланади... Хар калай, таклид кейинчалик таклид килувчининг узига карши ишлай бошлайди Бундай муаллифларни худди кайсидир булимдаги Хусен Тангриев келтириб утган "у хам яшаши керак" хангомасидагиларга ухшатдим.

Тугри яшаши керак, бирок халкининг маънавий савиясини пасайтириш ва урф-одатларини оёк ости килиш эвазига эмас.
Адабиётнинг асосий максади кишининг маънавиятини бойитиш-ку?!..
Негадир савияси паст асарларни ёзган ижодкорларни "халк маънавиятининг кушандаси" дегим келади.

Abror Qodirov
13.07.2009, 23:56
Сообщение от Kumushoy



Цитата:



Сообщение от Nigora Umarova


Оммага мулжалланган адабиёт эса хар вакт орсизрок ва номдоррок булиб келган.


ва мана бу

Цитата:



Сообщение от Nigora Umarova


Таклид таклид килувчининг тирговучига айланади... Хар калай, таклид кейинчалик таклид килувчининг узига карши ишлай бошлайди


Бундай муаллифларни худди кайсидир булимдаги Хусен Тангриев келтириб утган "у хам яшаши керак" хангомасидагиларга ухшатдим.


Тугри яшаши керак, бирок халкининг маънавий савиясини пасайтириш ва урф-одатларини оёк ости килиш эвазига эмас.
Адабиётнинг асосий максади кишининг маънавиятини бойитиш-ку?!..
Негадир савияси паст асарларни ёзган ижодкорларни "халк маънавиятининг кушандаси" дегим келади.







__________________

Shu masala hususida hurmatli adibimiz O'tkir Hoshimov ham to'htalib o'tgandilar. Ковунполиз пуштасида одамнинг хавасини келтирадиган гарк пишган унта ковун ётибди. Биров келиб уларнинг устига бир коп хашак ташласа, ковунларнинг бир чеккаси беркилади. Бир машина хашак агдарса, ковунлар куринмай кетади! Хашаклар купайган сайин ковунлар бора-бора кумилиб кетмасмикин, нукул атала ичган одамнинг тиши кази ейишга утмай колмасмикин, деган ташвиш мени куп уйлатади.
Куполрок ташбех учун узр-ку, аравани от эмас, отни арава тортиб кетмасмикин?

Gulnora Voisova
14.07.2009, 18:40
Ёлгизликнинг юз йили.Ошкора котиллик киссаси(Маркес)
Кизил ва кора,Парма ибодатхонаси(Стендал)
Алвидо курол(Хеменгуей)
Мартен Иден,Уч калб(Жек Лондон)
Анна Каренина,Уруш ва тинчлик,Тирилиш,(Толстой)
Гобсек,Сагри тери тилсими,Горио ота(Балзак)
Оталар ва угиллар(Тургенев)
Жиноят ва Жазо(Достоевский)
Карл IX салтанатининг йилномаси(Проспер Мериме)
Спартак(муаллифи эсимда йук адашмасам китобни бошланишида Жузеппе Гарибалдининг муаллифга ёзган мактубини беришган)
Асканио,Уч мушкетёр(Дюма)
Хаёт,Азизим,Новеллалар(Мопассан)
Шерлок Холмс хакида хикоялар(Артур Конан Дойл)
Хикоялар,Халокат(Тагор)
Чоликуши(Гунтекин)
Ва бошкалар.

P.S:ЖАД (жахон адабиёти дурдоналари)туркумидан укиган китобларим.Айб килмайсизлар мактанмокчи эмас фикр алмашмокчи эдим:icon_redface:
P.P.S:Сен узингни мактама,сени биров мактасин.

Abror Qodirov
14.07.2009, 20:15
Кизил ва кора,Парма ибодатхонаси(Стендал)
Алвидо курол(Хеменгуей)
Мартен Иден,Уч калб(Жек Лондон)
Анна Каренина,Уруш ва тинчлик,Тирилиш,(Толстой)
Гобсек,Сагри тери тилсими,Горио ота(Балзак)
Оталар ва угиллар(Тургенев)
Жиноят ва Жазо(Достоевский)
Карл IX салтанатининг йилномаси(Проспер Мериме)
Спартак(муаллифи эсимда йук адашмасам китобни бошланишида Жузеппе Гарибалдининг муаллифга ёзган мактубини беришган)
Асканио,Уч мушкетёр(Дюма)
Хаёт,Азизим,Новеллалар(Мопассан)
Шерлок Холмс хакида хикоялар(Артур Конан Дойл)
Хикоялар,Халокат(Тагор)
Чоликуши(Гунтекин)
Ва бошкалар.

P.S:ЖАД (жахон адабиёти дурдоналари)туркумидан укиган китобларим.Айб килмайсизлар мактанмокчи эмас фикр алмашмокчи эдим
P.P.S:Сен узингни мактама,сени биров мактасин.
Mavzu adashmasam "Kim nima o'qiyapti?" deb nomlangan. "Kim nimalarni o'qigan" deb emas.


Сен узингни мактама,сени биров мактасин.

Demak, birov maqtashi uchun keltirilgan ekanda bu ro'yxat. Endi tushundim.

Gulnora Voisova
14.07.2009, 21:00
Сиз айни вақтда қандай китоб ўқиётганингизни, шунингдек аввал ўқиган , форумдошларга тавсия қилишингиз мумкин бўлган илмий, бадиий асарлар номини ва унинг муаллифини ёзиб қолдиришингиз мумкин. Сценарийдан чикиб кетмадим шекилли?

Gulnora Voisova
14.07.2009, 21:02
Demak, birov maqtashi uchun keltirilgan ekanda bu ro'yxat. Endi tushundim. Тушунган одамни садагаси кетсанг арзийди ;-)

Nargiza Saidova
15.07.2009, 10:37
Бугунги кунда "вакт кушандалари" булган асарларни ажрата билиш китобхонларнинг китоб укувчиларининг асосий вазифасидир.
гапингиз тушунарли. Лекин шуни хам айтиш жоиз - биз хар куни кабоб ея олмаймиз, орасида мошхурда хам булиши керак. Кучли асарларни укиш анча кийин - инсон аклан, эмоционал чарчайди. Фикру хаёлиз факат шу асардагина булиб колади, бошка нарсани уйлай олмайсиз, каттик таъсирланасиз. Мен Бользак асарларини укиганимда хар сафар яшагим келмай колади - "Гобсек", "Горио ота"ни узи кифоя, аркон беринг узимни осиб куйишим мумкин :)
толстой асарини укиганда, инсон тушунгунгача кийналиб кетади. Гюго хам худди шундай - "93 йил" асарини укисангиз, битта замбаракни кемада тутиб олишгунгача укувчининг асаби тамом булади, мунча дахшатли булмаса деб.
Шунинг учун дам олмокчи булсам оддийрок адибларнинг одидйгина асарлари купрок ас котади. Мисол учун мен бир талай "женский роман" ларни укиганман. Ким, нима, каерда эсимда хеч колмайди. Лекин, уша вактнинг узида кувонтиради, ёкади. Худди телесериал курган каби.
Вакти вакти билан керак булиб турадида.
Энди бу факатгина санъат эмас, оддий устачилик хам керак демокчиман. Тенги йук сурат чизиш яхши иш, лекин деворни хам кимдур буяши керакку :)

OmoN
15.07.2009, 10:55
Энди бу факатгина санъат эмас, оддий устачилик хам керак демокчиман. Тенги йук сурат чизиш яхши иш, лекин деворни хам кимдур буяши керакку
Золотые слова Nargiza Saidova...

Nigora Umarova
15.07.2009, 12:55
гапингиз тушунарли. Лекин шуни хам айтиш жоиз - биз хар куни кабоб ея олмаймиз, орасида мошхурда хам булиши керак. Кучли асарларни укиш анча кийин - инсон аклан, эмоционал чарчайди. Фикру хаёлиз факат шу асардагина булиб колади, бошка нарсани уйлай олмайсиз, каттик таъсирланасиз. Мен Бользак асарларини укиганимда хар сафар яшагим келмай колади - "Гобсек", "Горио ота"ни узи кифоя, аркон беринг узимни осиб куйишим мумкин :)
толстой асарини укиганда, инсон тушунгунгача кийналиб кетади. Гюго хам худди шундай - "93 йил" асарини укисангиз, битта замбаракни кемада тутиб олишгунгача укувчининг асаби тамом булади, мунча дахшатли булмаса деб.
Шунинг учун дам олмокчи булсам оддийрок адибларнинг одидйгина асарлари купрок ас котади. Мисол учун мен бир талай "женский роман" ларни укиганман. Ким, нима, каерда эсимда хеч колмайди. Лекин, уша вактнинг узида кувонтиради, ёкади. Худди телесериал курган каби.
Вакти вакти билан керак булиб турадида.




Фикрингизда жон бор. Бирок сифатсиз таом ошкозонни ишдан чикаргандек, ёмон ёзилган асар хам инсоннинг фикрлашини маълум кадар бузмайдими. Тажрибали китобхон-ку яхши-ёмоннинг фаркига боради. Ёш китобхон вокеалар ёки хаёт шундай экан деб кабул килмайдими? Чунки хали ёш китобхонда таккослаш тафаккури яхши ривожланмаган булади.

Энди бу факатгина санъат эмас, оддий устачилик хам керак демокчиман. Тенги йук сурат чизиш яхши иш, лекин деворни хам кимдур буяши керакку :)

Тугри, хамма одам хам санъаткор булавермайди. Худо юктирган одамгина ижодкор булиши мумкин.
Инсон уста булса, чала уста булмаслиги керак. Ола-була буялган деворга хамма хам карайвермайди, караса хам кузи кувонмай карайди.
:-)

Abror Qodirov
18.07.2009, 21:52
Bugun Tog'ay Murodning "Bu dunyoda o'lib bo'lnaydi" asarini o'qishni boshladim. Bugun tugatsam ham kerak :-).

Nigora Umarova
23.07.2009, 18:13
Шоир Фахриёрнинг ижоди билан яхши таниш эмас эдим. Якинда унинг "Аёлгу" китобини укиб чикдим..
Хар бир шоирнинг уз олами, уз караши, уз услуби бор. Фахриёрнинг шеърлари кунгил хуши учун рохат килиб укийдиган эмас, аргумокнинг дагал ёли тортилган камонча билан чалинадиган созга менгзайди, балки аёлгу шудир; кунгилни безовта килади, тирнайди, титади, фикрни туртади: тарих хакида, эътикод хакида, табиат хакида, умуман, Уйгоклик хакида одамни узи билан узини бахс килишга ундайди. Балки одамлар шунинг учун хам Фахриёр ижодига узгача карашар. Шоирнинг шеърларига оддий куз билан караб булмайди. Шеърларни укиётганда теран фикр керак.
Хуллас, китобни шунчаки куз югуртириб эмас, маза килиб укидим.

Бахтиёр булишим мумкин эмиш,
Шундай ёзилганмиш пешонамга.
Лекин мен
укиёлмадим
уша ёзувни.

Кузгуга карадим.
Пешонамга ёзилганлари
тескари куринар эди кузгудан.

Фахриёр

Abror Qodirov
23.07.2009, 19:02
Шоир Фахриёрнинг ижоди билан яхши таниш эмас эдим. Якинда унинг "Аёлгу" китобини укиб чикдим..

Faxriyor she'rlarini tushunish... Bilamdim. Man uchun qiyin. Bir sheri bor, ikkitagina so'zdan iborat! Mana o'sha she'r :
oy
bolta

Kim nima tushundi? Bir-biriga aloqasiz ikki so'z. So'zlarning ikkalasi ham bosh harf bilan boshlanmagan. Hech qanday tinish belgisi yo'q...

Masud Mahsudov
23.07.2009, 21:16
Dean Kontz, "Sole survivor"... juda yaxshi kitob ekan, boshqalaga ham tavsiya qilaman...

Nigora Umarova
24.07.2009, 17:56
Faxriyor she'rlarini tushunish... Bilamdim. Man uchun qiyin. Bir sheri bor, ikkitagina so'zdan iborat! Mana o'sha she'r :
oy
bolta

Kim nima tushundi? Bir-biriga aloqasiz ikki so'z. So'zlarning ikkalasi ham bosh harf bilan boshlanmagan. Hech qanday tinish belgisi yo'q...

She'rni og'zaki eshitganim uchun uning yozilish uslubiga e'tibor bermay, forumda qachonlardir tahlil qilish (http://uforum.uz/showthread.php?p=198806#post198806)ga urinib ko'rgandik...
http://uforum.uz/showthread.php?p=198806#post198806

"Ayolg'u" kitobini olgach she'rning yozilish matnini bilib oldim. Undan tashqari 9-sinf maktab darsligida ham ushbu she'r haqida qisqacha ma'lumot berib ketilgan.

Abror Qodirov
24.07.2009, 22:13
"Alvido...bolalik"ni o'qidim. Boshlaganimdan keyin tugatgunimcha bosh ko'tarolmay o'qidim. Judayam yoqti!

Abror Qodirov
24.07.2009, 22:30
She'rni og'zaki eshitganim uchun uning yozilish uslubiga e'tibor bermay, forumda qachonlardir tahlil qilishga urinib ko'rgandik...

To'g'risi, o'sha mavzuni to'liq o'qimagandim.


Undan tashqari 9-sinf maktab darsligida ham ushbu she'r haqida qisqacha ma'lumot berib ketilgan.

Ha, 9-sinf darsiligida o'qiganaman, Oliy o'quv yurtiga tayyorlanish jarayonida (O'zim 9-sinfligimda o'qigan darsligimizda u haqida ma'lumot umuman yo'q edi).

Nigora Tursunova
28.08.2009, 16:03
Men kecha Tohir Malikning "Vasvasa" qissasini o'qishni boshladim.

Nigora Umarova
28.08.2009, 16:24
Men kecha Tohir Malikning "Vasvasa" qissasini o'qishni boshladim.

"Vasvasa"mi yoki "Talvasa"?

Nigora Tursunova
28.08.2009, 16:47
Vasvasa.

Nigora Umarova
28.08.2009, 16:52
Vasvasa.

Hurmatli yozuvchimizning "Vasvasa" qissalarini o'qimagan ekanman. Bu qaysi kitoblarinig ichida? "Talvasa" alohida kitob bo'lib chiqqan. Uni ko'rganman va o'qiganman.

Umida Shodiyeva
29.08.2009, 00:57
Avvaliga, Ustoz O'tkir Hoshimovning "Badbaxdala tutquni" ni o'qib chiqdim va kitobdagi ba'zi voqealarning Ustoz Said Ahmadning hayotlariga oidligini angladim. Shundan so'ng Said Ahmadning "Kiprikda qolgan tong" kitoblarini ham o'qidim, hamda bu ikki asarning bir-biriga voqeiy bog'liqlik jihatlaridan menda "Badbaxtdala" haqidagi haqiyqiy tassavvur qoldi.

Nigora Tursunova
29.08.2009, 12:55
Vasvasa.

Hurmatli yozuvchimizning "Vasvasa" qissalarini o'qimagan ekanman. Bu qaysi kitoblarinig ichida? "Talvasa" alohida kitob bo'lib chiqqan. Uni ko'rganman va o'qiganman.
Bu qissa Tohir Malikning "Qora Farishta" to'plamidan o'rin olgan.

OmoN
07.09.2009, 10:32
Кеча Ги Де Мопассаннинг "Азизим" китобини ўқиб тугатдим. Ажойиб китоб. Сизларга ҳам тавсия қиламан.

Gulnora Voisova
07.09.2009, 11:17
Кеча Ги Де Мопассаннинг "Азизим" китобини ўқиб тугатдим. Ажойиб китоб. Сизларга ҳам тавсия қиламан. Собик Африка аскари, дусти Форестье ва унинг хотини ёрдамида машхур журналистликка кутарилган Дю Руанинг саргузаштлари хакида, анча махорат билан ёзилган роман.
Мопассан, уша даврдаги француз газетачилари ва каламкашларининг маънавий бузук оламини, сиёсий найрангларини, ахлоксиз ва разолатга тула хаётини аёвсиз очиб ташлайди.

OmoN
07.09.2009, 12:01
Мопассан, уша даврдаги француз газетачилари ва каламкашларининг маънавий бузук оламини,
Фақат газетачи ва қаламкашларнинг эмас :)

Gulnora Voisova
07.09.2009, 12:21
Фақат газетачи ва қаламкашларнинг эмас Сиёсатчиларни ва уларни кулида кугирчок булган каламкашларни деса хам булади. Умуман, матбуот сиёсатнинг кугирчоги булиб келганку? Хозир хам шунака.

Feruza Xodjayeva
14.09.2009, 13:16
Абдуғаффор Иброҳимовнинг "Уйқу келмас кечалар" романининг биринчи қисмини ўқиб чиқдим.

Афсуски, 2-қисмини топа олмаяпман.:cray:

Nigora Umarova
16.09.2009, 19:48
Kitob o'qish sog'liqga foydali (http://emedic.uz/foydali/1979-kitob-oqish-sogliqga-foydali.html)

Gulnora Voisova
24.11.2009, 09:45
Cтендальнинг "Қизил ва қора" романини қайта ўқияпман. Сизларга ҳам тавсия этаман. Жуда яхши китоб. Электрон варианти ҳам бор экан, лекин рус тилида :(
Красное и черное (http://lib.ru/INOOLD/STENDAL/redblack.txt)

Otabek Yusupov
24.11.2009, 10:50
O'tkir Hoshimovning "Daftar hoshiyasidagi bitiklar " kitobini qidiryapman qaerdan olsam bo'ladi

AZiza X
20.12.2009, 21:06
Faxriyor she'rlarini tushunish... Bilamdim. Man uchun qiyin. Bir sheri bor, ikkitagina so'zdan iborat! Mana o'sha she'r :
oy
bolta

Балки, шоир "ойболта" деган адабий сўзга ўзига хос эътироз билдиргандир.. Ой билан болта ўртасида қандай ўхшашлик бор деб:)

Балки, болта ой каби совуқ ялтирар эди демоқчидир...:shok:

Мен айни кунда Муҳаммад Алининг "Мен кўрган Америка" китобини қайта ўқиб чиқяпман..

Nigora Umarova
05.01.2010, 16:46
Муҳтарам адибимиз Тоҳир Маликнинг "Аёвсиз илон" ва "Вой, онажоним" китобларини, Муроджон Тиллаевнинг "Ўткир Ҳошимов сабоқлари"ни ўқиб чиқдим.

Инсон ҳаётини нимага ўхшатиш мумкин? Сокин оқаётган дарёгами ёки ур-сур, талотўп дунёгами? Кимлар хато қилмайди бу алдамчи дунёда! Мол-дунёга ҳирс қўйиб, ўйламасдан қадам босаётганлар қанча?! Улар меҳр-мурувватни, яқинларини унутадилар. Оқибатда бундан бошқалар ҳам азият чекадилар, ғам-андуҳга мубтало бўладилар. Тоҳир Малик юқорида номлари келтириб ўтган китобларида ана шулар ҳақида ёзганлар.

OmoN
05.01.2010, 17:08
Агата Кристининг "Убийство по алфавиту" (http://vse-knigi.su/book/70891) китобини ўқияпман.

Gulnora Voisova
12.01.2010, 11:22
Агата Кристининг "Убийство по алфавиту" китобини ўқияпман. Ўзбек тилидаги варианти ҳам бор эканми?

Толстойнинг "Хожимурод" ва "Поликушка"сини ўқиб тугатдим.

OmoN
12.01.2010, 14:39
Ўзбек тилидаги варианти ҳам бор эканми?
Билмадим. Бўлса ҳам все-книги.су да йўқ. Севимли ёзувчимиз Тоҳир Маликнинг ҳам рус тилига таржима қилинган учта китоблари (http://vse-knigi.su/auth/12410) бор экан.

Nigora Umarova
20.01.2010, 13:08
"Лолаларнинг устига қор ёғди..."

https://img.uforum.uz/images/buatcjp2905780.jpg

Яқинда ўқиган китобимнинг номи "Қор қўйнида лолалар" деб номланади. Йўқ, бу китобда Абдулҳамид Чўлпоннинг ҳиқоялари жамланмаган ёки шу ҳикоя асосида адабий мақола берилмаган.
Китоб 1937-38 йилларда қатағон қурбонлари бўлган аёлларимиз ҳақидадир. давлат ва партия арбоби Тожихон Шодиева, Германияда таҳсил кўриб келгани учун аксинқилобчи, миллатчи, чет эл разведкасининг жосуси сифатида қамоққа олинган Марям Султонмуродова, "халқ душмани"га чиқарилган фарзандлари, турмуш ўртоқлари, оталарининг "аксинқилобий, миллатчилик фаолиятлари ҳақида сиёсий идораларга ўз вақтида, Павлик Морозов сингари, хабар бермаганлари" учун қамоққа олиниб не-не азоб уқубатларни бошдан кечирган ўзбек аёллари тўғрисида ёзилган.

AZiza X
20.01.2010, 15:47
Nigora opa, bu kitobning muallifi kim? Qayerdan topsa bo'ladi? yangi nashrmi?

Nigora Umarova
20.01.2010, 15:58
Nigora opa, bu kitobning muallifi kim? Qayerdan topsa bo'ladi? Yangi nashrmi?

Kitob 2001- yili, Toshkentda, "Akademiya"nashriyotida chop etilgan. Mas'ul muharrir Boboxon Sharipov. Ocherklar muallifi Naim Karimov, Xolida Ahrorova, Sherali Turdiyev, Dilshod Rajabovlardir. Kitobda Cho'lpon, Fayzulla Xo'jayev, Fitrat, Otajon Hoshimlarning onalari, ayollari, qizlarining qismatlari bayon etilgan.

Kitobni kutubxonalardan topsa bo'ladi. Uni menga olim Naim Karimov sovg'a qildilar.

Nigora Umarova
22.01.2010, 16:31
Adib Ahmad Yugnakiyning "Hibat ul-haqoyiq"("Haqiqatlar eshigi")asarini o'qiyapman. Asarning birinchi bo'limi ilm manfaati, jaholatning zarari haqida; ikkinchi bo'limi tilni tiyish, odob va axloq haqida, uchinchi bo'limi dunyoning o'zgarib turishi haqida, to'rtinchi bo'limi saxovat va baxillik oqibati haqida, beshinchi bo'limi tavozelik manfaati, kibrlik va harislikning zarari haqidadir.
Undagi kerakli hikmatlarni qayd etib boryapman. garchi asar XIII asrlarda yozilgan bo'lsa-da, o'z qadr qiymatini bugungi kunda ham yo'qotmagan.

Abror Qodirov
22.01.2010, 20:21
"Oriq devni minib yohud sehirli shpargalka" ni o'qidim. Hamza Yoqubovniki. Oldin bunaqasini o'qimaganman. Ajoyib :-)

Nigora Umarova
23.01.2010, 12:18
"Oriq devni minib yohud sehirli shpargalka" ni o'qidim. Hamza Yoqubovniki. Oldin bunaqasini o'qimaganman. Ajoyib :-)

Talabalar hayoti yaxshi tasvirlab berilgan. Ayniqsa, "shogird piri komildan so'rdi..."-degan hajviy muloqot.

Masud Mahsudov
31.01.2010, 20:19
Anchadan beri o'zbekcha badiiy asar o'qishga chanqoqlik sababmi, 1-2 hafta oldin, "Yulduzli tunlar"ni tinmay o'qib chiqibman 12-13 soatda... Ancha yillar avval o'qigandim... Bu safar ham, avvalgidan ko'proq ma'naviy ozuqa oldim :-)

Gulnora Voisova
01.02.2010, 10:46
Теодор Драйзер қаламига мансуб "Женни Герхардт" романини ўқиб чиқдим. Ҳалол меҳнат билан кун кўришга интилиш, ҳаётнинг мураккаб синовлари, олийжаноб қалб соҳибаси бўлмиш Женнининг кечинмалари ҳақида ҳикоя қилувчи бу асар одамни ўйлашга, инсон тақдирига бефарқ бўлмасликка чақиради. Сизларга ҳам тавсия қиламан.

Masud Mahsudov
01.02.2010, 13:32
Теодор Драйзер қаламига мансуб "Женни Герхардт" романини ўқиб чиқдим. Ҳалол меҳнат билан кун кўришга интилиш, ҳаётнинг мураккаб синовлари, олийжаноб қалб соҳибаси бўлмиш Женнининг кечинмалари ҳақида ҳикоя қилувчи бу асар одамни ўйлашга, инсон тақдирига бефарқ бўлмасликка чақиради. Сизларга ҳам тавсия қиламан.

"Jenni Gerxardt", haqiqatan ham, ajoyib asar... Bir necha yil avval o'qigandim... O'zbekchaga tarjima qilingan ekanmi yo ruschasini o'qidingizmi? Men Teodor Drayzerning aksariyat asarlarini rus tilida o'qigandim...

Gulnora Voisova
01.02.2010, 14:52
O'zbekchaga tarjima qilingan ekanmi yo ruschasini o'qidingizmi? Ўзбекчага таржима қилинган экан. Таржимон кимлигига эътибор бермапман. Ҳолида Аҳрорвага тегишли эди шекилли.

OmoN
20.03.2010, 01:46
Мирмуҳсиннинг "Меъмор" романини ҳозиргина ўқиб тугатдим. Менга ёқди.

Nigora Umarova
20.03.2010, 13:03
Мирмуҳсиннинг "Меъмор" романини ҳозиргина ўқиб тугатдим. Менга ёқди.

Ўқишга арзигулик тарихий роман.
Мирмуҳсиннинг "Илдизлар ва япроқлар", "Хўжанд қалъаси ёки Темур Малик", "Илон ўчи" романлари ҳам яхши ёзилган. Ҳаётий ҳақиқат яққол тасвирлаб берилган асарлардир.

OmoN
25.03.2010, 11:35
Чингиз Айтматовнинг "Жамила"сини яна бир марта ўқиб чиқдим. 20 йил олдин ўқиганимда бошқача таъсир қилганди. Ҳозир бутунлай бошқача таассурот олдим. Вақт ўтиши билан одамнинг диди ҳам ўзгарар экан. Асар жудаям зўр ёзилган. Лекин тасвирланган воқеалар даҳшатнинг ўзи.

Gulhayo Qobilova
26.03.2010, 16:16
Jahon adabiyoti namunalaridan Djorj Oruell qalamiga mansub "1984" asarini o'qib ko'rishni tavsiya qilaman.Qiziq tomoni bu asar 1948 yil yozilgan va siyosiy tizim tanqid qilingan, buni qarangki muallifning 1984 yilda kuzatish mumkin bo'lgan gumonlari haqiqatda o'z isbotini topgan.
Davomini qiziqqanlar o'zlari o'qib olishadi degan umiddaman.

Behzod Saidov
26.03.2010, 19:17
Jahon adabiyoti namunalaridan Djorj Oruell qalamiga mansub "1984" asarini o'qib ko'rishni tavsiya qilaman.

O'zbekcha tarjimasi bormi? Qayerdan topsa bo'ladi?

Lutfillo Tursunov
26.03.2010, 19:35
Лев Толстойнинг "Иқрорнома"сини яна ўқиб чиқяпман. Бу сафарги таассурот бошқача бўляпти.

Gulhayo Qobilova
27.03.2010, 12:41
O'zbekcha tarjimasi bormi? Qayerdan topsa bo'ladi?
Afsuski o'zbekchaga hali tarjima qilinmagan,balki mustaqillik yillarigacha "zapret"da turgan kitob bo'lganidandir,yana bilmadim...
Lekin siz uni rus va ingliz tillaridagi variantlarini o'qishingiz mumkin.
Agar hohlasangiz ruscha tarjimasini elektron varianti manda bor.

Behzod Saidov
27.03.2010, 13:02
Afsuski o'zbekchaga hali tarjima qilinmagan.

Javob uchun rahmat. Men shunchaki o'zbekchasi chiqibdimi deb qiziqqandim. Ruschasi va inglizchasini internetda topish qiyin emas.

Gulhayo Qobilova
29.03.2010, 16:52
Lekin baribir sizga asarning haqiqiy , asl ma'no qirralarini ko'rish uchun u yozilgan tilda o'qishni tavsiya qilaman.O'zbekchada u qadar to'g'ri tushunolmaysayiz kerak, u nazarda tutgan kinoyalarni, tanqidni...

OmoN
29.03.2010, 17:24
O'zbekchada u qadar to'g'ri tushunolmaysayiz kerak, u nazarda tutgan kinoyalarni, tanqidni...
Ҳар бир асарни ёзилган тилида ўқиган яхши албатта. Бунинг учун ўша тилни ўша мамлакатда яшайдиган одамлардай билиш керак. Масалан япон тилини мукаммал билиш билан япон тилини японлардай билишнинг фарқи бор. Баъзи бир иборалар, қочиримлардаги сўзни тушунганингиз билан у ибора қайси ҳолларда қайси маънода ишлатилишини билиш учун ўша мамлакатда яшаб кўриш керак.

Gulhayo Qobilova
31.03.2010, 17:02
Ҳар бир асарни ёзилган тилида ўқиган яхши албатта. Бунинг учун ўша тилни ўша мамлакатда яшайдиган одамлардай билиш керак.
To'g'ri, fikringizga qo'shilaman. Masalan, o'zimizning ona tilimizda bitilgan "O'tkan kunlar"ni ruschada o'qisangiz, maza qilmaysiz. Nimadir yetishmayotganday tuyulaveradi.

Masud Mahsudov
01.04.2010, 02:41
Ҳар бир асарни ёзилган тилида ўқиган яхши албатта. Бунинг учун ўша тилни ўша мамлакатда яшайдиган одамлардай билиш керак.
To'g'ri, fikringizga qo'shilaman. Masalan, o'zimizning ona tilimizda bitilgan "O'tkan kunlar"ni ruschada o'qisangiz, maza qilmaysiz. Nimadir yetishmayotganday tuyulaveradi.

Gapingizda jon bor... Haqiqatan ham asarning yozilgan tilida o'qish tavsiya etiladi... Lekin, agar tarjimon mohir bo'lsa, tarjima qilingan asar ham originaldan qolishmasligi mumkin.... xususan, Menga Resat Nuri Gultekinning "Choliqushi" asari, garchi turkchasini o'qigan bo'lsam-da, o'zbekchada ko'proq yoqqan (adashmasam, Mirzakalon Ismoiliy tarjimasi). Ikkalasini solishtirib, tarjimonga qoyil qolganman; juda mahorat bilan qilingan tarjima. Huddi shunday, Jack Londonning "Martin Iden" asari, Lev Tolstoyning "Urush va tinchlik", Dostoevskiyning "Jinoyat va jazo" asarlari o'zbekcha tarjimali juda ajoyib chiqqan va yozilgan tilidan hecham qolishmaydi. (bularni o'qib chiqib, solishtirganman)

"O'tgan kunlar"ga kelsak, L. Bat' (!) tomonidan ruschaga o'girilgan variantida qator kamchiliklar mavjud va tarjima asarni to'liq ifodalab bera olmagan (Shu sababdan ham, L. Bat' ning o'zbekchani to'liq o'zlashtirganiga shubham bor). Shu sababdan bo'lsa kerak, rusiyzabon ko'p tanishlarim bu asarni o'qib chiqib, unchayam ta'sirlanishmagan. O'tgan yili, bir akamiz bu asarni ruschaga juda ajoyib qilib o'girib tugatdilar, va umid qilamanki, Moskvada nashrdan chiqib qolsa kerak. Rusiyzabon do'stlarimizga aynan o'sha tarjimada o'qishlarini tavsiya qilaman.

Shu o'rinda, tarjima sohasiga bo'lgan hozirgi e'tiborning susayib ketganligini ta'kidlab o'tmoqchiman. Shu sohaning davlat tomonidan qo'llab-quvvatlanishi o'sib kelayotgan avlodning o'zbekcha tarjima qilinmagan qator noyob asarlardan bahramand bo'lishlariga imkon yaratar edi.

OmoN
01.04.2010, 13:28
Асарларни шунчаки таржимон эмас ижодкор таржимон таржима қилса анча сифатли ва мазмунли чиқади. Оддий таржимон қуруққина таржима қилиши мумкин. Ижодкор таржимон эса бадиий таржима қилади. Оригинал тилдаги ибора/ўхшатишларни таржима қилинаётган тилдаги ибора/ўхшатишлар билан алмаштиради. Шунда асарнинг жозибаси йўқолмайди.

Nigora Umarova
01.04.2010, 13:57
XVI асрда бир француз таржимонини Афлотун асарларини нотўғри таржима қилгани учун ёқиб юборишган экан. Худо кўрсатмасин, агар шу тартиб ва талаб ҳозир мавжуд бўлганида, биз анчагина таржимонлардан ажралиб қолган бўлар эдик.

Nigora Umarova
01.04.2010, 14:18
Устоз, бугунги кунда 90 ёшни қаршилаш арафасида турган 200 га яқин фильмларни, Робиндрат Тагорнинг "Хонадон ва жаҳон", "Сўнгги достон" асарларини, Гомернинг "Илиада", "Одиссея"сини, Тарас Шевченко, Михаил Шолохов, Лев Толстой, Пушкин, Тургенев, Горький, Гюго киби жаҳон адабиёти намоёндаларининг элликка яқин асарларини таржима қилган моҳир таржимон,Қодир Мирмуҳаммедов таржима масаласида шундай дегандилар: "Бадиий асар таржимаси-оғир меҳнат. Латифанамо нарсаларни осон таржима қилиш мумкин. Лекин эпос, поэма, роман сингари катта асарлар таржимасининг бошланиши мушкул кечади. Баъзан битта сўз устида тўрт-беш кун бош қотиришга тўғри келади. Лекин асар ичига-руҳига кириб олганингиздан кейин у ёғи кетаверади. "Илиада"ни, "Декамерон"ни таржима қилганимда ҳам шундай бўлди...
Она тилимиз ҳзига хос, бой. Аммо кейинги пайтлар тилимиздаги софликнинг йўқолиб бораётганлиги, энг аввало, тилни, адабиётни яхши билмасликдан деб ўйлайман. Тилни билишнинг ўзи камлик қилади, уни ишлатишни ҳам билиш керак. Дабдурустдан дуч келган асарни таржима қилиб кетиш ярамайди. Бу ишда, аввало, меҳр, қолаверса, виждон керак..."

elbek
12.04.2010, 14:13
Aleksandr Dyumaning Askanio romani

elbek
12.04.2010, 14:16
Said Axmadning Jimjitlik romani ham uqiydigan kitoblardan

Gulhayo Qobilova
14.04.2010, 12:01
Shukur Xolmirzayevning Tanlangan Asarlarining 4 qismi yaxshi kitob ekan.Qolgan qismlari ham yaxshi,faqat bunisi hozircha oxirgisi...

Хаджи
14.04.2010, 17:05
Ли Мён Бакнинг (Жанубий Корея президенти)
"Муъжиза содир булмайди" китоби.
Узининг хаёти хакида. Жуда ажойиб китоб. Инсон иродаси ва матонатини ёркин курсатган. Айникса болалаик ва ёшлик вактларидаги хикоялари жуда таъсирчан.
Укишни тавсия киламан.

Nigora Umarova
14.04.2010, 17:47
Ли Мён Бакнинг (Жанубий Корея президенти)
"Муъжиза содир булмайди" китоби.
Узининг хаёти хакида. Жуда ажойиб китоб. Инсон иродаси ва матонатини ёркин курсатган. Айникса болалаик ва ёшлик вактларидаги хикоялари жуда таъсирчан.
Укишни тавсия киламан.

Президентнинг талабалик даврида кўрган қийинчиликлари ва илк маротаба сиёсий майдонга кириб келиши ҳам яхши тасвирлаб берилган.

abdull
14.04.2010, 20:26
Agar bulsa sslkasini bersangiz yoki topish mumkin bulgan joyni etsangiz

Gulhayo Qobilova
15.04.2010, 11:21
Agar bulsa sslkasini bersangiz yoki topish mumkin bulgan joyni etsangiz
"Sharq ziyokorida" sotuvda bor.

OmoN
15.04.2010, 12:27
Шукур Холмирзаевнинг 1-сайланмасини ўқияпман. Шу ёзувчи қандайдир бошқача ёзади. Кеча Нодар Думбадзенинг "ХЕЛЛАДОС"ини ўқидим.

Kahramon Jalilov
15.04.2010, 18:37
Iltimos, bilamiz kitoblar yahshiligini,
Said Axmadning Jimjitlik romani ham uqiydigan kitoblardan ligini, faqat yana bir taklif shu o'qigan kitoblaringizdan ozgina bo'lsa ham annotasiya qilib beringlar, iloji bo'lsa qaysi sahifadan, yoki havolasini beringlar, ba'zi hollarda tog'risi, kitob o'qishga vaqt topilmaydi, vaqt topilganda qaysi kitobni o'qisam ekan degan savolni o'zimizga-o'zimiz berib qolamiz, shuning uchun iltimosimni qabul qilasizlar degan umiddamana!!!
4 qismi yaxshi kitob ekan.Qolgan qismlari ham yaxshi,faqat bunisi hozircha oxirgisi (смисле?)...

AbdulAziz
16.04.2010, 08:37
Кеча Нодар Думбадзенинг "ХЕЛЛАДОС"ини ўқидим.

"Hellados" - Vatan haqida yozilgan eng yaxshi hikoyalardan.

So'nggi tugatgan kitobim Ahmad Lutfiy Qozonchining "Hazrati Umar" kitobidir.

Hozir o'qiyotganim "Boburnoma" va Alisher Navoiyning Devoni (turli devonlaridan saralangan "Qaro ko'zum" kitobi)

Jamshid Begmatov
16.04.2010, 08:43
Кимда Абдулла Каххорнинг хикоялар туплами булса, укишга бериб турсин, илтимос :-) Ёки сотувда бор жойни айтворинглар.

Куни кеча Чехов хикояларининг узбекча таржимасини укиб чикдим, уша уша Абдулла Каххор таржимаси. Тавсия киламан.

Nigora Umarova
16.04.2010, 09:30
Кимда Абдулла Каххорнинг хикоялар туплами булса, укишга бериб турсин, илтимос :-) Ёки сотувда бор жойни айтворинглар.

Куни кеча Чехов хикояларининг узбекча таржимасини укиб чикдим, уша уша Абдулла Каххор таржимаси. Тавсия киламан.

Abdulla Qahhorning hikoyalar to'plami va "Muhabbat" qissasi "Anor" hikoyalar to'plamida 2007-yili "Sharq" nashriyot konsernida chiqqan edi.
Navoiy ko'chasida, "Panorama" kinoteatrining ro'prasidagi bukenistik kitoblar do'konini qarab ko'ring. Balki qidirgan kitobingizni toparsiz.
Yoki www.qahhor.edunet.uz saytidan ham Abdulla Qahhorning bir qancha hikoyalarini o'qishingiz mumkin.

Jamshid Begmatov
16.04.2010, 10:58
Navoiy ko'chasida, "Panorama" kinoteatrining ro'prasidagi bukenistik kitoblar do'konini qarab ko'ring.
У дуконда йук, хатто телефонимни колдирганман, келиб колса сим кокворинг деб :)

Yoki www.qahhor.edunet.uz saytidan ham Abdulla Qahhorning bir qancha hikoyalarini o'qishingiz mumkin.
Рахмат. 20 йилдан бери инглиз тилини биламан, лекин лотин алифбосида узбекча укишга кузим халиям урганмади :)

JH
16.04.2010, 14:51
Audrey Niffenegger. The Time Traveler's Wife.

Juda yoqdi. Bosh qahramon o'tmishga safar qilib hotinini yoshligidan o'zi uchun tayyorlab keladi. Va h.k.

Nigora Umarova
16.04.2010, 15:15
Audrey Niffenegger. The Time Traveler's Wife.

Juda yoqdi. Bosh qahramon o'tmishga safar qilib hotinini yoshligidan o'zi uchun tayyorlab keladi. Va h.k.

Xarakteriga moslashtirish deng...

Nigora Umarova
16.04.2010, 15:21
Navoiy ko'chasida, "Panorama" kinoteatrining ro'prasidagi bukenistik kitoblar do'konini qarab ko'ring.
У дуконда йук, хатто телефонимни колдирганман, келиб колса сим кокворинг деб :)



Яхшилаб қаранг. Яқин кунларда кўргандим. Сотувчилар баъзан эриниб бор китобни ҳам йўқ дейишади.

JH
16.04.2010, 15:33
Xarakteriga moslashtirish deng...

Шундай :)

Nigora Umarova
16.04.2010, 15:38
Xarakteriga moslashtirish deng...

Шундай :)

Аёллар ўта мослашувчан бўлади-ю, бироқ сизларнинг феъл-атворингизни ўзгартириб бўлмайди. :)

Jamshid Begmatov
16.04.2010, 18:17
Яхшилаб қаранг. Яқин кунларда кўргандим. Сотувчилар баъзан эриниб бор китобни ҳам йўқ дейишади. Якинда тахминан 70 000 сумлик китоб олгандим. Яхши муомала килишди, сураган китобларимни кидириб топиб беришди, лекин Каххор йук экан :)

OmoN
17.04.2010, 09:39
Аёллар ўта мослашувчан бўлади-ю, бироқ сизларнинг феъл-атворингизни ўзгартириб бўлмайди.Мужчина надеется что она не измениться, женщина надеется что он измениться.

Nigora Umarova
17.04.2010, 11:46
Ёзувчи Хуршид ДЎстмуҳаммаднинг "Куза..." қиссасини ўқиб чиқдим. Ҳа, ҳа қисса "Куза..." деб номланади. Қисса инсон психологизми асосида ёзилган.
Қиссанинг бош ғоясиғ инсон доим кузатув остида яшайди. Ҳаёт кузатувчи ва кузатилувчилардан иборат. Муттасил кузатув инсонни абгор қилади. Ҳамма ҳаммани кузатув остида тутиши бир ҳисобда яхши ва табиий бўлса, иккинчи ҳисобда ўзини муттасил ўзгаларнинг назари остида ҳис қилиш одамнинг эркини, ихтиёрини бўғади.
Воқеалар, ички кечинмалар уч дўст- олим, чет элга бориб келувчи инсон ва маҳаллий тадбиркор қиёфасидаги инсонларнинг муносабати, дўстона суҳбати орқали очиб берилган.

Jamshid Begmatov
19.04.2010, 10:23
"Бегущий за ветром" Халеда Хоссейни.
В английском оригинале - "The Kite Runner" (дословно - "Человек, пускающий змея")
Одна из лучших книг, которые я когда-либо читал. Есть очень приличная экранизация.

Gulhayo Qobilova
19.04.2010, 11:51
Erkin A'zamning "Atoiyning tug'ilgan yili" hikoyasini o'qiganimga ancha bo'ladi(aniqrog'i 9 sinfimda).Asar menga judayam yoqqan. Hikoyada noodatiy fe'l-atvorga ega bo'lgan Asqar ismli talaba haqida so'zlanadi.Qahramon odamni yuziga qarab nuqul tanqidiy fikrlaydi-da shartta aytib qo'ya qoladi va aksariyat hollarda u haq bo'ladi.Aytganidan qaytganlarni ko'rarga ko'zi yo'q.Faqat bir "xavfli" tomoni borki , u tanqidiy fikrlari orqasidan ko'p dakki eshitadi,qiyinchilik ko'radi.Masalan, bir yilga o'qishdan yiqiladi...Faqat bir narsaga afsus qilamanki, asarni sal kechroq o'qisam bo'larkan.Endi o'ziman shu Asqarga o'xshab har gapimda tanqid qilish allaqachon odatimga aylangan.Bekorchi gaplarga sabr qilolmaydigan bo'lganman.Balki bu o'smirlik davridagi noto'g'ri tanlov natijasidir...

Nigora Umarova
21.04.2010, 15:09
Мужчина надеется что она не измениться, женщина надеется что он измениться.

"Гулистон" журналининг 2010 йил, 2-сонидаги фалсафа фанлари доктори Виктор Алимасовнинг фикрлари(30-бет):

Умр аёлларни севган давр ва аёллардан куйган даврга бўлинади. Қолган давр эса эслашга арзимайди.

***
Аёллар-инсониятнинг комиллик излайдиган қисми, чунки улар комиллик излашдан кўра комил яшашни ўзларига бурч деб биладилар.
***
Аёллардан донишманд-файласуф чиққан эмасЖ чамаси аёллар ҳаётдан ҳикмат излашдан кўра ҳаётни ҳикматга тўлдириб яшашни афзал деб биладилар.
***
Эркак бирор нарсани изласа, кўчадан қидиради, аёл бирор нарсани йўқотса, уйидан қидиради.
***
Ҳаётни севганинг аёл туфайли, ҳаётдан безганинг ҳам аёл туфайлидир.
***
Аёл ҳикматлари-ҳаёт ҳикматлари. Эркак ҳикматлари эса хаёл ҳикматларидир.
***
Тўҳри, аёлнинг ақли эркак ақлининг чорагига тенг. Бироқ эркак ақлининг ибтидоси аёлнинг ана шу чорак ақлидандир.
***
Эркакнинг "биз"идан аввал, аёлнинг "мен"и пайдо бўлган.
***
Ўз омадсизлигини аёлдан деб билганларгина "қамчи"дан далда излайди.

Kahramon Jalilov
21.04.2010, 21:13
Аёл ҳикматлари-ҳаёт ҳикматлари. Эркак ҳикматлари эса хаёл ҳикматларидир.
***
Erni er qiladigan ham, qaro yer qiladigan ham hotin, deng :)

Хаджи
04.05.2010, 09:34
Тошкентга хизмат сафари билан хар гал борсам, Шарк Зиёкори дуконига тушаман. Утган хафтада борганимда анча китоб олиб келдим. Булгаковнинг "Уста ва Маргарита" китобини олган эдим. Укиб бошладим.
Гесснинг "Чул буриси"ни, Икбол Мирзо, Тогай Муроднинг асарларини олдим.
Шарк босмохонаси сифатлари жуда зур булиб бормокда экан.

Хаджи
04.05.2010, 09:42
Хурматли форумдошлар. ozon.ru интернет китоб дуконидан кандай килиб китоб олиш мумкин. Тушунтириб берсангиз

Behzod Saidov
05.05.2010, 17:43
Хурматли форумдошлар. ozon.ru интернет китоб дуконидан кандай килиб китоб олиш мумкин. Тушунтириб берсангиз

ozon.ruнинг ўзида ёзилмаган эканми?

Shokir Dolimov
28.05.2010, 17:06
Джоанна Кэтлин Роулинг. «Гарри Поттер» I ќисм. Гарри Поттер ва фалсафий тош. Хизматдан бўш ваќтимда рус тилидан давлат тилига таржима ќиляпман (М. Спивак таржимаси). Жами 17 бобдан иборат. Бугунги кунга келиб ўнта бобини таржима ќилиб бўлдим. Ким ќизиќса дастлабки еттита бобини ћавола этишим мумкин.

Nigora Umarova
28.05.2010, 17:18
Джоанна Кэтлин Роулинг. «Гарри Поттер» I ќисм. Гарри Поттер ва фалсафий тош. Хизматдан бўш ваќтимда рус тилидан давлат тилига таржима ќиляпман (М. Спивак таржимаси). Жами 17 бобдан иборат. Бугунги кунга келиб ўнта бобини таржима ќилиб бўлдим. Ким ќизиќса дастлабки еттита бобини ћавола этишим мумкин.

Савобли ва хайрли ишга қўл урибсиз. Имкони бўлса айтган етти бобингизни форумга қўйа олмайсизми?
Асарга қизиқувчилар кўп.

Nigora Umarova
28.05.2010, 17:44
Хизматдан бўш ваќтимда рус тилидан давлат тилига таржима ќиляпман (М. Спивак таржимаси).

Таржимонлик билан шуғулланар экансиз, форумимиздаги
"Таржима машаққатлари" (http://uforum.uz/showthread.php?t=12707&page=7) мавзусида ҳам маслаҳатларингизни қолдирасиз ва фикр алмашасиз деган умиддамиз.

Nigora Umarova
28.05.2010, 18:10
... ушбу форумда бирон-бир мавзу очиш учун кам деганда 50 та “сообщение”ем бўлиши шарт эмиш. Бунга айнан “Гарри Поттер” ва шу каби асарлар таржимасига оид мавзу очиш ниятида уриниб кўриб, амин бўлдим. Мен, фалакнинг гардиши ила кечагина форум рўйхатидан ўтган бўлиб, “сообщение” кетидан “сообщение” йўллашга жисмонан вақтим йўқ (мен ҳарбий хизматчиман). Шу боис асарнинг таржима қилинган матнига “ссылка” бераман. (Маълумот учун: “Ссылка” атамаси Ўзбекистон стандартлаштириш, метрология ва сертификатлаштириш агентлиги ҳужжатларида “ҳавола” деб қўлланилар экан). Қўлёзма ҳали хомаки бўлиб, муҳаррир ва мусаҳҳиҳ текширувидан ўтгани йўқ, албатта. Бироқ, умид қиламан-ки, сарфлаган вақтингизга ачинмайсиз. Шу билан бирга, ўз танқидий фикр-мулоҳазаларингизни ҳам аямайсиз деган умиддаман. Зеро асосли танқид – ёзувчи ва таржимон қаламининг янада ўткирланишига омил бўладиган қайроқ тошдир! (Қалай, зўр фикр айтдим-ми?)


Ҳурматли форумдошимиз Dolimov!

"Ижод хусусида сўз" (http://uforum.uz/forumdisplay.php?f=463) бўлимида сизга "Гарри Потер"нинг таржимасига бағишланган янги мавзу очиб берамиз.

Shokir Dolimov
28.05.2010, 18:17
Цитата: Сообщение от Dolimov Хизматдан бўш вақтимда рус тилидан давлат тилига таржима қиляпман (М. Спивак таржимаси). Таржимонлик билан шуғулланар экансиз, форумимиздаги "Таржима машаққатлари" мавзусида ҳам маслаҳатларингизни қолдирасиз ва фикр алмашасиз деган умиддамиз

Таклифингиз учун раҳмат, имкон қадар иштирок этишга ҳаракат қиламан, албатта. Бироқ, ҳозиргина таъкидлаб ўтганимдай, вақтим чеклангани боис, форумларга тез-тез ташриф буюриб тура олмайман. Бироқ, бу масалада (агар кимгадир зарур бўлса) ref.uz сайтига “Таржима санъати ва муаммолари” деган рисоламни киритганман. Кўчириб олиб, танишиб чиқишса, ўйлайман-ки, фойдадан холи бўлмайди. Ушбу рисолани тўрт нафар олимларимиз ўрганиб чиқишиб, ўз фикрларини билдиришган. Айтмоқчиман-ки, рисола мазмунига ишонса бўлади

Nigora Umarova
28.05.2010, 18:22
Таклифингиз учун раҳмат, имкон қадар иштирок этишга ҳаракат қиламан, албатта. Бироқ, ҳозиргина таъкидлаб ўтганимдай, вақтим чеклангани боис, форумларга тез-тез ташриф буюриб тура олмайман. Бироқ, бу масалада (агар кимгадир зарур бўлса) ref.uz сайтига “Таржима санъати ва муаммолари” деган рисоламни киритганман. Кўчириб олиб, танишиб чиқишса, ўйлайман-ки, фойдадан холи бўлмайди. Ушбу рисолани тўрт нафар олимларимиз ўрганиб чиқишиб, ўз фикрларини билдиришган. Айтмоқчиман-ки, рисола мазмунига ишонса бўлади


Рефератнинг интернет манзили кўрсаткичини ҳам кўрсатиб ўтсангиз, яхши бўларди.

Shokir Dolimov
28.05.2010, 19:29
Рефератнинг интернет манзили кўрсаткичини ҳам кўрсатиб ўтсангиз, яхши бўларди.

Ношуд бандани маъзур кўринг. Марҳамат: «Таржима санъати ва муаммолари»

http://www.ref.uz/referat.php?id=20539 (http://www.ref.uz/referat.php?id=20539)

Bobir Samadov
31.05.2010, 16:29
Ёзувчи Уткир Хошимовнинг "Дафтар хошиясидаги битиклар"...